|
|||||||||||
|
|
|||||||||||
| UDK: 615.89:663.5(497.11) | ISSN 0350-2899, 29(2004) Suppl. 1 p. 49-51 | ||||||||||
Istorija medicine i zdravstvene kulture Rakija u etnomedicini
|
|||||||||||
| Sažetak: Ključne reči: rakija, zdravlje, bolest, lek, travarica Key words: brandy, health, disease, medicine, brandy made with aromatic herbs |
|||||||||||
|
Još u X i XI veku arapski lekari su destilisali alkohol sa dodatkom bilja
i ovu su proizvodnju primili Evropljani. Prečišćen alkohol je u srednjem
veku preporučivan kao odličan lek. “Rasprostiranju rakije u Evropi mnogo
su doprineli jezuiti koji su u Italiji za veliki novac delili svoju “aqua
vitae” (1). Prečišćen alkohol su alhemičari smatrali kao prvi stepen ka
dobijanju kamena mudrosti Lapis philosophorum. Rakija u Srbiji nije bila poznata pre II polovine XIV veka. U srpskim zemljama u XIII i XIV veku bila je poznata veština spravljanja slada od čita i varenje piva. Ni reč rakija se ne pominje u starijim srpskim spomenicima i jeziku. Rakija je arapskog porekla pa bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je na ove prostore došla sa Turcima u XIV ili XV veku. “Srpska reč rakija potiče od staroindijske reči arak ili rak, a označava alkoholno piće, koje je nekad u Indiji pravljeno od pirinča, a kasnije i od drugih biljaka” (2). Proizvodnja rakije na ovim prostorima porasla je tek u kasnijim vekovima, posebno od 1878.god. kada je većina vinograda u Srbiji uništena filokserom i kada je potpuno opala proizvodnja vina (3). Rakija se kod nas najviše proizvodi od šljiva jer ih najviše ima, ali se mogu za pečenje rakije upotrebljavati i druge vrste voća pa i povrća. Naš narod koristi rakiju u mnoge svrhe. Ona ima veliku ulogu kako u svakodnevnom tako i u obrednom životu. Bez rakije se ne može proslaviti slava, svadbovati, niti sahraniti. Iako su poznate posledice alkoholizma, rakiju je naš narod oduvek smatrao više korisnom nego štetnom. Uz rakiju se napijaju zdravice i to pokazuje duboko ukorenjeno mišljenje da se pije radi zdravlja. O tome govori i narodna izreka “Rakija je lek”, jer kad se zdravlje izgubi ono se rakijom vraća. Većina starijih ljudi pije svakog jutra po čašicu rakije “naštinu”, jer kako kažu, ona otvara apetit. To kazuje izreka: “Ko mi pruži čašicu rakije, a parče leba ne, neprijatelj mi je.” Smatra se da je rakija lek za mnoge bolesti i da krepi i jača organizam. Najviše se koristila za ispiranje guše, kod stomačnih tegoba, za čišćenje rana, kao jedina anestezija pri raznim vrlo komplikovanim zahvatima narodnih lekara, kad boli zub, uvo, oko ili kod težih zaraznih bolesti kao što je žutica, tuberkuloza itd. U našoj etnološkoj literaturi i sećanjima starijih ljudi, postoji veliki broj recepata za lečenje različitih bolesti u kojima rakija igra važnu ulogu. Neki od njih su odavno zaboravljeni i više se ne koriste, ali dosta toga se i danas primenjuje, posebno poslednjih desetak godina, kada se zbog nestašice lekova ponovo vraćamo lekarijama naših starih. Rakija se pije “blaga” koja sadrži najviše 40% alkohola i “ljuta” tzv. “pepečenica koja se dobija prepecanjem blage rakije i procenat alkohola u njoj iznosi više od 40%. Osim ove dve vrste rakije pije se kod nas dosta i komovica- rakija pečena od vinske komine. U lečenju je naš narod najviše koristio “prepečenicu” i komovicu, koja se smatra vrlo lekovitom. Osim prepečenice i komovice za lečenje su sastavljane i posebne vrste rakija – “travarice”. Obično je “ljuta” ili komovica mešana sa lekovitim travama – pelinom, nanom, lincurom ili sa plodovima voća – poznata orahovača. Te su se rakije koristile za lečenje određenih bolesti. Evo nekoliko načina spremanja “travarica” iz čačanskog kraja: Pelinovača se spravlja tako što se na 1 l rakije prepečenice stavi jedna šaka pelina. Sud se prekrije i ostavi da stoji na suncu 7 dana. Kada prevri procedi se u bocu i pije se za apetit i stomačne tegobe; zovu je “stomaklija”. Lincura se pravi slično kao i pelinkovača. U 1 litar rakije stavi se koren biljke lincure i ostavi se da stoji na suncu 7 dana. Kada se procedi pije se po jedna kašika dnevno. Ova rakija se koristi za lečenje kostobolje. Orahovača, orovača se spravlja tako što se u 1 l rakije stavi 30 zelenih oraščića i ostavi da odstoji na suncu 7 dana. Posle ceđenja koristi se kao lek kod oboljenja štitne žlezde. Ova rakija je jako lekovita jer sadrži veliku količinu joda iz oraščića. Rakijom čistom ili sa dodatkom drugih sastojaka lečena su mnoga lakša oboljenja. Ko ne može da spava “treba da pre spavanja popije malo rakije komovice, pa će bolje spavati”(4) ili “ treba da izmeša malo vina i rakije i da popije ili iz toga da stavi oblog na čelo, pa će bolje spavati (5) Kod gušobolje, “vrućice”, glavobolje i groznice rakija je nekad bila jedini i najbolji lek. U selima u okolini Čačka kada koga zaboli grlo i dobije temperaturu privijaju mu “rakijane obloge”- krpe umočene u toplu rakiju, koje se omotavaju oko vrata i grudi. U okolini Kragujevca “da bi se neko izlečio od groznice, treba da popije jednu čašu dobro ljute rakije i da se posle dobro utopli” (6) ili “treba tri jutra pre jela da pije po jednu čašicu rakije u kojoj su bila 3 lista pelina 24 časa” (7). I u Gruži su “vrućicu” lečili pelinjačom. U kragujevačkoj Jasenici lečili su groznicu na sledeći način: “Bolesnik da popije u rečnom viru pola litra ljute rakije i da malo postoji u njemu dok voda iz tela izvuče nečistoću” (8). U Leskovačkom kraju kod lečenja vatre “ognjice” smešaju projino brašno sa komovom rakijom, stave to na tabane, a čarape bolesnikove utope rakijom i onda mu ih navuku na noge” (9). Glavobolja se lečila privijanjem rakijanih obloga na čelo. Kako profesionalnih stomatologa nije bilo, narod je zubobolju lečio kako je znao, a najčešće rakijom. U okolini Čačka zubobolja je lečena ispiranjem obolelog zuba ljutom rakijom ili su stavljali obloge od tople posoljene rakije. “Na otok od zuba treba privijati 2 do 3 puta dnevno istucanu tatalu posutu jakom rakijom” (10) (okolina Kragujevca). I kada se oboleli zub izvadi, rana se ispirala rakijom. Zauške, “zaušnjaci” lečeni su na sledeće načine ”trava “ustupnik” stuca se, umeša se u rakiju i zagreje na vatralju, pa se previje” (11) (Kragujevačka Jasenica). U okolini Kragujevca “neki privijaju pečen izmet od neuštrojenog vepra zamočen u rakiju” (12). “Na zaušnike treba priviti vunu zamočenu u rakiju i na njuj staviti tamjana i lišća od iglice” (13) (okolina Podgorice). Kada zaboli uvo u selima oko Čačka, sipali su nekoliko kapi od najjače rakije “prvenca” da ublaži bol. Od prve ispečene rakije, (otuda naziv “prvenac”) ostavljala se u svakoj seoskoj kući po jedna flaša da stoji kao lek. Ovoj rakiji su pridavana posebna lekovita svojstva. Da prestane bol u uvu koristila se i rakija u kojoj je stajao list čuvarkuće. Kad oči zabole, treba očne kapke premazati komovicom. Hemoroidi (šuljevi) smatrani su unutrašnjom bolešću. Lečeni su u Kragujevačkoj Jasenici ispiranjem usta rastvorom plavog kamena u komov rakiji (14). Rakija se dosta koristila kao lek kod različitih vrsta stomačnih tegoba. Kad nekog zaboli stomak u okolini Čačka bi popili jednu čašicu rakije komovice. Da bi prestalo podrigivanje treba piti po malo ljute rakije. U okolini Podgorice stomak su lečili rakijom u kojoj je bila lincura. “Od nje treba piti svakog jutra po jednu čašu” (15). “Nađe se trava “puparka” i stavi u rakiju za 24 sata. pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu čašicu” (16) (Leskovac). Kod krvarenja čira u stomaku, izmešan sa rakijom cvet hajdučke trave je služio za zaustavljanje krvarenja (17) (Zaječar). Rakija je imala važnu ulogu u lečenju rana, uboja, preloma, reumatskih oboljenja, kao sredstvo za dezinfekciju i kao sastavni deo različitih obloga i melema. “Ako neko padne i povredi se, izgori crvenu vrbu, stuca je sitno, stavi u rakiju i tako pije” (18) (Leskovac). Iščašeni članak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlačenjem noge i masiranjem rakijom. Lek za uganuće zvao se “cerot”. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole, rakije komovice i tamjana (19). Kod “uštipa” – otvorenog preloma, kada kost uštine mišiće, narodni vidari su najpre rakijom čistili ranu (ne čistim alkoholom) jer rakija sadrži neke hranljive materije (20). Sve ortopedske intervencije vršene su bez anestezije tako da se kod ovih veoma bolnih zahvata stanje moglo ublažiti jedino jakom rakijom, najčešće komovicom. “Od kostobolje neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noža u čašici komovice (21).” “Od reume (aramatiz) se leči i tatulom. Uberu se mladi plodovi, usitne i metnu u staklo sa rakijom komovicom. Kad prođu 40 dana, onom tečnošću se bolesnici mažu po reumatičnim delovima tela (22)” (Leskovac). U čačanskom kraju reuma se lečila masiranjem bolesnika komovicom. U okolini Zaječara “mešavinom ljute rakije i 100 gr. bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu, zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu mazali su bolna reumatična mesta (23).” Sve hirurške intervencije naših narodnih vidara vršene su bez bilo kakve anestezije. Ranjenik je jednostavno vezivan, pomoćnici su ga držali, a vidar je radio. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bi lakše podneo bolove. S. Trojanović u svom radu “Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1l, a ženama 3/4 litra rakije. Pri porođaju, posebno kod težih slučajeva i porodilja je napijana rakijom, da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. Otuda i izraz: “Pijan kao majka” “U slučaju povrede creva prema M. Protiću, ranjenik je stavljan na sto, vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh, dobro opranim rukama creva su vađena u veći sud i prana rakijom (24).” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji, osim kao anestetik, koristila i za dezinfikovanje unutrašnjih organa. Rakija je bila i sastavni deo lečenja zaraznih bolesti: U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali čaršavima ukvašenim ljutom rakijom komovicom (25). U okolini Podgorice žuticu su lečili pomoću žući (trave koja ima glavicu sličnu glavici belog luka). Ovu travu su držali u rakiji, 24 časa, i posle bolesniku davali svakog jutra da pije te rakije (26). U okolini Zaječara “korenje vučje jabuke se sitno iseče i stavi se u ljutu rakiju, posle sedam dana pije se po jedna čašica protiv tuberkuloze (27)." “Kad iz kuće od tuberkuloze počnu umirati, zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno, kao sa nekim najskupocenijim lekom, zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka (28). Rakija je upotrebljavana i u kozmetici, posebno za negu kose: “Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom (29) ili “Da kosa ojača pomešaju petrolej (“gas”), ricinus i rakiju. Tom smešom mažu kosu četiri dana, potom je operu. To ponove tri puta i onda kosa manje opada (30). ZaključakU ovom radu izložen je samo deo obimne građe o načinima lečenja rakijom
iz različitih krajeva naše zemlje. |
|||||||||||
Napomene
|
|||||||||||
|
Adresa autora: Ivana Drobnjak Narodni muzej Čačak |
|||||||||||
|
|
|||||||||||
| Infotrend Crea(c)tive Design | Revised: 20 May 2009 | ||||||||||
