strana 16.

KOMPARATIVNA ANALIZA TRUDNOĆA ADOLESCENTKINjA ZAVRŠENIH POROĐAJEM U ZAJEČARSKOM PORODILIŠTU 2007. I 2025. GODINE

Vera Najdanović Mandić
ORDINACIJA „HARMONY, ZAJEČAR, SRBIJA
 

Adolescencija (lat. Adolescere znači „postati zreo, sazreti“) kakvu danas znamo rezultat je fizičkog, fiziološkog i psihološkog razvoja kao i socijalnih i kulturnih uslova sredine. Traje od 10 do 19 godine prema određenju Svetske zdravstvene organizacije iz 1980. godine (1). Sve ranija fizička zrelost, praćena ranim seksualnim iskustvom i nekorišćenje kontraceptivnih sredstava dovode do slučajne, neplanirane i neželjene trudnoće (2). Za bezbedno materinstvo pored fizičke sposobnosti, koju imaju starije adolescentkinje, neophodna je i emocionalna stabilnost, zrelost i iskustvo (3).
Trudnoće adolescentkinja su globalni problem javnog zdravlja. Od 2019. god. adolescentkinje uzrasta 15-19 god. u zemljama sa niskim i srednjim prihodima imale su procenjenih 21 milion trudnoća svake god. što je rezultiralo sa 12 miliona porođaja, dok se 55% neželjenih trudnoća završava sa pobačajima, koji su često nebezbedni. Majke adolescentkinje suočavaju se sa većim rizikom od eklampsije, puerperalnog endometritisa i sistemskih infekcija nego žene uzrasta 20-24 god. a bebe adolescentnih majki suočavaju se sa većim rizikom od male porođajne težine, prevremenog porođaja i teškog neonatalnog stanja. Podaci o porođajima među devojčicama uzrasta 10-14 god. postaju sve dostupniji. Globalno, stopa rađanja kod devojčica uzrasta 10-14 god. u 2023. god. procenjena je na 1,5 na 1000 žena, sa višim stopama u podsaharskoj Africi i Latinskoj Americi i Karibima. Sprečavanje trudnoće među adolescentima i smrtnosti i morbiditeta povezanih sa trudnoćom su temeljni za postizanje pozitivnih zdravstvenih ishoda tokom celog životnog veka i imperativ za postizanje ciljeva održivog razvoja u vezi sa zdravljem majki i novorođenčadi. (4,5,6). Cilj rada: Analiza i poređenje učestalosti i ishoda porođaja kod adolescentkinja u Zaječaru u dva vremenska perioda odnosno da pokaže učestalost porođaja adolescentnih trudnica, telesnu masu novorođenčadi, način završavanja porođaja i zaposlenost adolescentnih majki 2007. god. verzus 2025. godina. u Zaječaru.

ISPITANICE I METODE

Istraživanje je dizajnirano kao komparativna, retrospektivna studija. Podaci su prikupljeni iz porođajnog protokola porodilišta istorija bolesti porođenih žena u GA odeljenju ZC Zaječar 2007. i 2025. godinu. Analizirani su: ukupan broj porođaja, starost majke, način završetka porođaja i telesna masa novorođenčeta. Statistička obrada urađena je u programu SPSS, primenom Hi-kvadrat testa za atributivne kategoričke varijable i Studentovog t-testa za nezavisne uzorke. Retrospektivnom analizom porođajnog protokola i istorija bolesti porođenih žena u GA odeljenju ZC Zaječar ustanovili smo da je u 2007. god. od 555 porodilja, 46 bilo adolescentnog uzrasta od 14 do 19 god. dok je u 2025. god. od 298 porodilja, samo 11 bilo tog uzrasta.

REZULTATI

Tabela 1: Učestalost i paritet porođenih žena u GA odeljenju u ZC Zaječar u 2007. god.

U 2007. god. u GA odeljenju ZC Zaječar, ukupno je bilo 555 porođaja. Najveći broj žena, njih 450 (81,08%), porađalo se između 20 i 34 god. tj. u optimalnom životnom dobu. Dominiraju prvorotke 288 (51,89%) i drugorotke 201 (36,22%). Starijih porodilja ima 59 (10,63%), uglavnom drugorotke 20 (33,89%). Najstarija prvorotka je imala 42 god. a najstarije porođene žene su imale 45 god. (četvrto i sedmorotka). U adolescentnom uzrastu bilo je 46 (8,29%) porodilja.

Tabela 2: Učestalost i paritet porođenih žena u GA odeljenju u ZC Zaječar u 2025. god.

U 2025. god. u GA odeljenju ZC Zaječar, ukupno je bilo 298 porođaja. Najveći broj žena, njih 223 (74,83%), porađalo se između 20 i 34 god. tj. u optimalnom životnom dobu. Dominiraju prvorotke 138 (46,31%) i drugorotke 103 (34,56%). Starijih porodilja ima 64 (21,48%), uglavnom drugorotki 25 (39,06%). Najstarija prvorotka je imala 44 god. a najstarija porođena žena je imala 46 god. (trećerotka). U adolescentnom uzrastu je 11 (3,69%) porodilja.

Tabela 3: Starost i paritet adolescentnih porodilja u GA odeljenju ZC Zaječar u 2007. g.

U 2007. god. adolescentnih porodilja je bilo 46 (8,28%). Najmlađa je imala 14 god. Najviše je bilo devetnaestogodišnjakinja 23 (50%). Prvi put se porađalo 40, a 6 je bilo drugorotki.

Tabela 4: Starost i paritet adolescentnih porodilja u GA odeljenju ZC Zaječar u 2025. g.

U 2025. god. adolescentnih porodilja je 11 (3,69%). Najmlađa ima 17 god. Prvi put se porađalo 10, a samo jedna je drugorotka sa 18 god.
Broj porođaja se skoro prepolovio od 2007. do 2025. god. sa 555 na 298 dok se broj adolescentnih porodilja takođe smanjio sa 46 (8,29%) 2007. god. na 11 (3,69%) 2025. god, što je statistički značajno (χ²=4.72; p=0.029).

Tabela 5: Prikaz telesne mase novorođenčadi adolescentnih majki porođenih u GA odeljenju ZC Zaječar u 2007. god.

na onu koja su: normalne mase (2500 - 3999 grama.), niske porođajne mase (1500 - 2499 grama), vrlo niske porođajne mase (1000 - 1499 grama), i makrosomna (preko 4000 grama). (5). Porođajna masa deteta je pokazatelj ne samo zdravlja majke i njene uhranjenosti, već i prognostički faktor novorođenčeta za preživljavanje, rast, zdrav život i psihosocijalni razvoj.
Na našem uzorku iz 2007. god. 39 (84,78%) novorođene dece je eutrofično, mase od 2500 do 3999 grama. Niske porođajne mase je 5 (10,87%) novorođenčadi, a vrlo niske porođajne mase 2 (4,35%). U 2025. god. svih 11 novorođenčadi je bilo eutrofično. Najveći broj novorođenčadi naših adolescentkinja 2007. god. je eutrofično 39 (84,78%) sa srednjom telesnom masom 2850grama ± 410, dok su 2025. god. sva novorođenčad eutrofična, sa telesnom masom 3100grama ± 350g, ali bez statistički značajne razlike (t =1.41, p =0.16). Naš uzorak je previše mali da bi se dokazalo važeće mišljenje u zvaničnoj literaturi da su novorođenčad adolescentkinja niske porođajne mase.

Tabela 6: Način završetka porođaja kod adolescentnih trudnica u GA odeljenju ZC Zaječar u 2007. god.

U 2007. god. vaginalnim putem se porađalo 37 adolescentkinja (80,43%) dok je kod 9 adolescentkinja (19,57%) urađen carski rez. U kontrolnoj grupi starijih od 19 godina procenat carskih rezova je veći, 170 je imalo carski rez (30,63%).

Tabela 7: Način završetka porođaja kod adolescentnih trudnica u GA odeljenju ZC Zaječar u 2025. god.

U 2025. god. vaginalnim putem se porađalo 7 (63,64%) adolescentkinja dok je kod 4 (36,36%) urađen carski rez. U kontrolnoj grupi, procenat carskih rezova je veći 53,02%. Od 11 novorođenčadi 7 je devojčica i 4 dečaka. U oba vremenska perioda, porođaji su uglavnom bili vaginalni, mada je učestalost carskog reza veća u 2025, ali bez statističke značajnosti (χ²=1.56; p=0.21).

Tabela 8: Uporedni pregled kategorije osiguranja i zaposlenosti kod adolescentkinja i kontrolne grupe ostalih porođenih žena u GA odeljenju ZC Zaječar u 2007. god.

Najveći broj adolescentkinja je nezaposleno ili izdržavano lice, dok je u kontrolnoj grupi broj zaposlenih znatno veći. Trudnoća i porođaj adolescentkinja znatno smanjuje mogućnost njihovog obrazovanja i završetka školovanja a posledično i mogućnost da se zaposle. Sve ovo doprinosi njihovom nižem socijalno-ekonomskom statusu, a samim tim i nižem standardu. Ovo, kao i neželjena trudnoća, utiče na adolescentkinje da, češće nego žene u kontrolnoj grupi, ostave svoju novorođenčad u porodilištu. U 2025. god. od 11 porođenih trudnica adolescentnog uzrasta, jedna je bila još uvek učenica, 6 je bilo na zavodu za zapošljavanje i 4 su bile osigurane preko članova prodice.

DISKUSIJA

Rezultati ukazuju na značajan trend smanjenja adolescentnih porođaja u Zaječaru, što se može pripisati boljoj edukaciji i dostupnosti kontracepcije, u skladu sa globalnim trendovima i podacima World Health Organization [4]. Od 1999. do 2003. god. u GA odeljenju ZC Zaječar procenat carskih rezova kod adolescentkinja je 13,54% što je manje od našeg procenta u 2007. god. (3)
Ipak, veća stopa carskih rezova u 2025. godini, slično nalazima Tomića et al. [8], odražava savremene trendove u medicini i defanzivno akušerstvo kod mlađih prvorotki. Veća telesna masa beba u novijem uzorku sugeriše bolji kvalitet prenatalne nege i ishrane trudnica u poređenju sa periodom od pre dve decenije [5,6].
U regionalnim studijama (Kosovska Mitrovica, Zemun) takođe se beleži pad učestalosti, ali varijabilnost u zavisnosti od socio-ekonomskih uslova. U Kosovskoj Mitrovici, za 10 godina od 2000. god. do 2009. god. bilo je 6.335 porođaja i 396 (6.2%) adolescentnih porodilja životne dobi od 12 do 19 god. (7).
U Zemunu od januara 2016. god. do decembra 2022. god. bilo je 124 porodilja adolescentnog uzrasta, tj 1% u odnosu na ukupan broj porođaja. (8)
Socio-ekonomski faktori ostaju ključni – adolescentkinje su uglavnom nezaposlene i ekonomski zavisne.
Iako je uočen trend veće telesne mase novorođenčadi, razlika nije statistički značajna, što je posledica malog uzorka. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ [9], uočavaju se značajne promene u reproduktivnim trendovima u Srbiji u periodu od 2007. do 2023/2024. godine. Naime, u periodu od 2007. do 2023/2024: je smanjen ukupan broj porođaja za 14,70% ali ne tako drastično kao u Zaječaru od 2007. do 2025. god. za 46,31%. Ali broj adolescentnih porođaja je u celoj Srbiji od 2007 do 2024 smanjen od 6,5% na 3,8%, na oko polovine ili 51,1%, dok je smanjenje značajno veća za oko 3/4 ili 76,1% u Zaječaru. U podacima Batuta je takođe smanjena mrtvorođenost (opšta) ali rizici u adolescentnim trudnoćama i dalje ostaju veći a niska porođajna masa i dalje češća kod mladih majki [9] (Tabela 9).

Tabela 9. Analiza adolescentnih trudnoća i perinatalnih ishoda u celoj Srbiji (2007–2024)[9]

Prema izveštaju i analizi UNICEFA iz 2023 [10] globalne stope rađanja kod adolescenata smanjene su za više od 40% od 2000. godine, pri čemu je kod starosne grupe od 15–19 godina stopa pala na 39 rođenja na 1.000 devojaka, Ipak značajne nejednakosti u ovim stopama i dalje postoje, posebno u podsaharskoj Africi. Iako je napredak uočljiv, rano rađanje ostaje visoko među ranjivim grupama, često uslovljeno dečjim brakovima i ograničenim pristupom kontracepciji. Ključni trendovi i podaci iz analize za 2023. godinu ukazuju na regionalne razlike: Podsaharska Afrika ima najvišu stopu rađanja kod adolescenata (93 rođenja na 1.000 devojaka uzrasta 15–19 godina), dok Zapadna Evropa i Severna Amerika beleže najniže stope.
Pad stopa po uzrastu od od 2000. godine kod devojaka uzrasta 10–14 godina smanjena je za približno 70%. a od 15 do 19 godina za 40%. Oko 76% prvih porođaja kod devojaka mlađih od 18 godina dešava se u braku, što često nosi veći rizik od nasilja i zdravstvenih komplikacija. Kada se uzmu u obzir socioekonomski faktori onda je adolescentna trudnoća češća kod devojaka sa nižim nivoom obrazovanja i lošijim ekonomskim statusom. Zbog malog uzorka adolescentkinja u GA ZC Zaječar ne može da se sudi o riziku od mrtvorođenja, prema izveštaju o zdravstvenim ishodima [11] utvrđeno je da novorođenčad adolescentnih majki imaju za 50% veći rizik od mrtvorođenja, smrti u prvoj nedelji života i težem morbiditetu u poređenju sa decom majki u dvadesetim godinama.
Uprkos poboljšanjima i smanjenju adolescentnog rađanja, ako se trenutni trendovi nastave, značajne nejednakosti povezane sa ekonomskim statusom u adolescentnom rađanju će opstati, prema podacima studije iz 2023. godine za Latinsku Ameriku i Karibe [10].

ZAKLjUČAK

2025. godine je značajno smanjen ukupni broj porođaja u porodilištu Zaječar u odnosu na 2007. a posebno je smanjen broj porođaja u adolescentnom uzrastu na samo 11 (3,69%). Komparativnom analizom zaključuje se da je učešće adolescentnih porođaja od 2007 (46 porodilja -8,28%). u komparaciji sa 2025. godinom (11 porodilja-3,69%) statistički značajno smanjeno (χ²=4.72; p=0.029). Nije dokazana statistički značajna razlika u porođajnoj telesnoj masi (t=1.41; p=0.16). Povećana stopa carskih rezova ukazuje na promenu u akušerskom pristupu. Učestalost carskog reza je veća u 2025, ali bez statističke značajnosti (χ²=1.56; p=0.21). U oba vremenska perioda, 2007. i 2025. godine adolescentkinje su nezaposlene i ekonomski zavisne. Jedan od velikih zadataka koji stoje pred ginekolozima-akušerima je identifikovati adolescente u riziku i prevenirati ponašanje koje dovodi do neočekivane trudnoće.

Literatura

1. Rot N, Radonjić S. Psihologija. Beograd: Zavod za udžbenike; 2007. p. 138-43.
2. Sedlecky K, et al. Reproduktivno zdravlje i polno ponašanje adolescenata. In: Obnavljanje stanovništva i zaštita reproduktivnog zdravlja. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije; 1999. p. 137-55.
3. Kalinović D. Učestalost porođaja kod adolescentkinja u Zaječaru u periodu 1999–2003. god. In: Zbornik radova 50. Ginekološko akušerske nedelje SLD; 2006; Beograd. p. 421-4.
4. World Health Organization. Adolescent pregnancy [Internet]. 2024 [cited 2026 Apr 8]. Available from: https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/adolescent-pregnancy
5. Melekoğlu NA, Saraç U. Evaluation of the effect of maternal adolescent age on neonatal outcomes. Cumhuriyet Med J. 2022;44:192-7.
6. Maheshwari MV, Khalid N, Patel PD, Alghareeb R, Hussain A. Maternal and Neonatal Outcomes of Adolescent Pregnancy: A Narrative Review. Cureus. 2022;14:e25921.
7. Relić G, Relić M. Porođaj adolescentkinja i informisanost učenika o rizičnom seksualnom ponašanju na severu Kosova. In: Zbornik radova 66. Ginekološko akušerske nedelje SLD; 2023; Beograd. p. 160-4.
8. Tomić I, Majić I, Dević A, et al. Broj adolescentnih porođaja u KBC Zemun tokom poslednjih šest godina - naše iskustvo. In: Zbornik radova 66. Ginekološko akušerske nedelje SLD; 2023; Beograd. p. 212-6.
9. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2023. Beograd; 2024.
10. UNICEF. Early childbearing and adolescent pregnancy: global trends report. New York: UNICEF; 2023.
11. Worku SA, Tesema GA, Tessema ZT. Adverse obstetric and perinatal outcomes of adolescent pregnancy: a systematic review and meta-analysis. Front Reprod Health. 2024;6:1356402.