Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2004     Volumen 29     Suppl 1.
Home ] Gore/Up ]<<< ] >>> ]
UDK: 331.101.3:159.9]:061(497.11Smederevo) ISSN 0350-2899, 29(2004) Suppl. 1 p. 67-72
 
Istorija medicine i zdravstvene kulture

Formiranje službe industrijske psihologije u smederevskom
SARTID-u 1962-1970.
Founding Industry Psychology Department in Smederevo's SARTID 1962-1970

Jovan Stojković
Smederevo

 
     
  Sažetak:

Ključne reči: Psihologija, industrija, Smederevo, SARTID
Key words: Psychology, industry, Smederevo, SARTID
 
     
  Srbija je za manje od jednog veka iz zaostale turske provincije izrasla početkom 20. veka u modernu kapitalističku državu. Taj su put mnoge evropske zemlje prelazile za dva veka i upravo toliko su bile ispred Srbije, kada je ona stala na put društvenog i ekonomskog preobražaja. Oružanu borbu zamenila je borba za svakodnevni život, za poboljšanje svih vidova života. O tome je Jovan Cvijić 1922. g. pisao: "Svaki narod u Evropi postigao je ili će postići znatan stupanj materijalne kulture, ako živi dugo vremena u miru. To je u izvesnoj meri postigao i narod u Srbiji, koji je od početka 19. veka, stalno nosio o ramenu pušku, u jednoj ruci mač, a samo je drugom rukom držao plug."
Industrija u Srbiji, kao u drugim evropskim zemljama, imala je svoje začetke najviše u razvijenim granama ručne zanatske proizvodnje. Na dugom putu od zanatske do fabričke proizvodnje, proces proizvodnje prolazio je kroz razne oblike zanatskog rada, kroz kooperaciju i manufakturnu podelu rada, da bi uvođenjem tehnoloških dostignuća dostigao stupanj mašinske proizvodnje.
Posebna karakteristika razvoja Jugoslavije nakon drugog svetskog rata je proces nagle industrijalizacije privrede. Činjenica je da ovakav nagli prelaz iz agrarne i industrijski slabo razvijene zemlje u industrijski razvijenu, može da ima određene posledice. Te posledice su se pojavile zbog potrebe da se veliki broj poljoprivrednih radnika prilagodi na industrijsku proizvodnju i nužnosti da se pređe na viši, produktivniji način rada. Sve ovo je zahtevalo da se pitanjima raspoređivanja, selekcije, adaptacije i readaptacije radnika, kao i pitanjima međuljudskih odnosa u industriji, priđe na jedan organizovaniji način, zasnovan na savremenim dostignućima. Iz tih razloga, došlo se posle rata u Srbiji, do zaključka da je neophodno da se u većim fabrikama i preduzećima ovim pitanjima pored lekara bave i posebna stručna lica - industrijski psiholozi.

U SARTID-U od 1961.
Među prvim industrijskim kolektivima u našoj zemlji koji su formirali službu industrijske psihologije u sistemu svoje zdravstvene zaštite je SARTID (Srpsko Akcionarsko Rudarsko Topioničko Industrijsko Društvo, skraćeno SARTID, osnovano 1913. godine (1) u Smederevu. Godine 1961. zapošljen je u Sartid-u prvi psiholog - Svetomir Cvetković i formiran Kabinet za mentalnu higijenu (2). U Sartid-u je tada postojala Zdravstvena stanica, smeštena izvan kruga preduzeća, ali do glavnog ulaza (udaljena od Gradske bolnice 3 km) sa četiri odeljenja: medicinsko-terapeutskom službom, medicinsko-preventivnom službom, zubnom službom i upravom sa administracijom. U okviru Odeljenja za preventivnu zdravstvenu zaštitu radila su tri kabineta:

  • kabinet za preventivnu zdravstvenu zaštitu profesionalnih oboljenja i traumatizma na radu,
  • kabinet za mentalnu higijenu ili psihotehnički kabinet (industrijska psihologija) i
  • kabinet za fizikalnu terapiju i rehabilitaciju (3).

Godine 1962. SARTID je zapošljavao 3.100 radnika (4). Od tog broja manji deo je visoko-kvalifikovan, dok je većina polukvalifikovana i nekvalifikovana. Zastarela tehnologija proizvodnje uticala je da su uslovi rada u fabrici bili dosta teški, tako da se dosta oštro postavljao problem prilagođavanja novih radnika, naročito zato što je većina bila seljačkog ili poluseljačkog porekla, jednim delom vezana za zemlju. Dakle u jednom ovakvom industrijskom preduzeću postojali su problemi koji su sami po sebi specifični. Jedan od važnijih jeste: "To fit the man to the job and the job to the man" - (prilagoditi čoveka poslu, a posao čoveku") što je jedna specifična sentenca u industrijskoj medicini. Koncepcija celog posla je bila: testiranjem budućeg radnika, uz analizu radnog mesta, industrijski lekar, psiholog, socijalni radnik i personalni rukovodilac trebaju tog budućeg radnika postaviti na takvo mesto koje odgovara njegovom mentalnom i fizičkom dijapazonu. Sledeći se problem sastojao u tome što se radni kapacitet radnika povremeno menja. Iako je to čisto individualna stvar, u jednom industrijskom kolektivu to igra veliku ulogu. Razne bolesti, interpersonalni odnosi, mikrotraume, briga o familiji, starenje, uvođenje novih metoda rada, premeštaj sa jednog radnog mesta na drugo, uvođenje novih prostorija - sve su to uzroci te oscilacije.
U SARTID-u je 1962. godine formiran i "Odbor za zdravstveno prosvećivanje" (lekar sa članovima uprave preduzeća, sindikata, radničkog saveta) i sačinjen "Program zdravstvenog vaspitanja" (5). Smatralo se da je zdravlje vrlo važan element opšte brige za ljude, a zdravstveno je prosvećivanje važan faktor koji ima odlučujući uticaj na zaštiti i poboljšanju zdravstvenih i socijalnih prilika. Zbog toga proizilazi da se ljudi moraju tako vaspitavati da sami sopstvenim snagama rešavaju svoje probleme. Zajednički rad sa grupom ljudi dovodi do socijalnog pritiska te grupe na pojedince, koji pod tim pritiskom menjaju svoja shvatanja i navike u pogledu zdravstvenog vaspitanja. Lekar, socijalni radnik i industrijski psiholog su osim stručnog znanja imali i posebne kurseve kako bi ovladali znanjima iz:

  • poznavanja kako narod uči, koje su mu motivacije i kakav otpor postoji u odnosu na zdravstveno vaspitanje
  • razumevanje važnosti tradicije, običaja, predrasuda i osnovnog načina života u ruralnoj zajednici, kao i strukturu vlasti i rukovođenja
  • poznavanje metoda za davanje informacija
  • veština i znanje, kada i u koje doba treba upotrebiti odgovarajuće metode i sredstva zdravstvenog prosvećivanja
  • poznavanje i pravilno interpretiranje inter-personalnih odnosa u preduzeću
  • obavezan grupni rad sa ljudima uz upotrebu žive reči, filma, brošura...
  • rad u savetovalištu, koje takođe služi za zdravstveno vaspitavanje, ali s tom razlikom što se u savetovalištu rešavaju individualni problemi (6).

Kabinet za mentalnu higijenu
Cilj osnivanja Kabineta za mentalnu higijenu u SARTID-u bio je da vodi brigu i pruža konkretnu pomoć u rešavanju svih pitanja koje se odnose na pravilno raspoređivanje i uspešno prilagođavanje radnika na poslu, razvijanje zdravih međuljudskih socijalnih odnosa u kolektivu, usavršavanjem tehnološkog procesa koji zavisi od ljudskog faktora i time pruža doprinos u povećanju produktivnosti rada i smanjenju povreda na poslu - sve u cilju podizanja životnog standarda radnika (7).
Opšti zadaci mentalne higijene bili su sledeći:

  • raspoređivanje novih radnika na odgovarajuća radna mesta
  • selekcija radnika za kritična radna mesta
  • prilagođavanje radnika na uslove rada na pojedinim radnim mestima i pogonima
  • preorijentacija i ponovna adaptacija radnika koji ne pokažu uspeh na radnim mestima ili su usled bolesti ili stečenog invaliditeta nesposobni da nastave rad na tim mestima
  • ispitivanje psiholoških uzroka povređivanja i slabog prilagođavanja radnika na poslu u svrhu njihovog otklanjanja
  • ispitivanje stavova radnika prema pojedinim opštim merama koje utiču na prilagođavanje, motivaciju i interes članova kolektiva
  • otklanjanje ili sprovođenje na najmanju meru svih faktora radne sredine koji negativno utiču na kvalitet i produktivnost rada
  • staranje o održavanju zdravih međuljudskih odnosa u kolektivu i pružanje poslovođama i rukovodećem kadru potrebnih znanja u metodama rukovođenja ljudima i obuci radnika u procesu rada,
  • proučavanje procesa rada u cilju racionalizacije i povećanja produktivnosti
  • saradnja u sprovođenju planova za stručno osposobljavanje i usavršavanje radnika (8).

Organizaciono sve radnje industrijske psihologije akcentirane su u tzv. kabinetu za mentalnu higijenu, koji se nalazio u sklopu Zdravstvene stanice, kao njen sastavni deo sa posebnim zadacima. U ovom kabinetu je radio Svetomir Cvetković, industrijski psiholog kao rukovodilac kabineta, a kasnije se planirao i prijem pomoćnika psihologa i jedan administrativni službenik.
Zadaci Kabineta u okviru Zdravstvene stanice:

  • sa njenim preventivnim i kurativnim delom - stalna veza i konsultacija u pojedinim slučajevima
  • sa socijalnim radnikom (kao koordinacija pri rešavanju pojedinačnih slučajeva) (9)

Zadaci Kabineta u okviru preduzeća:

  • sa kadrovskom službom (podaci o potrebnoj popuni, personalna kartoteka, konsultacije i preporuke)
  • sa komisijom za zasnivanje radnih odnosa radničkog saveta preduzeća (davanje preporuka u vezi sa prijemom novih radnika i konsultacije u slučajevima rešavanja o davanju otkaza)
  • sa tehničarem službe HTZ (higijensko tehničke zaštite) kao koordinacija u cilju poboljšanja individualne primene sredstava HTZ i sprečavanje trauma u radu.
  • sa centrom za obrazovanje kadrova (predavanja i seminari)
  • sa školom za učenike u privredi (profesionalna orijentacija) (10)
  • sa uredništvom lista "Smederevska železara" (edukativni članci) (11)

Zadaci Kabineta van preduzeća (u dogovoru sa upravnikom Zdravstvene stanice i upravom preduzeća):

  • sa sreskim biroom za zapošljavanje radnika,
  • sa savetovalištem za izbor zanimanja,
  • sa centrom za obrazovanje kadrova sreza
  • sa lokalnom štampom.

Industrijski psiholog - Svetomir Cvetković
Za prvog rukovodioca Kabineta za mentalnu higijenu postavljen je Svetomir Cvetković, diplomirani psiholog 1961. godine. Njegovi prvi kontakti sa radnicima bili su vrlo otežani i na momente tragokomični: "Šta će meni psiholog, pa nisam ja ni bolestan, niti lud...", bili su česti tadašnji komentari radnika (12). Poslovi koje je u tom periodu obavljao Cvetković kao rukovodilac Kabineta bili su da:

  • rukovodi radom Kabineta i stara se o njegovoj opremljenosti i sprovođenju opštih zadataka kabineta,
  • planira, organizuje i rukovodi radom na analizi radnih mesta. Na osnovu analize radnih mesta u preduzeću specifikuje psihofiziološke uslove za pojedina radna mesta i grupe radnih mesta, određuje kojim će se testovima vršiti izbor ljudi za dotična radna mesta
  • organizuje i rukovodi radom na grupnom testiranju radnika sa svojim pomoćnikom
  • planira pripreme i organizuje ankete u cilju ispitivanja stavova radnika (kolektiva)
  • vrši analizu i interpretaciju podataka dobivenih testiranjem i anketama i na osnovu njih sačinjava elaborater sa predlozima za upravu preduzeća
  • lično vrši intervjuisanje pojedinih radnika u cilju utvrđivanja njihovih želja, sklonosti i teškoća u prilagođavanju radi pružanja saveta i pomoći
  • lično i po sopstvenom nahođenju ili na zahtev lekara, vrši individualna testiranja pojedinih radnika u cilju utvrđivanja uzroka eventualnim teškoćama adaptacije
  • prati odnose u preduzeću, stara se o njihovom usklađivanju i podizanju kolektivnog duha
  • organizuje i održava seminare za pružanje potrebnih znanja poslovođama i rukovodećem kadru i u psihološkim metodama rukovođenja ljudima i obuci radnika u procesu rada u cilju unapređenja odnosa i podizanje motivacije na poslu
  • održava stalan kontakt sa poslovođama pojedinih pogona, prikuplja od njih podatke o uspehu i prilagođavanju radnika na pojedinim radnim mestima i uzrocima povređivanja
  • prati frekvenciju trauma na radnim mestima i ispituje faktore koji utiču na učestalost povređivanja pojedinaca
  • stalno sarađuje sa lekarima zdravstvene stanice, prati morbiditet i ispituje eventualne psihološke uzroke poboljevanja. Sa preventivnim delom zdravstvene stanice razrađuje mentalno higijenske i druge mere za sprečavanje razvoja stanja i oboljenja, posebno onih čiji uzroci leže u lošem prilagođavanju ličnosti i dovodi do psihijatrijskih i psihosomatskih oboljenja. Sa kurativnim delom zdravstvene stanice sarađuje posebno u slučajevima gde treba doneti odluku o upućivanju pojedinca na stručni psihijatrijski pregled ili lečenje
  • održava stalnu vezu sa socijalnim radnikom, prikuplja od njega podatke o socijalnim prilikama pojedinih radnika van radnog mesta, a njemu daje podatke i sugestije od interesa za njegovu službu
  • preko upravnika zdravstvene stanice ili sa njegovim znanjem održava stalnu vezu sa kadrovskom službom od koje dobija podatke o kvantitativnim i kvalitativnim potrebama za popunu upražnjenih ili novootvorenih mesta, podatke o dosadašnjem kretanju u službi pojedinih radnika, daje kadrovskoj službi sugestije za eventualni premeštaj radnika sa dosadašnjih na druga radna mesta ili na privremeni rad u pomoćni pogon i predloge za preduzimanje mera u cilju sprečavanja fluktuacije radnika
  • sarađuje sa komisijom za zasnivanje radnih odnosa pri radničkom savetu
  • usko sarađuje sa tehničarem službe HTZ u sprovođenju i propagiranju mera higijensko tehničke zaštite u železari i u rudniku
  • studira sa lekarom način obavljanja poslova na ugroženim radnim mestima i tzv "uskim grlima" u preduzeću i predlaže mere za racionalizaciju i bolju organizaciju rada provodeći studiju pokreta i vremena
  • sarađuje u izradi i sprovođenju planova za stručno osposobljavanje radnika, održava predavanja sa mentalno-higijenskim aspektom
  • angažuje se i pruža pomoć u svim slučajevima gde je u pitanju ljudski faktor
  • sarađuje u listu preduzeća po svim psihološkim pitanjima od aktuelnog značaja (13)
 
  Iskrenost pre svega
Služba psihologa u Železari, s obzirom na njen širok delokrug rada bio je dvojak. Jedan manji deo vremena Cvetković je provodio u kabinetu za obavljanje rutinskih poslova: testiranje, intervjue, statističke obrade podataka i studijske radove: analize rezultata, studije pojedinačnih slučajeva, izradi elaborata i sl. Drugi deo vremena Cvetković je kao psiholog provodio u pojedinim pogonima da posmatra kako radnici koriste pauze i odmore i kakvo interesovanje pokazuju za rad na pojedinim radnim mestima ili pogonima u celini. Cvetković je u časovima odmora i pauza stajao na raspolaganju radnicima koji su imali potrebe da mu se obrate, ili pak on je sam s njima stupao u dodir. Sve te probleme on je zajedno sa lekarem preduzeća posmatrao i tako su dolazili do sličnih rezultata.
Cvetkovićev stil rada bio je takav da radnici njegovo prisustvo u pogonu ne osećaju kao kontrolu, već kao moralnu podršku. On je ubrzo stekao puno poverenje radnika u železari. Na taj način Cvetković je vrlo uspešno ostvarivao svoju misiju i stekao punu afirmaciju. Ovaj vrstan psiholog koji je od većine radnika dočekan sa čuđenjem pridobio je poverenje baš tih ljudi, koji su se prvih dana pitali: "Šta će on među nama".
Kao po pravilu i Cvetkovićev rad tih prvih dana 1961 godine bio je više nego težak. Trebalo je raditi među radnicima od kojih većina pojma nije imala šta je zadatak nove službe. Pa ipak ti prvi dani prošli su srećno: "Obilazio sam rukovodioce, radnike, sve pogone. Upoznavao sam ja njih i oni mene. Osnovno je bilo da ljudi steknu poverenje u mene i da shvate moj rad, da budu iskreni. Jer, iskrenost omogućuje čoveku da se pomogne.." (14).
Prvo osnovno pitanje koje je trebalo rešiti tih dana je: utvrditi koliko kome odgovara radno mesto koje zauzima. - "Svako radno mesto, traži psihološke i stručne zahteve. Ti zahtevi se moraju ispunjavati, jer samim tim uspeh će biti veći, radnici će ispoljiti veću sposobnost, biće zadovoljniji. U tom slučaju on će više da doprinosi i sebi i zajednici. Ako je međutim čovek nezadovoljan radnim mestom, onda se to odražava kroz povrede i njegov učinak".
Drugi važan posao koji je tada trebalo rešiti je pitanje fluktuacije radne snage u kolektivu, spoljne i unutrašnje. Takvo stanje je iziskivalo velike troškove u kolektivu za obezbeđenje sredstava za ponovno obučavanje novih radnika. Zahvaljujući ispitivanju službe za mentalnu higijenu radnici su se upućivali na rad na radna mesta koja su im najviše odgovarala, pa je flkuktuacija sasvim smanjena. Za prve tri godine rada od 1961 do 1964. godine kroz ovu službu prošlo je 2.037 radnika koji su prethodno dobili posao, a posle psiholoških ispitivanja odbijeni.
Treće pitanje bilo je rešavanje pitanja radnika sa umanjenom radnom sposobnošću (tzv "mrtve brigade") - obolelih ili iscrpljenih od rada. Samo 1961 godine bilo je oko 300 pripadnika tzv "mrtve brigade" u Železari. Kadrovska služba je morala hitno da interveniše, kako bi rešila status ovih radnika. Psihološka služba je odmah počela da izučava ovo pitanje. Cvetković je razgovarao sa svakim radnikom posebno. Posle detaljnog ispitivanja jedan broj radnika je vraćen u proizvodnju na odgovarajuća radna mesta, drugi su upućeni u uslužne pogone, neki su zadržani u Komunalnom odeljenju, jedni su upućeni na prekvalifikaciju, a ostali su dobili invalidsku penziju.
Četvrta grupa problema koje je trebalo hitno rešavati bili su: loši međuljudski odnosi u pogonima, česte povrede na radu, loši higijensko-tehnički uslovi i drugo. A, sve je to uticalo na proizvodnju. Mnoge teškoće lične prirode zbog bolesti u porodici, zbog nesređenih stambenih prilika i drugih problema su veoma zaokupljali radnike. Prema statističkim podacima od 1962 do 1965 godine u kolektivu je zabeleženo 2882 lekarske intervencije zbog neurotičnih tegoba, koje su osećali radnici. Na bolovanje zbog ovih oboljenja u pomenutom periodu izgubljeno je 14.087 radnih dana. Posmatrajući po pogonima najviše slučajeva je u Valjaonici, zatim u Livnici, Kovačnici, Čeličani itd. Već posle nekoliko godina oni su privikli da dođu kod psihologa i da mu se povere.-"Ljudi iskreno pričaju i o sebi i često iznose i ono što ne bi kazali ni rođenom bratu. Znaju oni da će to ostati i dalje tajna" kaže Cvetković (15).

Nekad i sad
Od te daleke 1961 godine pa narednih nekoliko decenija tekao je vrlo složen, ali organizovan proces prevođenja seoskog stanovništva u industrijske radnike u SARTID-u posredstvom psihološke službe. Razumevanje važnosti tradicije, običaja, predrasuda i osnovnog načina života u ruralnoj zajednici, bilo je od izuzetnog značaja za sam taj proces. Kako izgleda mentalni obrazac lokalne sredine? Kako uticati na njega, i kako ga usmeriti u željenom pravcu ?
Međuratno iskustvo u Srbiji i SARTID-u u jednom delu je poslužilo u stvaranju takve platforme. U mentalitetu ruralne sredine još uvek postoje arhaični tradicionalni pogledi na privredni i tehnološki razvoj koji svoje korene vuče iz patrijahalne sredine, iz koje je regrutovana većina radnika u fabrikama u posleratnom periodu. Još je "POLITIKA" 1919. godine pisala: "Svi mi imamo, što reče jedan francuz "Le respect de la mashine". Normalan Srbin, razume naprave kao plug. Preko toga stvar postaje već komplikovanija". "Seljaci koji su dolazili na rad u fabrike prilagođavali su se za rad na mašinama, ali uvek su se plašili struje". Stav je pomalo karikiran, ali u njemu ima dosta istine u viđenju lokalnog mentaliteta. Zatim tu je i stav o neadekvatnom odnosu industrijskih i poljoprivrednih proizvoda (npr. "za jedan plug dva vola").
I danas, početkom 21. veka, razvoj tehnologije u našoj zemlji još uvek dosta zavisi od entuzijazma usamljenih firmi i pojedinaca. Od poznavanja lokalnog mentaliteta mogu se imati pozitivni efekti. U kreiranju asortimana finalnih proizvoda svakako treba imati na umu lokalni mentalitet sredine. Na taj način možemo marketinški projektovati i oblikovati tražnju prema specifičnim potrebama korisnika jedne sredine, odnosno subkulture. Najveći deo novih mislećih generacija danas, okreće se od prirodnih i tehničkih nauka ka izučavanju društvenih nauka. Drugi deo ove populacije masovno se orijentiše na "poslove" koji donose visok materijalni standard, a koji se nalaze sasvim izvan stvaralačke sfere u pravom smislu reči. Ova pojava u mentalitetu može da postane ograničenje našeg privrednog i društvenog razvoja u globalu.
Takođe, ogromna brzina tehnološkog razvoja u svetu, i njihovo pretvaranje u objekte praktične primene, npr. računarska tehnika, imaju svoje otpore u mentalitetu lokalne sredine. Prihvatanje razvoja pretpostavlja adaptibilnost najvećeg broja individua u firmi. Nova vrsta nepismenosti - kompjuterska nepismenost danas ne zahvata samo penzionere, već i ljude u poznim godinama radne aktivnosti. Dolazi do podsvesnog otpora prema "uzročniku napretka". Strah od nauke i tehnike u današnje vreme u lokalnom mentalitetu izazvan je i posledicama neoprezne primene naučnih saznanja (razornost atomske bombe, ozonske rupe, virus side "pobegao iz jedne američke laboratorije", alge ubice itd.).
Svako vreme, dakle donosi nove izazove, ali cilj službe za industrijsku psihologiju ostaje isti. "To fit the man to the job and the job to the man".
 
     
  Slika 1: Svetomir Cvetković, psiholog (levo)
na Turnerovom aparatu ispituje psihomotorističke sposobnosti radnika (maj 1964.)
 
     
 

Napomene

  1. vidi : mr Jovan Stojković, Sartid- srpska industrija čelika 1913-1946, PINUS Zapisi 8, Zajkednica tehničkih fakulteta Univerziteta u Beogradu, Muzej nauke i tehnike i Lola institut, Beograd 1998.
  2. Higijensko-tehnička i zdravstvena zaštita radnika u preduzeću Rudnici i Železara - Smederevo, grupa autora, Beograd 1962., str 217
  3. Isto, str 210
  4. Isto, str 212
  5. Isto, str 216
  6. Isto, str 217
  7. Isto, str 217
  8. Isto, str 218
  9. Isto, str 219
  10. Isto, str 219
  11. Svetomir Cvetković je u listu "Smederevska železara" objavio seriju edukativnih članaka pod nazivom "Psihološki i socijalni faktori radne sposobnosti" (od februara 1967. do septembra 1969. godine).

    Značaj psiholoških faktora 1 deo, "Smederevska železara", br 77, februar 1967., str 16
    Značaj psiholoških faktora 2 deo, "Smederevska železara", br 78, mart-april 1967., str 10
    Uloga oca u formiranju deteta, "Smederevska železara", br 83, avgust 1967., str 9
    Uloga dede i babe u formiranju dečije ličnosti, "Smederevska železara", br 84, septembar 1967., str 11
    Jedinče u porodici, "Smederevska železara", br 86, januar 1968., str 14
    Emocionalno zrela ličnost, "Smederevska železara", br 89, maj 1968., str 10
    Neurotičan stav prema ljudima, "Smederevska železara", br 91, jul 1968., str 8
    Zdrav i nezdrav odnos u radu, "Smederevska železara", br 92, avgust 1968., str 6
    Radna sposobnost i psihoseksualna zrelost, "Smederevska železara", br 93, oktobar-novembar 1968., str 13
    Osnovne karakteristike psihoseksualne nezdrave ličnosti, "Smederevska železara", br 94, maj 1968., str 9
    Emocionalni sukobi u braku, "Smederevska železara", br 96, januar 1969., str 10
    Sukobi starije i mlađe generacije, "Smederevska železara", br 97, april 1969., str 13
    Sukobi generacija u porodičnom životu, "Smederevska železara", br 98, maj 1969., str 9
    Priprema za samostalan život, "Smederevska železara", br 99, jun 1969., str 11
    Alkoholizam - podmukla opsanost, "Smederevska železara", br 100 septembar 1969., str 12
  12. list "Smederevska železara", broj 44, str 12
  13. Higijensko-tehnička i zdravstvena zaštita radnika u preduzeću Rudnici i Železara - Smederevo, grupa autora, Beograd 1962., str 220-223
  14. list "Smederevska železara, maj 1964, br 44, str 12
    list "Smederevska železara,broj 75, decembra 1966. str 7
 
  Adresa autora:
Jovan Stojković
Smederevo
 
     
Home ] Gore/Up ]<<< ] >>> ]
Infotrend Crea(c)tive Design Revised: 20 May 2009