Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

 Godina 2005     Volumen 30     Broj 3
[ Home ] [ Gore/Up ][ <<< ] [ >>> ]
UDK:614.2(497.11)"2000/2004"(083.41);
615.38(497.11)"2000/2004"(083.41)		 ISSN 0350-2899, 30(2005) 3 p. 109-114
   
Originalni rad

Prikaz potrošnje krvi i krvnih komponenti u Zdravstvenom centru Zaječar

Ivanka Milošević Manojlović, Dragana Ćirić, Dragan Glišić, Dragijana Jović
Zdravstveni centar Zaječar, Služba za transfuziju krvi

  
 

 

  
  Sažetak:
Služba za transfuziju krvi ima zadatak da obezbedi dovoljne količine krvi za lečenje pacijenata u bolnici Zaječar kako za operativne zahvate tako i za korigovanje drugih hematoloških poremećaja. Analizirali smo potrošnju deplazmatisanih eritrocita (dep. Er), sveže zamrznute plazme (SZP), opranih eritrocita, deleukocitirane i autologne krvi u periodu od 2000. do 2004. Cilj je da se sagleda potrošnja krvi, sagledaju potrebe i ukaže na neka otstupanja od principa dobre transfuziološke prakse, a to je da pacijent prima samo onu komponentu krvi koja mu u datom momentu nedostaje. Od 2000. do 2004. godine zapaža se trend porasta potrošnje kako krvi tako i plazme, što može da se tumači na više načina. U narednom periodu moramo pre svega boljom saradnjom transfuziologa sa kliničarima omogućiti da pacijenti primaju samo onu komponentu krvi koja im nedostaje, povećati broj primene autologne u odnosu na alogenu krv i tako omogućiti dovoljne količine krvi za lečenje kao i za pravljenje produkata od krvi.
Ključne reči: komponentna terapija, deplasmatisani eritrociti, sveža zamrznuta plazma, deleukocitirana krv, autologna krv.

Napomena: sažetak na engleskom jeziku
Note: summary in English		  
     
 

UVOD

Transfuzijska medicina je medicinska struka koja se bavi lečenjem bolesnika krvlju i krvnim komponentama. Od prvih početaka primene krvi u lečenju bolesnika s početka ovog veka, kada su to bile retke i opasne procedure, bez naučne osnove, pa do današnjih dana, kada je lečenje hemo produktima masovna pojava nije proteklo mnogo vremena. Brz razvoj naučnih dostignuća omogućio je da primena krvi u lečenju postane bezbednija i sigurnija po bolesnika, mada još nije bez rizika.[4] Mnogi su rizici koji mogu pratiti primenu krvi i zbog toga je potrebno dobro razmotriti sve razloge pre donošenja odluke o započinjanju transfuziološkog lečenja. Lečenje mora biti zajednički poduhvat bolesnika i lekara. Lekar unosi znanje, a bolesnik mora biti obavešten o mogućim opasnostima, [5], a takođe moraju mu se predočiti prednosti autologne krvi i savetovati primenu iste kada god je to moguće. Kada i lekar i bolesnik zajednički odluče da je transfuzisko lečenje potrebno, tada bolesnik prihvata i moguće rizike takvog lečenja. Treba naglasiti da transfuzije ne predstavljaju kurativni već suportivni metod lečenja. Transfuzijama krvi ili komponenata značajno se smanjuje morbiditet i mortalitet bolesnika sa teškim hematološkim poremećajima.[1,5] Osnovni cilj transfuzije je održavanje homeostaze u organizmu, a to podrazumeva održavanje:

  • cirkulišućeg volumena krvi,
  • kapaciteta za vezivanje i transport kiseonika,
  • hemostaznih funkcija i
  • imunog odgovora na invazivne agense[1,5]

Vrlo malo bolesnika istovremeno treba transfuzije svih krvnih sastojaka, većini je potreban samo jedan ili najviše dva krvna sastojka. Tako mi danas govorimo o usmerenoj hemoterapiji i ona predstavlja osnovu modernog transfuziološkog lečenja.[8] Lečenje izdvojenim, koncetrovanim i pročišćenim krvnim sastojkom daje bolje rezultate uz manju učestalost propratnih neželjenih reakcija. Usmerena transfuzija ima i ekonomsko opravdanje, jer je krv jednog davaoca bolje iskorišćena, razdvojena na više delova za lečenje većeg broja obolelih.[4,5]
Promena uzimanja krvi iz staklenih boca u zatvoreni višestruki sistem plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu omogućuje duže preživljavanje svih elemenata i olakšava priređivanje koncentrata krvnih sastojaka. U službi za transfuziju krvi Zaječar usmerena hemoterapija sprovodi se od uvođenja plastičnih kesa 1992. godine i svake godine se poboljšava.

  
     
 

MATERIJAL I METODE

Ispitivanjem su obuhvaćeni svi pacijenti lečeni krvlju u Zdravstvenom centru Zaječar od 2000. do 2004. godine.
Korišćene su standardne procedure za ispitivanje krvi. Svim pacijentima urađene su krvne grupe A B O i Rh sistema, a jedinicama krvi koje su se upotrebljavale za transfuziju urađene su krvne grupe A B O i Rh sistema, skrining antitela, ispitivanje markera na viruse B i C žutice, HIV-a, treponeme palide i ispitivanje međusobne podnošljivosti krvi pacijenata i davaoca kroz interreakciju major.

  
     
 

REZULTATI

  
     
  Tabela 1. Potrošnja deplazmatisanih Er i cele krvi po odeljenjima ZC Zaječar
 
ODELJENJE 2000 2001 2002 2003 2004
Hirurgija 513 624 528 563 582
Ortopedija 276 328 431 386 545
Urologija 147 159 164 212 302
Ginekologija 134 194 202 197 149
Dečija hirurgija 2 6 6 3 5
Interno 563 619 682 680 709
Hemodijaliza 326 278 319 284 374
Infektivno 13 0 10 27 7
Neuropsihijatrija 6 5 13 5 23
Pneumoftiziologija 5 0 1 9 9
Pedijatrija 5 13 4 14 13
Dermatologija 3 0 0 0 3
ORL 21 11 14 8 15
UKUPNO 2014 2244 2374 2388 2739
 
     
  Tabela 2. Potrošnja deplazmatisanih Er i cele krvi  
 
Godine 2000 2000 2001 2001 2002 2002 2003 2003 2004 2004
  Dep.ER  Cela krv Dep.ER  Cela krv Dep.ER  Cela krv Dep.ER  Cela krv Dep.ER  Cela krv
Hirurgija 503 10 605 19 523 5 556 7 581 1
Ortopedija 270 6 315 13 410 21 380 6 540 5
Ginekologija 132 2 190 4 200 2 212 0 302 0
Urologija 143 4 150 9 164 0 210 2 302 0
UKUPNO 1075 22 1260 45 1297 28 1358 15 1725 6
 
     
  Tabela 3. Zastupljenost cele krvi u odnosu na ukupan broj trasfundovanih jedinica u procentima.  
 
Godine 2000 2001 2002 2003 2004
Procenat 2% 3,5% 2,1% 1,08% 0,3%
 
     
  CELA KRV - sveža (ne stoji duže od 24 h) ili skladištena na temperaturi frižidera. Ima ograničene indikacije i koristi se za tretman bolesnika sa akutnim masivnim gubitkom krvi i za eksangvinotransfuzije.[1,4,5] U našem centru poslednjih godina uspeli smo da smanjimo upotrebu cele krvi. Broj upotrebljenih jedinica je zanemarljivo mali, i to su jedinice krvi uglavnom dobijene iz drugih centara.

DEPLAZMATISANI ERITROCITI - pripremaju se otklanjanjem oko 70% zapremine plazme iz jedinice cele krvi posle centrifugiranja. Pogodna je za tretman svih vrsta anemija, naročito kod starijih osoba sa arterijoskleroznim kardiovaskularnim sistemom.[4,5] Deplazmatisani eritrociti imaju široku primenu kod pacijenata koji se podvrgavaju hirurškim intervencijama kao i za pacijente sa komplikacijama u trudnoći i porođaju

 
     
  Tabela 4. Potrošnja krvi po odeljenjima za operacije i za korekcije anemija  
 
Godine 2000 2000 2001 2001 2002 2002 2003 2003 2004 2004
  operacije korekcija anemije operacije korekcija anemije operacije korekcija anemije operacije korekcija anemije operacije korekcija anemije
Hirurgija 195 318 276 348 197 331 191 372 138 444
Ortopedija 166 110 216 112 250 181 254 132 335 247
Ginekologija 79 55 124 70 127 75 94 103 88 61
Urologija 75 72 88 71 95 68 112 100 109 193
UKUPNO 515 555 704 601 669 655 651 707 670 945
 
     
  Tabela 5. Potrošnja ispranih eritrocita  
 
Godine 2000 2001 2002 2003 2004
Interno 3 1 4 2 1
Hemodijaliza 2 4 6 4 2
Urologija 2 1 0 0 0
Pedijatrija 1 0 0 0 0
UKUPNO 8 6 10 6 3
 
     
  ISPRANI ERITROCITI - ispiranjem eritrocita pomoću fiziološkog rastvora bivaju odstranjeni imunoglobulini i ostali plazmatski proteini, reducirana koncentracija kalijuma, smanjen sadržaj antikoagulantsko – konzervišućeg rastvora i ćelijskih mikro agregata.[4,5] Transfunduju se bolesnicima sa anemiskim sindromom koji ispoljavaju alergiske, anafilaktoidne reakcije, kao i bolesnicima sa deficitom IgA ag i stvorenih anti – IgA at.  
     
  Tabela 6. Potrošnja deleukocitirane krvi  
 
Godine 2000 2001 2002 2003 2004
Interno 1 2 5 3 7
Hemodijaliza 0 4 4 5 4
Urologija 2 0 0 0 0
Pedijatrija 1 1 2 1 3
UKUPNO 4 7 11 9 14
 
     
  DELEUKOCITOVANA KRV - dobija se korišćenjem specijalnih filtera koji zadržavaju leukocite i mikro agregate. Najnoviji filteri treće generacije pored zadržavanja i apsorbuju leukocite, redukuju sadržaj citokina, kao i nekih virusa (npr. Citomegalovirusa).[4,11]
Deleukocitovana krv je indikovana kod onih pacijenata koji su već ispoljavali febrilne nehemolizne transfuziske reakcije,[11] kod pacijenata kod kojih se želi sprečiti nastanak aloimunizacije i drugih kasnijih komplikacija, kao i kod prematurusa.		  
     
  Tabela 7. Potrošnja autologne krvi  
 
Godine 2000 2001 2002 2003 2004
Hirurgija 0 0 0 0 0
Ortopedija 3 2 0 0 0
Ginekologija 0 0 0 0 0
Urologija 10 10 3 2 1
IKVB "Dedinje 3 5 0 4 2
UKUPNO 16 17 3 6 3
Procenat autologne krvi 1,40% 1,34% 0,23% 0,44% 0,17%
 
     
  AUTOLOGNA KRV - pacijent sam sebi daje krv u onim situacijama kada je to moguće kroz postupke: PAK-preoperativne autologne kolekcije, hemodilucije i intraoperativnog spašavanja krvi. To je najbolja i najbezbednija krv koja se može ponuditi pacijentu.[13,15] Pogodna je kod svih pacijenata koji se podvrgavaju hiruškim intervencijama.  
     
  Tabela 8. Potrošnja SZP  
 
ODELJENJE 2000 2001 2002 2003 2004
Hirurgija 636 848 875 1128 1357
Interno 121 47 50 46 93
Ortopedija 30 20 45 31 48
Urologija 15 3 22 51 45
Hemodijaliza 8 3 7 12 7
Infektivno 4 3 11 4 5
Pedijatrija 14 12 0 0 0
Dečija hirurgija 5 0 1 2 3
Neuropsihijatrija 0 0 0 0 1
Ginekologija 0 19 23 105 43
Očno 0 0 0 1 0
UKUPNO 841 970 1043 1387 1620
 
     
  SVEŽE ZAMRZNUTA PLAZMA - priprema se centrifugiranjem cele krvi odvajanjem od eritrocita i zamrzavanjem na temperaturi nižoj od -30 Co najkasnije do 6h od uzimanja krvi.[4,14]
SZP je bogata stabilnim faktorima koagulacije, proteinima, albuminima, imunoglobulinima, fibronektinom kao i inhibitorima ostalih faktora zgrušavanja.
Indikacije su krvarenja nepoznate etiologije koja moraju biti brzo zbrinuta, a ne zna se koncentracija faktora koagulacije, zatim kod predoziranja oralne antikoagulantne terapije i masivnih transfuzija.
Pored nabrojanih preparata od krvi koji se pripremaju u našoj ustanovi, u većim ustanovama pacijentima su na raspolaganju sledeći preparati: koncetrovani trombociti, koncertovani leukociti i imunomodulatori, krioprecipitat, koncentrovani faktori koegulacije, VIII, IX, XIII, fibrinogen, fibronektin, interferon, antitrombin III, albumin i gamaglobulini. Ovi preparati od krvi spremaju se u većim transfuziološkim centrima i institutima.[13]		  
     
 

DISKUSIJA

Krv, plazma, krvne komponente i derivati plazme razlikuju se od drugih lekova. Njihovo poreklo je ljudsko i oni se ne mogu dobiti na drugi način osim iz ljudske krvi i zbog toga su njihove rezerve ograničene. Da bi se zadovoljile potrebe za krvlju i krvnim produktima, godišnja stopa davanja trebalo bi da bude 4% i više. Poslednjih godina se suočavamo sa padom dobrovoljnog davalaštva, a porastom potreba za krvlju i krvnim produktima. Godišnja stopa davanja je oko 3%.
Transfuzijama krvi se leči oko 10% hospitalizovanih pacijenata, više od 50% krvi se primenjuje za konzervativno lečenje korekcija anemije i nadoknada volumena, 30 do 40% krvi za operativni program. Pet najčešćih indikacija su: anemije, maligni tumori, kardiovaskularni poremećaji, gastrointestinalna krvarenja, transplantacija. Potrebe bolesnika za trasfuzijama rastu sa godinama i one su najveće iznad 65 godina. Kod mlađih bolesnika veće su potrebe za derivatima krvi kao što su koncentrovani trombociti, SZP i drugi.
Postoji stalna tendencija u smanjenju broja transfuzija pune krvi i istovremenog porasta transfuzija koncentrovanih eritrocita. Primena autologne krvi je zastupljena u vrlo malom procentu i poslednjih godina se smanjuje, što nije dobro, pa je to prioritet u narednom periodu.
SZP je preparat čija upotreba neopravdano raste. Zabrinjava to što se SZP daje izvan pravog indikacivnog područja. Na taj način pacijenti su nepotrebno izloženi povećanom riziku od aloimunizacija, prenosa trasmisivnih bolesti, preopterećenja cirkulacije i dr. Time se smanjuju rezerve plazme za izradu stabilnih komponenata od krvi.
U razvijenim zemljama, gde je stopa davalaštva preko 5%, transfuzije krvi prima 10% hospitalizovanih pacijenata[6], za operativni program troši se preko 50% krvi,[8] sva krv se deplazmatiše i izdvajaju se komponente. Autologna krv je zastupljena sa oko 20% u odnosu na homolognu krv.[15] Potrošnja SZP-a je znatno manja[14] i strogo se poštuju indikacije za primenu plazme.

  
     
 

ZAKLJUČAK

Timskim radom kliničara i trasfuziologa omogućiće se sprovođenje usmene hemoterapije, čime će se pacijentima omogućiti kvalitetnije hematološko lečenje, a veća količina krvi će biti na raspolaganju za preradu i pravljenje stabilnih komponenata.

  
     
 

LITERATURA

  1. Balint B: Transfuziologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 2004.
  2. Balint B: Od hemoterapije do hemomodulacije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001.
  3. Radović M, Balint B: Intervencije za smanjenje upotrebe homologne transfuzije u: Marenović T. i Radović M, urednici, Beograd: Udruženje ART Jugoslavije, 1995: 45-79.
  4. Gligorović V, Balint B: Klinička transfuziologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
  5. Jakšić B, Labar B, Grgičević D: Hematologija i transfuziologija, Jugoslovenska medicinska naklada, Zagreb, 1989.
  6. Engelfriet CP, Reesnik HW, McCullongh J: Perioperative triggers for red cell transfusion, Vox Sang, 2002.
  7. Brechr ME Editor: Technical mannual, 14th cd. Bethesda, MD: AA BB Press, 2002.
  8. Mollison PL, Engelfriet CP, Contreras M: Blood transfusion in clinical medicine 9th ed. Oxford, Blackwell Sci publ, 1993.
  9. Grindon AJ, Tomashuro PS, Bergin JJ: The hospital transfusion comitee, JAMA, 1985; 253, 540-543
  10. Stehling L, Luban NLC, Anderson KC i sup: Guidelines for blood utilisation, rewiew, Transfusion, 1994; 34, 438-448.
  11. Rimpilainen J, Pokera M, Kivilyoma K, Authila V, Vainionpaa V, Hirvonen et all: Leucocyte titration improves brain protection after a prolonged period of hypotermic circulatory arrest. A study in a chronic porcine model. Thorac. cardiovasc. surg. 2000.
  12. Consensus conference: Preoperative rad cell transfusion, JAMA 1998; 260, 2700-2703.
  13. Consensus conference on red cell transfusion: Royal college of physicians, Edinbourgh, 1994. Vox Sang, 1995; 68, 70-72.
  14. Consensus conference: Fresh frosen plasma, indications and risks, JAMA 1985; 253, 551-553.
  15. An Buchon JP, Gethinger A, Littenberg B: determinants of pshysicians ordering of preoperation autologus donation, Vox Sang, 1994; 66, 176-181.
  
     
  Adresa autora:
Ivanka Milošević Manojlović
Ivana Kovačića 7, 19000 Zaječar		  
     
  Rad predat: 12.04.2005.
Rad prihvaćen: 09.08.2005.
Elektronska verzija objavljena: 16.12.2005.		  
[ Home ] [ Gore/Up ][ <<< ] [ >>> ]
Infotrend Crea(c)tive Design Revised: 20 May 2009