| |
Preuzmite
tekst u pdf formatu |
|
Anri Ruso
San, 1910, ulje na platnu
Muzej moderne umetnosti, Njujork
Listajući stranice istorije, reč borba ističe se svojom snagom
ili svojim prisustvom. Borbu zamišljamo kao rovovske ratove ili,
pak, kao suočavanje sa svakodnevnim životom. Borbene redove vidimo
kao mladiće u uniformama ili kao članove porodice koji nas hrabro
bodre. Činjenica je da borba ostaje prisutna u našim životima, bez
obzira na društvene promene, i prisutna je u svim čitanjima
istorije. Možda bismo mogli upotrebiti neku blažu reč, poput
zalaganja, težnje ili pokušaja, ali neminovno je da će se reč borba
javiti pre ili kasnije kao jedina moguća opcija.
U svakom društvu borba je prisutna. Borba pojedinaca, ali i čitavih
grupa ljudi za svoja prava. Borba žena nezanemarljiv je deo naše
istorije i svakako je i dan danas prisutna u životima mnogih žena.
Vremena su se menjala, kao i borba, ali ona nikada nije prestajala i
jasno se ističe u različitim epohama i društvima.
Portret Silvije fon Harden Otoa Diksa jedno je od mnogobrojnih dela
ovog umetnika kojima nam dočarava život i stanje društva u
Vajmarskoj Nemačkoj. U jednom portretu možemo pročitati značajne
promene koje se događaju u ovoj zemlji dvadesetih godina dvadesetog
veka, ali i promene u umetničkim tendencijama tako karakterističnim
za ovaj vremenski period, kao što je povratak redu, odnosno realizam
i figuralna umetnost pokreta Nova objektivnost.
Portretišući Silviju fon Harden Oto Dix nam predstavlja novu ženu
ili neue frau koja za sobom ostavlja konvencije jednog društva i
hrabro uskače u novi stil života osvajajući prostore koji su do
skora smatrani isključivo muškim. Ovo je nova žena koja izlazi i
koja radi gradeći karijeru; žena koja sedi sama u kafeu, bez muške
pratnje; u njenoj ruci je cigareta, na stolu pred njom koktel. Njena
kratka kosa, velike šake dugih prstiju, pa čak i haljina sa
geometrijskom šarom koja ne otkriva ni najmanji detalj ženskog tela
čine je potpuno androgenom. Čarapa spuštena ispod ruba haljine jasno
govori u prilog činjenici da ovoj ženi nije presudan izgled ili
prezentacija u društvu, a monokl na njenom desnom oku, koji se
obično mogao videti na muškim licima, dodatno ukazuje na činjenicu
da ona više nije opterećena društvenim konvencijama i rodnim
podelama, već da ima jasan pogled na svet.
Svet koji se menja uslovljava i promene u borbama. Svakim danom
svako od nas vodi borbu. Svojim postupcima borimo se za bolji svet.
Prateći korake Otoa Diksa i Silvije fon Harden, spoznajemo svet u
kome živimo i ne prihvatamo činjenicu da ne može biti bolji. Svojom
umetnošću, svojim radom i zalaganjem borimo se protiv bezbrojnih
demona koji nas okružuju trudeći se da unesemo svetlost i vedrinu u
sopstveni život i živote nama najbližih.
Ada Vlajić, istoričar umetnosti |
|
|
|
