O radu narodnih ambulanti posle II svetskog rata
na području Okružnog narodnog odbora Zaječar

Petar Paunović
Rajac

U političkom pogledu narodno zdravlje je bilo važno pitanje nove države, pa su preduzimane različite mere njegovog očuvanja i unapređivanja. Najvažnije je bilo što pre organizovati zdravstvenu službu i obezbediti besplatnu zdravstvenu zaštitu stanovništva. Zadaci su bili brojni a prepreke velike na putu ostvarenja tog cilja: oštećene ratnim dej-stvima bolnice, nedostatak novca, lekarskog kadra i lekova. Iako područje Timočke krajine nije tokom rata pretrpelo velika ratna razaranja, posledice rata su se osećale na svakom koraku. Zdravstvena služba je bila oslabljena u kadrovskom i materijalnom pogledu. 1944. i 1945. godine jedan broj lekara je još uvek bio na frontu, u svojim jedinicama, daleko od Timočke krajine i svojih radnih mesta. Odmah posle oslobođenja neki lekari su bili mobilisani i priključeni prethodno pomenutim, a ono malo lekara koji su ostali bili su angažovani u državnim zdravstvenim ustanovama ili su obavljali privatnu lekarsku praksu.
Postojala je velika nesrazmera između razvijenosti i mogućnosti zdravstvene službe i zdravstvenih po-treba stanovništva za zdravstvenom zaštitom. Naj-veći broj lekara i zdravstvenih ustanova, uključujući tu i privatne ordinacije lekara, bile su skoncentrisane u gradovima, dok je višestruko brojnije seosko stanovništvo bilo prepušteno samo sebi. Do lekara u gradu bilo je teško doći, jer nije bilo prevoznih sredstava. Na seoskom području žene su se porađale kod svojih kuća uz pomoć nadribabica. Bolesna deca su sama ili uz pomoć nadrilekara preboljevala svoje bolesti. Hitni slučajevi i akutne bolesti i stanja često su se zbog nemogućnosti da se pacijenti budu prebačeni u bolnice, završavali fatalno. Drugo, i bolničke usluge bile su skupe, pa su mnogi, nemajući novac, odustajali od bolničkog lečenja, prepuštajući se lečenju po privatnim lekraskim ordinacijama ili nadrilekarima nadajući se da će imati sreće da i sami prebole ono što ih je snašlo. U nešto boljoj situaciji nalazili su se bolesnici iz sela pored gradova.
U takvoj situaciji, rešenje je viđeno u osnivanju narodnih ambulanti. Prema jednom izveštaju o radu Okružnog narodnog odbora od 30. maja 1945. godine, vidi se da je narodne ambulante trebalo formirati u: Donjem Milanovcu i Klokočevcu za stanovništvo porečkog sreza, u Jabukovcu i Brzoj Palanci za stanovništvo brzopalnačkog sreza, u Tekiji za stanovništvo ključkog sreza, u Rgotini za stanovništvo zaječarskog sreza i u Bučju i Donjoj Kamenici. Tokom samog formiranja došlo je do promene ovog plana, pa su formirane još neke narodne ambulante i po sedištima okruga, o čijem će radu biti reči u sledećem odeljku. Tako je donekle izvitoperena osnovna ideja da se zdravstvena zaštita približi seoskom stanovništvu, ali je, sa druge stra-ne, obezbeđena besplatna zdravstvena zaštita za sve, kao konkurentni oblik zdravstvene zaštite privatnim lekarskim ordinacijama.


II

Na osnovu sačuvanih arhivskih dokumenata prikazuje se rad narodnih ambulanti u Minićevu, Kladovu, Boru, Knjževcu... na području Okružnog narodnog odbora Zaječar.
Narodna ambulanta u Zaječaru (sreska). Obrazovana je 10. oktobra 1944. godine. U narodnoj ambulanti radio je jedan lekar, jedan bolničar, jedan dezinfektor i jedan sanitarac. U toku 1945. godine pregledano je 1280 bolesnika i to: od tuberkuloze pluća 17, zaraznih bolesti 16, veneričnih bolesti 5, šuge 28 i ostalih bolesti 1214 bolesnika. Od ambulantnih pregleda narodna ambulanta je zaradila 240 dinara a za kupovinu lekova i zavoja utrošeno je 8590 dinara. Snabdevanje ambulante lekovima i sanitetskim materijalom išlo je zahvaljujući kreditima SNO u Zaječaru. Glavne teškoće u radu su prostorija za smeštaj ambulante zbog čega su u januaru i februaru spojene sreska i gradska narodna ambulanta.
Narodna ambulanta u Zaječaru (gradska). Obrazovana je 10. oktobra 1944. godine. U narodnoj gradskoj narodnoj ambulanti u Zaječaru radio je jedan lekar, jedan služitelj i jedno administrativno lice. Tokom 1945. godine obavljeno je 17 333 pre-gleda, i to: od tuberkuloze pluća 132 bolesnika, od zaraznih bolesti 146 bolesnika, od veneričnih bolesti 29 bolesnika, od šuge 149 bolesnika, od ostalih bolesti 12 541 i od vašljivosti 4286 bolesnika. Na-rodna ambulanta se snabdevala lekovima od organizacije Crvenog krsta, iz okružnog sanitetskog slagališta i iz privatnih apoteka.
Narodna ambulanta u Knjaževcu. Obrazovana je 1. IV 1945. godine. U narodnoj ambulanti je radilo 2 lekara, jedna sestra nudilja, jedna bolničar i jedan administrator i jedan služitelj. Tokom 1945. godine pregledano je 1593 bolesnika i to: 12 bolesnika od tuberkuloze pluća, 5 bolesnika od tuberkuloze kostiju, 9 bolesnika od drugih formi tubrekuloze, 41 bolesnik od zaraznih bolesti, 4 bolesnika od veneričnih bolesti, 108 bolesnika od šuge i 1414 bolesnika od ostalih bolesti. Od ambulantnih pregleda zaradila je 12 508 dinara od raznih intervencija, a potrošila 14 180 dinara. Narodna ambulanta se slabo snabdevala lekovima. Glavni problemi u radu su nedostatak potrošnog materijala i instrumenata.
Narodna ambulanta u Salašu. Narodna ambulanta u Salašu obrazovana je 18. X 1945. godine. U narodnoj ambulanti radio je jedan lekar i jedna babica. Tokom 1945. godine pregledano je 3 762 bolesnika, i to: od tuberkuloze pluća 103 bolesnika, od tuberkuloze kostiju 7 bolesnika, od drugih formi tuberkuloze 4 bolesnika, od zaraznih bolesti 48 bolesnika, od veneričnih bolesti 18 bolesnika, od šuge 197 bolesnika, od ostalih bolesti 2 142 bolesnika i od vašljivosti 1 243 bolesnika. Snabdevanje lekovima i sanitetskim materijalom išlo je iz sanitetskog odeljenja O.N.O u Zaječaru. Najveći problem u radu je nedostatak instrumenata.
Narodna ambulanta u Boru. Izgleda da je reč o ambulanti bratinske blagajne, koja u suštini predstavlja takvu formu organizovanja zdravstvene zaštite, posebno u rudarskim mestima. U tom izvešaju stoji da je "osnovana kada i rudnik". U narodnoj ambulanti radilo je 5 lekara, 2 bolničara i 1 služitelj. Tokom 1945 godine, pregledano je ukupno 31 249 bolesnika i to: 29 bolesnika od tuberkuloze pluća, 6 bolesnika od tuberkuloze kostiju, 27 bolesnika od drugih formi tuberkuloze, 213 bolesnika od zaraznih bolesti, 97 bolesnika od veneričnih bolesti, 1 236 bolesnika od šuge i 29 641 bolesnika od ostalih bolesti. U ambulanti je vršen pregled socijalno osiguranih lica, od kojih se usluge ne naplaćuju. Snabdevanje lekovima i sanitetskim materijalom bilo dobro. Kao glavne teškoće u radu pominju se: preopterećenost lekara ambulantskom kurativnom službom tako da "apsolutno nemaju vremena za sprovođenje preventivne službe, a najmanje za vršenje kakve sporedne službe i za svoje usavršavanje".
Narodna ambulanta u Negotinu. Za Negotin postoji izveštaj o dve narodne ambulante. Jedan je potpisao dr Svetislav Atanackoivć a drugi Dr Draginja Zdravković. U izveštaju o narodnoj ambulanti koji je potpisao dr Svetislav Atanacković stoji: Narodna zdravstvena ambulanta Negotinu obrazovana je 31. X 1944. godine. Tokom 1945. godine pregledano je 4 705 bolesnika, i to: 144 bolesnika od tuberkuloze pluća, 5 bolesnika od tuberkuloze kostiju, 25 bolesnika od drugih formi tuberkuloze, 44 od bolesnika od zaraznih bolesti, 44 bolesnika od veneričnih bolesti, 68 bolesnika od šuge, 3 879 bolesnika od ostalih bolesti, 30 bolesnika od vašljivosti i 467 bolesnika od povreda. Narodna ambulanta snabdevala se lekovima i sanitetskim materijalom od sreskog i okružnog odbora. Glavne smetnje u radu bile su oskudica lekova, sanitetskog materijala, ogreva i kredita.
Narodna ambulanta u Negotinu (gradska). Obrazovana je 1. VIII 1945. godine. U narodnoj ambulanti je radio jedna lekar i jedna sestra nudilja. Tokom 1945 godine pregledno je 666 bolesnika, od toga 25 bolesnika od tuberkuloze pluća, 3 bolesnika od tuberkuloze kostiju. 1 bolesnik od drugih formi tuberkuloze, 86 bolesnika od zaraznih bolesti, 6 bolesnika od veneričnih bolesti, 26 bolesnika od šuge i 519 bolesnika od ostalih bolesti. Cele godine narodna ambulanta je radila besplatno pa je to i navedeno kao glavna teškoća u radu.
Narodna ambulanta u Minićevu (Slika 1) . Prema raspoloživim podacima ova narodna ambulanta je prva obrazovana 10. oktobra 1944. godine. U na-rodnoj ambulanti Minićevo radio je jedan lekar i jedan bolničar. U toku 1945. godine pregledano je ukupno 4181 bolesnika. 126 bolovali su od tuberkuloze pluća, 10 od tuberkuloze kostiju, 92 od drugih formi tuberkuloze, 159 od zaraznih bolesti, 27 od veneričnih bolesti, 154 od šuge, 3603 od ostalih bolesti i 10 od vašljivosti. Od ambulantnih pregleda narodna ambulanta je zaradila 8124 dinara, od raznih intervencija 5405 dinara, od lekova 3063 dinara; ukupno 16 592 dinara.

Tabela 2. Morbiditet (Mb) u narodnim ambulantama na području ONO 1945. godine

Mb	Zaječar	Knjaževac	Salaš	Bor	Negotin	Minićevo	Ukupno broj	%
TBC pluća	149	12	103	29	169	126	588	0.99
TBC Kostiju	0	5	7	6	8	10	36
Ostali oblici TBC	0	9	4	27	26	92	158	0.061
Zarazne bolesti	162	41	48	213	130	0	594	1
Venerične bolesti	34	4	18	97	50	0	203	0.34
Šuga	177	108	197	1236	94	154	1966	3.3
Ostale bolesti	13728	1414	2142	29641	4398	3603	54926	93
Povrede	0	0	0	0	467	0	467	0.79
Ukupno	18613	1593	3769	31249	5371	4181	58938	100

Slika 1. Izveštaj o radu narodne ambulante u Minićevu za 1945. godinu

Do 25. marta 1945. godine "nije se naplaćivalo". Kasnije se pregled naplaćivao do avgusta meseca po 5, a od avgusta do kraja godine po 10 dinara. Glavni problemi u radu narodne ambulante bili su nedostatak instrumenata i mantila.
U tabeli broj dva su prikazani podaci o morbiditetu. Iz strukture morbiditeta vidi se da se najveći broj obolelih javljao lekaru zbog, kako je označeno – "ostalih" bolesti. Oni čine oko 93% procenata u ukupnom broju javljanja lekarima u narodnim ambulantama. Iako su u daleko manjem procentu registrovani oboleli od tuberkuloze, zaraznih, veneričnih i parazitarnih bolesti, njihovo javljanje odslikava kakva je bila zdravstvena kultura, higijenske i ekonomske prilike odmah posle II svetskog rata.


III

Na osnovu svega što je napisano, i pored nepotpune arhivske građe, može se videti rad narodnih ambulanti na području Okružnog narodnog odbora u Zaječaru, posebno sa stanovišta morbiditeta, angažovanja lekara, snabdevenosti lekovima i sanitetskim materijalom i drugim uslovima rada. I pored svih teškoća one su ispunile svoju svrhu obezbeđivanja besplatne zdravstvene zaštite narodu, mada se to ne odnosi na sve narodne ambulante. Drugo, kako su u njima radili privatni lekari nije se moglo očekivati da oni pokreću inicijative za unapređenje njihovog rada, osim retkih izuzetaka, već su radili i suprotno od zamišljenog – sabotirali su ih.
Kada je reč o morbiditetu, utvrđenom lekarskim pregledima u narodnim ambulantama na području Okružnog narodnog odbora u Zaječaru stiče se utisak da preovlađuju oboleli od tuberkuloze pluća, a zatim od zaraznih i parazitarnih bolesti: šuge i vašljivosti.
Pored pomenutih, na području rada svake od prikazanih narodnih ambulanti javlja se značajan broj obolelih od veneričnih bolesti.
Na kraju, može se zaključiti da su narodne ambulante prethodile današnjim ambulantama i zdravstvenim stanicama po selima za kojima potreba nikada ne prestaje.



Slika 2. Dokument iz Negotina – dostava izveštaja sanitetskom odeljenju
Okružnog narodnog odbora u Zaječaru

LITERATURA

1. IAZ, fasc.XXX/I predmet broj 216/31. V 1945.
2. IAZ, fasc. XXX/I predmet broj 653/24/1946.
3. Dr Petar Paunović: Knjiga o Zavodu, Zaječar 2006.
4. Dr Petar Paunović: Četrdeset godina razvoja zdravstvene zaštite na području Zaječarskog regiona, "Razvitak" broj 6, Zaječar 1984. godine.