|
Stomatologija je nauka o oboljenjima usne duplje. Kao grana medicine bavi se izučavanjem i lečenjem usta i zuba. Stomatologija se bavi i preventivnim radom na sprečavanju pojave i razvoja karijesa počev od trudnica, odojčadi, predškolske i školske dece i odraslih. Danas to rade stomatolozi, a ranije su to radili ljudi drugih zanimanja.
Stomatologija je relativno mlada grana medicine. Zubno lekarstvo, kao grana medicine, počelo je da se razvija u XVII veku u svetu, a na prostorima Srbije naučno i organizovano zubno lekarstvo se pojaljuje znatno kasnije. Prve organizovane zubne stanice se pojavljuju dosta kasno. Pominju se tek u prvoj deceniji XIX veka.
Na teritoriji današnje Timočke krajine (Crnorečka i Negotinska nahija) tek pripajanjem Miloševoj Srbiji 1938.-e godine donošenjem zakona o ustrojstvu zdravstvene službe, fizikata i obavezne vakcinacije počinje organizovana zdravstvena služba. U to vreme medicinom, pa i zubarstvom - vađenjem zuba bavili su se: magistri hirurgije hećimi i kalojatri i samouci - narodni lekari (narodni lekar Luka Stevanović, berberi, kafedžije i kovači).
Na ovom području su narodni zubari široko razvili svoju delatnost sve do 1921-e , ili 1924-e, kada u Zaječar dolazi prvi zubar. Nema pisanih podataka o tome, ali, po pričanju supruge dentiste Stevana Bakmaza, može se pretpostaviti da je prva stručna praksa vezana za ime ruskog emigranta Garaščenka. Međutim po kazivanju poznatog zaječarskog profesora Konstantina Čubkova, Garaščenko nije bio zubar, nego lekarski pomoćnik, a radio je kod nekih lekara, takođe ruskih emigranata. Neposredno po odlasku Garašenka iz Zaječara dolazi dentista Stevan Bakmaz - pionir naučnog zubarstva na području Timočke krajine. Svoje dentističko obrazovanje Bakmaz je stekao na "Odontološkom" institutu u Berlinu kod profesora Junga. Njegovim dolaskom 1924-e godine Zaječar dobija relativno rano, u odnosu na druga mesta na ovom području, vrsnog stručnjaka za delatnost kojom se još uvek istovremeno bave berberi i narodni lekari.
Od svog dolaska 1924-e pa do 1949-e je radio isključivo u svojoj privatnoj ordinaciji. Od 1949-e godine radi kao stalni honorarni zubar u ambulanti Doma narodnog zdravlja gde ostaje sve do svoje smrti 1953-e godine.
Slika 1. Ukaz i rešenje Ministarstva za narodno zdravlje Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca o postavljanju Stevana Bakmaza za dentistu - zubara u Zaječaru.
Prva zubna ambulanta na teritoriji Timočke krajine, pri Domu narodnog zdravlja u Zaječaru otvara se 1947-e godine. Prostorije ambulante su se nalazile u vladikinoj kući u ulici Timočke bune. Ambulanta je imala jednog zubara i jednog asistenta, a od opreme nožnu i električnu bušilicu, zubarsku stolicu, vodeni stelirizator i skroman sitan instrumentarijum.
Već 1948-e se osniva i prva školska zubna ambulanta pri Domu narodnog zdravlja u Zaječaru. To je bila prva školska zubna ambulanta u Timočkoj krajini, a nalazila se u istoj zgradi gde i ambulanta za odrasle. I u njoj je radio samo jedan zubar sa asistentom, a oprema je bila oskudna. Pored ove dve ambulante, u Zaječaru su istovremeno postojale i dve privatne ordinacije.
1951-e se spajaju školska zubna ambulanta i ambulanta za odrasle i ova jedinstvena ambulanta se premešta u zgradu u Krfskoj ulici, koju je Domu narodnog zdravlja ustupio Zavod za socijalno osiguranje. Ovde se dodatnim proširenjem prostorija u okviru postojećeg prostora formira Stomatološka služba pri Medicinskom centru. Služba ovde ostaje sve do 1980-e (Slika. 2) kada se seli u novosagrađeni Dom zdravlja u Rasadničkoj ulici b.b. (Slika 3).
1952-e godine počinje da radi ZUBNO - TEHNIČKI laboratorijum kao privredna organizacija, kao prvi i jedini te vrste u Timočkoj krajini. Ovaj laboratorijum je vodio direktor. Upošljeno je 10 zubnih tehničara, administrativno i pomoćno osoblje. Zubotehnički laboratorijum je radio za više zubnih ambulanti u Srbiji, pri čemu je
pokrivao celu Timočku krajinu i veći deo Kosova. Poslovao je sve do 1955-e godine, kada je rasformiran odlaskom većeg broja tehničara iz Zaječara. Neki tehničari ostaju u Zaječaru i prelaze u zubotehnički laboratorijum formiran pri Zubnoj ambulanti Doma narodnog zdravlja.
Slika 2. Stari ured 1951. godine
Slika 3. Novi dom zdravlja 1981. godine
U zgradi Starog ureda (isti naziv nosi i danas) radi oformljena stomatološka služba sa 2 ordinacije i 3 radna mesta. Nosioci posla su i dalje bili dentisti: Stevan Bakmaz, Cvetko Kostić - Cekan i Bogdan Glavonjić, kojih se sećaju stomatolozi starijih generacija, koji su sa njima radili dugo godina. 1958-e godine dolaze prvi diplomirani stomatolozi sa beogradskog Stomatološkog fakulteta. To su bili dr. Marija i dr. Vladimir Nikolić, ali su tu ostali kratko, zatim dolaze i drugi zadržavajući se kratko. Jedino je dr. Fotije Kljajić ostao nešto duže (1963 - 1965).
Stomatološka služba doživljava brži razvoj tek od 1963-e godine objedinjavanjem Zaječarskog zdravstva u Medicinski centar, jer u službu stiže veći broj mladih lekara koji tu ostaju do penzije. Služba se bolje organizuje. Otvaraju se dve ordinacije u posebnoj zgradi u Brestaku 1964-e godine za predškolsku i školsku decu. Nosilac posla je bila dr. Ljubinka Protić. Kasnije je završila Dečju i preventivnu stomatologiju. U službi ostaje sve do 2003-e godine. Od otvaranja stomatološke ordinacije u obdaništu, koje tada nosi naziv "Đulići" 1989-e godine radi na prevenciji karijesa i zdravstvenom vaspitanju dece do 7 godina.
1963-e godine u službi rade 2 zubara i 5 stomatologa. Za tri godine broj stomatologa se udvostručava a 1975-e godine služba broji 22 stomatoliga. Odobravaju se prve specijalizacije a prvi specijalista - ORTODONT je bila dr Leposava Milićević (1970-a godina). Radeći na korigovanju ortodonskih anomalija kod dece dr Leposava Milićević je bila i načelnik službe u vremenu 1972 - 1976-e godine. Dolaze i specijalisti drugih grana stomatologije: dr Aleksandar Popović 1973-e godine, koji na istom poslu ostaje do odlaska u penziju 2002-e godine. Bio je i načelnik službe u dva navrata : 1965 - 1971-e godine, kao stomatolog i po završetku specijalizacije u Beogradu 1976 - 1982-e godine.
Vredno je reći da njegove usluge koriste pacijenti Zaječarskog regiona i šire. Kao Doktor nauka, od 1986.-e vidno podiže nivo usluga na ORALNOJ hirurgiji.
U službi radi i dr Olga Popović - specijalista protetičar, koja u službi takođe ostaje sve do penzionisanja (iz zdravstvenih razloga) 1992-e godine. Bila je i magistar stomatologije. Služba se širi pa dobija ceo sprat u starom uredu. Oformljena je i sala za Oralnu hirurgiju. Kupuje se i odgovarajuća oprema, kako za ordinacije tako i za zubnu tehniku. Način organizacije službe prati i razvoj struke pa na stručno usavršavanje iz Dečije i preventivne stomatologije odlazi dr Herta Sotirović i to 1978/79-e godine, koja po povratku, zajedno sa drugim stomatolozima uspešno razvija preventivni deo stomatologije.
Rad se organizuje po odsecima. Otvaraju se isturene ambulante: Kotlujevac, Mali Jasenovac (1976 - 1977). U njima rade stalni lekari. Salaš dobija dva stomatologa: dr Biserka Vatović i dr Gordana Kovačević.
Shodno povoljnim ekonomskim prilikama i naraslim društvenim potrebama otvaraju se zubne ordinacije u svim zaječarskim školama, u periodu 1976 - 1980. Po broju ordinacija i preventivi karijesa Zaječar postaje četvrti grad u Srbiji. Preventivni rad po savremenim principima struke je u punom zamahu. Odvija se uz ispunjenje svih zakonskih obaveza.
Ispraćaju se i prvi penzioneri 1979. godine.
Stomatološka služba u Domu zdravlja 1980 - 1990. godine
Služba u novom Domu zdravlja 1980-e godine dobija namenski prostor, koji zauzima bezmalo ceo sprat. Kupuje se nova oprema za ordinacije - fiziološke stolice, kavitroni, terapeutske stolice, oprema se Rendgen kabinet sa ORTOPAN-TONOGRAMOM i kamerom za razvijanje Ro- filmova. Za potrebe zubne tehnike se kupuju novi savremeni aparati za Wizil proteze, a kasnije i metalokeramičke nadoknade (Slika 4).
Shodno tome i ljudi srednjeg obrazovanja odlaze radi sticanja novih zvanja i to: zubni tehničari za izradu Wizil proteza i zubni tehničar za izradu metalnih i metalokeramičkih nadoknada.
Prema zahtevima struke služba se deli na više specijalizovane odseke. Ima ih 5:
- Preventivna i dečija stomatologija
- Ortodoncija
- Bolesri usta i bolesti zuba
- Stomatološka protetika
- Oralna hirurgija
Kadrovske i tehničke mogućnosti dozvoljavaju da se usluge pružaju i korisnicima iz drugih Zdravstvenih centara.
- ORTODONCIJA: FIKSNA ORTODONCIJA - metoda za korekciju težih razvojnih i stečenih anomalija zuba i vilica.
- PROTETIKA: Wizil-proteze i metalokeramičke nadoknade po principima savremenog protetskog zbrinjavanja.
- BOLESTI USTA I ZUBA: PARADONTOLOŠKA HIRURGIJA - metoda za učvršćivanje zuba i produžetka njihovog veka
- ORALNA HIRURGIJA - Dobro opremljena i regionalnog karaktera.
Slika 4. Globučasti aparat za livenje Wizila
Takvom, tehnički i kadrovski opremljenom službom, rukovodi dr Nenad Đergović u periodu 1982 - 1986, a potom dr Branislav Predić 1986 - 1992. godine. Specijalista, dr Predić, 1992-e godine, zajedno sa još 8 lekara odlazi u privatnike. U isto vreme se penzioniše još 4 lekara.
U periodu 1980 - 1990. godine je bila izražena stručna aktivnost u vidu učestvovanja na raznim stručnim skupovima svih nivoa. Odlazi se na stručne skupove u inostranstvo (Firenca, Beč, Atina, Varšava). Organizuju se stručni skupovi i u Zaječaru:
- SEKCIJA ORALNIH HIRURGA 1981. godine
- SEKCIJA BOLESTI USTA I ZUBA 1983. godine
- SEKCIJA PROTETIČARA 1986. godine
- SEKCIJA DEČIJE I PREVENTIVNE STOMATOLOGIJE 1980. godine
- SEKCIJA ORTODONATA 1984. godine
Ocene stručnog nadzora službe su odlične.
U ovom periodu (1980-1990) veliki broj stomatologa stiče stručna i naučna zvanja:
- PRIMARIJUS
Dr.Aleksandar Popović
Dr.Herta Sotirović
Dr.Nenad Đergović
Dr.Olga Popović
Dr.Branislav Predić
- MAGISTAR NAUKA
Dr.Olga Popović
- DOKTOR NAUKA
Dr.Aleksandar Popović
Dolaze mladi stomatolozi.
Stručna aktivnost srednjeg kadra je, takođe, izražena. Njihov broj raste.
U ordinacijama rade sestre sa srednjom medicinskom školom, ali im je omogućena prekvalifikacija u stomatološke sestre. Sestre su aktivne na stručnim sastancima.
Pri useljavanju u Dom zdravlja u službi je bilo 30 stomatologa, a na kraju ovog perioda 41 lekar (1990).
Stomatologija u Domu zdravlja posle 1990. godine
Služba naglo kadrovski slabi u poslednjoj deceniji prošlog veka usled odlaska lekara u privatni sektor i penzionisanja. Ekonomske i društvene prilike se menjaju. Ovo se odražava i na zdravstvo. Služba je svedena na preživljavanje, a izvori finansiranja se smanjuju.
Slika 5. Stomatološka služba 1999. godine
Stomatološka služba, je i dalje brojčana (Slika 5), posustaje, jer njen rad zavisi od ispravnosti mašina i ostalih aparata. Zbog dugogodišnjeg rada i slabog održavanja mašine i aparati otkazuju, a nova oprema se ne nabavlja. Snabdevanje materijalom je dosta neredovno. Ova kriza se iz godine u godinu produbljuje. Ulaže se mnogo napora da se održi postignuto, ali i pored toga neke ranije usvojene metode su morale biti napuštene. Plan rada se teško ostvaruje, pa je i preventivni rad, ranije na zavidnom nivou, kompromitovan.
Biti na čelu ove velike službe nije bilo nimalo lako, pa stoga vredi pomenuti sve njene načelnike
- Dr Fotije Kljajić 1963 - 1965
- Dr Aleksandar Popović 1965 - 1971
- Dr Leposava Milićević 1972 - 1976
- Dr Aleksandar Popović 1976 - 1982
- Dr Nenad Đergović 1982 - 1986
- Dr Branislav Predić 1986 - 1992
- Dr Miomir Vasić 1992 - 1996
- Dr Jovanka Stevanović 1997 - 2001
- Dr Vesna Petković 2001 -
U službi danas radi:
- 23 stomatologa
- 29 stomatoloških sestara
- 2 Ro tehničara
- 8 zubnih tehničara
- 5 spremačica
Zastupljene su sve specijalnosti, a 3 lekara su na specijalizaciji. Služba je mlada, a bolje vreme očekujemo.
Literatura
- Branislav Predić, Aleksandar Popović, Miomir Vasić, Herta Sotirović, Zorica Simić, Radojica Sotirović, Radomir Milosavljević : Početak naučnog zubarstva u Timočkoj krajini, Za zdravlje, IV i V naučni skup, Zaječar 1989 i 1997. godine.
- Zorica Petrović - Simić, Herta Sotirović, Branislav Predić, Razvoj Stomatološkog zdravstvenog vaspitanja u Timočkom regionu i savremeni pristup, Timočki medicinski glasnik - Zbornik radova III naučnog sastanka: Istorija zdravstvene kulture Timočke krajine: godina XIV, Zaječar 1989, broj 2.
Adresa autora:
Jovanka Stevanović
Hajduk Veljkova 4 1/9
19000 Zaječar
Rad je primljen: 27. 03. 2003.
Rad je prihvaćen: 08. 04. 2003. |
|