Reanimacija vođena telefonskim uputstvima lekara Dispečerskog centra

Snežana Petrović (1), Mikosav Merdovi (1), Slađana Anđelić (1), Miljan Jović (2)
(1) Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd
(2) Služba hitne medicinske pomoći Zaječar

UVOD

Retko koja medicinska disciplina izaziva veću pažnju celokupne javnosti od hitne medicinske pomoći (HMP). Neosporno je da na to utiču dramatičnost neposredne borbe za život unesrećenog ili teško obolelog.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO), u ciljevima za XXI vek, samoj HMP ne posvećuje posebno mesto iako se ona naglašeno bavi sprečavanjem i smanjivanjem svih oblika nesreća. U svojim dokumentima o unapređenju, očuvanju zdravlja i lečenju bolesti SZO upućuje na tri postulata HMP, a to su:

1. samopomoć,
2. uzajamna pomoć i
3. stručna (profesionalna) pomoć – hitna medicinska pomoć.

1. U bezbroj hitnih situacija, zbog nesreća, i zbog bolesti, postoje relativno jednostavni postupci koji u nekim teškim i opasnim situacijama spasavaju život. Prosečni laik može nešto osnovno saznati i naučiti o ovoj temi samo u osnovnoj školi ili prilikom polaganja vozačkog ispita.
Najveći je problem za HMP činjenica da se uvek radi o nizu potpuno određenih postupaka "prepoznavanja događaja" (postavljanje dijagnoze) i postupaka otklanjanja neposredne opasnosti po život i/ili nastanka trajnih posledica po zdravlje (za sve ostalo ima vremena). Ti se postupci, na žalost, ne mogu "naučiti jednom zauvek", već ih treba vežbati i ponavljati, a to pitanje nije, na žalost, nigde organizovano.

2. Uzajamna pomoć sadrži sve ono što po potrebi mogu pružiti jedan drugome ili, češće, što sugrađani, susedi mogu pružiti bolesnima i unesrećenima na mestu događaja. Treba očekivati da će se spremnost građanstva iskoristiti za donošenje zakona o neophodnosti usvajanja i obnavljanja znanja pružanja prve pomoći i tako ublažiti činjenica večnog nedostatka profesionalne HMP.
Hitna stanja se događaju na poslu, javnom mestu ili kod kuće, često kada najmanje očekujemo. Najidealnije bi bilo da svaki čovek zna pružiti prvu pomoć iznenadno povređenoj ili iznenadno oboleloj osobi. Ukoliko se odmah započne sa KPCR ili drugim neophodnim merama osnovne životne potpore, dok se čeka hitna medicinska pomoć, šanse za preživljavanje su veće. Svaki minut u ovakvim slučajevima znači razliku između života i smrti.
Radi lakše komunikacije sa pozivaocima broja 94, osoblju dispečarskog centra GZZHMP u Beogradu, kao i dežurnim lekarskim službama koje u opisu svog posla imaju komunikaciju putem telefona, ponuđen je Indeks urgentnog zbrinjavanja. Ova knjiga je prevod drugog izdanja norverške verzije iz 1999. god. Redosled poglavlja ili izdanja Indeksa urgentnog zbrinjavanja prilagođen je zdravstvenom sistemu Srbije i Crne Gore.

CILJ RADA

Cilja rada je utvđivanje kvaliteta predloženih kriterijuma Indeksa u stepenovanju prioriteta za pružanje hitne medicinske pomoći, kao i predloženih terapijskih mera i postupaka u rešavanju istih. Prikazujemo uspešno sprovedene mere kardiopulmonalne reanimacije politraumatizovanog pacijenta od strane očevidaca vođenu instrukcijama sa "dispečerskog centra" po preporukama navedenog Indeksa do dolaska lekarske ekipe.

PRIKAZ SLUČAJA

Dana 28. 05. 2005. god. lekaru na telefonskoj centrali panično je predat poziv o saobraćajnoj nesreći na periferiji grada. Prema preporukama Indeksa za urgentno zbrinjavanje, nakon detaljno uzetih podataka (slika 1) o okolnostima i tačnom mestu dešavanja saobraćajne nesreće, saznaje se da je pacijent zadobio povredu glave, donjih ekstremiteta i grudnog koša (slika 2). Istovremeno dispečer predaje najbližoj ekipi poziv za hitnu lekarsku intervenciju (prioritet I stepena), obaveštava pripadnike MUP-a i vatrogasne jedinice. U daljem razgovoru saznaje se da pacijent ostaje bez pulsa i prestaje da diše. Očevidac telefonskim instrukcijama našeg lekara započinje reanimaciju, koju vrši do stizanja lekarske ekipe (slika 3). Ekipa koje na lice mesta stiže za nešto manje od 6 minuta, zatiče pacijenta bez pulsa, srčane radnje i disanja sa širokim, jednakim ali nereaktivnim zenicama na svetlosnu akomodaciju. Nastavljene su mere KPCR-a: kompresija grudnog koša, endotrahealna intubacija i ventiliranje samoširećim reanimacionim balonom, otvaranje dva venska puta i u brzoj i.v. infuziji primena 0,9% NaCl i Ringer lactata. Na monitoru defibrilatora se registruje ventrikularna fibrilacija I, nakon DC šoka jačine 200J, uspostavljen je sinusni ritam frekvencije 100/min. Tokom 30-minutne reanimacije dolazi do oporavka ROSC i disanja, svest je na nivou sopora, a zenice se diskretno sužavaju i tromo reaguju na svetlost. Imobilisan, prebačen je do Urgentnog centra, na dalju opservaciju i lečenje.

ZAKLJUČAK

Linija "94" je interventna linija koju građani i osoblje telefonske centrale moraju znati da koriste. Ponuđena uputstva u Norveškom Indeksu Urgentnog zbrinjavanja (poglavlje 01) primenjiva su u službama hitne medicinske pomoći koje u opisu svog posla poseduju komunikaciju putem telefona.
Na osnovu prikazanog slučaja vidimo da Indeks urgentnog zbrinjavanja može biti od neprocenjive koristi lekarima hitnih medicinskih pomoći u pružanju instrukcija ne samo povređenima već i očevicima događaja. Direktan dokaz kvaliteta kriterijuma sadržanih u Indeksu je i preživljavanje ovog pacijenta zahvaljujući rano započetim merama KPCR, koje su sprovedene od strane očevidaca na osnovu dobijenih instrukcija preko telefona od lekara dispečerskog centra.

LITERATURA

1. Culley LL, Henwood DK, Clark JJ, et al. Increasing the efficiency of emergency medical services by using criteria based dispatch. Ann Emerg Med 1994;24:867–72.
2. Rossi R. The role of the dispatch centre in preclinical emergency medicine. Eur J Emerg Med 1994; 1:27–30.
3. Huemer G, Pernerstorfer T, Mauritz W. Prehospital emergency medicine services in Europe: structure and equipment. Eur J Emerg Med 1994;1:62–8.
4. Zachariah BS, Pepe PE. The development of emergency medical dispatch in the USA: a historical perspective. Eur J Emerg Med 1995;2:109–12.
5. Cook M, Bridge P, Wilson S. Variation in emergency ambulance dispatch in Western Europe. Scand J Trauma Emerg Med 2001;9:57–66.
6. The Norwegian Medical Association. Norsk indeks for medisnsk nødhjelp (The Norwegian index for medical emergencies). Stavanger: Aasmund S, Laerdal A/S 1994.