|
|||||||||||
|
|
|||||||||||
| UDK: 392.51(497.11) | ISSN 0350-2899, 30(2005) 3 p. 141-146 | ||||||||||
| Istorija medicine i zdravstvene kulture Utvrđivanje nevinosti neveste u svadbenom ritualu staroplaninskih selaDragoljub Zlatković |
|||||||||||
|
|
|||||||||||
| Sažetak: Narodno je verovanje da nevesta koja nije nevina donosi zlo u dom: gine stoka, ne rađa se letina, dom osiromašuje, smrtnost se povećava, počinje nesloga. Zbog toga se ženska deca vaspitavaju kako da sačuvaju svoju nevinost do bračne postelje, a grupa žena pred veridbu, ili pre svođenja, i obavezno posle prve bračne noći utvrđuje nevinost. Te žene određuje tradicionalni obrazac. One su tri: svekrva, kuma i udata sestra mladoženje ili njegova tetka. A i utvrđivanje nevinosti je prema tom obrascu - izraženost vena, zategnutost mišića i sl. Cilj rada je da ukaže na narodno poimanje anatomije, na znakove preko kojih se ocenjuje stanje organizma i na vrednovanje nevinosti u tradicijskoj kulturi. Ključne reči: Svadba, nevinost, kuma, svekrva, košulja. |
|||||||||||
|
U tradicionalnoj, pretežno stočarskoj, staroplaninskoj kulturi nevinosti
neveste posvećuje se izuzetna pažnja, jer ona, po narodnom verovanju,
jako utiče na sudbinu doma i roda. Ako je nevesta nevina ona u dom
donosi slogu i ljubav, božji blagoslov, sreću, napredak, plodnost,
poštenje (Nevesta 2 da bude nevina zbog stoku, da ne lipsuje stoka.
VLk3). A ako nije nevina donosi zlo u kuću, pa najviše strada stoka
jer lipsava ili pobacuje, umanjuje se imovina, trpi raznovrsna šteta,
umiru ljudi, počinju svađe, dom može da se raspadne, a najviše strada
onaj koga ona poljubi posle prve bračne noći. (Napredlьk neče da ima
u ižu. Nš; Tuj kuću če bije maler. Zav; Če bude zlo u kuću. DD; Trgne se
šteta na tija dom. Zs; Tija dom bije maler, ide nadzadica.5 Pk; Nesreća
če bije, ona donosi nesreću. Pok; Zlo prejde u tuja kuću. TD; Vol crkne
na tija dьn kad ona dojde. Mr; Mru ljuđe. K-Ću; Koga prvoga celiva on
najviše strada. TD). Deflorisana nevesta može da donese dete koje je
začela s drugim, što još više pogoršava situaciju. Nevinost mladoženje
se ne traži, a među mnogim muškarcima smatra se i kao prednost njegovo
seksualno iskustvo, ukoliko se nije zarazio. Žensko dete se od malih nogu vaspitava da čuva svoju nevinost tako što će, od dvanaeste godine pa dalje da pokriva svoje obline, a u kasnijim godinama čak da ne ide ni golih nogu, da se drži na rastojanju od muškaraca ako je samo, pogotovo da ne ide sa momkom uza zid, ili uz drvo, ili tamo odakle ne može da potraži pomoć. Ponegde, u strahu da ne obruka dom i rod i ne upropasti svoj život, brane joj da jaše konja ili da preskače reku preko kamenja (Da ne prsne skramicata. K-CV), čak i brata da se čuva. Da se ne igra svojim polnim organom, a u ekstremnim slučajevima majka nikad ne dopušta da se udaljava od nje. Kao devojci neke majke ne dopuštaju ni da se drži za ruke sa momkom ni da se ljubi, a neke to dopuštaju. (Ono za kvo si mu devojća, ako ne može da te cukne. Kp). Neke majke dopuštaju ćerkama da može momak da im miluje i grudi. (Do pojas si za momče, a od pojas za muža. Pk). Najveći broj majki savetuje ćerke da ne smeju da se grle sa momkom (Kad te zagrli, gotova si; ono po tova ide i onova. VRž). Ako izgubi nevinost, pogotovo ako zatrudni, onda će se udati za neželjenu osobu, obično velikog siromaha, neradnika, pijanicu ili budalu, ili će se udati u vrlo daleko selo, gore od njenog (Neje bila časna devojća i morala je da ide u daleko selo za neradnika i pijanicu, i cel život njoj je prošьl u karanje s muža. Brl), poniziće najviše roditelje, braću i sestre, pa će se sestre loše udavati, a braća loše ženiti. U svom novom domu i rodu biće prezrena; smatraće se da sve što se zlo događa potiče od njene izgubljene nevinosti. Mladi nemaju dovoljno prilika da se upoznaju. Izbor obično vrše roditelji i uža rodbina. Dešava se da neka vešta rođaka ili komšika podmetne svoje namere ženama i muškarcima koji odlučuju pa tako kroji sudbinu velikom broju. Formalno odlučuje svekar, ali ako je priglup umesto njega to čini njegova žena ili neko od najbliže rodbine, ko se nametne. U selima Gornjeg Visoka mladi se ipak pitaju, i ako se odupru dugom nagovaranju mogu da ne prihvate izabranu priliku. Na čitavom području ima familija koje savetuju ali ne prisiljavaju mlade da se uzmu. U slučaju izbora devojke roditelji najviše paze na karakter majke (Lele, majćata je sćitnica, če si uvedemo zlo u kuću. VRž), zatim na karakter i nasledne osobine familije a i na zdravlje i sposobnosti devojke, uključujući i njenu fizičku snagu. Lepota je poželjna, ali tek kada se zadovolje prethodni uslovi. Siromašna domaćinstva nastoje da uzmu snaju iz bogatijeg doma, koja ima brojnu rodbinu. Retke su zrele devojke koje stavljaju lepotu momka ispred bogatstva i ugleda doma, ali izbegavaju da uzmu jako ružne, deformisane ili glupe (Ako ti se, tetko, mlogo dopada što je ridž, mani tetina pa ga ti uzni, a ja ga neču. DD. Jednoga prisile da se oženi za devojću iz selo. Ama neje stel da u uzne i obesil se pred samu svadbu. DD). Roditelji devojke imaju manje mogućnosti da biraju zeta, gledaju da ćerku što pre udadu, pogotovo ako ima mlađe sestre, kako ih ne bi ometala da se udaju jer se udaja mlađih pre starijih (preženjuška) ne dozvoljava (Koja mlogo bira, ona nabere. Pk), ali nastoje da momak ne bude neplodan (Preležal je zavušće, nema deca da ima. DD), da nije glup i nesposoban da vodi domaćinstvo, što najviše paze u Gornjem Visoku. Dešava se da žene mladog momka kako bi počeo da se interesuje za dom (Trebe da ga privržu, da ne buca po selata. Kp). Svadbeni običaj je vrlo složen, ima veliki broj obrednih i drugih radnji po fazama i dosta se razlikuje od sela do sela u detaljima, redosledu i po grupama tih radnji. Zbog ograničenoga prostora strogo ću se držati teme. Posle veridbe, ili nekoliko dana posle nje, pre podne dolazi svekrva sa svojim udatim ćerkama i jetrvama (da su tri ili pet). To su kravajće ili rećidžiće. Svekrva donosi pogaču preko tepsije s pitom, flašu rakije i flašu vina, bombone i kocke šećera. Njihov zadatak je da pregledaju nevestin dar, da vide da li treba da se još što kupi i ko da kupi, šta kome da se da od dara, i pitaju nevestu kada ima pranje da bi na osnovu toga odredile kada ne sme da bude svadba, odnosno venčanje (Pitaju nevestu za pranje, trebe da se venčuje. Rs). U nekim selima, neka od žena je zadužena da pita nevestu da li je nevina, retko to čini svekrva. U Ćuštici u Crnom Vrhu nevesta se skida gola pred ženama da ocene da li je nevina, što ocenjuju na osnovu šara (vena) na kukovima (Na bokoveti duđe. K-Ću) ili što su joj kukovi spušteni (Koja nema klkove, padli nju dole, taj neje devojća. K-CV). Od toga trenutka, kada svekrva stavi snaji kitu na desnu stranu, ona postaje nevesta. Kada odu po nevestu počasno mesto uz trpezu imaju svekar i svekrva, kumovi, stari svat i starosvatica, kao i mladoženja, uz koga će nešto kasnije da sedne i nevesta. Dok se čeka priprema neveste i njen izlazak, gostima se nude rakija i meze. Svekrva donese nevestinsku opremu, uključujući i veo (preves, prevez, val, mreža), pa je stavi ispred sebe na sto ili je nosi nevesti u posebnu sobu. Zajedno sa svekrvom pođu kuma, starosvatica i zaove, pa se nevesta pred njima skida gola, poprska vodom i oblači. Starije žene se vraćaju, a devojke iz obe rodbine oblače i kite nevestu. Evo primera: Napraje jednu da je svekrva, kad otidu za nevestu, ili si pojde svekrva. Nevesta se soblači da se oьlče za venčanje. Uleznu sade dve-tri žene od mladoženjinu stranu, i sedu dok se obьlče. I posle u brat preuzima i prodava, a dever kupuje. DD. U Gornjem Visoku kad se večera završava, bar za kuma i polutrezne, mlada se izvede na drvljanik (na trup) pa joj tamo skidaju veo, ako ga prethodno nisu skinuli. Ona tamo seče motku od barjaka ili drugo drvo pri čemu joj drvo izmiču dva puta, a dopuste joj da ga preseče treći put. Zatim isprate kuma, pa ih stari svat i njegova žena, dosta često i svekrva, retko kuma ili neka druga žena, vode na spavanje. (Vodi đi lanjska nevesta. Brl, Doj). Najčešće je nekada to činio ujak kao stari svat, a kasnije mnogo češće zet i njegova žena, koja je tetka ili udata sestra mladoženje. On i ona dežuraju pred vratima podruma u kome mladi spavaju. Pred svanuće dolazi kuma da zajedno sa svekrvom, ako to već nisu učinile svekrva i starosvatica, uđe kod mladih, da pregleda košulju i da uz vesele kliktaje i mahanje košuljom objavi da je nevesta nevina. Posle toga se nevesta vodi da zahvati vodu, i kada se prekloni kumu i ostalima pred vratima doma, i kada barjaktar ili stari svat odu da obaveste nevestine roditelje o nevinosti neveste i da ih pozovu u goste, svadba u užem smislu se završava. Treća faza svadbe je razmena gostovanja između dva roda. Veliko gostovanje (golemo gosje) najpre je u ponedeljak u domu mladoženje, a u utorak u domu nevestinih roditelja. Tada ide sva rodbina u goste. Mladi spavaju u podrumu čak i kada ima slobodne sobe u kući (Za spanje, i kad ima slobodna soba, idemo u podrum, a ne znam zašto. Gos). Izuzetno siromašni, koji nemaju ni podrum, spavaju u štali (Deda Vasa, kad je bil mladoženja, prespal je s nevestutu u jasli, neje imalo kude. Rs). Svekrva, ili njena sestra, ili druga žena od poverenja, koja mora da ima žive roditelje (da bude majćina i baština), namesti mladima ležaj, pa pre nego što ih uvede proveri da nešto nije podmetnuto. U Srednjem Visoku je zabeleženo nekoliko slučajeva, a u selima Budžaka to je bila redovna pojava, mladima se pored ležaja namesti i asura (rogoža), pa mladi obave prvi koitus na njoj, a zatim idu u krevet (Pk). Podrum je najpogodniji, pored ostalih razloga, zbog toga što ima otvore kao puškarnice (mazgalje) pa mogu da ih posmatraju i slušaju, što mladi znaju. U Srednjem Visoku za nadgledanje mladih u toku prve bračne noći zadužuju se ujak i ujna mladoženje (barjaktar i barjaktarica), a još češće zet i sestra mladoženje, ili zet i tetka po majci, koji se smatraju drugim kumovima na svadbi (stari svat i starojća), ali to može da bude i kuma (kumica), ili druga kombinacija (Dever i stari svat, uća, paze. Nš). Kuma i kumu obično odvedu svirači kući pred kraj večere, pa ih zamenjuju stari svat i starojća. Negde kuma ostane pa nadgleda mlade zajedno sa svekrvom. Negde nadgledanje obavlja, što nije retko, samo svekrva, a može da zaduži i svoje najbliže srodnice ili glavnu kuvaricu (gotvulja), ili nekoliko muškaraca pije vruću rakiju i sluša (slušače). U velikom broju sela (TD, Rs, Ros) sluša ih isključivo kuma sa nekom ženom ili svojim mužem (kumica gleda na privačanje, na veridbu, devojću golu, i kumica sluša na vrata na svadbu. K-CV). Ili, istovremeno ih slušaju i muškarci i žene (Žene i mužje paze mladi. Barjaktarica i starosvatica paze. Bilo je i zet da pazi. Da krikne nevesta, da u čuju da je gotovo. Negde zatvore duvće, negde ne. Zav). U Zaskovcima to mogu da budu majka neveste i svekrva sa ženama iz najbliže rodbine, ili je to mlada žena koja ih je uvela (Pk), ili su to stare rođake koje pred vratima šapću da im deca ne budu gluva (Ku), ili bilo ko (Da te čuje nekoj na vrata, da ti deca čuju. VRž), a u Dojkincu mogu da slušaju samo rođake i rođaci mladoženje. Obično ona koja će ih nadgledati uvodi ih na spavanje. Dešava se, tamo gde nevesta sluša roditelje bez ikakvog otpora, da podmetnu lepog mladoženju u toku svadbe, a da na spavanje dovedu pravog, ružnog. Retko se koja usudila da odbije i da pobegne prve bračne noći. Kad ih uvede onda ih krmi, pa blagoslovi, negde najpre odeveni legnu zajedno da ih pokrije, pa kada izađe oni ustaju, večeraju zajedno, pa se skidaju da spavaju. Pred ženom koja ih je uvela, pošto mladoženja izađe, nevesta se skine gola (Da u vidi da li je čista, da u pregleda. Zav). Krmi ih tako što im daje od svega sa okićene pogače koja je u toku svadbe stajala na stolu ispred kumova i mladih (sobornjak, šarena pogača, pletenica), ili sredinu od kosičnjaka, ili jabuku koju je isprošena nevesta poslala mladoženji u beloj čarapi. Obično im daje samo nešto od toga: podeli im jabuku, pa obe polovine da mladoženji, a on jednu polovinu da nevesti. Pri tom može malo da grizne od njene polovine, a ona od njegove. Svuda daju so sa sobornjaka tako što ga stave na koleno mladoženje, pa nevesta lizne, a zatim lizne i mladoženja, a mnogo češće so ližu sa dlana mladoženje. Negde se mladima daje polovina koluta pite od koje je na svadbi prodavano zvanicama (od banicutu koloto). Evo primera o krmljenju: Na mladi pred spanje - leb, sol i jabalka. Jel; Jabalka na koleno na mladoženju, i jedu on i ona sami, i ne baje se. Pk; Nevesta se stura pred mladoženju. Sedne on, i sol na njegovo koleno, pa lizne ona pa on. Be; Ujna i uća vode mladi na leganje. Jabalka da se raseče, i banica iz nevestinu kuću - sredinata od banicutu. Nš, VLk; Sve tri jabalće od pogačutu za nji, i pogača, i sol malko. K-CV; Od sredinu od kosičnjak kolko dva zalka, i jabalka pred spanje. VRž; Jabalka, koja je dadena na mali nišan, seče se i dava na mladi, i banica, pred spanje. Pk. Žena, ili žene koje ih uvode, kada izađe mladoženja ispred vrata a nevesta oblači košulju za spavanje, savetuju nevestu kako da postupa da ne bi bilo nevolje kod prvog koitusa. (Kumica i starosvatica me nauče kako s muža da spim. Zs). Kažu joj da se ne otima, da se prepusti mladoženji i da je tako najlakše (Mož ga uplašiš, pa če se zabьkne, pa če se obrukate. VLk; Nemoj da se otimaš da ne zbuniš momče, pa neče da mož da te opraj. I samo ozgore da je mladoženja. Zav). Dobro je pregledaju da nije u kosu ili veš sakrila bočicu sa krvlju ili sa crvenom bojom, ili krvavi predmet kako bi mogla da našara cvet, ukoliko nije nevina. A u isto vreme ili pre toga, ujak, ili mlađi oženjeni rođak, savetuje mladoženju da ne odlaže ali i da ne uplaši nevestu, da se zagreva na žaru (nagreva) ako ima problema. Tada mu kaže pet ili šest zabrana kojih mora da se drži prve noći, a to isto su rekle žene i nevesti: da ne vidi nevestu golu, da joj ne steže i ne dodiruje grudi (da njim deca ne budu ćilava), da je ne štipa (da njim deca ne budu ćilava i da ima posle nevestata mleko), da je ne ljubi u usta (da njim dete ima slobodan jezik da sisa. TD), da joj ne podiže noge i da ne ponavlja koitus. Kada izađu žene, one stanu ispred vrata, pa čekaju i nadgledaju mlade. Negde se namerno ne zaključavaju vrata (TD, K-Ću, K-CV), a negde mladoženja stavi nešto uz vrata da ne mogu da ih otvore. Dok mladi ne obave koitus svetlo mora da gori (Da gori svetlo da bi deca čula i videla. TD; da njim deca ne budu gola. TD, Ros), mladi treba da glasno govore (da njim deca čuju), a u trenutku prodiranja nevesta da krikne kako bi je čuli oni koji dežuraju. Ako, pošto su najčešće neiskusni, ako ne mogu odmah da obave koitus onda da odspavaju (da se prospe) pa da pokušavaju ponovo, tako što se mladoženja nagreva i što ga nevesta miluje. Da mladoženja ne bi bio nemoćan daju mu dobro da jede, brane mu da pije, a ako je vrlo mlad i slab, a nevesta vrlo snažna i mnogo starija, onda mu ne daju ni da igra, da sačuva snagu (Ne davu mu da igra, da se ne zamara, i da ne pije. Jedni celu nedelju nesu mogli da se prospe. TD). Ako komisija pred vratima uoči da je mladoženja u lošem stanju, onda ulaze, vode ga gde je toplo da ga zagreju i daju mu vodu sa šećerom (Uvedu ga u toplo da se zagreje i dadu mu vodu i šićer, pa ga malko posle vrnu. VLk). A dok se oni prospe zetovi kolju kokoške i petlove, skidaju crep sa krova, zadirkuju šurnjaje, zabavljaju one koji još nisu otišli na spavanje. Odmah po obavljenom koitusu nevesta sedne u košulji tako što nogu stavi ispod kuka, kako bi se dobila karakteristična krvava mrlja (sedne na petu, da se napravi cvet). Odmah zatim ustaje košulju skida dižući je preko glave sasvim uvis i nastoji da je skine ne savijajući je naniže, a zatim je, ako je uneto sito, stavlja u sito ali tako da se vidi krvava mrlja. Obično se sito ne unosi, pa je nevesta stavlja preko svog kovčega sa vešom ili preko stolice, ne savijajući je, tako da se vidi cvet. Pošto ih posmatraju i uoče kada je gotovo, počnu da lupaju i traže košulju, što se retko čini. U tom slučaju košulju iznese mladoženja ili je daje nevesta kroz otškrinuta vrata (Slušaju i pituju da li je gotovo još odvečer, i odma javljaju, i košulja se gleda, i veselje je golemo. VLk; Turim košulju u isto sito iz koje sam vrljala žito, ali prazno. Barjaktar prvo dade na svekrvu košulju da pogleda. Košulju gledaju i mušći i žensći. Nš). Zatim mladi spavaju sve do zore, mada negde i ne spavaju (Po toj posle nema više spanje dok pred zoru ne počnu da lupaju na vrata i ne dojdu kumica, starosvatica, ili svekrva, ili sve zajedno da vide prvo košulju, pa posle da nam čestitaju i da blagoslove. Ja ji iscukam, a one ture pare na košulju. Daruju košulju, i posle ju iznose. K-CV). Ili uđe svekrva sama (Prvo pogleda košulju, pa posle dojde do men, celiva me i reče mi: - Fala ti, snajke, bila si česna. VLk; Svekrva, sas darat, ulezne prva. I nju nevesta, ako je čestita, prvu celiva. Zav). Negde žene kucaju na vrata tri puta i zovu nevestu da otvori, a ona se prva dva puta ne odaziva, a trećeg puta otvori (Tek treći put se odzove. Ros). Pošto pregledaju košulju, nevesta pođe za svekrvom do drvljanika, pa u kecelju stavi pripremljeno iverje i ide u ižu, centralnu prostoriju kuće sa ognjištem, gde ga preko dara isipa. (Toj se raboti da se mož nevesta lьko porodi. Pok; Nevesta ide po svekrvu i zbira tresće, i na ognjište odnosi, i tura na nakladen oganj. I odma varaklisuju nevestu, ali nema preves, nema mrežu. K-CV; Štom ju dignu ide za tresće, klade oganj, sećira zad vrata, pare rasvrljane po sobu, i ona mete kude su bili gosti. Zav), a zatim ljubi svekra i svekrvu i sve prisutne, a negde ljubi prvo kuma i kumu (Zs). Evo kako se toga seća jedna žena: Štom bude, oni vide, primete i okaju: - Ajde, davaj košulju! Ja se obьlčem, malko otvorim i dadem košulju. Košulju pokazujem na jetrvu ili starosvaticu. Dadem košulju, one u dzumbaju, vesele se, dok ne dojde da vidi kumica, i sve žene. Nekoja dojde i potraži da vidi košulju. A kad se zasьvinja posle okaju me: - Ajde, didzaj se, oblači se, na drvnik da ideš za tresće, da ji uneseš i sipeš na ognjište! I ja teka naprajm. I celivujem prvo kumicu, pa svekra u-ruku. Pa ti dadu metlu, pa vrlje pare zad vrata i po sobu, i sećiru zad vrata ostaje. I ja sve saberem i ostavim na-stranu. I kažu, šale se: - O, mlada nevesta našla sećiru zad vrata! I povedu me na-vodu. Zav. Oglašavanje obavljenog koitusa i nevestine nevinosti u nekim selima, gde su jako nestrpljivi, oglašavaju još uveče pred preostalim gostima i domaćima i igraju sa košuljom ili oko sita u kome je stavljena, čitave noći, pucajući i veselo podvriskujući. To je znak da su se prospali mladi, da su počeli bračni život i da je nevesta bila nevina. Najčešće se oglašavanje obavlja u zoru, kada svirači dovedu kumove, ili kuma sama dođe, ako je blizu. Iako su mladi vaspitani da se stide svakog pominjanja seksualnosti, tada su i nevesta i mladoženja ponosni (Ispadla sam kako trebe, tova je dika, neje sramota. MLk). Mladoženja odmah ide kod stoke i tamo ostaje dok se ne obavi obred vođenja neveste do vode. Najviše žene, i to najbliže rođake, dolaze da gledaju košulju, da se uvere u nevestinu nevinost, ali se košulja pokazuje i muškima, pa se maše sa njom i igra šareno oro oko košulje u situ (Sьvije se košulja u sito i igra se oro, zatvoreno, najbliža rodbina. Pk; Kad je dobro ne ritu sitoto. Nš). I kad devojka pobegne, ne spava sa momkom već kod njegove babe ili majke dok se ne pomire roditelji i ne napravi svadba. A ako se i ne napravi svadba i kod nje se traži znak nevinosti (I kad pobegne devojća traže cvet na košulju. Gos). Stari svat, ili neko drugi od mlađih, ide do nevestinih roditelja sa okićenim kondirom, i pri tom nosi bisage sa pićem i pogačom, da im javi, da ne strepe, da im je ćerka bila nevina. Ako je selo daleko idu čak i tada, ili ih susretnu, jer su već pošli sa rodbinom u goste. Stari svat se tada okiti da izgleda smešno, kako bi se razveselili kada ga vide iz daleka. (Uća se zaćitil sas drvenu ložicu golemu i sretal mojti Lukanci na Suvu češmu; videli odalek da sam bila kako trebe. VLk, Nš). Odmah po oglašavanju nevinosti, sa sviračima ili bez njih, sa kumom i svekrvom ili bez njih, nevesta u velu ili bez njega, ide u zoru, ili pre nego što izađe sunce, po vodu, uvek praćena mlađim ženama, obično zaovama, jetrvama, i uvek sa starosvaticom. Ona nosi jedan ili tri krčaga (stovna), a pomažu joj pri nošenju mlade žene koje idu sa njom. Uvek je prati barjaktar, koji je obično zet, ili stari svat, koji može da bude ujak ili zet, tako što nosi okićeni kondir sa jako zašećerenom i od zagorelog šećera požutelom rakijom, i u putu nudi svakoga koga sretne da popije, a devojke nose poslužavnik, pa kite ponekog koga susretnu, i poneko plati, stavljajući sitniš na poslužavnik. Nevestu vode do izvora, česme ili reke na drugom kraju sela, kako bi vesela povorka imala što više posmatrača. Pri tom nevesta ljubi u ruku sve starije koje sretne, ponegde i dečurliju, pa i prljave (teka je red; teka raboti nevesta), što čini i u povratku. Ako je toga jutra izašlo više nevesti onda se neveste poljube i nastavljaju svaka svojim putem. A ako neka nevesta ne izađe na vreme, to je prvi znak da nije nevina ili se nešto loše dogodilo između nje i mladoženje. U nekim selima samo nevesta i nekoliko mladih žena, uključujući i onu koja je dežurala pred vratima, prelaze reku pa toče na izvoru koji je preko reke (TD, VRž, Brl). A u Dojkincu je nekada nevesta išla najpre sama po vodu ili sa dve-tri žene, a kasnije je vode sa sviračima. Kada stigne, nevesta se pokloni vodi, plati vodu (pušti se jedna ili nekolko parice u vodutu), zahvati vodu, pa jedan ili dva suda preda ženama pored nje, a ona nosi ili ne nosi jedan od njih, ili je ponela samo flašu. Kada se vrati u dvorište pred kućom, obično uz trpezu na kojoj je piće, čekaju je kum i kuma (što nije slučaj u mnogim selima), svekar i svekrva i stari svat i starosvatica. Nevesta ih poliva iz jednog suda vodom koju je donela, daje im peškir da se brišu, a zatim im se klanja (tьg se tri-puti klanja nevesta), a oni je daruju. U nekim selima kum joj tek tada daje poklone. U nekoliko slučajeva nevesta se najpre klanja situ u kome je njena košulja sa cvetom, a zatim kumovima i mladoženjinim roditeljima (Kumicata turi košuljutu u sitoto ujutro, kad dojde nevesta od-vodu, kad da se klanja. I prvo se klanja na sitoto, pa na kuma, kumicu, svekra, svekrvu, na staroga svata. Zs). Nevesta zatim prilazi ognjištu, pa od preostale vode posle polivanja, ili od vode iz ostalih sudova, sipa u sudove s jelima koja se kuvaju. Negde se odmah posle toga rastura barjak, nevesta seče motku na kojoj je bio, i smatra se da tada prestaje svadba u užem smislu. Nevinu nevestu blagoslove žene koje prve uđu, kada daruju košulju i željno očekuju da ih ona poljubi. To je garancija da će biti sloga u braku (Mlogo si je dobro kada pogačata neje razlomena. Nš). Ona, čim prospe iverje na ognjište, najpre ljubi svekra i svekrvu, a ako je kum prisutan, najpre njega, i ljubi sve prisutne u iži, i svi je blagosiljaju. Kite joj čelo, a mogu da kite i obraze i bradu u vidu krsta, sjajnim papirom, varakom. Greju slatku vruću rakiju i nude svima, a ponegde na kondir zalepe vosak i u njega utisnu dukat. Kuma, starosvatica, jetrve, svekrvine i svekrove sestre i ćerke, ali i komšike i druge žene, podvriskuju, igraju i mašu košuljom, i oko košulje svi igraju, ponegde i muški, šareno oro. Neki odmah pucaju iz puške, neki kriče i pevaju, a svirači sviraju pobedonosno. Varak, znak nevinosti, je na barjaku, negde i na vencima. Najveći broj žena dugo čuva nevestinsku košulju. Neke je operu i počnu da je nose posle jedne godine, a neke samo posle mesec dana. Negde je čuvaju dok ne odrastu deca ili dok ćerka ne dobije prvo pranje (Nevestina košulja se čuva dok ne odrastu deca, da pokaže na čerku. K-CV; Dok ti se devojče ne propere, čuvaj si košulju od prvnju večer. DD). Neke smatraju da će biti lepe i mlade dok je čuvaju, a neke je čuvaju, između ostalog, da se brane od kleveta (Te, pa si vadi oči! Teka kaže žena i pokaže košuljutu da je bila poštena. Zav). Najviše se drži do nevinosti u selima gde je defloracija devojaka najčešća, što je najčešći slučaj u izrazito stočarskim selima, dok je tolerancija mnogo veća u selima sa mešovitom privredom i u administrativnim centrima. Ako kaže majci ili nekoj drugoj ženi da nije nevina, dešava se da je pouče kako da odglumi nevinost. Može da dâ nešto mladoženji da popije pa da ispadne nemoćan, i da krivicu svali na njega. Ili da napravi veštački cvet na košulji koristeći iz bočice krv petla ili kokoške, ili crvenu boju, ili krvavu glavu petla, ili džigericu petla ili kokoške (U šiše žene spreme za nevestu da se namaže s krv, ama ka je mladoženja itar odma đu uvati, napravi gužvu. Rs). Kažnjavanje neveste koja je došla deflorisana ide od najsurovijih kazni do zataškavanja, zavisno od sredine, sujete, karaktera i ugleda jedne i druge familije. Dajem pregled kažnjavanja od najsurovijih mera ka onim blažim. Vraćaju je kući na magarcu, okrenutu repu i okićenu niskama paprike ili luka, ili je prave na magaricu (K-Ću); Mogu da je vrate kući i bez ukrašavanja. Negde je vrate tek kada prođe svadbena svečanost (dok se ne prekara svadba. Doj). Negde je zadrže, ali ako roditelji dadu odštetu (Dade bašta stoku, žltice, pare, zemlju, da zapiši dupku. Brl, Doj, Pk). Ili je mladoženja vrlo surovo tuče u toku prve noći, ne otera je, ali je čitavog života kinji, pa se dešava da ona počne da ide sa drugim muškarcima i kasnije okrene decu protiv njega. Negde je tuče samo do prvog deteta (Bije i muči dok ne rodi dete, posle se sve zaboravi. Doj). Ne izvode je na vodu, ili je izvode uz krajnje ponižavanje. Vrlo su različiti oblici kažnjavanja od sela do sela i zavise od straha, primitivizma, izopačenosti, sujete, od mnogo čega, pa ih neću sve nabrojati. Evo niza primera koji govore o šteti koju donosi u dom deflorisana nevesta: Neka si sve loše nose tamo, da ne bude pri nas, zatov smo im pratili bokluk. Kp; Ako neje nevina, napredlьk neče da ima u ižu. Nš; Tuj kuću če bije maler, ako neje čestita, i ne vole mlogo da i celivuje, njinu rodu, i mladoženju. Nek si celivuje njonu rodu. Zav; Ne davajte da se klanja, da ne bude zlo u kuću. DD; Nevestata njim neje dobra - ovcete im se isabile, krave se isabile, bije i nesreća, nema-nema pa lipče ponekoje. Zav; Ako neje dobra, turu bokluk u rećijutu, i odnosi se na devojću na dom. Kakva ima šteta da se trgne, da ide na tija dom. Stoka da ne strada, u stoku golema šteta bude. Zs; Ako je nečasna, prinesu njoj prvo da celiva predmet, da ne celiva nikoga iz kuću, zlo da ne prejde u kuću. I koga prvo celiva na njega prejde golemo zlo. TD; Stoka đine, i u kućutu ne ide kako trebe, i koga nevestata prvoga celiva on najviše strada. Nećega si tamo, posle celiva, da neje iz kuću. TD; Na jednu svadbu u Mirkovci vol crkal na toga domaćina, neje bila čista nevestata. K-CV. Neophodno je da se kaže javno da nevesta nije nevina, a ako zabьšu, mru ljuđe, i mora da ne greju rećiju. K-Ću. |
|||||||||||
|
NAPOMENE: Rad se zasniva isključivo na sopstvenom istraživanju
čitavog područja Stare planine, počev od aprila 1965. godine. |
|||||||||||
|
Adresa autora: Dragoljub Zlatković ul. Nikole Pašića 49, 18300 Pirot Tel. 010/313-851 |
|||||||||||
|
Rad primljen: 08.04.2005 Rad prihvaćen: 09.05.2005. Elektronska vezija objavljena: 16.12.2005. |
|||||||||||
|
|
|||||||||||
| Infotrend Crea(c)tive Design | Revised: 20 May 2009 | ||||||||||
