|
|||||||||||
|
|
|||||||||||
| p. 138 | |||||||||||
REČ UREDNIKA
|
|||||||||||
| Posmatrajmo, za trenutak, medicinsku
informaciju kao robu, u okviru termina ponude i potražnje. Na "tržištu" medicinskog znanja nude se rezultati naučnih istraživanja, nečije medicinsko iskustvo, znanje, medicinska informacija. Nude ljudi koji su svojim znanjem, iskustvom i intelektualnim naporom došli do takvih informacija. Svako ko želi da objavi naučni ili stručni članak ima listu motiva zbog čega to čini, i svaka lista je individualna. Ali svima njima jedna je stvar zajednička: želja da informacija koju poseduju i koju su pretočili u članak bude dostupna što većem broju zainteresovanih. S druge strane, potražnju čine svi oni kojima je medicinska informacija potrebna. Oni traže, zahtevaju, naručuju, pretražuju, i ovo traganje za pravom medicinskom informacijom zahteva ulaganje izvesnog napora. Nekada se desi da ostanu uskraćeni za medicinsku informaciju koja im je neophodna. Možda zato što nemaju dovoljno iskustva i znanja u potrazi za informacijama ili što žele da brzo i lako dođu do informacije bez ulaganja potrebnog truda. Ili, s druge strane, nemaju dovoljno para da dođu do prave informacije. U širem smislu, postavlja se pitanje dostupnosti medicinske informacije. Elektronska forma medicinske informacije (informacija u vidu dokumenta na Internetu), za razliku od papirne, malo zavisi od toga gde se zaista fizički nalazi, i samim tim postaje mnogo mobilnija. Uz pomoć savremene tehnologije lakše je dostupna, moćni pretraživači mogu pronaći potrebnu informaciju u beskrajnom moru drugih informacija. Medicinska informacija je sve dostupnija preko Interneta, koristi se od strane sve više čitalaca i njihov broj daleko premašuje broj čitalaca papirne verzije [1]. Pretraživači su umnogome izmenili naš pristup medicinskim informacijama. Zahtevaju novu tehnologiju, ali i poznavanje ove tehnologije od strane običnog korisnika. S tim što novi pretraživači postaju sve više "prijateljski nastrojeni" prema korisnicima, a samim tim i lakši za korišćenje. Trenutno postoji velika podela u naučnom izdavaštvu između dve koncepcije pristupa: 1. slobodni pristup – slobodno dostupne medicinske informacije na Internetu i 2. neslobodno dostupne medicinske informacije, za koje mora da se plati da bi se do njih došlo [2] Koncept slobodnog pristupa (open access) podrazumeva slobodan (čitaj besplatan) pristup medicinskim informacijama prisutnim na Internetu. Ovaj model povećava protok i razmenu znanja slobodno kroz ceo svet. Ovim pristupom se pomera medicinsko znanje iz zatvorenih uskih "elitnih" privilegovanih krugova ka institucijama i pojedincima širom sveta. Na ovaj način se otvaraju potpuno nove mogućnosti učenja onima koji su van akademskih krugova, a kojima su medicinska znanja potrebna. [3] Od lansiranja koncepta slobodnog pristupa medicinskim informacijama u Budimpešti 2001. godine, sve više i više medicinskih časopisa prihvata ovakav pristup. Timočki medicinski glasnik svojom uređivačkom politikom uključuje se u sve veći projekat slobodnog pristupa medicinskim informacijama. Papirna verzija našeg časopisa je dostupna u fizičkom smislu mnogima. Elektronska verzija je dostupna svima. Svesni smo ograničenja koja stvaraju kvalitet članaka i jezička barijera, ali politika uredništva ide u pravom smeru. Sopstveni veb sajt (www.tmg.org.yu) i odskora sajt Srpskog Citatnog Indeksa (www.scindeks.nbs.bg.ac.yu) jesu mesta na Internetu koja sasvim jasno podržavaju ovu politiku. Predstoji nam dalje osvajanje Internet prostora. A Internet nema granica. Ni u bukvalnom ni u prenosnom smislu. Dr Emil Vlajić, glavni urednik LITERATURA
|
|||||||||||
|
|
|||||||||||
| Infotrend Crea(c)tive Design | |||||||||||
