Osobenost zdravstvenog stanja vozača teških rudarskih mašina 
Health condition characteristics for drivers of heavy mining vehicles

Ljubiša Tikić
Služba medicina rada, Zdravstveni centar Bor

Sažetak: U radu su prikazani parametri zdravstvenog stanja, s posebnim osvrtom na učestalost i posledice povreda na radu, vozača teških (rudarskih) vozila u jednom rudniku metala površinske eksploatacije. Analizom rezultata konstatovano je da među oboljenjima dominiraju bolesti organa za varenje (35,7%) i koštano -mišićnog sistema (32,6%). Iza njih slede bolesti organa za disanje (29,6%) koja su inače najčešći uzrok oboljevanja među svim ostalim radnicima istog rudnika. U istom periodu stopa učestalosti povreda na radu iznosi između 5,0 i 13,5 na svakih 100 zaposlenih vozača i u proseku je niža od prosečne godišnje stope povređivanja van posla: 11,4 do 15,9 na 100 vozača. Nadalje, povrede na radu, u desetogodišnjem periodu, bile su uzrok invalidnosti u 10,3%, a u strukturi umrlih vozača, u istom ovom periodu učestvuju sa enormnih 40,0%. 

Summary: The paper presents health condition parameters, with special attention on frequency and consequences of injuries at work of heavy (mining) vehicles drivers in a mine for open pit exploitation. Results analysis show that the most frequent are illnesses connected with digestion organs (35,7%), and bone-muscle system (32,6). Also illnesses of respiratory organs (29,6%) are present, which are the most frequent illnesses among the workers in mines. In the same period degree of frequency of injuries at work was between 5,0 and 13,5 in 100 drivers, and was lower that annual average degree of injuries in a time apart from work: 11,4 – 15,9 in 100 drivers. Furthermore, injuries at work, regarding the period of ten years, were the causes of invalid conditions of 10,3 % of drivers, and the death of 40 % of drivers, which is an enormous amount.

Uvod

Tendencija savremenog načina eksploatacije rudnog blaga sistemom površinskih kopova, postavlja osobite zahteve vozačima koji rukuju velikim i teškim rudarskim mašinama. Pri tome se, u zavisnosti od tehničkih i radnih karakteristika mašina - kao i od njihove zastarelosti i dotrajalosti, pored uobičajenih uslova rada za ove radnike, pojavljuju i specifični nepovoljni uslovi: vožnja po neravnim putevima, potresi, vibracije, monotona vožnja i buka različitog intenziteta. Osim navedenih štetnosti iz radnog procesa - koje su u ovoj profesiji neizbežne, vozači teških rudarskih mašina su pri radu izloženi i nepovoljnim klimatskim i meteorološkim uticajima, s obzirom da rade na otvorenom kopu i leti i zimi. Radna kabina, koju ima svaka mašina, kao i obezbeđena zaštitna odeća, zimi nisu potpuna zaštita od niskih temperatura niti od pregrejavanja u letnjim mesecima. Pri otvaranju kabine radi provetravanja kao i pri izlasku posle rada postoji mogućnost rashlađivanja organizma, čemu doprinose i povremene jake vetrene struje na kopnu i vlaga u letnjim mesecima.

Radna aktivnost rukovaoca-vozača rudarskih mašina uključuje pretežno psihosenzorne funkcije organizma, a priroda posla zahteva sedeći rad u određenom položaju koji određuje mašina i radni zadaci (neposredna vizuelna kontrola radnog prostora ispred sebe sa visine od 5 metara i kontrola rada mašine, koordinacija pojedinih radnih operacija sa drugim mašinama i okolinom i dr.).

Reperkusije specifičnosti navedenih uslova rada i radne sredine na zdravstveno stanje ove profesije izvršilaca-vozača teških rudarskih vozila privlače, prema tome, posebnu pažnju stručnjaka i sve više postaju predmet izučavanja savremene medicine rada. 

Materijal i metode

U želji da se ovaj problem detaljnije osvetli i doprinese epidemiološkom izučavanju ove pojave, iznosi se deo rezultata jedne šire višegodišnje studije i analize u jednom kolektivu sa više od 160 stalno zaposlenih vozača-rukovalaca teških rudarskih mašina na površinskom kopu, prosečne starosti 31,6 i 7,3 i ukupnog radnog staža od 11,8 i 4,7 godina.

U okviru ovog zadatka želelo se ustanoviti:

• koliko oboljenja i povrede uzrokuju bolovanja među vozačima teških vozila; 
• postoji li razlika u frekvenciji oboljevanja i povređivanja u vozača u poređenju sa radnicima drugih zanimanja istog kolektiva, koji inače žive pod gotovo istim socijalno-ekonomskim uslovima. 

Rezultati

Morbiditetni apsentizam 
Vozači teških vozila ostvarili su tokom tri uzastopne godine (1997-1999) ukupno 683 odlaska na bolovanje i 9158 radnih dana bolovanja. To predstavlja 1,6 slučajeva (160 na svakih 100 uposlenih vozača) i 22 dana bolovanja po svakom uposlenom vozaču, a 13,4 dana bolovanja po svakom slučaju (izostanku) bolovanja. Prosečni godišnji procenat dnevne odsutnosti s posla, kao jedan od najznačajnijih pokazatelja apsentizma, iznosi 7,1% i nalazi se, prema tome, u intervalu izrazito visoke odsutnosti (Tabela 1).

Uporednom analizom podataka za ostale radnike površinskog kopa zapaža se da je bolovanje među vozačima dva puta češće nego među ostalim radnicima (1,6 prema 0,8 slučajeva), da se bolovanjem gubi u proseku po svakom vozaču šest dana više (22 prema 16 dana) i da je procenat dnevne odsutnosti statistički signifikantno viši u vozača, u proseku za više od jedan i po puta (7,1 : 4,4%).

Učestalost bolovanja je nešto češća kod mlađih vozača: u trećoj životnoj dekadi 1,9; u četvrtoj 1,4; u petoj 1,2 odlaska na bolovanje po svakom uposlenom. Međutim, prosek dana po jednom slučaju bolovanja sinhrono raste sa starošću vozača: od 10,6 preko 15,2 i 19,8 dana.

Tabela 1: 
Uporedni prikaz parametara apsentizma vozača teških vozila i ostalih radnika površinskog kopa

Povrede na radu

Među zdravstvenim problemima koji su u neposrednoj vezi sa radom istaknuto mesto zauzimaju povrede na radu. Imajući u vidu sve ono što sobom donose i za sobom ostavljaju, posebno kada je reč o njihovom sprečavanju, u okviru projektnog zadatka detaljnije je sagledan problem povređivanja na radu vozača teških vozila. S tim u vezi indikativno je ukazati na sledeće rezultate:

• Tokom svake godine, u proseku, povredu na radu je zadobio svaki jedanaesti vozač (8,5%).
• Od ukupnog broja povreda na radu 9,3% su se desile u putu pri dolasku ili odlasku sa posla.
• Gledano u celini povređeni pripadaju mlađoj starosnoj dobi i uglavnom su sa kraćim radnim stažom. 
• Najbrojnije povrede na radu su lokalizovane na donjim ekstremitetima (29,9%), dok su povrede gornjih udova zastupljene u nešto manjem procentu (25,2%). Međutim, ističu se kao veoma brojne povrede trupa (14,9%), multiple povrede (8,4%) i povrede kičme (3,7%) - Tabela 3.

Ovakva zastupljenost lokalizacije povreda čini nam se da je dosta karakteristična za profesiju vozača teških vozila. Oni su na svojim radnim mestima izloženi brojnim nepovoljnim faktorima, vezani neposredno za vozilo ili radnu okolinu a njihov se uticaj manifestuje ne samo na učestalost nego i na lokalizaciju povreda. Ovde ubrajamo nedostatke tehničke prirode pri konstrukciji vozila, nefiziološki položaj tela pri radu, uticaj prisutnih fizičko-hemijskih faktora nastalih u procesu rada, reljef terena i saobraćajnica po kojima se kreću vozila itd.

Uočava se da su 60% povreda prstiju uzrokovane pri montaži i demontaži ili neposredno od vozila (vrata, hauba, menjač i dr.). Svaka druga povreda trupa je nastala prilikom okliznuća i pada, po jedna četvrtina usled saobraćajnih udesa ili mimo udesa, ali posredstvom vozila. Više od 75% multiplih povreda uzrokovane su pri saobraćajnom udesu u krugu preduzeća.

Upoređujući učestalost i strukturu lokalizacije povreda na radu vozača teških vozila sa rezultatima istovetnog istraživanja u jednom kolektivu metalurškog kombinata, konstatuje se da su u vozača češće povrede donjih ekstremiteta, a u kombinatu gornjih; da su povrede glave gotovo podudarne učestalosti u obe grupe povređenih; da su povrede oka znatno ređe u vozača i da je kod njih češća povreda levog oka; da je trup dva puta češće povređen u vozača, pored toga i multiple povrede su mnogo češće u vozača no u radnika kombinata.

Tabela 3: 
Struktura povreda na radu vozača teških vozila u jednom kombinatu obojene metalurgije - prema lokalizaciji

• na okliznuća pri ulasku - izlasku iz vozila otpada čak 73% ukupnih povreda ovog perioda; 
• jedna trećina povreda prouzrokovanih vozilom takođe se dogodilo u ovom period 

Invalidnost

Tokom jedanaestogodišnjeg perioda u vozača teških vozila prosečna stopa incidencije - prirasta invalida rada iznosi 36,7 na 1000 vozača. To pripada intervalu izrazito visoke stope i u proseku je četiri puta viša od proseka za sve ostale zaposlene radnike istog kolektiva - površinskog kopa rudnika (8,8 na 1000 radnika). Od ukupnog broja invalida rada vozača teških vozila najveći procenat (88%) pripada invalidima III kategorije invalidnosti. U preostalih 12% konstatovana je potpuna nesposobnost za rad (I kategorija invalidnosti).

Uzroci invalidnosti, kao što je poznato, mogu biti različiti i njihov udeo se manje ili više razlikuje u zavisnosti od karaktera tehnološkog procesa, uslova rada radne i životne sredine, ali i od bioloških karakteristika uposlenih radnika. Gledano prema gruboj podeli uzroka invalidnosti u vozača, kako inače prati služba invalidsko-penzijskog osiguranja, na prvo mesto dolaze bolesti sa učešćem od 85,3% slučajeva. Povrede na radu kod vozača bile su uzrok invalidnosti u izrazito visokom procentu - u svakog desetog invalida rada (10,3%). U istom periodu povrede na radu u svih ostalih radnika površinskog kopa istog rudnika uzrokovale su invalidnost u 2,3 puta manjem učešću (4,3%). prosečna starost invalida rada u kojih je invalidnost uzrokovana povredom na radu, u momentu invalidiziranja iznosila je samo 36,3 ! 8,1 godinu sa prosekom ukupnog radnog staža od svega 12,1!5,3 godine. Iz ovih odnosa, dakle, proizilazi da invalidnost usled povreda na radu pored toga što nastupa iznenadno, istovremeno pogađa relativno mlade vozače - u punoj fizičkoj snazi i s maksimalnim radnim potencijalom, zapravo u periodu života kada se nastoji da se postigne i obezbedi što bolji životni standard (kada se zasniva i podiže porodica). To istovremeno znači da invalidi rada, zbog povreda na radu, prožive uglavnom duži životni vek, odnosno invalidsko - penzijski staž, jer je poznato da posledice povreda na radu prvenstveno utiču na radnu sposobnost, dok osnovne fiziološke funkcije ostaju netaknute ili su, pak samo delimično oštećene i, prema tome, ne ugrožavaju život.

Mortalitet 

U istom analiziranom jedanestogodišnjem periodu od ukupnog broja umrlih vozača čak 40,0% njih umrlo je usled povreda na radu prema deset puta manjem procentu (4,0%) u svih ostalih radnika istog površinskog kopa. Međutim, kada se govori o mortalitetu - smrtnosti usled povreda na radu ne možemo a da i ovom prilikom ne ukažemo na primedbu da navedene veličine o umrlim ne treba poistovetiti sa stvarnim brojem umrlih usled posledica povrede na radu, zbog još uvek postojećeg kriterijuma uputstva o popunjavanju prijave o povredi na radu, po kojem se "smrtnom povredom na radu smatra samo ona povreda na radu koja je uzrokovala smrt povređenog na mestu udesa ili u putu do prve zdravstvene ustanove, odnosno pre prijema u bolnicu". Na ovaj način definisana smrtna povreda na radu, prema tome, stavlja pod znak pitanja kriterijume i umanjuje verodostojnost istinitih podataka o pravom - stvarnom broju smrtnih povreda na radu, jer ukoliko je organizovan brz i adekvatan transport i ostvareno brzo ukazivanje prve pomoći povređeni će imati mnogo povoljnije uslove da živ stigne u zdravstvenu ustanovu. Naravno, i vreme preživljavanja posle hospitalizacije svakako će biti duže, imajući u vidu razvoj medicinske nauke i primenu sve savremenijih tehničkih sredstava koja se koriste u dijagnostičke i terapijske svrhe posebno ona koja pružaju sve veće mogućnosti za duže održavanje vitalnih funkcija.

Zaključci

Rezimirajući rezultate ovog istraživanja u vozača teških rudarskih vozila jednog rudnika metala konstatuje se sledeće:

• učestalost bolovanja među vozačima u proseku je dva puta veća no među svim ostalim radnicima površinskog kopa istog rudnika; 
• kao uzrok bolovanja među vozačima dominiraju i po slučajevima a i sa danima bolovanja bolesti organa za varenje i kretanje, a tek na treće mesto dolaze bolesti organa za disanje, koja inače izrazito dominiraju u bolovanju ostalih radnika površinskog kopa. Prema tome, dobijeni rezultati i poznavanje uslova rada vozača uz rezultate ranijih ispitivanja, govore da se stopa učestalosti oboljenja i efekti bolovanja mogu dobrim delom pripisati dejstvu uslova rada i radne sredine kako na nastanak većeg broja obolelih tako i na češća pogoršanja postojećih oboljenja; 
• prosečna godišnja stopa povređivanja na radu u vozača se neznatno razlikuje u poređenju sa ostalim radnicima istog kopa; 
• među povređenim vozačima najčešće su kontuzije, zatim posekotine, laceracije, ubodi i uganuća. Ovakav redosled učešća pojedinih priroda (vrsta) povreda upoređen sa drugim profesijama, ukazuje na izvesnu specifičnost karakterističnu za profesiju vozača; 
• učešće izvora, odnosno spoljnjeg uzroka povređivanja ukazuje na visok procenat povreda pri saobraćajnim udesima ili mimo njih i na okliznuća i padove koji se najčešće dešavaju usled nepovoljnih meteoroloških uslova na površinskom kopu, zbog zakaljanosti branika, klizavosti platformi i stepeništa vozila - bilo da je u pitanju prosuta nafta, ulje ili zaleđenost u zimskim mesecima. Prema tome, iznalaženje najpovoljnijeg rešenja i donošenje internog propisa o odmašćivanju i sprečavanju zaleđivanja površine - prostora, bila bi veoma korisna mera, ali i obaveza, koja bi umnogome doprinela smanjivanju i ublažavanju posledica povređivanja na radu u ovoj profesiji izvršilaca.

Ispitivanje fiziološke podobnosti sedišta u vozilima - kiperima i silaznih stepenika je takođe jedna od izuzetno važnih mera u sklopu obaveza koje se pojavljuju kao objektivna nužnost u prevenciji profesionalnog traumatizma. Ovo iz razloga jer su dosadašnja proučavanja zdravstvenog stanja ukazala na zbir štetnih činilaca u kontinuiniranom radu kroz duže vreme u vozača teških rudarskih mašina (sedeći položaj pri radu, slaba pokretljivost kičmenog stuba u celini tokom rada, znatno statičko opterećenje mišića leđa i vrata i mikrotraumatizacija osetljivih struktura kičmenog stuba usled potresa i vibracija, hladnoća koja uz ostale navedene štetne faktore remeti cirkulaciju krvi i dr.) veoma često dovode do promena oštećenja kičmenog stuba, prvenstveno lumbalnog dela, kao hroničnog oboljenja, a u ovom slučaju i akutno nastale povrede na radu predstavljaju veoma ozbiljan zdravstveni problem. Takođe, neispravne ili nepodobno montirane stepenice čest su uzrok padova ili uganuća zglobova vozača koji imaju osećaj nestabilnog oslonca u nogama u početku hodanja nakon dugotrajnog truckanja pri vožnji po neravnim saobraćajnicama površinskog kopa:

• u vozača teških vozila je, tokom čitavog višegodišnjeg perioda, konstatovana izrazito visoka godišnja stopa prirasta invalida rada - u proseku je za čak četiri puta veća u poređenju sa svim ostalim radnicima istog površinskog kopa; 
• evidentno je i veoma visoko učešće povreda na radu u strukturi svih uzroka invalidnosti vozača - u proseku svaki deseti slučaj; 
• istovremeno je prisutna i veoma visoka smrtnost u vozača teških vozila, pre svega zbog povreda na radu koje učestvuju sa 40% u strukturi svih umrlih vozača. Ovi rezultati se slažu sa ranije objavljenim rezultatima uzroka smrti radnika u rudnicima uglja sa jamskom eksploatacijom. 

Literatura

1. Tikić Lj: Povrede na radu u Rudnicima bakra i nemetala u Boru u periodu 1994-1995. godina, X kongres medicine rada Jugoslavije, Vrnjačka Banja 2001. 
2. Đorđević V. Stojinović P: Epidemioločko proučavanje povreda na radu u rudarstvu. Revija rada br. 201/1988. 
3. Valjarević V. Đorđević V. Kilibarda O: Analiza povređivanja radnika SR Srbije van SAP. Revija rada 3/1980. 
4. Valjarević V. Đorđević V. Adum O: Profesionalni traumatizam i neki novi momenti pri njegovom proučavanju. II jugoslovenski kongres za medicinu rada, Split, 1967. 
5. Đorđević V. Andrić P: neke karakteristike povreda na radu prema granama delatnosti u Republici Srbiji. Zaštita radnika na radu, 7-8/1991. 
6. Đorđević V: Morbiditetni apsentizam (metodologija, epidemiologija, prevencija). Nova prosveta. Beograd, 1990