Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

 Godina 2004     Volumen 29     Suppl 1.
[ Home ] [ Gore/Up ][ <<< ] [ >>> ]
UDK: 904:615.47”652”(497.11) ISSN 0350-2899, 29(2004) Suppl.1 p.24-26
 
Istorija medicine i zdravstvene kulture

Grob lekara iz Viminacijuma
Medical Doctor's Crypt in Viminacium

Dragana Spasić-Đurić
Narodni muzej - Požarevac

  
     
  Sažetak:

Ključne reči: grob, lekar, Viminacijum, istorija
Key words: crypt, medical doctor, Viminacium, history		  
     
  O sredstvima za lečenje, a time i o nivou medicine i farmacije nekog naroda ili cele jedne epohe, moguće je doznati iz više različitih izvora. Kada je reč o antičko-rimskom periodu, u ovom slučaju o glavnom gradu rimske provincije Gornje Mezije (Moesia Superior) - Viminacijumu - najegzaktniji izvori i podaci su oni koji se dobijaju arheološkim otkrivanjem originalnih medicinskih instrumenata i lekova. Takva otkrića na Viminacijumu nisu retka i do sada je publikovano više pojedinačnih ili zatvorenih (grobnih ) nalaza (1).
Doprinos takvoj vrsti nalaza predstavlja još jedna zatvorena celina-grob sa kremacijom (G1 –19) otkriven tokom zaštitnih istraživanja Viminacijuma 1988. g. na lokalitetu "Kod Bresta". Karakter i funkcija grobnih priloga dozvoljavaju da ga definišemo kao grob lekara ili lekara-farmaceuta koji je duže ili kraće vreme boravio u Viminacijumu gde je i sahranjen.
Grob je etažnog tipa sa konstrukcijom od opeka i kamena zelenca vezanih krečnim malterom koja je najvećim delom uništena. Orijentisan je I-Z sa dev. od 50 zapadnim delom ka jugu. Prvi etaž je samo delimično očuvan dim. 3,10 x 2,20 x 0,28 m. Ostaci zidova su crveno zapečeni kao i samo dno na kome su vidljivi ostaci gari. Dimenzije drugog etaža su: 1,45 x 0,60 x 0,35 m. Zidovi i dno drugog etaža su takođe crveno zapečeni, debljine 2 cm, a sloj gari debljine 1 cm, prekrivao je dno zajedno sa manjom količinom loše kremiranih kostiju. U tom sloju gari nađena su 4 gvozdena eksera.
Ovaj tip grobne forme pripada varijanti II po tipologiji A. Jovanovića, a zaštitna konstrukcija II etaža opredeljuje ga kao mlađu varijantu ovog tipa karakterističnu za kraj II-III v (2). Grobni prilozi su se nalazili jednim delom u šutu iznad I etaža, na dnu I i II etaža.
Na dnu I etaža nađeni su fragmenti crveno pečenog krčaga sa jednom kanelovanom drškom, profilisanim obodom i loptastim trbuhom na prstenastoj stopi, (C-686, Brest, T. I/1). Krčazi različite forme predstavljaju najčešći prilog u grobovima Viminacijuma tokom dužeg perioda, kako inhuminiranih tako i kremiranih pokojnika (3). U šutu iznad zidanog dela I etaža nađen je lončić od žućkasto-bele kaolinske gline, koso razgrnutog i sa unutrašnje strane žljebljenog oboda i kanelovanog trbuha sa trakastom drškom. (S-687, Brest, T. I/2). Takođe se sreće kao uobičajena keramička forma kako na žrtvenim površinama tako i na nekropolama Viminacijuma (4). Zanimljiv je podatak da je u lončiću nađena manja količina semenki narandžaste boje.
Na lončić je bila položena kaseta sa medicinskim instrumentarijem. Od kasete (kutije), očuvan je samo dvodelni poklopac dok jezgro i njena oplata nisu sačuvani. Spoljašnji poklopac je formiran od tankog, dvostrukog bronzanog lima i ornamentisan sa dva pravougaona dvostruko oivičena polja. Drugi, ili unutrašnji poklopac je takođe od tankog bronzanog lima ukrašen urezanim motivom dvostrukog romba. Čeone strane su uzdignute i profilisane. (S-688, Brest, T. II/1).
Kutije za držanje instrumenata i čuvanje medikamenata predstavljale su obavezan pribor svakog lekara i farmaceuta. Njihovo ime – loculis depromit eburnis – zabeležio je još Ovidije (5). Sudeći po sličnim nalazima sa teritorije Carstva, pa i Viminacijuma, kutija je bila u obliku kvadra sa poklopcem koji se uvlačio u žljeb dok je njena unutrašnjost, pregradnim zidovima, bila podeljena na manje pregrade koje su služile za čuvanje lekova i lekovitog bilja a često i za kozmetičke preparate. Moguće da se sastojala iz dva nivoa kao kutija očnog hirurga iz Viminacijuma (6) i kutija iz Veringena, koja je datovana u sredinu III v (7). U kutiji su nađena tri instrumenta i to dve sonde i jedan sa radnim delom u obliku čekića.
Sonde su izrađene od bronze, sa kašikastim recipijentom ovalnog preseka i prstenasto profilisanim drškama (Specillum, Cyathiscomela). Jedna se završava vretenastim zadebljanjem a drugoj završetak nije očuvan. (S-689, 690, Brest, T. II/2,3).
Sonde spadaju u najbrojnije sačuvane medicinske instrumente čija je primena bila vrlo široka, kako u medicini, tako i u farmaciji, kozmetici, pa čak i slikarstvu počev od I pa sve do IV veka. Služile su za pravljenje i nanošenje medikamenata, kao kauterijum, kao podloga prilikom zarezivanja tkiva i kože, kao kireta, i td. Analogni primerci nalaze se na teritoriji čitavog Carstva. Česte su u Viminacijumu (8), Singidunumu (9), a takođe su brojne u Germaniji Inferior, Maloj Aziji i Galiji (10).
Treći instrument je vrlo karakterističan i za sada nismo našli analogije u postojećoj literaturi. Radi se o dvojnom instrumentu izrađenom od gvožđa sa drškom tordiranom po sredini kako bi se sprečilo klizanje prstiju prilikom rada. Drška se na jednom kraju špicasto završava dok je drugi kraj rešen u obliku čekića sa jednim stanjenim i drugim tupim krajem. Očigledno se radi o specijalističkom instrumentu koji je mogao imati primenu u stomatologiji, ortopediji i sl. (S-691, Brest, T.II/5).
Pored kutije nađena je fragmentovana paleta od zelenkasto-sivog kamena. Pravougaonog je oblika sa koso zasečenim stranama i ravnom radnom površinom. (S-692, Brest, T. I/3).
Kamene pločice (palete), korišćene su za mešanje lekovitih supstanci a ujedno su služile i kao poklopac metalnih kutija za lekove, tako da se pločica uvlačila u, za to predviđene, žljebove na kutiji koja je imala polukružni recipijent za čuvanje leka. Jedna takva kutijica potiče iz Salone (11). Palete su izrađivane od tvrdog kamena da ih sastojci koji su se na njima mešali, ne bi nagrizali. Lekari su ih, kao priručno sredstvo, zajedno sa medicinskim instrumentima, priborom i lekovima, nosili sa sobom u posetu bolesniku i po potrebi izrađivali lek na licu mesta. Nalažene su ne samo u grobovima lekara (12) već i u grobovima žena kao deo kozmetičkog pribora (13).
Medicinskom instrumentarijumu pripadaju i dve poluge rađene u kombinaciji drveta, gvožđa i bronze. ( S-698, Brest, T. II/7,8). Krajevi poluge su od gvožđa i savijeni u odnosu na osu tela koje je od bronze i višestruko profilisano. Na gvožđu su vidljivi ostaci drveta.
Poluge (elevatorium), su korišćene za odizanje tkiva a one većih dimenzija su služile kao elevatori prilikom frakture kostiju. O funkciji i primeni ovih instrumenata, kao i o njihovom izgledu, obaveštava nas Paul iz Egine. Nalažene su širom Rimske imperije kao i grobu očnog hirurga iz Viminacijuma (14).
U grobu se nalazio i drveni kovčežić (arca, arcula), od koga je očuvano više delova od tankog bronzanog lima. Izdvajaju se:
- trakasta ukrasna ojačanja sa perforacijama i punktiranim ornamentom po ivicama (S-693, Brest, T. IV/1) i ekserčići od bronze.
- kružna oplata s otvorom za bravicu i perforacijama po ivici (S-693, T. III/3).
Od kovčežića je očuvan i masivni lanac od bronze formiran od karika savijenih u obliku osmice. Na jednom kraju se završava alkom i ukrasnom nitnom za fiksiranje (S-693, T. III/1). Za zaključavanje kovčežića služio je brnzani ključ sa proširenim, pločastim telom i mehanizmom za otvaranje koji se sastoji od tri zupca (S-693, T. III/4). Za držanje kovčežića u ruci služila je bronzana drška "omega" tipa, (S-693, T. III/2).
Kovčežići su korišćeni za čuvanje kompletnog kozmetičko-toaletnog pribora i nakita kako muškaraca tako i žena. Koristili su ga kod kuće, nosili sa sobom pri odlasku u javno kupatilo, a nakon smrti prilagan je u grob kao neophodan pribor u drugom životu (15).
Na mestu gde su se nalazili ostaci kovčežića nađeni su fragmenti bronzanog ogledala sa srebrnim amalgamom. Kružnog je oblika sa tri koncentrične kružnice po obodu (S-694, Brest, T. I/4), i pripada tipu G po tipologiji Lloyd-Morgan, varijanti C, koja se generalno datuje u I v.(16).
U šutu iznad istočnog ugla groba nađeni su fragmenti crveno pečenog žiška bez elemenata za rekonstrukciju. U istom delu je nađena bronzana šivaća igla sa oštećenom ušicom (S-696, Brest, T. II/4), kao i fragmentovana bronzana žica nedefinisane namene (S-697, Brest, T. II/6). Pod istim uslovima nađen je olovni pršljenak, verovatno u funkciji tega (S-700, Brest, T. I/6) kao i fragmenti više staklenih posuda od beličastog stakla bez elemenata za rekonstrukciju. Izdvaja se fragment oboda i trbuha čaše (?) polujajolikog recipijenta sa elipsoidnim udubljenjima na trbuhu koja se vezuje za rajnski proizvodni krug i na osnovu analogija datuje u prvu polovinu II-III v.(17) (S-699, Brest, T. I/5).
Analiza grobnog inventara pouzdano opredeljuje grob kao lekarski ili lekarsko-farmaceutski. Kaseta sa medicinskim instrumentima je bila smeštena u drveni kovčežić, zajedno sa staklenim posudama i ogledalom. Manja količina semenki narandžaste boje koja se nalazila u lončiću, mogla bi predstavljati biljni medikament koji je lekar-farmaceut nosio sa sobom. Nažalost, usled nedostatka analize, ovu pretpostavku nismo u mogućnosti da proverimo.
Istu vrstu nedoumice izaziva i pitanje o kakvom se lekaru radi, vojnom ili civilnom? Karakteristike i funkcija instrumenata takođe daju samo šire okvire za definisanje medicinske specijalnosti. Samo u formi pretpostavke može se izneti mišljenje da se radi o lekaru koji je radio ortopedske intervencije na što, pre svega, ukazuje instrument u formi čekića. Hronološko opredeljenje groba je otežano zbog neznatnih promena koje su, tokom nekoliko vekova, pretrpeli instrumenti. Jedini pouzdan element u tom smislu pruža grobna forma koja se na teritoriji Viminacijuma ne sreće pre kraja II veka i traje svo do sredine III veka.
Lekarski grob sa lokaliteta "Kod Bresta" predstavlja doprinos topografiji ove vrste nalaza. Ujedno, on je još jedna potvrda o razvijenoj zdravstvenoj službi antičkog Viminacijuma.		  
     
 

Literatura, izvori i napomene

  1. M. Korać, Medicus et chirurgus ocularius iz Viminacijuma, Starinar XXXVII/1986, Beograd 1986, 53-71; D. Spasić, Antička medicina u Viminacijumu, Za zdravlje, Iz istorije medicine i zdravstvene kulture, IV i V naučni skup, Zaječar 1989 i 1997, Bor 1999, 89-97.
  2. A. Jovanović, Rimske nekropole na teritoriji Jugoslavije, Beograd 1984, 102,103; Q. Zotović, Južne nekropole Viminacija i pogrebni obredi, VIMINACIVM 1, ZRNM, Požarevac, 1986, 42.
  3. Lj. Zotović, Č. Jordović, VIMINACIVM 1, Nekropola "Više Grobalja", Beograd 1990, 20, T.V,T.XIII, T. XIV;
  4. Ibid, 20, T. XLII/5, T. LXXXIII/2,5
  5. S. Krunić, Lekarske antičke kutije tipa loculamentum ZNM XVII-1, Beograd MMI, 121
  6. M. Korać, op. cit, 60,61, t. I, II, T. IV/17
  7. S. Krunić, Lekarske antičke kutije, 125-127, sl. 6-8.
  8. D. Spasić, op. cit, 93, br. 6, T. II/2.
  9. D. Krunić, Rimski medicinski i farmaceutski instrumenti iz Singidunuma i okoline, Beograd 1992, 16,17, T. I/5-7
  10. E. Künzl. Medizinische Instrumente aus Sepulkralfunden der römischen Kaiserzeit, Bonner Jahrbücher 182/1982, 27, 87-98, 47-52, 57-75
  11. S. Ivčević, Antički medicinsko-farmaceutski istrumenti iz Arheološog muzeja u Splitu, VAHD 90-91, Split 1999, 115, kat. br. 201, sl. 40-43.
  12. E. Künzl, op. cit, 114,115, Abb. 90, 107, Abb. 85; M. Korać, op. cit, 68, T. IV, 17.
  13. Q. Zotović, Č. Jordović, op. cit, 101, T. CXXIX/14, G1 –210; 99, G1 –193, T. CLXII/7.
  14. M. Korać, op. cit, 67, T. III/1, T. IV/1.
  15. Lj. Zotović, 6. Jordović, op. cit, 89, G1 –101, T. CIX/5, 6, 7 – I vek; 90, G1- 112, t. CXIV/3 – II vek; 91, G1 –116. T. CXVII/2, 5 – vreme Domicijana.
  16. E. Riha, Römisches Toilettgerät Und Medizinische Instrumente aus Augst Und Kaiseraugst, Forschungen in Augst, Band 6, Augst 1986, 13.
  17. V. Šaranović-Svetek, Antičko staklo u jugoslovenskom delu provincije Donje Panonije, 13, Tip 2, varijanta B, Katalog 23, T. XVII/3.
  
  Adresa autora:
Dragana Spasić-Đurić
Narodni muzej, 12000 Požarevac		  
     
[ Home ] [ Gore/Up ][ <<< ] [ >>> ]
Infotrend Crea(c)tive Design Revised: 20 May 2009