|
|||||||||||
|
|
|||||||||||
| IN MEMORIAM Sto godina od rođenja Dr Dratugina (Dragana) Paunkovića,
|
|||||||||||
|
|
|||||||||||
| Rođen 18 (po starom kalendaru 5-og) februara
1905. godine u Negotinu. Otac Bogdan, kuvar u Vinodeljsko-voćarskoj školi u Bukovu, rodom iz Koželja. Majka Jelena, domaćica, iz Negotina. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Negotinu. Maturirao sa odličnim uspehom juna 1924. Medicinski fakultet završio u Beogradu - promovisan na čast doktora medicine 9. juna 1931. godine. Lekarski staž završio u Beogradu 1932-1933. Službovanje: lekar Doma narodnog zdravlja u Travniku, 1934-1935. godine. Od 1935-1937. lekar antituberkuloznog dispanzera pa lekar školske poliklinike u Sarajevu. Od 1937-1938. lekar Državnog lečilišta za tuberkulozu u Topolšici (Slovenija). Od 1938-1941. lekar Državne bolnice u Sarajevu (Interno i Grudno odeljenje). Posle proterivanja od strane ustaša od 13. 7. 1941. dolazi u Zaječar gde radi u Domu narodnog zdravlja. Rešenjem Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja od 13. jula 1942. određen je za v.d. šefa Odeljenja za suzbijanje tuberkuloze Doma narodnog zdravlja u Zaječaru. Hapšenje i ropstvo: uhapšen od Gestapoa 1943 optužen da je učestvovao u otmici iz nemačkog zatvora svog brata od tetke. Posle mučenja u zatvorima u Negotinu i Zaječaru, sproveden na Banjicu gde je zverski mučen. Najzad, kako nije priznao optužbu, a dokazi nisu bili nesumnjivi, a budući i da su lekari bili potrebni, poslat u zarobljeništvo u Nemačku. Opet službovanje: Po povratku iz nemačkog zarobljeništva, od 10. 6. 1945 do 9. 8. 1945. v.d. sanitetskog referenta Komande mesta u Jabukovcu. Rešenjem Ministarstva narodnog zdravlja Srbije br. 577 od 10. 6. 1945 postavljen je za v.d. šefa Antituberkuloznog dispanzera i Grudnog odeljenja okružne bolnice u Zaječaru. Taj datum je praktično dan osnivanja ATD u Zaječaru (Grudno odeljenje je i pre postojalo u bolnici). Do kraja života bio na dužnosti šefa Antituberkuloznog dispanzera. Porodični život: venčao se u Sarajevu, dok je bio sa službom, sa najlepšom slušateljkom kursa za prvu pomoć koji je on držao. Supruga Cita i on dobili su prvu kćer, u Sarajevu, 1940, a posle bekstva u Srbiju, sina, 1942, i drugu kćer, 1951. Cita godinama najomiljeniji profesor stranih jezika u Zaječaru. Umrla 2001. godine. Starija kći Gordana, profesor orjentalne filologije i prevodilac za tri evropska jezika, umrla 1992. Nebojša, lekar u Zaječaru, a Vesna, lekar u Londonu. Hobiji, društvena aktivnost: U mladosti član Sokolskog pokreta, član Društva trezvenjaka, član folklornih sekcija (u Negotinu i na studijama). Sve vreme pasionirani filatelista (u to vreme jedna od najboljih zbirki maraka u Zaječaru). Bolest, dugotrajna i teška. Tuberkulozu je dobio još na studijama, bolest se teško pogoršala u zarobljeništvu. Pošto je bezuspešno lečen medikamentno, kolapsoterapijom (veštački pneumotoraks) i hirurški (torakoplastika), odvažio se na desnu pulmektomiju - prva te vrste u zemlji. Umro je 20-og novembra 1951. godine posle operacije, u Ljubljani. Naš dug prema njemu. Dr Dragan Paunković je osnovao Antituberkulozni dispanzer u Zaječaru, pomagao osivanje istih institucija u Negotinu i Knjaževcu. Neumorno radio na preventivi te tada fatalne bolesti, pregledao na hiljade ljudi rentgenom, lečio tek pristiglim streptomicinom nekoliko desetina srećnika koji su mogli da ga kupe. Ostavio iza sebe nekoliko obučenih kolega i sposobnih medicinskih sestara i bezbroj bolesnika. Autor ovih redova nikada od njih nije čuo ni jednu lošu reč o svom ocu. Posebno su pacijenti isticali njegovu humanost i vedrinu u ophođenju sa njima. Ovim kratkim bigrafskim člankom pokušavam da vratim deo duga koji mi je ostavljen u amanet. |
|||||||||||
|
|
|||||||||||
| Infotrend Crea(c)tive Design | |||||||||||
