Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

 Godina 2004     Volumen 29     Broj 3
[ Home ] [ Gore/Up ][ <<< ] [ >>> ]
  UDK: 616-056.3-08:615.37 ISSN 0350-2899, 29(2004) 3 p.190-192  
 
Pregledni članak

Imunoterapija alergijskih bolesti

Zorica Redžić Roško
Zdravstveni centar Zaječar

  
     
  Sažetak:
Alergen specifična imunoterapija (ASIT) je za sada jedini etiološki postupak u lečenju alergijskih bolesti. Pretpostavljeni mehanizam delovanja ove terapije je promena ravnoteže koja postoji između T-pomažućih limfocita (TH/TH2) u korist TH1 ćelija. In vitro parametri koji se prate tokom ASIT su alergen specifični IgE, IgG, kao i ECP. U pogledu načina aplikacije, trenutno je izvesna prednost na strani sublingvalne u odnosu na supkutanu imunoterapiju.

Ključne reči: ASIT, imunoterpija, alergija, T limfociti

Napomena: sažetak na engleskom jeziku
Note: summary in English		  
     
     
  Alergen specifična imunoterapija (ASIT) je za sada jedini etiološki postupak u lečenju alergijskih bolesti. Pretpostavljeni mehanizam delovanja ove terapije je promena ravnoteže koja postoji između T-pomažućih limfocita (TH/TH2) u korist TH1 ćelija. In vitro parametri koji se prate tokom ASIT su alergen specifični IgE, IgG, kao i ECP. U pogledu načina aplikacije, trenutno je izvesna prednost na strani sublingvalne u odnosu na supkutanu imunoterapiju.
Ključne reči: Alergen specifična imunoterapija (ASIT) predstavlja efikasan tretamn za alergijske respiratorne bolesti posredovane IgE mehanizmom. Ona, ustvari, predstavlja administraciju vakcina sa postepenim povećanjem količine alergena alergičnoj osobi, sve do postizanja doze koja je efikasna u anuliranju simptoma koji nastaju nakon ekspozije određenomn aleregenu. Prema preporukama SZO, imunoterapija je jedini treman kojim se prioridnim putem, modifikuje bolest i njena progresija. Imunoterapija primenjena na vreme je odlična prevencija razvoja astme. Ako znamo da između 10 i 20% svetske populacije boluje od nekog vida respiratorne alergije, a skoro 80% dece i 50% odraslih obolelih od astme za osnovu bolesti imaju alergiju, onda je razumljivo ogromno interesovanje koje vlada za ovaj vid terapije.
Počeci ovakve terapije datiraju sa kraja 19-og veka, da bi se sa kontinuiranom primenom počelo u drugoj dekadi 20-og veka (Noon i Freemen). Tek posle 80 godina primene, u poslednjih 15 godina su nam poznati imunoloski mehanizmi koji leže u osnovi ovakvog načina lečenja.
Kod zdravih osoba, postoji ravnoteža između TH1 i TH2 odgovora koji je definisan uzajamnim uticajem mreže citokina na njihovu pordukciju. Opšte je poznato da su alegijska oboljenja karakterisana TH2 imunim odgovorom (povećana produkcija IL4, IL5, povećana aktivnost CD4 ćelija, eozinofila i mast ćelija) koji igra vaznu ulogu u indukciji i održavanju alergijske kaskade. Imuoterapija modifikuje T-ćelijski odgovor. T ćelije predstavlju glavni cilj ASIT. Uspešna imunoterapija povezana je sa pomakom u produkciji citokina (IL4/IFN-γ) kao posledicom down-regulacije TH2 odgovora i indukcije TH1 odgovora. Znatan pad u migraciji CD4 ćelije i eozinofila u ciljna tkiva i skok CD8 ćelija uočen je posle uspešnog imunoterapijskog tretmana. Uprkos brojnim farmaceutskim preparatima za prevenciju i lečenje senzibilisanih pacijenata, tradicionalna imunoterapija sa alergenskim ekstraktima predstavlja jedinu intervenciju koja indukuje alergijsku toleranciju. Ovo se postiže migracijom alergen specifičnih CD8 T-ćelija u ciljna tkiva, kao i povećanom produkcijom blokirajućih antitela IgG4 klase.


Slika 1. T-ćelijski citokini u regulaciji imunog odgovora.		  
     
     
  Monitoring efektivnosti ASIT baziran je, pre svega, na kliničkom odgovoru, redukciji medikamentne terapije, i na in vitro imunološkim parametrima. Imunološka događanja koja su u vezi sa uspešnošću ASIT su: indukcija alergen specifičnog IgG, redukcija u broju efektornih i inflamatornih ćelija, redukcija oslobađanja medijatora, inhibicija oslobađanja T4 ćelija, indukcija supresornih CD8 ćelija, smanjena produkcija TH2 i povećana produkcija TH1 citokina. Sagledavanjem suštine imunoloških događanja, otvaraju nam se vrata ka paleti imunoloških i inflamatornih in vitro parametara bitnih za praćenje efekata imunoterapije. Oni obuhvataju detekciju serumskih antitela (alergen specfican IgE i IgG4), celularnih markera (CD4, CD8, CD23), T-ćelijskih citokina (IL4, IFNγ, IL12) i inflamatornih markera (ECP). Tokom uspešne imunoterapije dolazi do pada alergen specifičnog IgE, a porasta alergen specifičnog IgG4 antitela u serumu pacijenata. Takođe, zajedno sa povlačenjem simptoma bolesti dolazi do smanjenja nivoa ECP u serumu. Ovi parametri su pogodni za rutinsko praćenje efekta imunoterapije.
Danas najčešće primenjivani oblici imunoterapije su:
  • supkutana imunoterapija;
  • sublingvalna imunoterapija;
  • oralna imunoterapija;
  • imunterapija alergoidima;
  • rekobinantne vakcine;
  • Anti IgE antitela u kombinaciji sa ASIT.

Na našem području primenjuju se dva osnovna oblika imunoterapije: supkutana i sublingvalna. Efikasnost supkutane imunoterapije je dobro dokumentovana, posebno na polene trava, u periodu tretmana 3-5 godina. Terapija počinje niskim koncentracijama alergena i doza se povećava sve dok pacijent ne postigne maksimalnu dozu, tj. dozu održavanja, koja varira za svakog pojedinačnog pacijenta. Doza održavanja se daje na 4 nedelje u intervalu 3-5 godina što rezultira zaštitnim efektom nakon prestanka i do 3 godine. Supkutana imunoterapija se primenjuje kod pacijenata alergičnih na: venome insekata (pčela, osa, stršljen ), različite vrste polena ili kućnu grinju.
Subligvalna primena terapije predstavlja bezbedniji i mnogo prihvatljiviji oblik imunoterapije. Pokazano je od strane grupe eksperata SZO da ovaj oblik imunoterapije znatno smanjuje rizik od pojave neželjenih efekata, kako lokanih tako i sistemskih. Izuzetno široku primenu ova terapija našla je u lečenju dece i hipersenzitivnih pacijenata. Ova vrsta tretmana sprovodi se kod pacijenata alergičnih na različite vrste polena ili kućnu grinju. Terapija počinje niskim koncentracijama alergena, koje se svakodnevno povećavaju tokom 45 dana, što predstavlja inicijalnu fazu terapije. Nakon ovog perioda prelazi se na dozu održavanja koju pascijent uzima 2 puta nedeljno u periodu 3-5 godina. Mehanizmi delovanja sublingalne imunoterapije nisu dovoljno poznati iako su promene nakon terapije potvrđene u nivou antitela u serumu i T-ćelijskom odgovoru u perifernoj krvi.
Na kraju, možemo da konstatujemo da suštinu imunoterapije alergijskih bolesti čini manipulacija imunološkim sistemom čija je svrha indukcija tolerancije, odnosno pokušaj modifikovanja uzroka bolesti imunološkom intervencijom. Prema dosadašnjem iskustvu u primeni ASIT, jasno se pokazala ogromna prednost koju ima sublingvalna primena alergena nad supkutanom zbog izuzetno retke pojave neželjenih efekata koji su isključivo lokalni, blagi i retko zahtevaju prekid terapije. Ovo je čini izuzetno pogodnom za primenu u dečjem uzrastu, za sada samo iznad 5 godina.

  
     
     
 

LITERATURA

  1. Abbal C, Persi L, Bousquet J, Yssel H, P Ane J . Effect of bronchial allergen challenge on in vitro cytokine release by peripheral blood mononuclear cells of atopic patients. Allergy, 1998; 53: 945-50
  2. Malling HJ, Abreu-Nogueira J, Alvarez-Cuesta E, Bjarkstan B, Bousquet J, Caillot D, Canonica GW, Passalacqua G, Saxonis-Papageorgiou P ,Valovirta E. Local immunotherapy. Allergy. 1998; 53: 933-44
  3. Bousquet J. Specific immunotherapy in asthma. Allergy, 1999; 54: 37-8
  4. Bousquet J, Scheinmann P, Guinnepain MT, et all. Sublingual-swallow immunotherapy (SLIT) in patients with asthma due to house-dust mites: a double-blind, placebo-controlled study. Allergy. 1999; 54: 249-60
  5. Bogić M. Imunoterapija alergijskih bolesti gornjih i donjih disajnih puteva. IV Naučni sastanak alergologa i kliničkih imunologa, VMA Beograd. 2003; 28-29
  6. Vučković O, Petrović-Đergović D. Značaj in vitro dijagnostike u praćenju efekata imunoterapije. IV Naučni sastanak alergologa i kliničkih imunologa, VMA Beograd. 2003; 33-35
  7. Burazer L, Vučković O. Značaj tipa i doziranja alergena tokom imunoterapije. IV Naučni sastanak alergologa i kliničkih imunologa, VMA Beograd. 2003; 30-31
  
     
  Adresa autora:
Zorica Redžić Roško,
Đure Đakovića 9, 19000 Zaječar
E-mail: rosko@ptt.yu

Rad primljen 29. 06. 2004.
Rad prihvaćen 31. 07. 2004.
Elektronska verzija objavljena 16. 09. 2004.		  
                 
[ Home ] [ Gore/Up ][ <<< ] [ >>> ]
Infotrend Crea(c)tive Design Revised: 20 May 2009