Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

 Godina 2004     Volumen 29     Broj 2
[ Home ] [ Gore/Up ][ <<< ] [ >>> ]
UDK 616-089.843(497.11)(093)”1926” ISSN 0350-2899, 29(2004) 2 p.115-117
 
Istorija medicine i zdravstvene kulture

Podmlađivanje hirurškim putem u Zaječaru 1926. godine

Leposava Milovanović
Narodni muzej Zaječar

  
     
  Ključne reči: podmlađivanje, hirurško lečenje, transplantacija gonada  
     
     
  U lokalnoj štampi u Zaječaru (Timočka krajina, organ Narodne radikalne stranke za okrug Timočki, godina 7. br. 6) objavljen je 20. novembra 1926. god. nepotpisani feljton Podmlađivanje i dr. Kolesnikov. U njemu je posle kraćeg uvoda – pregleda interesantnih podataka o podmlađivanju kroz istoriju, na kraju dat pasus sa impresivnim podacima za istoriju zdravstva u Zaječaru, i šire. Iz tih razloga ovaj pasus citiramo u celini:
"U Zaječaru poznati naš hirurg dr. Kolesnikov pokušao je izvršiti kalemljenje "s čoveka na čoveka". O tom pokušaju bilo je reči ne samo u našoj štampi, već i u Evropskoj. Mišljenja o ovom opitu podeljena su. Sa svim je prirodna stvar. Ni lekari u tom pitanju nisu složni. Opit je do sada ostao samo opit. Pozitivnih rezultata, dabome, još nema."
U nastojanjima da se saznanja o ovome prošire, osamdeset godina posle događanja, najpre smo se obratili Muzeju Srpske medicine u Beogradu. Odgovor koji je dobijen 2001. god., nije sadržavao relavantne podatke o tome (1).
Intrigantnost teme navela je dopisnika Politike iz Zaječara da za svoj list da tekst koristeći podatke iz "Timočke krajine" proširene usmenom izjavom dr Budimira Pavlovića direktora Muzeja srpske medicine, da mu je odnekud poznat slučaj i na osnovu sećanja na izvor sledila je i njegova pretpostavka da je dr Kolesnikov imao neprijatnosti sa zakonom, jer su oba pacijenta umrla (2).
Prateći te pretpostavke, u potrazi za dokumentacijom eventualnog sudskog procesa, budući da arhiva kriminalističkih procesa u Zaječaru nije sačuvana, ostali smo prikraćeni za saznanja o ovome tim putem.
Kako je i po navodima dr Budimira Pavlovića i izvesnih kazivača iz Zaječara nedvosmisleno ukazivano da je dr Kolesnjikov posle boravka u Zaječaru živeo u Beogradu, obratili smo se istorijskom arhivu u Beogradu. Iz njihove dokumentacije dobili smo niz relavantnih podataka: podatke za imenik Lekarske komore popunjen 3. septembra 1934. u Zaječaru; prepis rešenja Ministarsva narodnog zdravlja Kraljevine SHS, od 30. juna 1925. u Beogradu, kojim mu se odobrava opšte pravo privatne lekarske prakse u Kraljevini; svedočanstvo da se sa ženom Marijom i ćerkom Elizabetom prima za prirođenog sažitelja Kraljevine SHS; rešenje o odobravanju mesnog prava privatne lekarske prakse za Beograd i, na kraju, obaveštenje Lekarskoj komori Beograd, kojim ih dr Kolesnikov Petar obaveštava da, usled nemogućnosti da plaća razrezan mu porez, jer nije više u mogućnosti da radi intenzivno kao pre, prestaje sa obavljanjem privatne lekarske prakse od 1. januara 1940 (3).
Od Alekseja Arsenjeva iz Novog Sada, jednog od saradnika naučnog projekta "Doprinos ruske emigracije u srpskoj kulturi" (u koji je uključen i autor ovog teksta), dobili smo značajne podatke za kompletiranje Kolesnikove biografije: o školovanju, kretanju u službi, vremenu smrti (4).
No, o samom događaju, prvoj transplantaciji organa u Srbiji, ne nalazimo podatke ni u jednoj stručnoj publikaciji. Monografija izašla 2003. god. Zaječaru Zdravstvo Zaječara, autora dr Srećka Nikolića sem citata da je dr Kolesnikov bio šef hirurgije, datog po zabeleženim sećanjima dr Radmila Spalajkovića, prvog ušnog lekara u Zaječaru i rodom iz Zaječara, koji je medicinu i specijalizaciju završio u Francuskoj i u rodni grad došao 1927, o "našoj" temi nema pomena.
Medicinskih podataka o prvom slučaju podmlađivanja hirurškim putem presađivanjem organa sa čoveka na čoveka, in vivo, u Srbiji daleke 1926. godine, dakle, za sada nema. Zbog toga smo prinuđeni da bilo kakvo rasvetljavanje potražimo u pisanim medijima, uzimajući u obzir citat da je o tome bilo reči ne samo u našoj štampi, već i evropskoj.
U Politici iz tih godina nije bilo napisa ovome.
Međutim, Marinko Stanojević, vlasnik lista Timočka krajina, profesor i direktor u zaječarskoj gimnaziji, koji se bavio antropogeografijom, istorijom, dijektologijom svoga kraja i drugim, bio je i dopisnik beogradskog lista Vreme. Njemu se sekretar ovog lista 27. marta 1927. godine obraća sa zahtevom da pošalje izveštaj o ispitivanju nekih svedoka o slučaju zaječarskog sreskog načelnika u vezi sa operacijom koju je dr Kolesnikov izvršio nedavno nad osuđenikom Krajanom (6).
Listajući Vreme, prateći novinske izveštaje o ovom događaju, od 15. jula 1926. do 27. marta 1927., uspeli smo da neke činjenice pojasnimo (7).

Šta se zapravo dešavalo?
Pod opširnim naslovom POMILOVAN ZLOČINAC KRAJAN KOJI JE POZAJMIO JEDNU SVOJU POLNU ŽLEZDU RADI PODMLAĐIVANjA JEDNOG STAROG LEKARA UPUĆEN U NIŠKI KAZNENI ZAVOD, izveštač iz Zaječara 14. jula 1926. navodi da je o ovome Vreme već pisalo, tj. o operaciji nad Ilijom Krajanom, zločincem, čija je polna žlezda nakalemljena jednom starcu od 63 godine. "Ta operacija izvršena je 23. maja a Ilija je 15. juna 1926. Ukazom Kraljevstva pomilovan na 20 godina robije u teškom okovu. Ilija je u bolnici proveo još 20 dana i pre neki dan je, kao potpuno zdrav, upućen u niški kazneni zavod."
A 22. februara 1927. pod naslovom PRED JEDNIM INTERESANTNIM PROCESOM U BEOGRADU doznajemo o famoznom suđenju ali nije suđeno dr Kolesnjikovu već zaječarskom sreskom poglavaru g. Mihajloviću koji je dozvolio dr Kolesnikovu da radi podmađivanja svog kolege g. Zdarskog, izvrši operaciju nad zločincem Krajanom. Zboga toga je g. Mihajlović stavljen pred disciplinski sud. I dalje: "Da li je operacija podmlađivanja dobro ili loše delo? Prošle godine doživeo je Zaječar jednu naučnu senzaciju. Lekar tamošnje bolnice dr Kolesnikov izvršio je kalemljenje polnih žlezda svome kolegi dr Zdarskom po Voronovljevoj metodi ali na sasvim drukčiji način, jer u celom Zaječaru a valjda i u celoj Srbiji nije postojao živ šimpanza. Šimpanza je zamenio zločinac Krajan osuđen na smrt zbog ubistva sa predumišljajem."
U istom tekstu dalje navodi se da je Krajanu oduzeta samo jedna žljezda koja je nakalemljena g. Zdarskom. "Operacija je odlično uspela. Nekoliko meseci docnije, g. dr. Zdarskom se zbilja vratila podmlađena snaga a ni Krajan nije izgubio sposobnost jer mu je još uvek ostala jedna žljezda. I tako, pored lepog eksperimenta kojim je nauka obogaćena, imali smo na svetu tri sretna čoveka više: g. Dr. Zdarskog, koji se podmladio; Krajana koji je spasao glavu i g. Dr. Kolesnikova koji je postigao uspeh u svom eksperimentu." Uz tekst je odštampana fotografija Krajana sa okovima na nogama.
O samoj Voronovljenoj metodi u Vremenu je izašao 7. februara 1927. godine sledeći tekst: KAKO DR. VORONOV ZAMIŠLjA BUDUĆE GENERACIJE poslan iz Pariza 6. februara.
"Profesor Voronov, intervjuisan od jednog novinara Dejli Ekspresa u dvorcu Grimaldi govorio je o svetu budućih pokolenja. On zamišlja buduće generacije kao neke nadljude, velike fizičkom i duhovnom snagom, stvorene takoreći po hirurškoj meri. Kroz 50 godina, zahvaljujući kalemljenju majmunskih žljezda, dužina čovečijeg života biće udvostručena, rekao je Voronov.
"...Ako budemo kalemili majmunske žlezde dečacima od osam do devet godina stvorićemo rasu nadljudi. Svaki dečak morao bi da dobije drugu vrstu kalemljenja prema sposobnosti koje su kod njega najviše izražene. Operacija bi tada izazvala najpovoljnije dejstvo i stvorilo od njega genija u onome što se već ispoljio. Ali, da bi se ljudski rod razvio u tom pravcu treba da ima i majmuna u potrebnom broju. Treba da majmuni postanu domaće životinje i da se razmnože kao mačke i psi."
"Po molbi dr. Voronova francuska i španska vlada zabranile su izvoz šimpanza iz svojih kolonija sem u naučne ciljeve. Kralj Albert je naredio da se u jednom delu Konga stvore naročita odgajališta šimpanza. Jedno je podignuto na francuskoj Rivijeri. Planirano je da ih bude od Marselja do Napulja. Voronov kaže da se Francuzi najviše interesuju, zatim Englezi, pa Amerikanci iz Severne i najzad iz Južne Amerike."
Tek u nedeljnom izdanju lista Vreme, 27. marta 1927, više od mesec dana kasnije, nailazimo na naslov RUS KOGA JE PODMLADIO KRAJANOVOM ŽLEZDOM ZAJEČARSKI HIRURG KOLESNIKOV DOLAZI NA SUD DA POKAŽE USPEH OPERACIJE. To je zapravo izveštaj iz Zaječara od 25. marta sa suđenja poglavaru sreza g. Mihajloviću zato što je odugovlačio sa izvršenjem smrtne kazne nad osuđenim Krajanom "i time dao Krajanu mogućnost da se razboli od hernija. Posle toga je ovdašnji poznati hirurg g. Dr. Kolesnikov nad njim izvršio operaciju."
Zapravo ceo slučaj se prepričava. G. Mihajlović se brani da je imao usmeno odobrenje više instance vlasti. Od značaja za nas je navod "Ovih dana saslušani su svi svedoci u prvostepenom sudu u Zaječaru i potvrdili su navode g. Mihajlovića.
Razume se, ovde vlada veliko interesovanje kako će se ovaj spor okončati. I sam lekar Rus kome je nakalemljena žlezda Krajanova doći će na sudski proces da se i sami uvere o uspehu ove operacije podmlađivanja nad njim.»
Na žalost, brojeve Vremena u kojima je trebalo da bude objavljen dalji sled procesa nismo imali na raspolaganju ni u jednoj od za to nadležnih institucija u Beogradu. Ne znamo ni kako je spor završen kao ni da li je, eventualno data fotografija i širi, lični podaci o dr. Zdarskom.		  
     
     
  BIOGRAFIJA DR. PETRA VASILJEVIČA KOLESNIKOVA

Rođen je 11. marta 1880. godine u Holmu u Rusiji. Medicinski fakultet je završio 1908. u Kijevu. Tokom Prvog svetskog rata bio je hirurg u različitim bolnicama u Rusiji. Od 1916. bio je pomoćnik upravnika bolnice broj dva u Odesi. U Kraljevinu SHS došao je 1921. ili 1922. Specijalista je hirurgije rešenjem Ministarstva narodnog zdravlja u junu 1922. U Lekarsku komoru primljen je 14. novembra 1924.
Državljanstvo Kraljevine SHS primio je 31. marta 1925; 30. juna 1925. odobreno mu je opšte pravo privatne lekarske prakse u Kraljevini. Bio je šef hirurškog odeljenja državne bolnice u Požarevcu. Od 1924. bio je šef hirurškog odeljenja državne bolnice u Zaječaru. Od 1928. bavi se privatnom praksom u Beogradu, a od 16. juna 1931. istovremeno je bio lekar u Ruskoj ambulanti u Beogradu (kasnije, od 1937. to je Poliklinika Ruskog Crvenog Krsta u Beogradu). Od 1. januara 1940. prestaje sa obavljanjem privatne lekarske prakse. Poznato je da je 1941. bio u Beogradu. Posle Drugog svetskog rata živeo je u Argentini. Umro je 19. jula 1962. u Buenes Airesu.

U faksu upućenom 14. septembra 2001. godine dr Budimir Pavlović je naveo nekoliko biografskih podataka o dr Kolesnikovu, mišljenje da je događaj značajan kao prva transplantacija u nas, kao i da će, u svakom slučaju, dr Kolesnikov i pomenuti slučaj biti predmet naših daljih istraživanja.
Te podatke i još neke, koje je dr Budimir Pavlović nezvanično saopštio, objavio je Stojan Todorović u Politici (petak, 11. januar 2002, str. 15.) pod naslovom PRVA TRANSPLATACIJA U SRBIJI i podnaslovom ŠTA SE DOGODILO NAKON ŠTO JE DR. KOLESNIKOV, EMIGRANT, JOŠ 1926. GODINE U ZAJEČARU, PREMA PISANjU TIMOČKE KRAJINE OBAVIO PRVU HIRURŠKU TRANSPLATACIJU «MUŠKOSTI» U SRBIJI. Tekst je pratila karikatura J. Prokopljevića, primerena provokativnoj temi, kakvu je od početka, ovaj događaj nosio intonaciju.

U interesu informisanja građana i nastojanju da se prošire saznanja o ovom događaju, novinar TTV Zaječar Ivana Živić dala je kraći tv prilog navodeći podatke dobijene od Radojke Jevtić, ćerke zaječarskog lekara Radomira Nikolića (rođene 1932. god.), čiji je kum bio dr Kolesnikov i koja je navela iz porodičnog sećanja da je dr Kolesnjikov imao nekih komplikacija sa sudom.
IAB, Lekarska komora u Beogradu, dosije br. 228. Za podatke dobijene od Istorijskog arhiva Beograd zahvaljujemo arhivisti Mileni Radojčić. A. Arsenjev je samoinicijativno poslao podatke, posle napisa u Politici kao svoj doprinos osvetljavanju lika jednog od svojih sunarodnika.
Na osnovu svih relavantnih podataka prilažemo uz tekst biografiju dr Petra V. Kolesnikova.
Dr Srećko Nikolić, Zdravstvo Zaječara, Zaječar 2003. Pored značajnih podataka o zaječarskoj bolnici, stručnim lekarima, uslovima, o samom odeljenju hirurgije koje je otvoreno 1912, saznajemo i da je u Zaječaru radio veći broj Rusa lekara: dr Ana Korničeva Gorniberg, dr Grigorije Orehov, dr Nikola Justinovič Derjutin, dr Marija Dubovskaja, dr Vsevold Ljubinski, (čuveni bakteriolog) i lekarski pomoćnik Vasa Jermolenko. O dr Zdarskom nema pomena.
Prepiska Marinka Stanojevića, Vreme, Marinku Stanojeviću, Beograd, 22. mart 1927, IAZ- ZMS – 191.
Na raspolaganju smo imali samo nekoliko brojeva lista Vreme koji su sadržavali napise o našoj temi. Za njihovo korišćenje u Narodnoj biblioteci Srbije zahvaljujemo bibliotekaru Smiljki Kažić. Ni Arhiv Jugoslavije ni Arhiv Srbije nemaju komplete međuratne štampe. 		 
     
  Adresa autora:
Leposava Milovanović
Narodni muzej Zaječar
19000 Zaječar		  
     
  Rad primljen 15. 04. 2004.
Rad prihvaćen 01. 07. 2004.
Elektronska verzija objavljena 05. 08. 2004.		  
                 
[ Home ] [ Gore/Up ][ <<< ] [ >>> ]
Infotrend Crea(c)tive Design Revised: 20 May 2009