Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

 Godina 2007     Volumen 32     Broj 1
[ Home ] [ Gore/Up ][ <<< ] [ >>> ]
   
   
Pregledi

Prikazi knjiga i radova iz drugih časopisa

  
     
  Martinez D.F. SAFETY OF LONG-ACTING BETA AGONISTS – AN URGENT NEED TO CLEAN THE AIR. (Bezbednost primene beta - agonista sa produženim dejstvom u terapiji astme ),
N Engl J Med, 2005; 353: 2637-9

Jedanaest godina nakon što je prvi beta agonist sa produženim dejstvom, salmeterol, odobren za prodaju u SAD, Ministarstvo za hranu i lekove (FDA), objavilo je saopštenje u julu 2005. godine o mogućem negativnom dejstvu ovih lekova pri čemu oni mogu izazvati teške napade astme sa potencijalnim smrtnim ishodom.
Inhalatorni kortikosteroidi predstavljaju terapiju sa najvećim mogućim efektom na simptome perzistentne astme. Ipak, kod pacijenata sa težim oblikom ovi lekovi ne uspevaju da u potpunosti kontrolišu simptome tako da se ukazuje potreba za dodatnom terapijom inhalatornim bronhodilatatorima. Do ranih devedesetih jedini efikasni inhalatorni bronhodilatatori koji su bili dostupni, bili su beta 2 adrenergički agonisti sa kratkim dejstvom kao što je na primer albuterol. Kako je dejstvo ovih lekova 4-6 sati, pacijenti čiji simptomi nisu bili kontrolisani inhalatornim kortikosteroidima, morali su da ih koriste nekoliko puta dnevno kako bi postigli konstantno olakšanje. Kako bi se olakšala terapija proizvedeni su inhalatorni beta agonisti sa dejstvom od 10-16 sati. Ovi beta agonisti sa produženim dejstvom, među koje spadaju salmeterol i formoterol, pokazali su efikasnost u kontroli simptoma i poboljšanje funkcije pluća, u periodu i od preko 12 sati kada su bili uključeni u terapiju sa inhalatornim kortikosteroidima.
Briga zbog povećanja broja težih oblika bolesti i smrtnih slučajeva od astme povezanih sa korišćenjem ovih lekova navela je istraživače iz Velike Britanije da sprovedu, opsežnu randomiziranu duploslepu studiju, poredeći salmeterol sa albuterolom (salbutamol). Studija je obuhvatala 25000 pacijenata i trajala je 16 nedelja. Pacijenti koji su uzimali salmeterol umirali su od astme tri puta više nego pacijenti koji su uzimali albuterol za vreme istraživanja (12 od 16787 u odnosu na 2 od 8393). S obzirom da su ovi događaji bili jako retki, rezultati nisi bili statistički značajni (P=0,10). I pored toga, terapiji salmeterolom mogao se pripisati jedan smrtni slučaj na 650 pacijenata.
Zbog određenih nedostataka ( negativna pretpostavka je mogla biti izazvana povlačenjem velikog broja ispitanika iz grupe koja je uzimala albuterol u odnosu na grupu koja je uzimala salmeterol), FDA je zamolila GlaxoSmith i Kline, proizvođače salmeterola ( koji se u SAD prodavao kao Serevent ili u kombinaciji sa inhalatornim kortikosteroidom flutikasonom kao Advair) da obezbedi dodatne podatke. Zahtev je doveo do istraživačkog projekta Salmeterol Multicenter Asthma Research Trial (SMART) u kome su pacijenti sa astmom slučajnim izborom dobijali ili salmeterol ili placebo kao dodatak svojoj regularnoj terapiji u toku 28 nedelja. Analiza u toku studije u kojoj je učestvovalo približno 26000 pacijenata, pokazala je da je smrtni ishod povezan sa astmom 4,4 puta verovatniji u grupi koja je uzimala salmeterol u odnosu na grupu koja je uzimala placebo (95% interval pouzdanosti, 1,3 prema 15,3 P= 0,02). Sličan broj pacijenata se povukao iz obe grupe u toku studije. Jedan smrtni ishod na 700 pacijenata godišnje u toku terapije je bio rezultat jako sličan rezultatima studije u Velikoj Britaniji.
Nedostatak i jedne i druge studije je bio taj da ni jedna od njih nije testirala hipotezu da je salmeterol bezbedan da se koristi kao dodatak terapiji inhalacionim kortikosteroidima: nije bilo osvrta na dosadašnju upotrebu ili neupotrebu korikosteroida od strane pacijenata koji su učestvovali u slučajnom izboru, niti je kasnije vođena bilo kakva dokumentacija o tome za vreme istraživanja.
Kao odgovor na ove rezultate istraživanja, proizvođači su primetili da u kontrolnoj studiji urađenoj u Velikoj Britaniji ne postoji porast propisivanja beta agonista sa produženim delovanjem među pacijentima koji su umrli sa dijagnozom astme, u poređenju sa kontrolnom grupom pacijenata koja je takođe bila hospitalizovana zbog astme; pacijenti koji su bili uključeni u tu studiju su bili znatno stariji u odnosu na one koji su bili uključeni u SMART studiju; utvrđivanje propisivanja beta agonista sa produženim delovanjem je bilo retrospektivno i pacijenti su mogli da započinju ili prestaju sa njihovom terapijom a da to nije bilo zabeleženo; na rezultate je moglo da utiče i to da je 42% pacijenata imalo prateću dijagnozu HOBP. Proizvođači su takođe istakli da se mortalitet od astme nije povećao od kada su se prvi put pojavili beta agonisti sa produženim dejstvom, naprotiv opao je. Ne postoji jasno objašnjenje za ovo očigledno ne slaganje, ali uspešni napori da se inhalacioni kortikosteroidi uvedu kao primarna terapija, u kontroli astme, su možda doprineli opadanju mortaliteta koji je sakrio porast mortaliteta u vezi sa beta agonistima sa produženim dejstvom.
Sve zajedno, dokazi pokazuju da je redovna upotreba beta agonista sa produženim dejstvom povezana sa porastom ozbiljnih pogoršanja astme i smrtnog ishoda u malim grupama pacijenata pri čemu uticaj inhalatornih kortikosteroida da smanje ili spreče ove nepovoljne ishode nije poznat zbog ograničenosti istraživanja vođenih do danas. Dok proizvođači lekova ne sprovedu odgovarajuće studije upotreba beta agonista sa produženim dejstvom će ostati nesigurna.

Priredila: Jelena Milošević
 		  
  Groszmann R. J, Garcia-Tsao G, Bosch J, Grace N. D, Burroughs A K, Planas R, Escorsell A, Garcia-Pagan J. C, Patch D, Matloff D. S. Gao H, Makuch R. BETA BLOCKERS TO PREVENT GASTROESOPHAGEAL VARICES IN PATIENTS WITH CIRRHOSIS (Beta - blokatori u prevenciji gastroezofagealnih varicesa kod pacijenata sa cirozom jetre). N Engl J Med 2005;353:2254-61.

Kod pacijenata sa cirozom jetre i portnom hipertenzijom, zbog povećanog porto-sistemskog gradijenta pritiska, uspostavlja se kolateralni krvotok sa promenom smera toka krvi (porto-kavalni i porto-sistemski šantovi). Jedne od glavnih portosistemskih kolaterala su gastroezofagealne kolaterale.
Neselektivni ß - adrenergički blokatori smanjuju pritisak u sistemu v.portae tako što redukuju priliv venske krvi u v. portae, što je posledica smanjenog srčanog "output-a" (rezultat ß1 adrenergičke blokade) i smanjenja protoka krvi u splanhničkoj regiji (rezultat ß2 adrenergičke blokade). Obzirom na ovu činjenicu, nametala su se mnoga pitanja i vođene brojne istraživačke studije ne bi li se ustanovilo da li i na koji način, primena b-blokatora može uticati na: razvoj portosistemske kolateralne cirkulacije, prevenciju i razvoj gastroezofagealnih varicesa, krvarenje iz već postojećih varicesa.
U periodu od avgusta 1993. do septembra 2002. godine, sprovedena je randomizirana, duplo slepa, placebo-kontrolisana klinička studija, koja je pokušala da da odgovore na neka od ovih pitanja. Istraživanje je vršeno pod strogo kontrolisanim uslovima od strane eminentnih i visoko kvalifikovanih stručnjaka iz oblasti gastroenterohepatologije, na četiri različita Instituta (Barcelona, Connecticut, London, Boston).
Studijom je bilo obuhvaćeno 213 ispitanika. Kriterijumi za izbor podobnih pacijenata bili su: postojanje ciroze jetre (alkoholne, ne alkoholne, virusne etiopatogeneze, čija je dijagnoza postavljena biopsijom), portna hipertenzija (srednji gradijent pritiska HVPG minimalno 6 mmHg, određen merenjem na početku studije), odsustvo gastroezofagealnih varicesa (potvrđeno proksimalnom endoskopijom), starost od 18-75 godina. Kriterijumi za isključivanje iz studije bili su: ascites koji je zahtevao diuretsku terapiju, razvoj hepatocelularnog karcinoma, tromboza lijenalne ili vene porte, pridružena infekcija koja bi ozbiljno ugrozila život pacijenta tokom ispitivanja, upotreba bilo kog leka ili procedure koji bi kompromitovali splanhničku cirkulaciju ili pritisak u v.portae, primarna bilijarna ciroza, sklerozirajući holangitis, trudnoća, konzumiranje alkohola, kontraindikacije za primenu ß -blokatora.
Lek izbora koji je korišten u ovoj studiji bio je timolol, potentni neselektivni ß-blokator.
Od ukupno 213 izabranih, metodom slučajnog izbora, njih 108 je primalo timolol, neselektivni ß -blokator a 105 ispitanika dobijalo je placebo. Timolol je primenjivan per os, a doze su određivane za svakog pacijenta ponaosob. Početna doza bila je 5mg dnevno i povećavana je za po 5 mg svakog trećeg dana sve do pojave sledećih stanja: pad srčane frekvencije za 25% od bazalnih vrednosti, srčana frekvencija u miru manja od 55/min., ostvarena doza od 80 mg dnevno, ili nepodnošenje daljeg povećanja doze leka.
Zdravstveno stanje pacijenata i efekti timolola procenjivani su na početku studije, zatim nakon prvog i trećeg meseca i nadalje na svaka 3 meseca. Prilikom svakog kliničkog pregleda vršena je procena stanja kardiovaskularnog sistema, merena je srčana frekvencija, rađene hematološke i biohemijske analize krvi, evidentirana pojava eventualnih neželjenih efekata. Neželjenim efektima smatran je svaki događaj koji je zahtevao terapijsku intervenciju, posebno oni efekti koji su ugrožavali život i zdravlje pacijenta. Proksimalna endoskopija i merenje srednjeg gradijenta pritiska HVPG vršeni su jednom godišnje.
Evaluacijom rezultata na polovini studije nije uočena značajna razlika u brzini nastanka varicesa i incidenci krvarenja iz njih, među pacijentima koji su primali timolol i onih koji su umesto timolola dobijali placebo. Takođe nije bilo razlike ni u incidenci pojave ascitesa, encefalopatije, umiranja. Naprotiv ozbiljniji neželjeni efekti registrovani su u grupi tretiranoj ß-blokatorom. Gastroezofagealni varicesi su se ređe javljali među onima čije su bazalne vrednosti HVPG-a bile manje od 10mmHg i među onima čije su se vrednosti HVPG pod dejstvom timolola smanjivale za više od 10% godišnje, što dokazuje nesumnjiv uticaj visine srednjeg gradijenta pritiska v.portae na razvoj gastroezofagealnih varicesa kao i pozitivan uticaj ß-blokatora u snižavanju vrednosti istog.
Ova studija je pokazala da neselektivni ß-blokatori snižavaju pritisak u sistemu v.portae ali da nisu efikasni u prevenciji njihovog nastanka. Kod pacijenata sa već postojećim varicesima uočen je njihov sporiji rast i kasnija pojava krvarenja, pa se može reći da je timolol imao pozitivne efekte u prevenciji krvarenja iz varicesa.
Zaključno treba naglasiti da neselektivni ß-blokatori ne mogu prevenirati nastanak varicesa i njihova primena kod pacijenata sa cirozom jetre i portnom hipertenzijom može dovesti do ozbilnih neželjenih događaja tako da njihova primena u ovim stanjima ne može biti široko preporučena. Međutim uticaj ß-blokatora na snižavanje nivoa gradijenta pritiska u sistemu v.porte i na taj način indirektan uticaj na smanjivanje rizika od pojave gastroezofagealnih varicesa bio je glavno otkriće ove studije i mogao bi biti podsticaj daljim traganjima za lekovima,koji bi putem smanjivanja pritiska u sistemu v.porte omogućili uspešnu prevenciju gastroezofagealnih varicesa.

Priredila: Jelena Milošević
 		  
  Barclay L, Désirée L. NEW MANAGEMENT RECOMMENDATIONS ISSUED FOR KIDNEY STONES (Nove preporuke za tretman bubrežnih kalkulusa).http://www.medscape.com/viewarticle/553460?src=mp

Urolitijaza napada 5% do 15% svetske populacije, a akutna renalna kolika je česta pojava u opštoj praksi. Tipični simptomi su povremeni bolovi slabina sa mučninom, povraćanjem i radijacijim bola u prepone i povezani urinarni simptomi kao što su: dizurija, često mokrenje. Bitna klinička osobina uključuje familijarnu istoriju bubrežnih kalkulusa, prethodni bubrežni kalkulusi, anatomske abnormalnosti renalnog trakta.
Istraživači nude opšti praktični tretman i procenu preporuka za bubrežne kamenove, bazirane na dokumentacijskom pregledu opisanom u martovskom izdanju BMJ.
"Urolitijaza napada 5-15% svetske polulacije" pišu Nicole L. Miller i James E.Lingeman, iz Indiana medicinskog fakulteta u Indianopolisu. "Ponavljane stope su blizu 50%, a cena urolitijaze je velika i za pojedinca i za društvo. Akutna renalna kolika je česta pojava u opštoj praksi, tako da bi osnovno razumevanje procene i tretmana bili korisni"
Autori navode na dokazima zasnovanu dokumentaciju o tretmanu urolitijaze, uključujući Medline i Cochrane biblioteku. Mada je većina proučavanja retrospektivna, oni takođe navode buduće slučajno kontrolisane probe kada su dostupne.
Bazirano na ovom pregledu, oni sumiraju sledeće zaključke:
  • Za dijagnozu urolitijaze, spiralna kompjuterizovana tomografija (CT) je najbolja radiografska tehnika
  • Većina ureteralnih kamenova manjih od 5mm u dijametru spontano će proći unutar 4 nedelje od pojave simptoma
  • Za tretman urolitijaze, udarno talasna litotripsija, ureteroskopija i perkutana nefrolitotomija su zamenili otvorene hirurške procedure
  • Udarno talasna litotripsija je efektivna u oko 80% do 85% jednostavnih bubrežnih kamenčića
  • Za složene bubrežne kalkuluse, perkutana nefrolitotomija je tretman izbora. Kalkulusi u obliku jelenskih rogova trebaju biti tretirani perkutanom nefrolitotomijom u većini pacijenata
  • Za trudnice, prekomerno gojazne i za one sa koagulopatijom ureteroskopija je tretman izbora

Polazna procena urolitijaze treba da uključuje kompletnu istoriju bolesti i lekarski pregled. Sistemske bolesti koje mogu povećati rizik za formiranje bubrežnih kalkulusa ili na drugi način uticati na klinički tok uključuju: primarni hiperparatireoidizam, renalnu tubularnu acidozu, cistinuriju, giht, diabet, zapaljenske bolesti creva, renalnu insuficijenciju, sarkoidozu i sunđerastu medulu bubrega.
Anatomske abnormalnosti ili hirurgija urinarnog trakta koje mogu predodrediti ili komplikovati formiranje kalkulusa su prisutne u potkovičastom bubregu, prethodnom mokraćnom skretanju, opstrukciji spoja uretera i bubrežne karlice, usamljenom/zabačenom bubregu, prethodnoj bubrežnoj ili ureteralnoj hirurgiji, prethodnoj bolesti bubrega, istoriji urinarnih infekcija i/ili pielonefritisa, porodičnoj sklonosti urolitijazi i prethodnim stvaranjem kalkulusa.
Kompletna slika korišćenja lekova je krucijalna, zato što mnogi lekovi doprinose urolitijazi. Ovo uključuje topirimate, efedrin, guaifenesin, kalcijum sa vit.D, triamterene, indinavir, sulfadiazine. Procena treba da uključi lekarski pregled kostovertebralnog ugla ili osetljivost nižih partija abdomena; analizu urina; kompletnu krvnu sliku, serumske elektrolite i merenje bubrežne funkcije.
Indikacije za urgentnu intervenciju uključuju prisustvo infekcije sa opstrukcijom urinarnog trakta, na šta često ukazuje groznica, urosepsa, nepodnošljiv bol i/ili povraćanje, preteće otkazivanje bubrega, opstrukcija u jedinom ili transplantiranom bubregu i bilateralna opstrukcija kamenjem. Akutna opstrukcija treba odmah biti tretirana, kada kamen uđe u ureter, opstrukcija može prouzrokovati smanjenje glomerularne filtracije i renalni protok krvi.
U slučajno kontrolisanim probama, ureteralni kateteri, ureteralni stentovi i perkutana nefrostome su jednako efektivne za dekompresiju urinarnog trakta. Urinarni kateter sa kesom, urino kultura sa AB, širok spektar antibiotika treba biti prepisan u početku.
Parenteralni narkotici se tradicionalno prepisuju za akutnu bubrežnu koliku, ali nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), kao što su ketorolak i diklofenak su takođe efikasni. NSAIL treba izbegavati kod pacijenata sa slabom bubrežnom funkcijom i istorijom gastrointestinalnog krvavljenja.
Detaljna metabolička procena treba biti odložena sve do posle rešavanja kalkulusa u bubregu. Faktori koji sugerišu na metabolički uzrok, uključuju porodičnu istoriju urolitijaze, obostranu kalkulozu, prisustvo zapaljenskih bolesti creva, hronični proliv, malapsorpciju, medicinska stanja povezana sa urolitijazom (primarni hiperparatireoidizam, giht, renalna tubularna acidoza; nefrokalcinoza; osteoporoza ili patološke frakture), pedijatrijska urolitijaza; kalkulusi formirani od cistina, mokraćne kiseline ili kalcijum fosfata.
Kada je iscrpna metabolička procena potrebna, ona treba da uključi analizu sastava kamena, skrining na cistin, dvostruko 24-časovno skupljanje urina za volumen, pH, kalcijum, oksalate, citrate, mokraćnu kiselinu, fosfate, natrijum, kalijum, magnezijum, amonijak, hloride, sulfate i kreatinin. Test krvi treba da uključi serumski kalcijum, bikarbonate, kreatinin, hloride, kalijum, magnezijum, fosfate, mokraćnu kiselinu i azot karbamida uree. Cistinurični pacijenti trebaju da prođu ovu procenu plus 24h merenje cisteina, a hiperkalcemični pacijenti trebaju takođe da imaju merenje paratireoidnog hormona i 1,25 dihidrovit.D.
Relativno nov tretman je medicinska ekspulzivna terapija ili korišćenje lekova koji omogućavaju spontani prolaz ureteralnih kalkulusa. Ovo može uključiti blokatore Ca-kanala (nifedipin), steroide, alfa-adrenergičke blokatore.
"Korišćenje α-blokatora je bazirano na prisustvu velikog broja α-1 receptora u distalnom ureteru" zaključili su autori. "Ovi lekovi inhibiraju bazalni ureteralni tonus i frekvenciju peristaltike i smanjuju intenzitet ureteralnih kontrakcija"

ONO ŠTO TREBA ISTAĆI

- Dijagnoza

  • spiralna kompjuterizovana tomografija (CT) je najbolja radiografska tehnika za dijagnozu urolitijaze u pacijenata sa slabinskim bolom
  • intravenozna urografija bila je zlatni standard ali je zamenjena sa CT, koji često može otkriti uzrok bola ukoliko urolitijaza nije pravi uzrok
  • abdominalna radiografija može odrediti da li su kalkulusi rendgen-neprozirni i može se koristiti za praćenje bolesti
  • UZ nije preporučljiv zbog male osetljivosti, ali se često koristi u trudnica sa slabinskim bolovima

- Lečenje

  • Vodeći principi u lečenju su da se maksimizira evakuacija kalkulusa a minimizira morbiditet pacijenta
  • Otvorena hirurgija je bila dominantna hirurška terapija ali je sada zamenjena manje invazivnim metodama
  • Udarno talasna litotripsija je najuobičajniji tretman ali ima mogućnost da izazove povredu bubrega u više od 60% slučaja, a hronični efekti se i dalje ispituju
  • Ureteroskopija obuhvata retrogradnu vizualizaciju korišćenjem rigidnog, polurigidnog ili fleksibilnog endoskopa, a proširena primena obuhvata vizualizaciju kamenja u gornjem urinarnom traktu
  • Ureteroskopija je indikovana kada udarno talasna litotripsija otkaže, kada su prisutni složeni ili niži polarni bubrežni kalkulusi, ili kada drugi faktori kao što su trudnoća, gojaznost ili koagulopatija sprečavaju litotripsiju
  • Perkutana nefrolitotomija uključuje stvaranje pristupnog prostora u bubrežni sabirni sistem kroz koji se nefroskopija može izvesti a jedan uređaj za litotripsiju može uvesti (laser ili litotrit)
  • Fragmenti kalkulusa se uklanjaju pomoću sukcije, hvataljki ili korpe
  • Za jednostavne kalkuluse (kamen<2cm u dijametru), 80% do 85% može biti tretiran sa talasnom litotripsijom; ali ako su kalkulusi veći ili zavisnim oblastima ili su napravljeni od oksalata, cisteina ili su četkasti ili je pacijent gojazan, perkutana nefrolitotomija daje bolje rezultate
  • Za složene bubrežne kalkuluse (kamen>2cm, kamen u obliku jelenskih rogova ili abnormalna anatomija) perkutana nefrolitotomija je tretman uzbora
  • Većina kalkulusa manjih od 5mm u dijametru će spontano proći unutar 4 nedelje od početka simpomatologije
  • Intervencija je indikovana posle 4 nedelje pošto rizik za renalnu strikturu i renalno pogoršanje raste posle 4 nedelje
  • Proksimalni ureteralni kalkulusi se najbolje tretiraju udarnom talasnom litotripsijom sa ili bez manipulacije kalkulusom, ureteroskopijom ili perkutanom nefrolitotomijom
  • Distalni ureteralni kalkulusi često zahtevaju ureteroskopiju ili udarno talasnu litotripsiju specijalno za simptomatske kamenove veće od 1cm u dijametru
  • Polurigidna ureteroskopija ima uspešnost od 90% do 99% za distalne ureteralne kalkuluse
  • Korišćenje lekova da pomogne spontan prolaz kalkulusa je nov pristup
  • Lekovi uključuju blokatore Ca-kanala, steroide a alfa-adrenergički blokatori se od nedavno ispituju

PRAKSA

  • Spiralna CT je istisnula IV-urografiju kao najbolji radiografski test za dijagnozu urolitijaze u pacijenata sa akutnim slabinskim bolom
  • Tretman urolitijaze je primarno udarno talasnom litotripsijom praćenu sa ureteroskopijom i perkutanom nefrolitotomijom

Priredili: Petar Firović, Maja Todorov-Nedeljković

 
     
  Solway J, Irvin C.G. AIRWAY SMOOTH MUSCLE AS A TARGET FOR ASTHMA THERAPY (Glatki mišići vazdušnih puteva kao meta terapije astme).
N Engl J Med 356;13;2007:1367-9

Prava uloga glatke muskulature vazdušnih puteva u patogenezi astme ostaje nejasna. Kontrakcija glatke muskulature vazdušnih puteva sigurno prouzrokuje akutno sužavanje vazdušnog puta i smanjenje protoka vazduha u astmi. Međutim, odgovor na pitanje da li glatka muskulatura vazdušnih puteva stvara dovoljno snage u živom organizmu da bude odgovorna za prekomernu opstrukciju vazdušnih puteva što karakteriše astmu je nepoznat. Abnormalnosti u dinamici kontrakcije, u sposobnosti glatke muskulature da održi skraćenje ili u sposobnosti da se relaksira predstavlja drugi značajan mehanizam kojim glatka muskulatura može doprineti sužavanju vazdušnih puteva u astmi. Pored ovih mehaničkih efekata, glatka muskulatura vazdušnih puteva verovatno doprinosi zapaljenju vazdušnih puteva sekrecijom citokina, modifikacijom tkivnog matriksa, vezujući lutajuće ćelije zapaljenja ili sva tri. Ma koja njena uloga bila, čini se da bez nje nema patogeneze astme. Bronhijalna termoplastika je procedura pri kojoj se u tri odvojena tretmana, radiofrekventna struja primenjuje na zidove centralnih vazdušnih puteva preko plasirane bronhoskopske sonde. Proučavanja na životinjama i ljudima su pokazala da takav tretman smanjuje masu glatke muskulature ali prouzrokuje epitelna oštećenja koja se šire tokom vremena. U pacijenata sa srednje teškom astmom, bronhijalna termoplastika smanjuje odgovor vazdušnih puteva na inhalirani bronhokonstriktor i skromno povećava obim protoka – efekt koji perzistira za najmanje godinu dana. Studija Cox-a i kolega proširuje ova otkrića pokazujući napretke u simptomima i kvalitetu života i smanjenjem u korišćenju spasonosnih lekova u pacijenata sa umerenom ili ozbiljnom astmom tokom perioda kada se dugodelujući beta-2-adrenergički agonisti povuku iz terapije. Da se ovi efekti javljaju bez značajnog porasta u FEV1 ili smanjenjem hiperreaktivnosti vazdušnih puteva sugeriše ili da sužavanje vazdušnih puteva posredovano glatkom muskulaturom preko pristupačnih centralnih vazdušnih puteva bronhoskopom ima klinički značaj, ili da mehanizmi nezavisni od glatke muskulature vazdušnih puteva, kao što je zatvaranje vazdušnih puteva, doprinose opstrukciji protoku vazduha. Mehanizam koji leži u osnovi bronhijalne termoplastike u terapiji astme nije u potpunosti dokazan i može uključiti promene drugačije nego gubitak glatke muskulature. Na primer, jasno je da bronhijalna termoplastika menja osobine epitela vazdušnih puteva, sluzne žlezde ili krvne sudove ili menja karakter zapaljenja vazdušnih puteva na takav način da se simptomi koji se odnose na astmu smanjuju kao rezultat ili promena u osetljivosti vazdušnih puteva ili prave redukcije stalnih ili povremenih suženja vazdušnih puteva. Ono što je izvesno, međutim, je da bronhijalna termoplastika smanjuje masu glatke muskulature u zidu vazdušnih puteva. Inhalacioni beta-2-agonisti često relaksiraju glatku muskulaturu vazdušnih puteva i mogu pojačati ulaz glukokortikoida u jedro i na taj način potenciraju njihov antizapaljenski efekt. Glukokortikoidi inhibiraju proliferaciju i migraciju miocita vazdušnih puteva i suprimiraju ekspresiju proinflamatornih citokina. Anti-IgE antitela mogu da promene funkciju glatke muskulature vazdušnih puteva, pošto je nizak afinitet IgE receptora izložen na glatkoj muskulaturi vazdušnih puteva i osetljivost na IgE raste njegova snaga stvaranja, smanjuje relaksaciju i stimuliše produkciju citokina. Izlaganje serumu pacijenata sa atopijom dovodi do porasta frekvencije kontrakcija bronhijalnih prstenova; smatra se da ovo povećanje frekvencije povećava skraćenje glatkih mišića vazdušnih puteva i daje otpor produžavanju mišića indukovano kolebanjem snage. Možda anti-IgE antitela takođe preveniraju ove fenomene. Bronhijalna termoplastika predstavlja nov pristup gađanju glatke muskulature vazdušnih puteva, ali vrši ablaciju miocita vazdušnih puteva u bronhijama od 3mm i većim u dijametru, koje mogu biti direktno tretirane. Iz ovih razloga i zbog značajnog napora (tri odvojene bronhoskopske procedure, svaka sa malim ali značajnim rizikom komplikacije), verovatno skupa, bronhijalna termoplastika će verovatno trebati dalja usavršavanja da bi postala široko primenljiva za primenu kod srednje i teške astme.

Priredili: Petar Firović, Maja Todorov-Nedeljković
 		  
  Hughes S. Vega C. ANTIOXIDANT VITAMINS MAY INCREASE MORTALITY (Antioksidatvni vitamini mogu povećati smrtnost ). http://www.medscape.com/viewarticle/552910

Najveća analiza podataka o antioksidantnim vitaminima ikad sprovedena pokazala je da beta-karoten, vitamin A i vitamin E verovatno povećavaju smrtnost. Dva druga antioksidanta - vitamin C i selen - nisu povećavala smrtnost.
Rezultati su publikovani u februarskom, 28 izdanju JAMA-e. Urađena je meta-analiza 68 slučajnih proba od ukupno 232,606 učesnika,
Koautor, Christian Gluud, komentarisao je: "Ovo je najiscrpnija kolekcija podataka o antioksidantnim vitaminima ikad sprovedena, i mi smo pokazali da u potpumosti nema koristi od njih. Zaista, vitamin A , vitamin E i beta-karoten su povezani sa povećanjem smrtnosti. Vitamin A i beta-karoten izgleda da imaju dozno-zavisni efekt porasta smrtnosti sa porastom doze, dok vitamin E izgleda nema dozno zavisni efekt na smrtnost, sve doze povećavaju mortalitet.
Dr. Gluud dodaje da je ispitivanje još uvek nije do kraja sprovedeno za vitamin C i selen. "Vitamin C nema ni korisno ni štetno dejstvo, a sve probe sa selenom sugerišu malu korist, ali kada su uključene samo dobro sprovedene probe, nađeno je da od selena nema ni koristi ni štete. Naši podaci pokazuju da antioksidante ne treba uzimati u cilju prevencije bolesti. Ljudi treba da umesto toga imaju izbalansiranu ishranu i pravilno vežbaju" .
U JAMA članku, autori napominju da mnogi ljudi uzimaju antioksidante s verom da poboljšavaju tako svoje zdravlje i preveniraju bolesti. Mnogo primarnih ili sekundarnih preventivnih pokušaja primene antioksidantnih suplemenata je sprovedeno da spreči nekoliko bolesti - najčešće kardio-vaskularne bolesti i rak - ali rezultati uopšte nisu bili pozitivni, a u nekim slučajevima je došlo do povećane smrtnosti.
Da otkriju još više, oni su sproveli sistematki pregled da analiziraju efekt antioksidantnih suplemenata na sve uzrokovane smrtnosti odraslih uključene u primarne i sekundarne preventivne probe. Došlo se do zaključka da antioksidantni dodaci znatno povećavaju smrtnost, pri čemu vit.A, vit. E i beta-karoten to čine bez obzira da li se daju sami ili zajedno. Vitamin C i selen nemaju značajno dejstvo na smrtnost.

Bitne posledice na javno zdravlje
Od 10-20% odrasle populacije u Severnoj Americi i Evropi konzumira antioksidante, što je otprilike 80 - 160 miliona ljudi. Bjelaković i sar. navode da posledice po zdravlje ljudi mogu biti bitne.

Dr. Gluud navodi da antioksidantni vitamimi zapravo imaju prooksidativni efekt. "Mi ne znamo tačno kako oni nanose štetu organizmu, pre nego što sprečavaju rak i kardiovaskularne bolesti; izgleda da oni u stvari ubrzavaju ove bolesti.

Priredili: Maja Todorov-Nedeljković, Petar Firović 		 
[ Home ] [ Gore/Up ][ <<< ] [ >>> ]
Infotrend Crea(c)tive Design