Glasilo Podrunice Srpskog lekarskog drutva Zajear

Godina 2004     Volumen 29     Suppl 1.
Home ] Gore/Up ]<<< ] >>> ]
UDK: 398.3(497.11); 821.163.41.09-84:398 ISSN 0350-2899, 29(2004) Suppl.1 p.52-58
 
Istorija medicine i zdravstvene kulture

Leenje reima u tradicionalnoj kulturi pirotskog kraja (1)
The Treatment with Words in Traditional Culture of Pirot Region

Dragoljub Zlatkovi
Muzej Poniavlja, Pirot

 
     
  Saetak:

Kljune rei: leenje, rei, poslovica, Pirot
Key words: treatment, words, proverb, Pirot
 
     
  Веза између људи остварује се преко говора, речи. Човек човеку преноси оно што мисли, осећа, жели да учини или је учинио. Разноврсним комбинацијама и нијансама тона, ритма, мелодије и поруке, људи преносе речима чак и своје најтананије мисли и осећања другима, чију психолошку ситуацију могу битно да промене.
Преносећи емоције, речи изазивају емоције у оном коме су упућене. Могу да охрабре и подстакну на активност, да мотивишу и појачају жеље, наде, самопоуздање, да развеселе и унесу животну радост. Могу равнодушног да покрену, љутитог да умире, осорног да разнеже, болесног да утеше. Али, ако су капи отрова могу да наљуте, разбесне, да подстакну нечију агресивност. Или могу да обесхрабре, разочарају, одузму животну енергију, пољуљају самопоуздање, као и веру у друге, и да унесу у човека бригу за краће или дуже време, па да тако отворе пут болести.
Људска осетљивост и реаговање на речи зависе од личности, њеног васпитања и образовања, положаја, искуства, старости, тренутног расположења и од околности у којима се изричу. Увредљиве речи, којима се преносе злоба, подсмех, ругање, оговарање, иронија, сарказам, цинизам, клетва, или увредљив надимак, зависно од ситуације и публике, а и од онога ко их изговара и коме их упућује, могу понеког јако да погоде. И при том реаговање је различито. Једни ће, да би одбранили част, на увреду одговорити већом увредом и агресивношћу, претњама, псовкама па и тучом, при чему увећавају или измишљају мане противника. Ретки појединци бране се шалом, хумором, ругањем, како би онога који вређа учинили смешним и несигурним. Неки увреду приме као истину о себи, нагло промене држање, попусти им апетит, лоше спавају, слабо једу, затворе се у себе и отуђе, наруши им се психичка и телесна равнотежа, пољуља основа њихове личности и створе се услови за душевно и соматско обољење. Велика и често понављана увреда, поготово ако се делом заснива на истини, може да изазове трајну несаницу, главобољу, гастритис, болести јетре, срца и друге болести. У многим случајевима, поготову код оних који су васпитани да се не свађају и да не вређају друге, страх од понављања увреда, псовки, претњи, клетви, подсмеха и ругања, било каквог вербалног понижавања, као и страх од проклетства, добија патолошки облик, па се личност удаљава од људи који га могу увредити, као и од ситуација у којима може да буде увређена. У традиционалној култури личност се васпитава да се не свађа (На кче (2) се лајње не врча, глде си рботу (3). Вој (4)), па обично врати по коју увреду како би одбранила част, а да при том не уђе у свађу, и да се сукоб не претвори у мржњу.
 
     
 

Реч као отров

Народ каже: Рч за вк болñ. Највише погађају клетве, поготову родитељска, и то очева. Онај ко је заслужио клетву нема душевни мир, копни, оболи, раније умре (Стñгла га клтва.) За вређање се каже: "БОДÑ - како сас шñлци; ко с трн у ко; како мшно говдо (Дој). БОДÑ ГА - како с остÃн (5); како вол сас остÃн, а он ни да чје. БÃЦКА - како вол сас бд; како с игл; како сас шñло; како год сас ножве; ко змич" (6). А о тешкој увреди, ево низа поређења: "КА МИ ТВА РÑЧЕ, ОН - ко да ми се ñжата зврте; ко да ми шмар дари; ко да ми чи ñзвади; ко да ми нђе одсче; ко да ми глву тћину; ко да ми глву одсче; ко да ме пресче, па кпка крв неј бил у мн; ко да ме распр; ко да ме нкој рспÃр (Рос); ко да ме зсра; ко да ме зпљува; ко да ме змаза; ко да ме с калñште зљопа; ко да ме с говн злепи; ко да ме с гвна нмаза; ко да ме -земи нкара; ко да ме -срце убде; ко да ме гол соблче." (7) Ево и примера других увреда: Колро колрска! Смо сћñташ, дм се не прибñраш! Рс. Предузла те тја с голмото дпе. Док ñмаш пре твој че је, несñ њој први. Држ. Св сте ле у кћу, ни једн не разбñра. Пк. Тñ си крвица, шрена под кжу. [.
Ево примера који говори о вређању: Млго јадје на тја реч, затва ву у и казјем. ДД, Гра. Ево и клетви: Црвје га изли. Јел. Црн те прñш изл. СГл. Да Бг да ђу жñве рне распдле. Гра. гањ ти кћу запалñл. Пир. ОтсÃла ти рукта, да Бг дад, шт ме удраш. Јал. С тја пре да те сарне, шт ми ђи несñ врнл. Рс. С црнñ барјци кћу да си ућñтиш, да Бг дад. Рс. И ево примера који говоре о клетвама: Ј че њој свче плим, ко ми је чрка, и че ђу клнм. Пир. Влчи проклетñју, св му ñде насд (8) и сас здрвје и сас имње, и сас чљад. Вој. Не знм кј ме кл: кој-год жен да знем, он мре. Пир. А да се клетва не би прихватила, да би се неутралисала, пљује се према оном ко је изриче, баца се пепео, или се изриче антиклетва (Бил ти спроти глав). Претње се обично узимају мање озбиљно, мада могу да буду и јако увредљиве (ПисÃк че ти извдим. Вој; Пронјдем ли те пк, нма те вñше жñвога оствљам. МЈ; Че те закљем ко пñле. ТД).
Клетве, као и претње и увреде, потискују наду и преносе мржњу и страх са онога који говори на онога ко слуша. У случају клетви казниће Бог, у случају претњи човек, онај који прети.
Најтеже отровне речи дезинтегришу личност, пољуљају јој сигурност, натерају је да сумња у себе и своје животне резултате, поремете јој сан и апетит, унесу трајну бригу у њу, па тако изазову болест.

Важност речи за очување здравља човека, породице и шире заједнице
Људи се поздрављају када се сустигну, сусретну, или када неко одлази, или се поздраве неком ко није присутан. Тако остављају једни другима добру реч у срцу, мало зрнце љубави, која их повезује. Отуда поздрави: Поздрви млго твјти, и бабу Сску немј да заборвиш! Дбра срча! Дбра стñжа! Помси Бг! И отпоздрави: Дл ти Бг добр! Бг ти дл! Бг ти помгал! Голм порсал и баво девјче испсал! Да си жñва и здрва, чрко! Остнете си збгом! Збгом! Благослов има важнију функцију. Он показује, макар вербално, одсуство зависти и лоше помисли. А и онај који благосиља, док благосиља, ослобађа се и сам злих помисли. Ево примера: Нка ви је све добр у нвуту кћу/ И млго врме да поседñте у њ/ И да ђ наплните сас чљад/ Сас сñнове и чрће/ Сас снје и зтове/ Сас унучетñја и прунучетија/ И св да ви ñде напрдица. Чин. А кум благосиља младенце: Да иљдите/ Куд сјете, да жњте/ Куд крмите, да ближњва/ И да нарxате дец/ Да дочкате унучетја и прунучетија! Д-Нш. Мајка, ћерки невести, играјући у колу до ње: јде, у здрвје си ñди! И слшај, и да несñ ñз-љуђе, и да тñ се сви рдују! ВРж. Невести и младожењи: Да Бг дад, до гдину на кравј да додимо/ Близнетñја да бду! Брц. [егрту, или оном ко жели да учи занат: Да Бг да злтне ручñце да ñма/ Злтан зант да изчи/ Дбар живт да жñви! Држ. Здравица је увек уз чашу алкохола, који, бар на почетку, поправља расположење и истовремено снажно делује својим звучним украсима и својим садржајем. А порука је слична благослову, ма да може да прелази и границу пристојности. Док је здравичар изговара благосиљани има утисак да му се жеље тога тренутка испуњавају. Здравица је чешће импровизација, са много конкретног, а ређе готова формула за изговарање у датој прилици. У здравицама има доста шале, кадкад и опсцених речи, а у пијаном друштву здравица делује као низ римованих клетви. Примери: Ајд да се чукнемо / Ајд у здравје / Ајд Бог нек ни поживи / Да смо живи / И да смо здрави! Вој. Ајд живели / Да ти се роди / Да имаш све у кућу. Нш. Ајд живели / [то је нам напред / На душмање насад. Кр. (вулгарна двосмислица).

Васпитање за здравље и за однос према смрти
Болестан, или полуспособан, оптерећује заједницу, па се васпитању за здравље поклањала посебна пажња. Указивањем на негативне примере из најближе околине, а и на сопствене грешке у очувању здравља, казивач, обично старији, позитивно утиче на младе. Најчешће се наводи прикладна пословица, али то може да буде и прича, бајка и сл, често кроз шалу, како би се порука лакше прихватила. Традиционална култура васпитава дете од малих ногу да има реалан однос према животу и смрти, што ће му, у случају болести, помоћи да се правилно постави и лакше излечи.
О здрављу и болести говоре следећи примери: Понекоје, как се рди, он кшкаво; на мове здрво и блно, и жñви си. Рг. Човка век мра да јед по једÃн црвик, по једн брñга. Гра. Свћи си знје за сбе какв му је у тло. Ру. Човк не знје кво нси у тло, и не знје дÃн и чс. НМл. На зл се човк мра навñкне, па и на блку, да мж да опстне. Гос. Свñ од поншта заксамо. ВЛк. Човк је здрв све док не закше. Сук. Човк не цни здрвје и богтство док га ñма него кд га изгби. ПРж.
Уредан живот и смисао за меру врло повољно утичу на здравље: Човк трбе мрку да си знје. Кс. Кј је болњв он знје кв је здрвје, па га чва; ко је здрв и јк он не знје, па га упропсти. Зав. Човк си је сам дктур од сбе. Гњ. Човк трбе да си бде господр од сбе. Б-ГК. Здрвје ти не мже нñкој чва, см си га чваш. Пет. Човк трбе на врме да се чва. Пок. Прво здрвје, па псле св. ВРж. Да се пзи човк додка не урñпи у блку, а ка урñпи псле му је све xбе. МЈ. Човк трбе да јед од св, ако че да не вта блку. Грш. Од здрвје пре мж да напрјш, ама за пре здрвје не мж да кпиш. Нш. Ако си чñр н-дупе, мра да те сеч. Дој.
На здравље врло неповољно утиче страх, поготову страх од смрти: Од мрећ кј се плши, он брже мре. Рос. Од кој се блку нјвише плшиш, од тја че мрш. Рс. Од стр мже свка блес да се вне. П-Бу. Млго снñшта, нма нñшта. Вој. И брига поткопава здравље: Сећирција нñшта не сачињва, смо мж до блку да дјдеш. Гњ. Тб да ти је у кћу св како трбе, а нка врви кј кво че. Соп. Нк је смо здрвје, а дста ни је тва што ñмамо. Вој. Брñга човка саструје; брñга донси блку. Зав. Кд је човк забрñгнут он ñде сам, и см по пт орти. Б-Ос. Кој завñди он стлно ñма јд и мку, и брзо мре. Пир. Ако на св јадјеш нче да си за млго. Вој. Сас рђу се не распрвљај, какв че нек ти кже - ако чеш да те је п-малко јад. Чин. Бље човк да си искже кв му је на срце нго да ћутñ, и да мукје. ВЛк. Љут човк не мже да је здрв. Вој. Сећирвај се, ал н-срце немј да траш. ВРж. Дец, њñна слга, нше здрвје. Дој. Брñга гји човка. Вс. Пјдеш ли по дктуре, расплти се, вше те нма бде. Пк. На блку немј да мñслиш; мислñ на добр ако ч да си п-здрав. Кс. Брñђе свћи ñма, али рзне. ТД. ПолÃка он си све дјде на свој мсто (и без голем брñгу). Об.
Пијанство је велики непријатељ здравља: П, али не прекруј. Грш. Напñјеш ли се, по-голем ти кзна не трбе. Кс. Пијн не мже да си се од смога сбе одбрни. Сук. Пијница ли је човк, сñгурно му је жен крва; једн му брñга пвише. ПРж. Мвте нјвише пречка човка да пропши или да се пропñје. Пир. Куд ñма пијница, нма мñрна кћа. Јел.
И свађа, поготову ако је у кући, јако угрожава здравље: Нслога је зл голем. Пир. Куд се свђа, там ђвол влда. [. Бг да сачва кад се жен распва. Грш. Мж је втар, ка се узлñњи. Јел. Ка нма у једн кћу слга, нма напрдица. Бла. ко се у кћу не мож договоримо, ми несм дом. Гос. Добр свекрву снје не бñју, трбе да умјеш сас снје. Бла. ко се снја и свекрва скрају мжје су меxи два огњ. Рос. Вражалñца - омразнñца; у млго кће карње напрј. Ру. Напрј мсто луд да мñне. Тм. Ако не мже сас зл, обрни сас добр. ДД. А тешка реч води у болест: Тшка реч п-боли него кд те нкој удри. Пк. Зл рна завњује, а зл реч нñкада - тов нсиш н-срце. Пк. Два злбна глса мже пштенога човка да накжу. Пир. Ако не умјеш да ортиш љцћи, не оратñ нñкако, (бље че ти је). При. Ако ме лше изкаш, лше че ти се одзовм. Ор. И дружење са подмуклима је опасно по здравље: Кче кој лје нче те упе, него кој млком грба; кој зборје, пак га мж оцниш. кј не зборје, не мж га оцниш нñкако. Рос. Кј те мзни по грбñну, не мñсли ти добр. ВРж.
Слога и љубав су услов за добро здравље: Слга и љбав, тов ствра дом. Брл. Всело срце вретно кра. Чин. Лñзни ме да те лñзнем; учñни ми да ти учñним. Кр. А добра реч је лековита: Стар човк, блга реч. Рос. Стар човк се слша. Гос. Стар човк се не врља, н је за лек. Сук. Добр реч да ј, па и сл и пипр да ј. Чин. Ако си дбар, добро че су свñ с тбе. При. За добрга човка нма лош човк. Рос. Човк човка кад завли он вли да га вñди, рдује му се. Рос. Да нје пста шла не би могл да се рабти. Зав. Кој се шли и смеј не мж лш да бде. Рос.
Ево пословица о животу и смрти: Рдиш ли се, че мра да мреш; тој нñти се мже промни нити че га промнимо. [.Човк је ко гјде, зачс испшти дшу. Км. Смрт не глда гдине. Зс; Брñга се прјде, све се прјде, тек прјде живт. Б-Из. У истом смислу здравље и смрт су у вези: Свћи дÃн се не мр, једÃн дÃн се мр. Пок. Трј живте док трајñш; будлете п-добро жñве, не сећирвају се за нñшта. Рг. Будлу Бг подри сас здрвје па и он да помñне. Кр. Бље на једн во да улзи, а на другто да излзи, да се не сећирва човк. ЦД. Ако се свñ смеј, смј се и тñ; ако свñ вñкају, вñкај и тñ. Дој. Дк је човк жñв, да је здрв, па смо одједнш да га нма. Дој.
О старости и болести говоре следећи примери: Стар човк, крпено здрвје; годинте крају да га крпи. Пет. На строга човка млко трбе; дста му је једна кшљица, па да га нма. Рс. Болñ човка ка остарје шт га не смтрају за нñшта; тов нј-боли. Пн. Остарје ли човк, да си нје жив, али нче зрле да се мре. Гра. Однос према раду утиче на болест: Он је п здрвје док диш и док рабтиш него кад седñш и не рабтиш. Пс. Лгни здрв, јтре блан. ПРж. Лежñ ли нкој, он мра (од ншта) да је болан, па и кд му се чñни да је здрв. Км. Човк, ако не рабти, н че мре п-рано. Црв. Рбота је лековñта. Кс. Лнка је готва блес. Б-Ки.

 
     
 

Реч као лек

Народ каже да реч лечи душу, а душа тело. Утеха и охрабривање болесника, ако су одмерени, прилагођени ситуацији и човеку коме се упућују, смањују његове психичке проблеме, па тако успоравају развој болести и олакшавају лечење. Традиционална култура сматра реч врло важном за очување здравља и за лечење болести. Увредљиве речи слабе јединство духа и тела и уносе страх и бригу, а обрнуто је са речима које подстичу позитивно у човеку, теше га, умирују, охрабрују, тако да се враћа себи, смањује страх и бригу, слабе узроци болести и лакше му је да савлада болест. Реч изазива болест, али је и лечи или бар ублажава.
Молитва, басма, песма, дозирање смеха и радости, приповедање, пословице, па и најобичнија реч, уз одговарајућу мимику, покрет и додир, могу да лечи многе болести боље од најефикаснијих лекова, ако су примерени ситуацији, или могу да буду добра допуна укупног третмана. Те речи, или низови речи, су врло разноврсни по звучним украсима и смислу, делују благотворно и могу се упоредити са лековитим пилулама различите јачине и за разне врсте болести, ако се употребљавају на прави начин, у право време и ако су прилагођене приликама у којима се користе. Басма, молитва, дечја вербална игра, па и здравица, својом мелодијом, сликом, асонанцом, алитерацијом, паузом, ритмом, својим разноврсним звучним украсима, делују умирујуће, охрабрују, подстичу враћање снаге и воде ка осећају телесног и духовног јединства. Док их човек слуша или изриче његов страх се смањује.
Молитвом се позива Бог да помогне у великој невољи или да заштити од велике невоље било онога који моли било његове најближе. Моли се благим речима, а жеље се упућују самом себи или својим најближима. Изговара се тихо, више за себе, и по томе подсећа на басму, а често и звучи као басма. Она је и самоблагослов, тражи испуњавање својих жеља. Али при том, да би је Бог прихаватио тражи се прво да помогне другима, па на крају и оном који моли. И док је изговара онај који моли, растерећује се, повећава наду. Ко живи у вери и молитви боље сачува здравље, каже народ. Уз молитву, као и уз здравицу, обавезно се крсти, а уз благосиљање се то чини ретко. Када домаћин, улази у нову кућу, моли се: Бже, да ми доде човци у кћу, и да ñма чљад, и све, и да ми се исплни кћа. ВРж. Бже, да ми напрдује кћа, сñнове - снје да ми довед, да ми се рде унчета, па да ñма и мшка, па да ми цÃвти дом. ВРж. Тек речмо ка улзнемо у нву кћу, а псле како Бог дад. Моли се породиља: Бже, Света Богордице! Помгни ми, Света Богордичће! Помгни ми, Света Богордичће, че те млим ! Вој. Света Богордичће! Света Богордичће! Помгни ми, Света Богодрице да се не мчим, и здрво дет да рдим. Пир. Тек се мли породља да се млго не мчи. Путник пред полазак: Сачвај ме, Бже, оди тњу бду, и од напрсну блес. Пир. К се пјде на пут далко, па се тек мли: О, Бже Гсподе! Дај пмет на свñ, па и мн! Рс.
Басме. Врачари се иде ређе по навици, најчешће када се исцрпу сва средства лечења. Врачара чини све што је у очима пацијента претвара у моћну особу тако да пацијент стекне утисак да је у правим рукама и да ће бити излечен. Она шапће басму неразговетно, чиме је чини тајанственом. Призива моћну силу, ступа са злом у срдачан однос (сестрñце, блга душñце, ббчице, русñце) и тера је да остави пацијента нудећи јој, ако јој нуди, боље место за боравак. Изговарање басме прати одговарајућим покретима и другим радњама. А избор дана, времена у току дана, посебно места где врача, појачавају тајанственост лечења. Басма је ритмична, милозвучна има чудан, често опсцен садржај. Призива у помоћ бога, свеце, свету Петку, или свету Богородицу, а користи молбу, преклињање, саветовање, упозорење, претњу, бројање и опсцени садржај за истеривање. Пацијент доживљава басму само као ритмички низ тајанствених гласова које не разуме. Има разних басми за разне болести, ретко је једна басма за више болести, и после бајања најчешће се даје и мелем, трава за чај или неко друго лековито средство.
Басма лечи још и тајанственим, и за болесника неразумљивим, или полуразумљивим речима, тајанственим гестовима и радњама врачаре, и то у одређени дан, и одређено доба дана и на одређеном месту, уз мелеме, лековите траве и друге лекове и средства које притом даје врачара, уз рецепт за употребу. А речи басме, и врачара, зло одбијају бројањем унапред и уназад, молбом и преклињањем, претњом и терањем, али и подвалом злу, призивањем Бога, богородице и светаца, опсценим речима и чудом, при чему врачара додирује болесника, строго се држећи рецепта који се користи за одговарајућу болест. Од љуте ране од опекотине, баје се: Појд по пт, па срто Свету Богордицу/Па рко: - Помси Бог, Света Богордице/ Дл ти Бог добр, Кто/ Какв да прјим оди љте рне? / ЛÃко пер и стрк босñљак/ И трву острñцу / Па нади вду пребрñши рне/ Да не бде више рна. Кс, БЧ. Тек избје баба Кта нколко пти. А бје сас стрк босñљак, кокошñњо пер, и сас трвку по водñцу. Бје, и как да премзује сас босñљакат нади рнуту. Од страха од пса: Здрв/ Јдан, два, три, /Чтри, пет, шес / Сдам, сам, двет / Дсет/ Девет, сам, сдам/ [ес, пет, чтри/ три, два, јдан / Готво, ñди. Гра. Баба Кта одведе на дрвнñк тга ком бје, па га сас габрву грнчицу мзни по лиц, и тек бје.
Дечје вербалне игре, полуразумљиве или неразумљиве песме за децу и дечје песме својим звучним украсима и ритмом снажно делују на дечје емоције па их умирују, или развесељавају и забављају, а у случају болести и теше. Оне су најчешће праћене карактеристичним покретима, који чине део игре. При том је смисао песме споредан, бар за оне најмлађе. Пример: Клса, клса, кбила / Тжак твар нсила / На пту се ждрбила / Пдајте вој снце / Да добñје млкце / Да надји ждрпче / Да ñде у Влси / Да донес орси / Кме јдан, кме два / А Дници плн xк. Сук.
Песма сједињује звучне украсе са смислом и изазива снажне позитивне ефекте, иако најчешће тужне. Онај ко слуша ослобађа се, пролази кроз катарзу, смањују се његова потиштеност, или туга, и враћа се себи. А онај ко пева много се више ослобађа, па се дешава, мада врло ретко, да неко усред најдубље туге за сином јединцем или ћерком јединицом, запева, и пренерази околину. Пример: [т је лпо, шт ли је баво / Нјубаво двојачко лñце / И он га смо не будје / Узвñва се уз ммачко лñце / Као бршљан уз јлу зелну. Дој.
Причање бајки, приче из давнина, легенди, и легенди о постанку неког рода, села, извора, пећине, стене, као и казивања о ратовима, личностима, судбинама, када их прича даровит казивач, јако умирују топлином и мелодијом речи и изненађењима која доноси свака следећа реченица. Слушалац може снажно да их доживљава и да се ослобађа психолошких проблема, па да тако отвара пут исправном лечењу уз сопствену подршку. Лечење причањем изводи болесника, макар и за кратко време, из ситуације у којој је. И када се, после причања врати у њу, враћа се мање оптерећен, са јаснијом сликом о себи и својим болестима, има осећај да није једини на свету и да није његова мука једина.
Утеха, похвала, охрабривање и подстицање, дивљење, истицање нечијег посебног дара, успеха, или лепоте, а и подршка, такође дају резултате, највише међу млађима. Код старијих бољи резултат се постиже рационалним приступом: давањем упутства, објашњења, савета, упоређивањем, правом и оштром речи у право време. При том мудрост пословица има највише успеха код оних који су склони више размишљању него емоцијама, а задиркивање, другарско пецкање, шала могу много више да утеше и покрену оне који воле шалу, па и када је на њихов рачун.
Пословица, згуснуто искуство у једној реченици, ако се болеснику каже у право време и на прави начин, олакшава му да схвати проблем који га мучи, себе, своју моћ и немоћ, и да се тако растерети, да нађе излаз. Она извлачи болесника из круга из кога није у стању сам да изађе, нудећи му другачији поглед на његов положај и његове могућности да се излечи, или бар да ублажи болест и усмери се ка излечењу.
Пријатељ пријатељу треба да се нађе у тешком часу и да га утеши: Помгни ми к ми је нјтешко. Рс; При човка трбе да сврнеш и к му нје добр. Ру; При блнога ка отñдеш ñма да кжеш да че оздравје, ако ч да му помгнеш да оздравје. Рс. Муку му умањују пробраним пословицама које одговарају ситуацији и болеснику: Блка лÃсно дјде до човка. Вој; Св је од Бга, све мра да се поднес. Рс; Човк од мку мра да прба све. Кр; При човка кво не дјде веши, и мра да пренес све. Ву; Свћи си ñма мку, нñкој нје без мку. Гра; Свћи си знје куд га бли. Пн; Никој ти у кожу нје, никој ти мку не знје. Изв; Он, рђу нñкаква блка не вча. МЛк; Он, зл пвише на дбрити ñде. Рос; Лше зачс дјде до човка. Рос; При жви човци све бñва. Сук. Од млкачко блка доди. Гњ; Он, човка век ншта дви: ñли ñма све а нма здрвље, ñли ñма здрвље а нма нñшта дрго. Пир; Свћи своју блку болје. Чин; Он не вча стлно блка. Рос; При човка се дси све, па мра да поднси. Вој; Човк трпñ, и мра све да претрпñ. ВРж; Човк мра да трпñ све шт му дјде д-главу. Вој; Трпи и не сећирвај се, па че прјде зло как је и дошл. Држ; Ком какв Бог дад, мра да нси; и ргове да му дад, мра и њи да нси. Рос; Јунк је свћи на добр, а лше кој поднес он је истинсћñ јунк. Гњ; Он не мже човк да се не прокшље. ДД; Он се од свку блку не умñра; нјде се лк, па човк прескчи. Вој; По добр ñде и лше, по лше ñде и добр. Вој. А говоре се и пословице о важности и начину лечења: Блес се лчи на врме; ка се задржñ тшко се лчи. Кп; Нñкад се на блку не подвај; пазñ се, лечñ се, ли се не подвај. Кс; Блан човк мра да пзи и на јдење, и на пñјење, и на рботу, и на св - ако може да пожñви. При; поран ли је човк, он мра да оздравје, и да пренес, и св. Ос; Кој пвише лелче, пвише га и болñ. Б-Км; Смо да се човк не разбли. Тм; Блку трбе да изигрјеш и испојш, и он че прјде. Вој. Блан човк при свкога ñде лк да нјде. Нш; Свка је трва за лк, али не знмо как се зов (да у мж нјдемо). Зс; Цра свћи не познва; свкому се не подва. ВСв; жен нјвише вли мж да је блан, па да га ккри. Пн. Свака се болест не завршава смрћу, теше болесника: жлтñ жлтју, а црвенñ путју. Дој; Бље врзÃ-зем него -зем. Гра; Смрт нñкој не знје кд че му дјде. К-Цв; Рбу се ндај, грбу се не ндај. Вој; Кј си ñма дни, н че си жñви. Бер; Он се не знје кј че по ког мре. ВЛк; Он и у рт свñ не мру, него ког как закчи. МЈ. Старог човека много и не теше, више се шале са њим да га одобровоље: Он, оди мрчку п-страшно нма. Пс; Стр човк, крпено здрвје. Пир; Крпена кошља по трајñ. Рг; Он, човка мра на крј ншто да вти, как (че дргако) да мре. Вој; Чñм се остарје, мра да ñма ншта блка. Б-ДС.
Ако је умро син или ћерка или неко други врло близак онда се за утеху користе следеће пословице: Мра родñтељ све да трпñ. Бе. [т је земљ доватñла, не врта се. Тја су ста и за викње, и за појње, и за смејње, и за св. ВРж. Он се пој и свñри и од добр и од лше. ВС. С викње и с мку не мж нñшта да се стври. Чин. Викли, не викли - кј си га нма, н си га нма. Сук. Кј замñне н се не врча, а кј остне мора и псле да живје. Д-Сн. Кј је умрл, умрл; кј је остл мра да жñви. Пет. Сас сдбину се не мж бñјеш. Гра.
Када су болест, губитак, разочарање, сукоб, смрт милог и драгог, највише се теши пословицама, али и неком пригодном причом која има поруку, или причањем стварног догађаја који може да послужи као добар пример и да смањи безнађе, тугу, очај или монотонију. Њихова порука, као и интонација делују повољно на забринутог, ублажавају му бол, помажу му да реално сагледа ситуацију и враћају му животну енергију.
Од осталих вербалних средстава повољно утичу на излечење и речи које прате игру, игру у колу, извођење обичаја и сл. Онај ко је од малих ногу научен да не мрзи, да плаче кад му се плаче и да се смеје кад му се смеје, најлакше излази на крај са бригом, да га не би одвела до болести, тако успева да се извуче из болести постижући јединство духа и тела.
Зла реч убија онога ко је упућује другоме, као што суд изједа отров који је у њему па нема срећних међу онима који куну, вређају, оговарају, наводе људе на зло и на сукобе, гурају их у неуспехе и пропаст. Обрнуто, добра реч и сиромашне чини добротворима и дародавцима. Добром речи човек и себе пере од злих помисли и навикава се на доброчинство.

 
     
 

Закључак

Реч, најчешће у низу, као благослов, здравица, молитва, басма, али и као песма или прича, када преноси позитивне емоције коришћењем звучних украса, као и поруке примерене околностима и болеснику, може снажно да утиче на човека, да га ослободи страха или безнађа и да тако олакша даље лечење. Преко пословица и њихових порука личност се од малих ногу васпитава за здравље. Многи људи из народа су искусни и даровити, умеју лако да поуче, утеше, да ослободе болесника страха и заблуде, али и онога који је, уплашен или брижан, на путу да постане болесник. Међу њима су бајалице, здравичари, људи који се лако шале као и они који благом речи отварају свачије срце. Где год да се нађу, они смањују напетост у људима и њиховом окружењу.

 
     
 

Напомене

  1. Рад се заснива искључиво на сопственим подацима прикупљеним у континуитету почев од 1965. године на подручју Пиротског округа.
  2. Акценат је експираторни и означено је само његово место.
  3. Дијалекатски текст је дат искључиво италиком.
  4. Болдиране скраћенице означавају почетак имена села, и уз њега, евентуално, карактеристичне гласове, уколико више села има слично име. Код двосложних имена налазе се два велика слова, и уз друго, евентуално, налази се још један глас. Центри општина су обележени само са једним словом, а сва села у тим општинама имају испред ознаке за село знак за општину са цртом. У случају бугарске мањине сва села имају испред ознаке Д-, не само у општини Димитровград већ и у суседним општинама. Примери: општина Пирот- Гра (Градашница), Гр{ (Градиште), Бс (Басара), ВС (Велико Село), ВЛк (Велика Лукања); општина Димитровград и села са бугарском националном мањином- Д-Лу (Лукавица), Д-Бљ (Бољевдол), Д-ЈД (Јасенов Дел); П (Бела Паланка), П-ДК (Доња Коритница); општина Бабушница - Б-Су (Сурачево), Б-Гор (Горчинци); општина Књажевац - К-ЦВ (Црни Врх).
  5. Полуглас је означен са Ã, а када је акцентован, као и у случају Р и Л под акцентом, болдиран је.
  6. Драгољуб Златковић: Пословице и поређења у пиротском говору, СДЗб 34, САНУ, Београд 1988.
  7. Види 5.
  8. Диграм дз обележен је латинским словом С
 
  Adresa autora:
Dragoljub Zlatkovi
Muzej Poniavlja, Pirot
 
     
Home ] Gore/Up ]<<< ] >>> ]
Infotrend Crea(c)tive Design Revised: 20 May 2009