Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2004     Volumen 29     Suppl 1.
Home ] Gore/Up ]<<< ] >>> ]
UDK: 398.3/.4:613; 615.89 ISSN 0350-2899, 29(2004) Suppl.1 p.73-74
 
Istorija medicine i zdravstvene kulture

Narodni običaji vezani za zdravlje
Peoples Habits with Health Connotations

Aleksandar Rajić
Beograd

 
     
  Sažetak:

Ključne reči: zdravlje, običaji, narodna kultura
Key words: health, habits, peoples culture
 
     
  Zdravlje je glavni faktor ljudske sreće. Bez njega čovek ne može bitisati. Za očuvanje zdravlja ljudi su izumeli mnoge lekove, vakcine, sirupe, medicinska pomagala itd. U današnje vreme skoro u svim državama uvedena je obavezna zdravstvena zaštita. No čovek da bi bio potpuno siguran da je svoje zdravlje osigurao on i dalje pokušava da komunicira sa "višim silama" i pridržava se raznih običaja i tabua. Čovek se pritom ne boji da će od društva biti ismejan a to pokazuje koliko mu je stalo da očuva svoje zdravlje. Kod Srba egzistira običaj da se pale sveće za zdravlje u crkvama (1). Vlasi u istočnoj Srbiji još uvek nose amajlije od cveta leske (2). Berberi u Africi upotrebljavaju amulete Gri-Gri (3). Ove amulete napravljene su od kože a u njima se nalaze stihovi iz Kurana. Narodi Dan i Gere iz Liberije prave amulete u obliku malih maski(4). Ovakve amulete najčešće nose mala deca jer je njihovo zdravlje najosetljivije. U zapadnoj Africi ljudi se maskiraju, pošto veruju da ako na sebe stave obrazinu, moći će lakše da uspostave komunikaciju sa bogovima. Tom prilikom oni od bogova mole zdravlje. Na Aljasci među Eskimima šamani za visoku naknadu svojim klijentima pevaju bajalice (5). Međutim i mnogi nešamani na Aljasci znaju po neku lečilačku bajalicu. Prilikom pevanja bajalice Šaman udara u bubanj. Muzička pratnja kako pravilno isticč profesor dr Srebrica Knežević služi kao lek za dušu i telo (6). Hvičolski indijanci u Meksiku putuju 43 dana kako bi ubrali jednu vrstu kaktusa za koju veruju da je odlična preventiva (7). Narod Ainu koji živi u Japanu izgradio je čitav sistem tabua radi zaštite zdravlja. Navešću samo jedan primer pridržavanja tabua. Naime trudnica kod Aino naroda ne sme da prede iz straha da se creva fetusa ne upredu (8). Ovaj tabu je očigledna primena zakona sličnosti, koji je osnova homeopatičke magije. Kod Kineza vlada običaj da se starim roditeljima poklanja plavi plašt na kome je zlatnim koncem izvezen znak dugovečnosti (9).  
     
  Slika 1. Nagi Šaman pevajući, uz muziciranje bubnjem tera bolest  
     
  Ovaj plašt starci često ogrću jer veruju da će tako sebi obezbediti zdrav i dug život. Australijski urođenici ne dopuštaju da na njih padne senka tašte jer veruju da će se momentalno razboleti (10). U Polineziji sveštenikov glavni posao je da tera ili priziva duhove kako bi sačuvao zdravlje stanovništva. Zbog ove uloge koju obavlja sveštenik uživa veliko poštovanje. Na Novoj Gvineji urođenici svoju hranu koju ne pojedu obavezno zapale. Ovo čine jer veruju da neprijatelj uz pomoć magije i preostale hrane može narušiti njihovo zdravlje (11). Ljudi uz pomoć magije pokušavaju da zaštite i zdravlje stoke. U Srbiji još uvek egzistira običaj da pčelari kade košnice. U Makedoniji kite konja posebnom opremom kako bi sačuvali njegovo zdravlje (12). Iz svega navedenog vidi se da je zdravlje opšte ljudska potreba. Bez obzira na kom nivou razvijenosti se nalazi neko društvo njegovi pripadnici i dalje pokušavaju da uz pomoć magije, tabua i običaja sačuvaju svoje zdravlje. Lekari, etnolozi i prosvetni radnici svi zajedno moraju se truditi da iskorene štetne običaje a očuvaju one koji su korisni a u vezi su sa zdravljem.  
     
 

Napomene i literatura

  1. Po kazivanju dr Petra Paunovića
  2. Jasna Jojić-Pavlović, Čuda Vlaške Magije, Beograd 2000, s. 110.
  3. Senka Kovač, Maska kao Znak, Beograd 1996, s. 27.
  4. Senka Kovač, isto, s.28.
  5. Srebrica Knežević, Etnologija Novog Sveta, Beograd 1996, s. 70.
  6. Srebrica Knežević, isto, s. 71.
  7. Džems Dž. Frejzer, Zlatna Grana, Beograd 1992, s.44.
  8. Džems Dž. Frejzer, isto, s. 41.
  9. Džems Džz. Frejzer, isto, s. 56.
  10. Džems Dž. Frejzer, isto, s.250.
  11. Džems Dž. Frejzer, isto, s. 263.
  12. Džems Dž. Frejzer, isto, s. 259.
 
  Adresa autora:
Aleksandar Rajić
Beograd
 
     
Home ] Gore/Up ]<<< ] >>> ]
Infotrend Crea(c)tive Design Revised: 20 May 2009