Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

 Godina 2005     Volumen 30     Broj 3
[ Home ] [ Gore/Up ][ >>> ]
UDK: 618.5 ISSN 0350-2899, 30(2005) 3 p. 106-108
   
Originalni rad

Karlični porođaj i pomoć akušera

Dragoslav Kalinović (1), Ljubica Milošević (1), Dragan Perišić (2) ,Vera Najdanović-Mandić (1)
(1) Zdravstveni centar Zaječar, Ginekološko-akušerska služba,
(2) Zdravstveni centar Gornji Milanovac, Ginekološko-akušerska služba

  
 

 

  
  Sažetak:
Pod karličnom prezentacijom ploda podrazumevamo uzdužni položaj fetusa sa prednjačećom karlicom. Ova vrsta prezentacije se sreće prosečno kod 3-4% svih monofetalnih porođaja i spada u relativno retke prezentacije. U petogodišnjem periodu (1998-2002) na ginekološko-akušerskom odeljenju Zdravstvenog centra u Zaječaru praćen je način završetka porođaja sa karličnom prezentacijom, kao i pomoć akušera tom prilikom. Bilo je 140 porođaja sa karličnom prezentacijom i praćen je njihov način završetka, paritet porodilja, kao i Apgar skor novorođenčadi. U 63 slučaja je urađen carski rez, kod 72 slučaja je primenjena pomoć po Brachtu, u 5 po Smellie-Veit-u, jednom po Lovsetu i jednom je stavljen V.E. Porođaji plodova sa karličnom prezentacijom vaginalnim putem su uvek bili praćeni velikim perinatalnim mortalitetom i morbiditetom. Pomoć akušera kod ove vrste porođaja je uvek trebala i morala da nastupi u određenom trenutku ekspulzije ploda i svako prerano ili prekasno delovanje je moglo da ima fatalne posledice, pre svega po plod a onda i po majku. Dobra klinička opservacija, adekvatna primena ultrazvuka, CTG aparata, strpljivost i stručnost akušera najvažniji su preduslovi za uspešno završavanje ovog rizičnog akušerskog poduhvata.
Ključne reči: karlična prezentacija, pomoć akušera, hvatovi

Napomena: sažetak na engleskom jeziku
Note: summary in English		  
     
 

UVOD

Pod karličnom prezentacijom ploda podrazumevamo uzdužni položaj fetusa sa prednjačećom karlicom. Ova vrsta prezentacije se sreće prosečno kod 3-4% svih monofetalnih porođaja i spada u relativno retke prezentacije. Činioci koji predisponiraju karličnu prezentaciju, sem prematuriteta jesu: relaksacija uterusa velikim paritetom, višeplodne trudnoće, polihidramnion, oligoamnion, hidrocefalus, anencefalus, anomalije uterusa i tumori. Implantacija placente u fundusnom delu uterusa udružena je u 73% slučaja sa karličnom prezentacijom. Ova povezanost ukazuje na to da je karlična prezentacija često uslovljena prostornim problemom u uterusu i da fetus zauzima stav koji mu je najkomforniji [1]. U najvećem broju slučajeva nožice su sasvim ispružene uz telo i to je jednostavna prezentacija karlicom. Uz karlicu može da bude jedna ili obe nožice – nepotpuna ili potpuna prezentacija karlicom, a nešto ređe se sreće prezentacija kolenima ili prezentacija nogama.

  
     
 

CILJ I METODE

Retrospektivno je praćen period od pet godina 1998-2002 na ginekološko-akušerskom odeljenju Zdravstvenog centra u Zaječaru, i to način završetka porođaja sa karličnom prezentacijom, kao i pomoć akušera tom prilikom, paritet porodilja i Apgar skor novorođenčadi.

  
     
 

DISKUSIJA

U petogodišnjem periodu na našem odeljenju je bilo 140 porođaja sa karličnom prezentacijom ploda, vaginalnim putem je završeno 77 slučajeva (55%) a carskim rezom 63 (45%).
Porođaji plodova sa karličnom prezentacijom vaginalnim putem su uvek bili praćeni velikim perinatalnim mortalitietom i morbiditetom. Zbog veće učestalosti operativnog porođaja, uključujući i carski rez, prisutan je veći maternalni morbiditet i lako povećan mortalitet u trudnoćama komplikovanim karličnom prezentacijom fetusa [1]. Pomoć akušera pri ovoj vrsti porođaja je uvek trebala i morala da nastupi u određenom trenutku ekspulzije ploda i svako prerano ili prekasno delovanje je moglo da ima fatalne posledice, pre svega po plod a onda i po majku. Iskusni akušeri su uvek govorili da su tri stvari najvažnije pri obavljanju karličnog porođaja a to su strpljivost, strpljivost i strpljivost. Najčešće primenjivani načini porođaja (hvatovi) kod ove prezentacije ploda su oni najjednostavniji, oni koji mogu da se izvedu brzo i u pravom momentu.

  
     
  Tabela 1. Način završetka porođaja
 
Način završetka porođaja Broj %
Sectio Caesarea 63 45
Bracht 72 91,14
Smellie-Veit 5 6,33
Lovset 1 1,26
Vakuum- ekstraktor 1 1,26
 
     
  Kako se iz tabele 1 vidi 63 trudnoće sa karličnom prezentacijom ploda su završene carskim rezom,
(45%), dok je vaginalno porođeno 79 porodilja, pomoć po Brachtu je primenjena u 72 slučaja što čini 91,14% od svih vaginalno porođenih žena, u 5 slučajeva je korišćena pomoć po Smellie-Veit-u (6,33%), u jednom po Lövset-u (1,26%) i jednom je stavljen V.E. (1,26%).
Porođaj se kod karlične prezentacije može podeliti u dve faze: prvu, strogo ekspektativnu, u kojoj porođaj po mogućnosti treba prepustiti prirodnim porođajnim snagama, i drugu, aktivnu fazu ručne pomoći. Prva faza je vreme rađanja karlice, do ukazivanja donjeg ruba lopatice. Svaka trakcija u ovoj fazi porođaja može vitalno ugroziti plod. U drugoj, aktivnoj fazi porođaja, treba osloboditi ruke, izvući ramena i glavu. Svi ovi zahvati zahtevaju brzinu, mnogo iskustva i nežnosti [1].
Porođaj na zadak još uvek je značajan opstetrički problem. Iz podataka u literaturi vidi se da je smrtnost dece rođene na zadak 3-5 puta veći od smrtnosti dece koje se rađaju u okcipitalnom stavu [2].
Kao što se iz tabele 2 vidi, mi u našem uzorku imamo najveći broj dece sa Apgarom 8, njih 61 ili 43%, a slede deca sa Apgarom 7 (42 ili 29,58%), i samo jedno dete koje je mrtvorođeno, dakle sa Apgarom 0 (0,7%), što ukazuje na dobru kliničku procenu, kao i iskusan stručno obučen kadar u porodilištu.		  
     
  Tabela 2. Apgar skor novorođenčadi  
 
Apgar skor Broj %
10 1 0,7
9 3 2,11
8 61 43
7 42 29,58
6 15 10,56
5 14 9,86
4 4 2,82
3 - -
2 1 0,7
1 - -
0 1 0,7
 
     
  Što se pariteta tiče, u našem uzorku najviše ima prvorotki, 88 (62,86%), zatim slede drugorotke, 39 (27,86%), trećerotke sa 11 (7,86%) i četvrtorotke i petorotke sa po jednim slučajem (0,71%). (Tabela 3) Više od polovine svih stavova zatkom se viđa kod prvorotki [3].  
     
  Tabela 3. Paritet porodilja  
 
Paritet Broj %
Prvorotke 88 62,86
Drugorotke 39 27,86
Trećerotke 11 7,86
Četvrtorotke 1 0,71
Petorotke 1 0,71
 
     
 

ZAKLJUČAK

Pri obavljanju karličnog porođaja najvažnija je pravovremena dijagnostika i eliminisanje rizičnih slučajeva pre ulaska u porođaj.
Morbiditet majke znatno je veći kada prednjači glava, zbog češće pojave infekcije, uslovljene prevremenom rupturom plodovih ovojaka, češćim pregledima i dugotrajnijim porođajem. Veća mogućnost povreda mekog porođajnog puta daje svoj doprinos porastu morbiditeta. Međutim, ipak je najznačajniji činilac u porastu morbiditeta visok procenat carskih rezova [1]. Prihvatanjem proširenih indikacija za carski rez i pravilnom pravovremenom procenom kada će se porođaj zatkom voditi vaginalnim putem, a kada carskim rezom, perinatalni mortalitet pri porođaju zatkom može se smanjiti toliko da bude tek malo veći od prosečnog perinatalnog mortaliteta za određenu gestacijsku dob [4]. Dobra klinička opservacija, adekvatna primena ultrazvuka, CTG aparata, strpljivost i stručnost akušera najvažniji su preduslovi za uspešno završavanje ovog rizičnog akušerskog poduhvata.

 
     
 

LITERATURA

  1. Opstetricija, u redakciji Dušana S. Dinulovića, Beograd 1996, str. 330-339.
  2. Kubli F. Geburtsleitung bei Beckenendlagen. Gynakologe 1975, 8: 48-58
  3. Praktička opstetricija i opstetričke operacije, W. Pschzrembel, Medicinska knjiga- Beograd- Zagreb, 1975, str. 295.
  4. Porodiljstvo, B. Milošević, B. Rajhvajn, B. Berić, Medicinska knjiga, Beograd- Zagreb, 1987.
  5. Ginekologija i perinatologija, Prof. dr.sci. Asim Kurjak i saradnici, Naprijed, Zagreb, 1989.
  6. Williams, Obstetrcs, 20 th Edition, Prentice- Hall International. Inc. 1997.
  
     
  Adresa autora:
Dragoslav Kalinović
Dunavska 3, 19000 Zaječar
e-mail: kalinovic@ptt.yu 		 
     
  Rad predat: 02.06.2005.
Rad prihvaćen: 01.09.2005.
Elektronska verzija objavljena: 16.12.2005.		  
[ Home ] [ Gore/Up ][ >>> ]
Infotrend Crea(c)tive Design Revised: 20 May 2009