| |
Реч као отров
Народ каже: Рîч за вîк болñ. Највише погађају клетве, поготову
родитељска, и то очева. Онај ко је заслужио клетву нема душевни мир, копни,
оболи, раније умре (Стñгла га клîтва.) За вређање се каже: "БОДÑ - како
сас шñлци; ко с трн у ôко; како мöшно говîдо (Дој). БОДÑ ГА - како с остÃн
(5); како волá сас остÃн, а онô ни да чöје. БÃЦКА - како волá сас бáд;
како с иглö; како сас шñло; како год сас ножîве; ко змичî" (6). А о тешкој
увреди, ево низа поређења: "КА МИ ТâВА РÑЧЕ, ОНâ - ко да ми се ñжата
зáврте; ко да ми шáмар öдари; ко да ми ôчи ñзвади; ко да ми нôђе одсîче;
ко да ми глáву ôтћину; ко да ми глáву одсîче; ко да ме пресîче, па кáпка
крв нејî билô у мîн; ко да ме распрî; ко да ме нîкој рáспÃр (Рос); ко да
ме зáсра; ко да ме зáпљува; ко да ме зáмаза; ко да ме с калñште зáљопа; ко
да ме с говнô зáлепи; ко да ме с гôвна нáмаза; ко да ме ö-земи нáкара; ко
да ме ö-срце убôде; ко да ме голö соблîче." (7) Ево и примера других
увреда: Колîро колîрска! Сáмо сћñташ, дôм се не прибñраш! Рс. Предузîла те
тáја с голîмото дöпе. Док ñмаш пáре твојá че је, несñ њој први. Држ. Свî
сте áле у кöћу, ни једнô не разбñра. Пк. Тñ си кöрвица, шáрена под кôжу.
[.
Ево примера који говори о вређању: Млôго јадúје на тúја реч, затôва ву у и
казöјем. ДД, Гра. Ево и клетви: Црвје га изîли. Јел. Црн те прñш изîл. СГл.
Да Бôг да ђу жñве рáне распáдле. Гра. âгањ ти кöћу запалñл. Пир. ОтсÃла ти
рукáта, да Бôг дадî, штô ме удáраш. Јал. С тîја пáре да те сарáне, штô ми
ђи несñ врнöл. Рс. С црнñ барјáци кöћу да си ућñтиш, да Бôг дадî. Рс. И
ево примера који говоре о клетвама: Јá че њој свîче пáлим, áко ми је чîрка,
и че ђу клнîм. Пир. Влáчи проклетñју, свî му ñде насáд (8) и сас здрáвје и
сас имáње, и сас чîљад. Вој. Не знáм кôј ме клî: којö-год женö да öзнем,
онá öмре. Пир. А да се клетва не би прихватила, да би се неутралисала,
пљује се према оном ко је изриче, баца се пепео, или се изриче антиклетва
(Билô ти спроти главî). Претње се обично узимају мање озбиљно, мада могу
да буду и јако увредљиве (ПисÃк че ти извáдим. Вој; Пронáјдем ли те пáк,
нîма те вñше жñвога остáвљам. МЈ; Че те закôљем ко пñле. ТД).
Клетве, као и претње и увреде, потискују наду и преносе мржњу и страх са
онога који говори на онога ко слуша. У случају клетви казниће Бог, у
случају претњи човек, онај који прети.
Најтеже отровне речи дезинтегришу личност, пољуљају јој сигурност,
натерају је да сумња у себе и своје животне резултате, поремете јој сан и
апетит, унесу трајну бригу у њу, па тако изазову болест.
Важност речи за очување здравља човека, породице и шире заједнице
Људи се поздрављају када се сустигну, сусретну, или када неко одлази, или
се поздраве неком ко није присутан. Тако остављају једни другима добру реч
у срцу, мало зрнце љубави, која их повезује. Отуда поздрави: Поздрáви
млôго твôјти, и бабу Сöску немôј да заборáвиш! Дôбра срîча! Дôбра стñжа!
Помôси Бôг! И отпоздрави: Дáл ти Бôг добрô! Бôг ти дáл! Бôг ти помôгал!
Голîм порáсал и öбаво девôјче испáсал! Да си жñва и здрáва, чîрко!
Остáнете си збôгом! Збôгом! Благослов има важнију функцију. Он показује,
макар вербално, одсуство зависти и лоше помисли. А и онај који благосиља,
док благосиља, ослобађа се и сам злих помисли. Ево примера: Нîка ви је све
добрô у нôвуту кöћу/ И млôго врîме да поседñте у њö/ И да ђö наплните сас
чîљад/ Сас сñнове и чîрће/ Сас снáје и зîтове/ Сас унучетñја и
прîунучетија/ И свî да ви ñде напрîдица. Чин. А кум благосиља младенце: Да
иљáдите/ Кудî сîјете, да жњîте/ Кудî крмите, да ближњîва/ И да нарáxате
децá/ Да дочîкате унучетíја и прîунучетија! Д-Нш. Мајка, ћерки невести,
играјући у колу до ње: Éјде, у здрáвје си ñди! И слöшај, и да несñ ñз-љуђе,
и да тñ се сви рáдују! ВРж. Невести и младожењи: Да Бôг дадî, до гôдину на
кравáј да доôдимо/ Близнетñја да бöду! Брц. [егрту, или оном ко жели да
учи занат: Да Бôг да злáтне ручñце да ñма/ Злáтан занáт да изöчи/ Дôбар
живôт да жñви! Држ. Здравица је увек уз чашу алкохола, који, бар на
почетку, поправља расположење и истовремено снажно делује својим звучним
украсима и својим садржајем. А порука је слична благослову, ма да може да
прелази и границу пристојности. Док је здравичар изговара благосиљани има
утисак да му се жеље тога тренутка испуњавају. Здравица је чешће
импровизација, са много конкретног, а ређе готова формула за изговарање у
датој прилици. У здравицама има доста шале, кадкад и опсцених речи, а у
пијаном друштву здравица делује као низ римованих клетви. Примери: Ајд да
се чукнемо / Ајд у здравје / Ајд Бог нек ни поживи / Да смо живи / И да
смо здрави! Вој. Ајд живели / Да ти се роди / Да имаш све у кућу. Нш. Ајд
живели / [то је нам напред / На душмање насад. Кр. (вулгарна двосмислица).
Васпитање за здравље и за однос према смрти
Болестан, или полуспособан, оптерећује заједницу, па се васпитању за
здравље поклањала посебна пажња. Указивањем на негативне примере из
најближе околине, а и на сопствене грешке у очувању здравља, казивач,
обично старији, позитивно утиче на младе. Најчешће се наводи прикладна
пословица, али то може да буде и прича, бајка и сл, често кроз шалу, како
би се порука лакше прихватила. Традиционална култура васпитава дете од
малих ногу да има реалан однос према животу и смрти, што ће му, у случају
болести, помоћи да се правилно постави и лакше излечи.
О здрављу и болести говоре следећи примери: Понекоје, какô се рôди, онô
кáшкаво; на мáове здрáво и бôлно, и жñви си. Рг. Човîка öвек мôра да једî
по једÃн црвик, по једнá брñга. Гра. Свáћи си знáје за сîбе каквô му је у
тîло. Ру. Човîк не знáје кво нôси у тîло, и не знáје дÃн и чáс. НМл. На
злô се човîк мôра навñкне, па и на бôлку, да мôж да опстáне. Гос. Свñ од
понîшта закáсамо. ВЛк. Човîк је здрáв све док не закáше. Сук. Човîк не
цîни здрáвје и богáтство док га ñма него кáд га изгöби. ПРж.
Уредан живот и смисао за меру врло повољно утичу на здравље: Човîк трîбе
мîрку да си знáје. Кс. Кôј је болњáв он знáје квô је здрáвје, па га чöва;
ко је здрáв и јáк он не знáје, па га упропáсти. Зав. Човîк си је сам
дôктур од сîбе. Гњ. Човîк трîбе да си бöде господáр од сîбе. Б-ГК. Здрáвје
ти не мôже нñкој чöва, сáм си га чöваш. Пет. Човîк трîбе на врîме да се
чöва. Пок. Прво здрáвје, па пôсле свî. ВРж. Да се пáзи човîк додîка не
урñпи у бôлку, а ка урñпи пôсле му је све xáбе. МЈ. Човîк трîбе да једî од
свî, ако ôче да не вáта бôлку. Грш. Од здрáвје пáре мôж да напрáјш, ама за
пáре здрáвје не мôж да кöпиш. Нш. Ако си чñр нá-дупе, мôра да те сечö. Дој.
На здравље врло неповољно утиче страх, поготову страх од смрти: Од мрећî
кôј се плáши, он брже мре. Рос. Од којö се бôлку нáјвише плáшиш, од тöја
че мрîш. Рс. Од стрá мôже свáка бôлес да се вáне. П-Бу. Млôго снñшта, нîма
нñшта. Вој. И брига поткопава здравље: Сећирáција нñшта не сачињáва, сáмо
мôж до бôлку да дôјдеш. Гњ. Тîб да ти је у кöћу свî како трîбе, а нîка
врîви кôј кво ôче. Соп. Нîк је сáмо здрáвје, а дôста ни је тôва што ñмамо.
Вој. Брñга човîка састáрује; брñга донôси бôлку. Зав. Кáд је човîк
забрñгнут он ñде сам, и сáм по пöт орáти. Б-Ос. Кој завñди он стáлно ñма
јáд и мöку, и брзо öмре. Пир. Ако на свî јадöјеш нîче да си за млôго. Вој.
Сас рђу се не распрáвљај, каквô ôче нек ти кáже - ако ôчеш да те је пô-малко
јад. Чин. Бôље човîк да си искáже квô му је на срце нîго да ћутñ, и да
мукöје. ВЛк. Љут човîк не мôже да је здрáв. Вој. Сећирáвај се, алÄ нá-срце
немôј да тöраш. ВРж. Децá, њñна слôга, нáше здрáвје. Дој. Брñга гôји
човîка. Вс. Пôјдеш ли по дôктуре, расплîти се, вíше те нîма бöде. Пк. На
бôлку немôј да мñслиш; мислñ на добрô ако ôч да си пô-здрав. Кс. Брñђе
свáћи ñма, али рáзне. ТД. ПолÃка онô си све дôјде на својî мîсто (и без
големö брñгу). Об.
Пијанство је велики непријатељ здравља: Пí, али не прекáруј. Грш. Напñјеш
ли се, по-големá ти кáзна не трîбе. Кс. Пијáн не мôже да си се од сáмога
сîбе одбрáни. Сук. Пијáница ли је човîк, сñгурно му је женá кöрва; једнá
му брñга пôвише. ПРж. Мöвте нáјвише пречöка човîка да пропöши или да се
пропñје. Пир. Кудî ñма пијáница, нîма мñрна кöћа. Јел.
И свађа, поготову ако је у кући, јако угрожава здравље: Нîслога је злô
големô. Пир. Кудî се свáђа, там ђáвол влáда. [. Бôг да сачöва кад се женá
распöва. Грш. Мöж је вîтар, ка се узлñњи. Јел. Ка нîма у једнö кöћу слôга,
нîма напрîдица. Бла. Éко се у кöћу не мож договоримо, ми несмô дом. Гос.
Добрö свекрву снáје не бñју, трîбе да умîјеш сас снáје. Бла. Éко се снáја
и свекрва скáрају мöжје су меxи два огњá. Рос. Вражалñца - омразнñца; у
млôго кöће карáње напрáј. Ру. Напрáј мîсто луд да мñне. Тм. Ако не мôже
сас злô, обрни сас добрô. ДД. А тешка реч води у болест: Тîшка реч пô-боли
него кáд те нîкој удáри. Пк. Злá рáна завîњује, а злá реч нñкада - тов
нôсиш нá-срце. Пк. Два злôбна глáса мôже пôштенога човîка да накáжу. Пир.
Ако не умîјеш да орáтиш љöцћи, не оратñ нñкако, (бôље че ти је). При. Ако
ме лôше изôкаш, лôше че ти се одзовîм. Ор. И дружење са подмуклима је
опасно по здравље: Кöче којî лáје нîче те уáпе, него којî млком грáба; кој
зборöје, пак га мôж оцîниш. кôј не зборöје, не мôж га оцîниш нñкако. Рос.
Кôј те мáзни по грбñну, не мñсли ти добрô. ВРж.
Слога и љубав су услов за добро здравље: Слôга и љöбав, тов ствáра дом.
Брл. Вîсело срце вретîно кáра. Чин. Лñзни ме да те лñзнем; учñни ми да ти
учñним. Кр. А добра реч је лековита: Стар човîк, блáга реч. Рос. Стар
човîк се слöша. Гос. Стар човîк се не врља, ôн је за лекá. Сук. Добрá реч
да јî, па и сôл и пипîр да јî. Чин. Ако си дôбар, добро че су свñ с тîбе.
При. За добрôга човîка нîма лош човîк. Рос. Човîк човîка кад завôли он
вôли да га вñди, рáдује му се. Рос. Да нîје пöста шáла не би моглô да се
рабôти. Зав. Кој се шáли и смејî не мôж лôш да бöде. Рос.
Ево пословица о животу и смрти: Рôдиш ли се, че мôра да öмреш; тој нñти се
мôже промîни нити че га промîнимо. [.Човîк је ко гáјде, зачáс испöшти дöшу.
Км. Смрт не глîда гôдине. Зс; Брñга се прôјде, све се прôјде, текá прôјде
живôт. Б-Из. У истом смислу здравље и смрт су у вези: Свáћи дÃн се не мрî,
једÃн дÃн се мрî. Пок. Трáј живôте док трајñш; будáлете пô-добро жñве, не
сећирáвају се за нñшта. Рг. Будáлу Бôг подáри сас здрáвје па и онá да
помñне. Кр. Бôље на једнô öво да улáзи, а на другôто да излáзи, да се не
сећирáва човîк. ЦД. Ако се свñ смејö, смîј се и тñ; ако свñ вñкају, вñкај
и тñ. Дој. Дôк је човîк жñв, да је здрáв, па сáмо одједнöш да га нîма. Дој.
О старости и болести говоре следећи примери: Стар човîк, крпено здрáвје;
годинîте кáрају да га крпи. Пет. На стáрога човîка мáлко трîбе; дôста му
је једна кáшљица, па да га нîма. Рс. Болñ човîка ка остарîје штô га не
смáтрају за нñшта; товá нáј-боли. Пн. Остарîје ли човîк, да си нîје жив,
али нîче зôрле да се öмре. Гра. Однос према раду утиче на болест: Онô је
пô здрáвје док ôдиш и док рабôтиш него кад седñш и не рабôтиш. Пс. Лîгни
здрáв, јöтре бôлан. ПРж. Лежñ ли нîкој, он мôра (од нîшта) да је болан, па
и кáд му се чñни да је здрáв. Км. Човîк, ако не рабôти, ôн че öмре пô-рано.
Црв. Рáбота је лековñта. Кс. Лîнка је готôва бôлес. Б-Ки. |
|
| |
Реч као лек
Народ каже да реч лечи душу, а душа тело. Утеха и охрабривање болесника,
ако су одмерени, прилагођени ситуацији и човеку коме се упућују, смањују
његове психичке проблеме, па тако успоравају развој болести и олакшавају
лечење. Традиционална култура сматра реч врло важном за очување здравља и
за лечење болести. Увредљиве речи слабе јединство духа и тела и уносе
страх и бригу, а обрнуто је са речима које подстичу позитивно у човеку,
теше га, умирују, охрабрују, тако да се враћа себи, смањује страх и бригу,
слабе узроци болести и лакше му је да савлада болест. Реч изазива болест,
али је и лечи или бар ублажава.
Молитва, басма, песма, дозирање смеха и радости, приповедање, пословице,
па и најобичнија реч, уз одговарајућу мимику, покрет и додир, могу да лечи
многе болести боље од најефикаснијих лекова, ако су примерени ситуацији,
или могу да буду добра допуна укупног третмана. Те речи, или низови речи,
су врло разноврсни по звучним украсима и смислу, делују благотворно и могу
се упоредити са лековитим пилулама различите јачине и за разне врсте
болести, ако се употребљавају на прави начин, у право време и ако су
прилагођене приликама у којима се користе. Басма, молитва, дечја вербална
игра, па и здравица, својом мелодијом, сликом, асонанцом, алитерацијом,
паузом, ритмом, својим разноврсним звучним украсима, делују умирујуће,
охрабрују, подстичу враћање снаге и воде ка осећају телесног и духовног
јединства. Док их човек слуша или изриче његов страх се смањује.
Молитвом се позива Бог да помогне у великој невољи или да заштити
од велике невоље било онога који моли било његове најближе. Моли се благим
речима, а жеље се упућују самом себи или својим најближима. Изговара се
тихо, више за себе, и по томе подсећа на басму, а често и звучи као басма.
Она је и самоблагослов, тражи испуњавање својих жеља. Али при том, да би
је Бог прихаватио тражи се прво да помогне другима, па на крају и оном
који моли. И док је изговара онај који моли, растерећује се, повећава наду.
Ко живи у вери и молитви боље сачува здравље, каже народ. Уз молитву, као
и уз здравицу, обавезно се крсти, а уз благосиљање се то чини ретко. Када
домаћин, улази у нову кућу, моли се: Бôже, да ми доôде човîци у кöћу, и да
ñма чîљад, и све, и да ми се исплни кöћа. ВРж. Бôже, да ми напрîдује кöћа,
сñнове - снáје да ми доведö, да ми се рôде унöчета, па да ñма и мöшка, па
да ми цÃвти дом. ВРж. Текá речîмо ка улîзнемо у нôву кöћу, а пôсле како
Бог дадî. Моли се породиља: Бôже, Света Богорôдице! Помôгни ми, Света
Богорôдичће! Помôгни ми, Света Богорôдичће, че те мôлим ! Вој. Света
Богорôдичће! Света Богорôдичће! Помôгни ми, Света Богодôрице да се не
мöчим, и здрáво детî да рôдим. Пир. Текá се мôли породöља да се млôго не
мöчи. Путник пред полазак: Сачöвај ме, Бôже, оди тöњу бîду, и од напрáсну
бôлес. Пир. Кá се пôјде на пут далîко, па се текá мôли: О, Бôже Гôсподе!
Дај пáмет на свñ, па и мîн! Рс.
Басме. Врачари се иде ређе по навици, најчешће када се исцрпу сва
средства лечења. Врачара чини све што је у очима пацијента претвара у
моћну особу тако да пацијент стекне утисак да је у правим рукама и да ће
бити излечен. Она шапће басму неразговетно, чиме је чини тајанственом.
Призива моћну силу, ступа са злом у срдачан однос (сестрñце, блáга душñце,
бôбчице, русñце) и тера је да остави пацијента нудећи јој, ако јој нуди,
боље место за боравак. Изговарање басме прати одговарајућим покретима и
другим радњама. А избор дана, времена у току дана, посебно места где врача,
појачавају тајанственост лечења. Басма је ритмична, милозвучна има чудан,
често опсцен садржај. Призива у помоћ бога, свеце, свету Петку, или свету
Богородицу, а користи молбу, преклињање, саветовање, упозорење, претњу,
бројање и опсцени садржај за истеривање. Пацијент доживљава басму само као
ритмички низ тајанствених гласова које не разуме. Има разних басми за
разне болести, ретко је једна басма за више болести, и после бајања
најчешће се даје и мелем, трава за чај или неко друго лековито средство.
Басма лечи још и тајанственим, и за болесника неразумљивим, или
полуразумљивим речима, тајанственим гестовима и радњама врачаре, и то у
одређени дан, и одређено доба дана и на одређеном месту, уз мелеме,
лековите траве и друге лекове и средства које притом даје врачара, уз
рецепт за употребу. А речи басме, и врачара, зло одбијају бројањем унапред
и уназад, молбом и преклињањем, претњом и терањем, али и подвалом злу,
призивањем Бога, богородице и светаца, опсценим речима и чудом, при чему
врачара додирује болесника, строго се држећи рецепта који се користи за
одговарајућу болест. Од љуте ране од опекотине, баје се: Појдô по пöт, па
срîто Свету Богорôдицу/Па рîко: - Помôси Бог, Света Богорôдице/ Дáл ти Бог
добрô, Кáто/ Каквô да прáјим оди љöте рáне? / ЛÃко перô и стрöк босñљак/ И
трáву острñцу / Па нади вôду пребрñши рáне/ Да не бöде више рáна. Кс, БЧ.
Текá избáје баба Кáта нîколко пöти. А бáје сас стрöк босñљак, кокошñњо
перô, и сас трáвку по водñцу. Бáје, и какô да премáзује сас босñљакат нади
рáнуту. Од страха од пса: Здрáв/ Јîдан, два, три, /Чîтри, пет, шес / Сîдам,
ôсам, дîвет / Дîсет/ Девет, ôсам, сîдам/ [ес, пет, чîтри/ три, два, јîдан
/ Готôво, ñди. Гра. Баба Кôта одведе на дрвнñк тôга комö бáје, па га сас
габрôву грáнчицу мáзни по лицî, и текá бáје.
Дечје вербалне игре, полуразумљиве или неразумљиве песме за децу и
дечје песме својим звучним украсима и ритмом снажно делују на дечје
емоције па их умирују, или развесељавају и забављају, а у случају болести
и теше. Оне су најчешће праћене карактеристичним покретима, који чине део
игре. При том је смисао песме споредан, бар за оне најмлађе. Пример: Клáса,
клáса, кôбила / Тîжак тôвар нôсила / На пöту се ждрîбила / Пôдајте вој
сîнце / Да добñје млîкце / Да надôји ждрîпче / Да ñде у Влáси / Да донесî
орáси / Кôме јîдан, кôме два / А Дáници плн xáк. Сук.
Песма сједињује звучне украсе са смислом и изазива снажне позитивне
ефекте, иако најчешће тужне. Онај ко слуша ослобађа се, пролази кроз
катарзу, смањују се његова потиштеност, или туга, и враћа се себи. А онај
ко пева много се више ослобађа, па се дешава, мада врло ретко, да неко
усред најдубље туге за сином јединцем или ћерком јединицом, запева, и
пренерази околину. Пример: [тô је лîпо, штô ли је öбаво / Нáјубаво
дîвојачко лñце / И онô га сáмо не будöје / Узвñва се уз мôмачко лñце / Као
бршљан уз јîлу зелîну. Дој.
Причање бајки, приче из давнина, легенди, и легенди о постанку
неког рода, села, извора, пећине, стене, као и казивања о ратовима,
личностима, судбинама, када их прича даровит казивач, јако умирују
топлином и мелодијом речи и изненађењима која доноси свака следећа
реченица. Слушалац може снажно да их доживљава и да се ослобађа
психолошких проблема, па да тако отвара пут исправном лечењу уз сопствену
подршку. Лечење причањем изводи болесника, макар и за кратко време, из
ситуације у којој је. И када се, после причања врати у њу, враћа се мање
оптерећен, са јаснијом сликом о себи и својим болестима, има осећај да
није једини на свету и да није његова мука једина.
Утеха, похвала, охрабривање и подстицање, дивљење, истицање нечијег
посебног дара, успеха, или лепоте, а и подршка, такође дају резултате,
највише међу млађима. Код старијих бољи резултат се постиже рационалним
приступом: давањем упутства, објашњења, савета, упоређивањем, правом и
оштром речи у право време. При том мудрост пословица има највише успеха
код оних који су склони више размишљању него емоцијама, а задиркивање,
другарско пецкање, шала могу много више да утеше и покрену оне који воле
шалу, па и када је на њихов рачун.
Пословица, згуснуто искуство у једној реченици, ако се болеснику
каже у право време и на прави начин, олакшава му да схвати проблем који га
мучи, себе, своју моћ и немоћ, и да се тако растерети, да нађе излаз. Она
извлачи болесника из круга из кога није у стању сам да изађе, нудећи му
другачији поглед на његов положај и његове могућности да се излечи, или
бар да ублажи болест и усмери се ка излечењу.
Пријатељ пријатељу треба да се нађе у тешком часу и да га утеши: Помôгни
ми кá ми је нáјтешко. Рс; При човîка трîбе да сврнеш и кá му нîје добрô.
Ру; При бôлнога ка отñдеш ñма да кáжеш да че оздравîје, ако ôч да му
помôгнеш да оздравîје. Рс. Муку му умањују пробраним пословицама које
одговарају ситуацији и болеснику: Бôлка лÃсно дôјде до човîка. Вој; Свî је
од Бôга, све мôра да се поднесî. Рс; Човîк од мöку мôра да прôба све. Кр;
При човîка кво не дôјде веши, и мôра да пренесî све. Ву; Свáћи си ñма мöку,
нñкој нîје без мöку. Гра; Свáћи си знáје кудî га бôли. Пн; Никој ти у кожу
нîје, никој ти мöку не знáје. Изв; Онô, рђу нñкаква бôлка не вáча. МЛк;
Онô, злô пôвише на дôбрити ñде. Рос; Лôше зачáс дôјде до човîка. Рос; При
жíви човîци све бñва. Сук. Од мáлкачко бôлка доôди. Гњ; Онô, човîка öвек
нîшта дáви: ñли ñма све а нîма здрáвље, ñли ñма здрáвље а нîма нñшта дрöго.
Пир; Свáћи своју бôлку болöје. Чин; Онô не вáча стáлно бôлка. Рос; При
човîка се дîси све, па мôра да поднôси. Вој; Човîк трпñ, и мôра све да
претрпñ. ВРж; Човîк мôра да трпñ све штô му дôјде дô-главу. Вој; Трпи и не
сећирáвај се, па че прôјде зло какô је и дошлô. Држ; Комö каквô Бог дадî,
мôра да нôси; и рôгове да му дадî, мôра и њи да нôси. Рос; Јунáк је свáћи
на добрô, а лôше кој поднесî он је истинсћñ јунáк. Гњ; Онô не мôже човîк
да се не прокáшље. ДД; Онô се од свáку бôлку не умñра; нáјде се лîк, па
човîк прескôчи. Вој; По добрô ñде и лôше, по лôше ñде и добрô. Вој. А
говоре се и пословице о важности и начину лечења: Бôлес се лîчи на врîме;
ка се задржñ тîшко се лîчи. Кп; Нñкад се на бôлку не подáвај; пазñ се,
лечñ се, áли се не подáвај. Кс; Бôлан човîк мôра да пáзи и на јîдење, и на
пñјење, и на рáботу, и на свî - ако може да пожñви. При; äпоран ли је
човîк, он мôра да оздравîје, и да пренесî, и свî. Ос; Кој пôвише лелîче,
пôвише га и болñ. Б-Км; Сáмо да се човîк не разбôли. Тм; Бôлку трîбе да
изигрáјеш и испојîш, и онá че прôјде. Вој. Бôлан човîк при свáкога ñде лîк
да нáјде. Нш; Свáка је трáва за лîк, али не знáмо какô се зовî (да у мôж
нáјдемо). Зс; Цáра свáћи не познáва; свáкому се не подáва. ВСв; женá
нáјвише вôли мöж да је бôлан, па да га кôкри. Пн. Свака се болест не
завршава смрћу, теше болесника: жлтñ жлтöју, а црвенñ путöју. Дој; Бôље
врзÃ-зем него ö-зем. Гра; Смрт нñкој не знáје кáд че му дôјде. К-Цв; Рôбу
се нáдај, грôбу се не нáдај. Вој; Кôј си ñма дни, ôн че си жñви. Бер; Онô
се не знáје кôј че по когá мре. ВЛк; Онô и у рáт свñ не мру, него когá
какô закáчи. МЈ. Старог човека много и не теше, више се шале са њим да га
одобровоље: Онô, оди мрîчку пô-страшно нîма. Пс; Стáр човîк, крпено
здрáвје. Пир; Крпена кошöља по трајñ. Рг; Онô, човîка мôра на крáј нîшто
да вáти, какô (че дрöгако) да öмре. Вој; Чñм се остарîје, мôра да ñма
нîшта бôлка. Б-ДС.
Ако је умро син или ћерка или неко други врло близак онда се за утеху
користе следеће пословице: Мôра родñтељ све да трпñ. Бе. [тô је земљá
доватñла, не врта се. Тáја су öста и за викáње, и за појáње, и за смејáње,
и за свî. ВРж. Онô се појî и свñри и од добрô и од лôше. ВС. С викáње и с
мöку не мôж нñшта да се ствôри. Чин. Викáли, не викáли - кôј си га нîма,
ôн си га нîма. Сук. Кôј замñне ôн се не врча, а кôј остáне мора и пôсле да
живîје. Д-Сн. Кôј је умрîл, умрîл; кôј је остáл мôра да жñви. Пет. Сас
сöдбину се не мôж бñјеш. Гра.
Када су болест, губитак, разочарање, сукоб, смрт милог и драгог, највише
се теши пословицама, али и неком пригодном причом која има поруку, или
причањем стварног догађаја који може да послужи као добар пример и да
смањи безнађе, тугу, очај или монотонију. Њихова порука, као и интонација
делују повољно на забринутог, ублажавају му бол, помажу му да реално
сагледа ситуацију и враћају му животну енергију.
Од осталих вербалних средстава повољно утичу на излечење и речи које прате
игру, игру у колу, извођење обичаја и сл. Онај ко је од малих ногу научен
да не мрзи, да плаче кад му се плаче и да се смеје кад му се смеје,
најлакше излази на крај са бригом, да га не би одвела до болести, тако
успева да се извуче из болести постижући јединство духа и тела.
Зла реч убија онога ко је упућује другоме, као што суд изједа отров који
је у њему па нема срећних међу онима који куну, вређају, оговарају, наводе
људе на зло и на сукобе, гурају их у неуспехе и пропаст. Обрнуто, добра
реч и сиромашне чини добротворима и дародавцима. Добром речи човек и себе
пере од злих помисли и навикава се на доброчинство. |
|
