|
|||||||||||
|
|
|||||||||||
Istorija medicine i zdravstvene kulture Karađorđev ustanak, zbrinjavanje ranjenika i zdravlje naroda
Srebrica Knežević |
|||||||||||
| Sažetak: Zdravstvene prilike pre Prvog ustanka 1804. godine, prema postojećim podacima bile su teške. Pored lične i imovinske nesigurnosti stanovništvo je trpelo od prirodnih nepogoda, gladi, zuluma, epidemija rekurensa, pegavca, variole, malarije i drugih oboljenja. I Tronoški letopis, i prota Matija Nenadović pominju: “udari nekakva bolest u sav ovostrani narod te pomre” sa patetičnom konstatacijom: ”Tako postrada bedni Srbalj.”.. U junačkim narodnim pesmama pominju se rane junačke, bojevi, vidari i vidarice pa čak i vile koje leče rane junacima. Za vreme ustanka, kao i pre toga nije bilo školovanih lekara kao ni organizovane sanitetske službe. Ipak se nastojalo i sačinjeni su bili spiskovi vidara i ranara, narodnih lekara. Jedan od najvidjenijih koji je bio i u spisku osoblja Praviteljstva kao službenik, bio je i “glavni doktor Ećim Toma Kostić“, zna se i za Janka ećima, baba Stoju koja je u zbegu previjala i negovala ranjenike sa melemima što ih je sama spravljala. To lečenje je bilo poglavito konzervativno i svodilo se na pokrivanje rana lišćem zelja i travama u cilju gašenja zapaljenja i izvlačenja gnoja iz rane. Za požrtvovanog Ećim Tomu je zabeleženo da je sopstvenim ustima isisavao gnoj iz rana kako bi pospešio izlečenje. Prvu pomoć na ratuštu pružali su ustanici jedan drugom. Teže ranjenike prenosili su na platnu razapetom izmedju dva tovarna konja. Pojedini su imali i po veći broj rana. Uzun Mirko je imao velik broj, ali su ga izlečili. Jovan Kursula u boju na Deligradu dopao je 17 rana. O operativnim poduhvatima nema podataka. Spas se očekivao od samoisceljenja i upotrebljenih melema. Vuk piše da naši samouki lekari nisu mogli 1809. izvaditi kuršum iz rane Petra Jokića, te je zrno nosio nekoliko godina dok mu u Zemunu ne izvadiše nemački učeni vidari. M. Dj. Milićević za Vićentija Petrovića iz Koraćice kaže da je učestvovao u oba ustanka i da kada je 1822. umro, iz njegovog tela su izvadili 12 kuršuma. Zna se da su obavljane amputacije ali u to neaseptičko vreme sa velikim procentom smrtnosti. Ostali narod lečile su u Beogradu poznata Ćira Mana, Davičetovica, razne babe akušerke, trljačice, vračare. Pravoslavni svet tražio je isceljenja u manastirima i crkvama, u svojim molitvama svetoj Petki i Presvetoj Bogorodici, svecima, sv. Vračevima i praznujući pojedine praznike držali su se te svoje prevencije bolesti. |
|||||||||||
|
Adresa autora: Srebrica Knežević Filozofski fakultet - Beograd |
|||||||||||
|
|
|||||||||||
| Infotrend Crea(c)tive Design | Revised: 20 May 2009 | ||||||||||
