|
|||||||||||
|
|
|||||||||||
| UDK: 821.163.41.09-13:398 | ISSN 0350-2899, 29(2004) Suppl. 1 p. 46-48 | ||||||||||
Istorija medicine i zdravstvene kulture Bol u tradicionalnoj srpskoj
narodnoj kulturi
|
|||||||||||
| Sažetak: Ključne reči: bol, srpska kultura, narodna pesma Key words: pain, serbian culture, peoples verse |
|||||||||||
|
Prema definiciji medicinske nauke bol je informacija za nervni sistem,
koja ukazuje na postojanje funkcionalnog ili organskog poremećaja dela
organizma (1). Srpska tradicionalna kultura je definiciju bola dala
stihovima: "Moj jarane, bole li te rane? Da ne bole, neb se rane zvale!" Prag osetljivosti na bol je individualan i zavisan od mnogih faktora, a naročito je različita reakcija na bol kod naroda različitih kultura (2). Srpska tradicionalna kultura je ovom aspektu bola posvetila veliku pažnju u cilju smanjenja reakcije na bol i povećanja praga osetljivosti. To je najlepše opisano u epskoj pesmi Senjanin Tadija (3). Glavni junak naređuje hajdučkoj družini: "Da donese ovna devetaka, Dobra jarca od sedam godina. ---------------------------------------- Oba živa oderao brava, Pa ih pusti u jelovo granje. Grana dirne, stoji dreka jarca, Ovan ćuti ne pušta avaza. ---------------------------------------- Vidite li braćo moja draga, Kakova je muka na hajvanu, Još je veća muka u Turaka, Kad našega uhvate junaka, Koji može muke podnijeti, Ka oderan ovan kroz planinu, Koji l muke otrpit ne može, Od mene mu Bogom prosto bilo." Psihološkoj pripremi na bol davana je posebna pažnja, koja je eksplicitno izražena u pesmi Stari Vujadin (4): "O sinovi, moji sokolovi, ---------------------------------------- Onđe će nas biti i mučiti, Prebijati i noge i ruke, I vaditi naše oči čarne. O sinovi moji sokolovi, Ne budite srca udovička, No budite srca junačkoga." Gradacija trpljenja bola najbolje je data u pesmi Mali Radojica (5). Glavi junak se pretvara da je mrtav i Turci da bi utvrdili da li je živ ili ne, prvo: "Lože njemu vatru na prsima. Al je Rade srca junačkoga, Ni se miče, ni pomiče Rade." Zatim, "Uvatiše zmiju prisojkinju, Pa turaju Radu u njedarca, Al je Rade srca junačkoga, Ni se miče, ni se od nje plaši." I na kraju, "I uzeše dvadeset klinaca, Udaraju pod noktove Radu, I tu junak tvrda srca bio, Ni se miče, ni dušicom diše." Nasuprot tome, isti junak reaguje na kolo devojaka koje igra nad njim, čime se želi pokazati njegova živa ljudska svakodnevna priroda. On, "Lijevijem okom progleduje, Desnijem se brkom nasmijava." U istoj pesmi Bećiraginica umire, "Dok je pola klina udario, I dušu je kučka ispustila." Da razlika u granici trpljenja bola nije uzrokovana polom, već je individualna, govori pesma Zaručnica Ercega Stjepana (6), gde je devojka podvrgnuta sličnim mukama kao i Mali Radojica. "Nij umrla, već s ulukavila, Pa uzima živu žeravicu, Te je sipa Mari u nedarca. Niti trenu, nit se prenu Mara. Pa uzima zmiju prisojkunju, Te je meće u njedarca Mari, Zmija joj se oko grla vije; Niti trenu, nit se prenu Mara. ---------------------------------------- Potrlja je bradom po obrazu, Ne bil mu se nasmejala Mara, Nit se smeje, nit se preza Mara. ---------------------------------------- O Marija, moja kćeri draga! Koja muka najteža bijaše? Kad mi sasu vatru vatru u nedarca, Onda majko, aja i ne aja. Kad mi metnu zmiju u nedarca, Ja ti, majko, ni malo ne aja. Kad potrlja bradom po obrazu, Malo ti se, majko, ne nasmija, malo ti me ne ujede zmija." Trpljenje bola je bila karakteristika velikih junaka, te su stihovi "Bol boluje, nikom ne kazuje", stereotipni u srpskoj narodnoj epici. Tradicionalna srpska kultura je radila puno na povećanju praga osetljivosti i na porođajni bol. U cilju smanjenja reakcije, čini nam se da je i nastala narodna izreka "Da znaš majko, kako je teško dete roditi?" Psihički bol - bol duše, predstavlja mentalno emocionalno stanje kada bez neke organske podloge čovek doživljava bol koji se ne projektuje ni u jedno tkivo. U narodnoj epici posebno je potenciran materinski bol, koji može biti toliko veliki da izazove smrt. "Kad to čula Hasanaginica, Bjelim licem u zemlju udrila, Usput je se s dušom rastavila, Od žalosti gledajuć sirote." (7). ---------------------------------------- "Al se majci to na žalost dade, Ona pade u zelenu travu, Živa pade, s dušom se rastade." (8). ---------------------------------------- Kad je Jela reči razabrala, Od žalosti pisnu kao guja, Od jada joj srce prepuknulo, Mrtva pala na zemljicu crnu." (9). ---------------------------------------- "Uze majka ruku Damnjanovu, Okretala, prevrtala s njome, Pak je ruci tijo besedila: Moja ruko, zelena jabuko! Gdje si rasla, gdje l si ustrgnuta! A rasla si na kriocu mome, Ustrgnuta na Kosovu ravnom! Nadula se Jugovića majka, Nadula se, pa se i raspade, Za svojije devet Jugovića I desetim Star-Jugom Bogdanom." (10). Epika posebno obrađuje psihički bol i njegove posledice, kod gubitka drage, voljene osobe, što je detaljno opisano u čitavom nizu pesama tipa Smrt drage i dragoga (11), Smrt Omera i Merime (12) i sličnim. Ovaj aspekt bola izvanredno je lepo opevan u izvornoj narodnoj pesmi "Što ti je, Stano mori, što ti je Stano ?". Glavobolja je tegoba koja je malo poznata u pogledu patološke fiziologije, etiologije i terapije. Opisana je u čitavom nizu epskih pesama, i redovno je vezana za ženske likove. "Ljuto me je zaboljela glava, A crna mi zemlja omiljela, Bog bi dao, te bi dobro bilo." (13). ---------------------------------------- "A mene je zaboljela glava, A od srca preboljeti neću, To izusti, pa dušicu pusti." (14). U svakodnevno govoru često u napetim situacijama kažemo i konstatujemo "Zaboli me glava". Isto tako za smirenog čoveka, lišenog takvih situacija, kažemo "Ne boli ga glava". Narodne poslovice takođe tretiraju ovaj problem izrekama "Veća glava, više glavobolje" (15) i "Glava li ga boli, kazuje se kad ko nema uzroka čime biti nezadovoljan" (16). Karakter bola u srpskoj tradicionalnoj kulturi može biti različit u vidu žiganja, čime je označen kratkotrajan oštar bol, pečenja, probodanja, stezanja i samog bola kojim se označava najčešće hronični bol. Tradicionalna kultura ne vrši gradaciju bola prema lokalizaciji. Narodne izreke jasno kažu: "Šta god da boli, boli", "Bilo koji prst da posečeš, podjednako bol" i slično. Tradicionalna kultura poznaje i "mesta koja ne bole": uvo, peta, zadnjica, polni organ, čijim navodnim bolom je označena osoba koja ne reaguje na spoljne faktore. O tome postoji čitav niz narodnih izreka: "Boli me uvo", "Boli me lakat", "Boli Vlajnu peta, da ne češlja vune" (17). Simuliranje bola je pojava koja je živo prisutna i danas, koja se praktikuje da se ne ide u školu, na posao, fudbaleri da otegnu utakmicu i slično. Ta pojava je prisutna i u tradicionalnoj kulturi, a naročito je opisana u narodnoj epici. "Ja ću ići bilom dvoru mome, Razboliću s bolom brez bolesti." (18). Slično bol simulira i Jovanova majka u pesmi Jovan i divski starješina (19). Bol simuliraju i Vukašinova i Uglješina ljuba u pesmi Zidanje Skadra: "Nešto me je zaboljela glava." "Nešto me je zaboljela ruka." (20). Simuliranje bola je parafrazirano i u pesmi Bolani Dojčin (21): "Bio Duka, pa ga boli ruka." Terapija bola u tradicionalnoj srpskoj kulturi, kao i u savremenoj medicini, zasniva se na tri pravca: primena lekova, primena tehnike za modulaciju senzora i psihološki postupci. U primeni lekova upotrebljavani su anestetici i analgetici najčešće biljnog porekla: alkohol, razni čajevi, beli i crni luk, sok od čuvarkuće i drugo. Tehnika modulacije senzora primenjivana je metodom hladnih i toplih obloga, obloga od lišća raznih biljaka, grejanja bolnih mesta i slično. Psihološki postupci u terapiji bola su često primenjivani, gde su ne retko imali efekta. Bajanje je jedan od takvih postupaka (22). Kod zubobolje se i danas primenjuje jedinstven psihološki postupak kojim se bolesnik maksimalno iznervira ili zasmeje dosetkom. Naprimer, "da mu se savet" da uzme u usta hladnu vodu, sedne na vreo šporet i čeka da voda u ustima provri. Bolesniku se kaže da stavi koru tvrdog hleba na zub koji boli, da stisne jako i kaže tri puta "Mene boli zub". Kad to učini odgovori mu se "Boli i mene što tebe boli". Bolesnik se na to jako razljuti, burno reaguje i bol najčešće prestane. Izneta građa nam govori da tradicionalna srpska kultura bolu posvećuje veliku pažnju, dajući mu adekvatan značaj. Ovaj medicinski fenomen zahteva dalja multidisciplinarna istraživanja. |
|||||||||||
Literatura
|
|||||||||||
|
Adresa autora: Mirjana Jacanović, Dragan Jacanović Zdravstveni centar Požarevac, Narodni muzej Požarevac |
|||||||||||
|
|
|||||||||||
| Infotrend Crea(c)tive Design | Revised: 20 May 2009 | ||||||||||
