Etnološki pristup fenomenu dugovečnosti
Ethnological approach to the fenomen of longliving

Srebrica Knežević
Filozofski fakultet Beograd

Kriterijumi starosti

Još je Hipokrat izvršio periodizaciju ljudskog života na sedam perioda: natalni, detinjstvo, dečaštvo, mladost, zrelost, srednje doba i starost. (3)
I u našem narodu se kaže - Starenje počinje kad i rodjenje. 
Naši seljani u XIX veku su, prema pisanju Milana Dj. Miličevića (4) životne odlike čoveka poredili sa fizičkim osobinama i ponašanjem životinja, govoreći da je ČOVEK

• do svoje 20. godine GOLUB 
  od 20. do 40. PAUN 
  od 40. do 60. LAV 
  od 60. do 70. ZMIJA 
  od 70. do 80. CRNA ZEMLJA. 

U narodu se i sada često čuje za nekoga ko ima lošu boju “zemljosao se”, a u žargonu, nazvaće takvoga ZEMLJANKO.
Platon u “Odjeci mudrog Prodika” (5) ospisuje kako se ”... kradom došunja starost, u koju se sliva sva ranjivost i neisceljivost prirode, i ako ko ne vrati brže život kao dug, onda pristupa priroda kao zelenašica i otima ovome vid, onome sluh, često oboje. Počeka li ko, onda mu udove uzme, nagrdi, isčaši.... neki venu u starosti i umom, i starci po drugi put postaju deca......." (6)
Te se i danas čuje i kod nas: Novorodjenče stari svakim danom – starac detinji svakim satom.
Gružani opadanje životne snage u starosti objašnjavaju: Seda kosa - slaba posla a starost kao neproduktivno doba u odnosu na doba mladosti i doba zrelosti, je vreme koje im sporo odmiče. Zato, rezignirano na pitanje šta rade i kako su, odgovaraju: - Sedim, pa sedim (7).

Dugovečnost

Za razliku od starih, DUGOVEČNI ili VREMEŠNI, MNOGOGODIŠNJACI su veoma stare osobe koje predstavljaju posebnu grupu najstarijeg i najmalobrojnijeg stanovništva. To su bile pretežno osobe dosta zdrave i snažne konstitucije i kao takve uspele da se održe i u poodmaklim godinama. Odlikuju se sedom kosom, naboranom i suvom kožom, dugim sticanjem iskustva, strpljivošću, razmišljanjem, i veoma često težnjom da nikome ne smetaju.
To su oni, koji su prošli rešetanje u 77-oj godini, kada, po narodnom shvatanju dva sikirčeta razdele stare a ostave dugovečne. U ritmu starenja dve sedmice se tumače kao: kružna dovršenost; zaključenost ciklusa života i prelaz od poznatog (život) ka nepoznatom (smrt). To dinamičko savršenstvo pulsirajućeg života u 77-oj godini na prekretnici “tamo, jal’ vamo” može se uporediti i sa simbolikom tela sa 7 telesnih otvora i 7 otvora srca (8).
Nauka u davnim razdobljima dugovečnost nije konstatovala.
Preistorijski stanovnici jedva bi doživeli i 25-tu godinu. Stariji od ovih su bili sasvim retki izuzeci. (9)
Kasniji periodi ljudske istorije pomerali su starosnu granicu sve vise. Uredjenijim životom, civilizacijom ljudi su bezbednije živeli. Sredinom XIX veka granica je bila oko 50. godine a naših dana, kako smo već naveli uzima se 72. godina. U narodu, po sadašnjem opštom mišljenju, svi stariji od 77. godina zakoračili su u dugovečnost.
Međutim, po drugom uverenju javnog mnjenja, ta granica između starosti i dugovečnosti je još viša. Dugovečnim osobama smatraju tek one koji su navršili 90. godina, osobe “koje su razmenile desetu banku”. To gledište se može uporediti sa zaključcima donetim od strane stručnjaka još pre tri decenije; kada su na Svetskom kongresu gerontologa naučnici se složili u tome, da će čovek budućnosti moći da živi u proseku 100 godina (10).

Vremenski međaši ljudskoga veka

MITOLOŠKA DUGOVEČNOST. Prema Knjizi Postanja, Gospod je čoveku rekao da ne jede ploda sa drveta znanja dobra i zla, jer, “u koji dan okusiš sa njega, umrijećes” (11). No kako je lukava zmija nagovorila čovječicu, čim su oboje okusili taj plod, izgubili su besmrtnost.
Pa ipak su starozavetni ljudi bili izuzetno dugovečni. U Svetome pismu se govori da su, iako za naše današnje pojmove stari, radjali svoje sinove kada su imali i preko stotinu godina. Tako je zapisano da: ADAM požive i u 130-toj godini rodi sina SITA a zatim, radjajući sinove i kćeri, požive još 800 godina. Kad navrši 930-tu, umrije.
Najduže od svih starozavetnih dugogodišnjaka poživeo je JARED, koji u 165-oj godini rodi ENOHA, požive još 800 godina i umre u svojoj 962.godini. ENOH posta ocem kad je imao samo 65 godina. On požive najkraće, samo 300 godina umrevši u 365-oj godini – “najednom ga nestade, jer je živeo kao pravednik, i Bog ga uze sebi”. Nasuprot tome njegov sin MAPUSAL je najduže živeo od svih. Sa 187 godina dobi sina LAMEHA, i živeći jos 782. godine umre u 969-oj godini. LAMEH kada je imao 182. godine rodi sina čuvenog NOJA, ali dožive samo 777. godina. (Ovde opet imamo trostruke tri sedmice što ukazuje na okončanje važnog perioda koji sledi.)
NOJE, kad mu bi 500 godina, rodi SIMA, HAMA i JAFETA. A kako su se ljudi bili strašno namnožili i iskvarili Gospod reši da ih kazni. Ipak dade Noju da poživi još 120 godina pa pusti veliki potop (12) da sve na Zemlji podavi. Jedino ostavi Noja sa sinovima i njihovim ženama a Noju kaza da načini barku i stavi od svake životinje po par u nju, te tako spase od potopa. Pravednog Noja Gospod je nagradio sa 950. godina života. (13).
Svi kasniji ljudi, čija se imena navode u Knjizi Postanja živeli su mnogo manje od onih prastarih. Tako je navedeno da su godine “veka ISMAILA samo 137 godina života. “(14).
MITSKA DUGOVEČNOST U NAŠOJ TRADICIJI Vezana je za život i seksualnu moć svetoga Petra koji je živeo na zemlji 300 godina. Ali, ni to mu nije bilo dovoljno. Kad ga je Gospod, kako se u narodu pričalo upitao, : “Petre, da li si se naživeo?”, on je odgovorio : “Gospode, dok na prva vrata uđo, ja već na druga izađo!” (15) što se da zaključiti i iz narodnih uzrečica: - od dana rodjenja tren na tren, dan na dan i starost i smrt već pred tobom.
I u narodu se uvek ističe da što je čovek stariji, vreme mu brže teče - “leti”. To je i naš najveći nacionalni junak Kraljević Marko, čija starost nije bezgranična, iskusio. Kako narodna pesma kaže on je dobio poruku od vile:
”...Ti s’ ne bojiš na zemlji junaka;
Već ćes, bolan, umrijeti Marko,
Ja od Boga, od starog krvnika...” 
To Marka pogodi, jer vide da se mora rastati sa životom:
.....” Suze proli, pa je govorio: 
Laživ sv’jete, moj lijepi sv’jete!
L’jep ti bješe, ja za malo hodah!
Ta za malo, tristotingodina!.." (16)
Kao osobe veoma duge starosti pominju se u našoj narodnoj poeziji STARINA NOVAK, STARI JUG BOGDAN, STARICA JEVROSIMA, PROTOPOP NEDELJKO kao i pojedini starci guslari, svi veoma uvažavane i poštovane ličnosti.

Vitalni i društveni parametri u ocenjivanju dugovečnih

U ocenjivanju dugovečnosti na prvom mestu se uzima dobro psihičko i fizičko zdravlje. Najčešće se navodi kako osoba nikada u svom životu nije bila bolesna da bi legla u krevet; da ima sve svoje zube; da nije izvadila ma koji zub (17); da ide bez problema, bez štapa; da dobro vidi, da udeva konac u iglu: čita bez naočara, čuje i stara se o sebi.
Najvažnije od svega je da pamti sve pretke i poznaje svu svoju čeljad i susede koje sreće.
Dugovečnost je iskazana i pojmom u kome psihičke moći imaju prednost nad fizičkim:
U staroga, GLAVA - u mladoga SNAGA. A takodje i glorifikacija starosti bogate iskustvom
Mladost – PREKOST, starost - SPASTRENOST (strpljivost).
Vitalnost dugovečnih se ceni i po njihovom celokupnom angažovanju u sopstvenom životu, životu porodice i kreativnom opštem uplivu na okolinu. Puno je primera i iz naših sredina i iz sveta koji nisu zanemarljivi. 

Radne aktivnosti

Podsećamo na reci: “Čovek treba poslenički da živi, sudbinski i stvaralački da istrajava kao da doista nikada neće umreti nadrastajući sebe i svoje vreme” (18). I u narodu, baš stare osobe ponavljaju narodnu ovekovečenu mudrost izraženu u poslovicama:
Ko radi, dugo živi.
Sam rad je život, a posao najveće uživanje.
Posao je život, a nerad smrt.
Na selu je sasvim prirodno da prabake čuvaju svoje potomke i ponose se one koje imaju i “bele pčelice“ (čukununučiće). Na terenu smo puno puta snimili staricu koja je kuvala i poslenicima na polje nosila ručak. One hrane živinu, predu, pletu ili vezu, neke se mnogo daleko ne udaljuju od kuće. Ima i takvih koje su, kao na primer Draguna Martinović iz sela Jerebice, koja je i u svojoj poslednjoj 126-oj godini u životu sve do maja meseca 1998 godine na Pešterskoj visoravni čuvala ovce i koze (19). Ima primera seoskih domaćina koji su, jer su se njihovi mladi iselili ili u gradove, ili pošli u inostranstvo za zaradom, ostali sami na kućnom ognjistu da obavljaju sve poslove u ekonomiji. Oni, koji nisu u stanju sve to da posvršavaju i da organizuju poslenike najteže prolaze. Neki su se bavili rabadžilukom i u starosti, drugi dovoze proizvode na pijacu gde uz tezgu ostaju i po mrazu i jakoj zimi i veoma su poštovani jer pažljivo i tačno mere, a proizvode “po starinskom načinu” imaju odlične. Po tome je na Kalenića guvnu, pijaci u opštini Vračar u Beogradu, čuven veoma poštovan deda Paun iz Gole Glave iznad Valjeva.
Ove 2002. godine 10. septembra Andjelko Petronijević, iz sela Ribaševina, ratar i rabadžija “zgazio je stotu”. On sa lakoćom nosi svoje godine, dobrog je zdravlja, poštovan od najbližih. Ponikao iz zadružne kuće gde ih je bilo preko 40 čeljadi, kad mu je bilo 83 godine dobio je poziv za vojnu vežbu, jer, pozivari kada su poziv pisali, nisu uočili da je Andjelko rodjen 1902. godine. Sa proslave Andjelkove stogodisnjice izašao je i članak u dnevnom listu, koji će on, kako je novinaru rekao, pročitati kao i uvek, bez naočara. (20)
Poznata je kreativnost umetnika. I naših i svetskih poslenika. Čuveni dirigent Leopold Stokovski u svojoj 96 - oj godini ne samo da je stajao za pultom i dirigovao, već je tada potpisao i nov ugovor (21)
Slikari i slikarke (Beta Vukanović, Ljubica Filipović-Lazarević, Mirko Rački), doživeli su duboku starost (22). Narodni umetnik, pop Niko Kostić umro je u svojoj 87-oj godini presamićen preko gusala ispuštajući dušu pri kraju stiha (23). Žena guslara je mnogo manje. Poznata je bila Milica guslarka (24) koja je i u svojoj 88-oj godini stalno sa svojim guslama obilazila skupove. Kako je tvrdila, punih 70 godina nije se razdvajala sa svojim instrumentom. 

Samosvest o familijarnoj dugovečnosti

Posmatrano sa stanovišta jedinke, ukorenjeno samosugerišuće stanovište o dugovečnosti od vitalnog je značaja. Takvo samoshvatanje pomaže i olakšava sve probleme koje život i posebno duboka starost uključuje. Polju takvog komparativnog proučavanja pridoneli bi pojedinačni primeri iz biografija i autobiografija naših i stranih dugogodišnjaka. Ovoga puta osvrnućemo se na tradiciju o dugovečnosti u porodici našeg nenadmašnog genija, NIKOLE TESLE. Emocionalna klima, privrženost porodici i njenoj tradiciji bila je toliko jaka i pored toga što je živeo daleko od rodnog kraja, usamljen. Ali, duboko ukorenjeno lično uverenje da će fizičko zdravlje i dugovečnost biti preneti i njemu genima, bili su sa njegove strane stalno akcentovani. Po svedočenju njegovog intimnog prijatelja O’Nila, Tesla se dičio pretkom za koga je tvrdio da je doživeo 140. godina. Stoga je Tesla, dok je još bio snažan i mlad, početkom XX veka, tvrdio da će doživeti 150 godina. Kada je posle Prvog svetskog rata bila uvedena prohibicija, zato što više nije pio po malo viskija, rekao je da će mu to skratiti život na 130 godina (25). 
Što je više stario “skraćivao je svoje životno trajanje”. Govorio je da će biti zadovoljan sa 125 godina a da će na svojim stvaralačkim ogledima raditi bar do stote godine. Posle toga je planirao da otpočne pisanje svoje autobiografije. Ipak se ugasio ne napisavši je. A sve do osamdesete je bio ubeđen da mu se to neće izjaloviti. Neumorno je radio i kad je bio oronula zdravlja. Čak i u 84-oj se nadao da će povratiti krepko zdravlje i da će živeti više od 100 godina (26).
Po porodičnom predanju i moj pradeda Vuk Popović sa Durmitora, živeo je kao i njegov pradjed 111 godina. Bio je prav i zdrav i kako mi je otac Novica govorio, priželjkivajući i puno puta podvlačeći tu starost. Na žalost, Novica kao djak dobrovoljac imao je tešku sudbinu. Sa 16. godina preživeo Albansku golgotu, ranjavanje i operaciju, spasen sa torpedovanog broda preležao tropsku malariju u Africi. Posle rata u kome je i njegov otac poginuo, morao je da se dalje školuje i radi boreći se za egzistenciju (27). Pošto je i moja majka Grlica, profesor muzike i pijanista umrla u 93-oj godini, neću ni ja da kvarim tradiciju, makar samo u intenzivnoj želji i nastojanju da zdravlje i radnu energiju sačuvam pošto te tri jedinice (111) više me privlače od dve zlokobne sedmice (77).

Dugovečni istraživači zdravstvene kulture

Od Srpskih zdravstvenih prosvetitelja dugovečni su bili samo trojica. Po 95 godina poživeli su Prof. dr Milan Jovanović - Batut i Prim. dr Milorad Dragić a Konstantin Pejčić doživeo je samo 80 godina.
BATUT je “ do poslednjih dana bio u duhovnoj svežini i radljivoisti...u odanosti poslu i ljubavi prema knjizi i peru, u punoći, bogatstvu i jedroj izražajnosti ideja i misli “ (28) podvlačeći u mnogim od svojih dela ...u ZDRAVLJU je lepota, snaga i DUGOVEČNOST svakog pojedinca a time i ljudskih zajednica, zadruga, plemena, država i celog ljudstva...
DRAGIĆ je po obrazovanju bio Cvijićev đak, antropogeograf i lekar. Izvanredan terenac, blagoga pristupa u istraživanju i razgovoru sa ispitanicima. Prosvetitelj koji je narod podučavao a svoje saradnike oduševljavao za humane ciljeve i istraživanje. Poštovan, ostao je nezaboravljen do naših dana, nazivan učiteljem od strane vrhunskih stručnjaka, njegovih saradnika. Na kraju životnog veka proglašen je dobitnikom Vukove nagrade za životno delo. Ubedjena sam da bi Mu bilo drago što se i dalje njegov rad nastavlja i što se ovde, u vašoj sredini zalaganjem Dr sci med Petra Paunovića, i Gordane Živković, etnologa, nastavljaju poslovi započeti sa njim. DRAGIĆEVI DANI pokazali su da je puno istraživača zainteresovano da se i dalje sa praksom koju su zacrtali Batut i Dragić, nastavi.
Od istoričara zdravstvene kulture duboku starost su doživeli osnivač Muzeja Srpske medicine, general, prof. dr VLADIMIR STANOJEVIĆ, doživotni predsednik Naučnog društva za istoriju medicine, farmacije i veterinarstva; zatim akademik prof. dr KOSTA TODOROVIĆ,. prof. dr ALEKSANDAR KOSTIĆ, botaničar prof. dr LUBIŠA GLIŠIĆ i drugi nešto malo mlađi od pomenutih ali koji su se davno preselili u naš uspomene. 

Biloški, etnološki i sociološki kriterijumi u katagorizaciji dugovečnih

Samodefinisanje i razgovore o svojim godinama zaobilaze pogotovu intelektualci i ne samo žene. To je izvanredno ocenio i osudio Srpski filozof Božidar Knežević koji je eksplicitan: “ Nesreća je nebiti nikad mlad; glupost je ne hteti nikad biti star “ (29).
U prostom narodu se zna da sve ima svoje vreme. Zato, u ruralnim sredinama žene i ljudi ne samo da kazuju svoje godine već, da bi bili najstariji, važniji, poštovaniji, kao da žele i poneko doda i koju godinu.
I pored toga što su svi svesni neizbežnog kraja, pogotovu dugovečni, u ljudskoj prirodi je, i što je osoba starija pre će odsečno negirati i odbiti pitanje. I uvek, kao da se pitanju začude: - Vreme za umiranje? i obavezno odgovore - NIJEDNO! Posebno naglasivši kraj.
Danas, pogotovu kada su iznadjene mnoge metode pomeranja granice života i povratka i ispomoći u seksualnim aktivnostima, fenomen dugovečnosti odvija se pod sloganom DOŽIVETI STOTU. Stoga, analiza naziva svojevrsna je komunikacija najstarijih sa sopstvenim vršnjacima ali još više sa mnogo mladjim. Tako, i u sukobu generacijskih shvatanja nastala su ne samo opisna vec i neka, kako stari ocenjuju, “nepravedna”, nepotrebna, uvredljiva imena i nazivi. Tako je stvorena čitava skala definisanih nadimaka poput više-dimenzionalnog sistema koji pokazuje u nekima i nepristojne tendencije često date starima od drugih staraca ali netolerantnih i zavidljivih. Temporalnog postanka su nazivi za dugovečne: VREMEŠNI DUGOŽIVEĆI MNOGOGODIŠNJACI, STOGODIŠNJACI a pored ovih i opisnih ima i drugačijih konotacija.
U okviru generacijske identifikacije, polušifrovano će unuci govoreći o dedi a pogotovu o pradedi jedan drugog upozoriti, nazivajući ga TRAJAN, VEKOVNIK, DREVNJAK, PRASTARI, PALEOLITIČAR PREPOTOPAC, MATORAC, ČILAGER. U vokaciji obraćanja mladi upotrebljavaju STARI ili ČILE.
Opisnih konotacija sa usmerenošću na antropološke odlike ili devijacije gde se podvlači neestetska konotacija vizuelnog koda pa i sa ocenom nehigijenske primese ili defektnog zdravlja jesu: ONEMOĆKO, OLINJALI, OFUCANKO, DRTINA, RUINA, KLJAKAVI, GLUVONJA ili TOP.
Nazivi koji imaju psihičku uočljivost jesu: IZLAPELKO SENILKO KESA i STARKELJA. Tako i ADAM označava veoma staru osobu sa gubitkom mnogih refleksa, orijentacije, potenciranim gubljenjem pamćenja. KAMENKO, kako su nam protumačili, nastao je zbog staračke nepokretnosti i pasivnosti (kao okamenio se- sedi kamen na kamenu - nista ne govori, ne reaguje na pitanje). Sve ovo istovremeno upućuje i na kamen kao posmrtni beleg a sam naziv na izreku da su stari - jednom nogom u grobu - pa i na inkarnaciju duša predaka. Na ovaj se nadovezuje samo u sasvim suprotnom, pozitivnom smeru naziv MUDRAC kao simbioza bogate akumulacije znanja, iskustva, smotrenosti, požrtvovanja, ljubavi, razumevanja i blagosti. Taj, poslednji naziv, bliska je slika i prilika dobročinstva i besmrtnosti.
Stav mladih i pežorativni nazivi ne samo da su nastali zbog opadanja zdravstvenih potencijala veoma starih, već oni ukazuju i na omalovažavanje, kao i na siromaštvo mnogih slojeva društva, što je bilo potencirano decenijom ekonomskog nazadovanja a što se nepovoljno odražavalo na primanja penzionera.
Na kraju navodimo i arhaičan izraz NEMRI i običaj poznat i u svetu i u nasoj prošlosti. U istočnim našim krajevima govorilo se “Ubio ga hleb (ili proja) “a potomci bi obavili ritualnu eutanaziju sa objašnjenjem da je običaj LAPOT neminovnost dugovečnosti. Prema navodima mudrog Prodika (V vek p.n.e.) starci posle navršene 60-te, kada bi osetili svoju duhovnu malaksalost i nesposobnost za dalje službe otadžbini o jednoj javnoj religioznoj svetkovini, izvršili bi samoubistvo dobrovoljnim ispijanjem otrova.
Neverovatno, ali istinito: primena davnašnje egzekucije odigrala se u Malom Izvoru kod Boljevca. Devetnaestogodisnja siromašna udavača, ubila je sekirom “iz samilosti” svoju baku Danicu Martinović januara 1971. godine. Pošto Zakon ne priznaje “krvavo milosrdje” niti tradicionalni lapot, po članu 135. stav 1. Krivičnog zakona ubica je optužena i suđena. (30) 

Bračni život kao preduslov dugovečnosti

Poznato je da brak pozitivno utiče na dužinu života. Zajedništvo i paznja partnera stvara optimalne uslove za održavanje vitalnih funkcija (31). Kad ostane samo jedan od bračnih partnera, i ako živi sam, život mu postaje duplo teži, mnogima i nesnosan. Tako su mnoga “staračka domaćinstva” i neka naša naselja iz kojih je bilo stalnog odseljavanja, postepeno se smanjivala dok se nisu sa poslednjim najstarijim stanovnikom ugasila (32).
Iako više ne hodaju našim tlom navešćemo nekoliko primera nekadašnjih dugovečnih partnera i njihovih dugotrajnih brakova. Poglavito iz razloga što su oni u svakom pomenutom istraživanju izjavljivali da su decenijama skladno, usaglašeno i zadovoljno živeli.
Iz resavskog sela supružnici Ivanovići, Sreten i Rosa bili su istih godina. U 86-oj okruženi svojom decom i praunucima isticali su svoj 67-godišnji bračni staž koji im je, kako rekoše omogućio skladnu starost (33). Takodje vršnjaci, saputnici i sapatnici u životu bili su i Divna i Dragutin Petrović iz Velike Drenove kraj Kruševca. U braku su proveli sedam decenija i oboje doživeli po 90 godina (34). Nosilac Albanske spomenice, 91-godišnji Radomir Rakić iz Donje Trnave kod Niša, sa svojom dve godine starijom ženom Kristinom (93 god.) proveli su u zajedničkom životu 73 godine. Kada su fotografisani i intervjuisani jedina im je želja bila da zajedno odu sa ovoga sveta, “da jedno ne ostane samo” (35). I poslednji primer, gde je muž deset godina stariji (on 97) od svoje žene (ona 87) takodje su proveli sedam decenija zajedničkog života, kako rekoše, bez nesporazuma (36).
SAMCI ili UDOVCI/CE o kojima ima interesantnih podataka iako su usamljeno živeli, svoj život su kao veoma aktivne osobe tako brzo proživeli, da im je vreme “proletelo”. Pominjanje njihovih poznih godina, kao da im nije baš prijalo.
Uvek zanet svojom strukom, botaničar svetskog glasa, profesor Ljubiša Glišić, jednoga davnoga dana, 11. juna, nije važno koje godine, kad mu je neko zakucao na vrata, i tiho otvorio, pa još i čestitao 90-ti rodjendan, stari profesor se zapanjio: - “Čoveče...zar je toliko godina prošlo?...Nikad ne bih rekao......Nikad!”. Iza te prve čestitke sledile su i ostale sa mladim kolegama sa nekadašnje Katedre. A Profesor se kao ljutnu : “Šta ste navalili sa tim 90-tim rodjendanom?” I, kao za sebe, ipak poluglasno prozbori.....”Do sada su žene mislile da imam najviše 82” (37). 
U odnosu na svoje godine slično je reagovala na svoj 102–gi rodjendan Subotičanka Olga Svirčev koja je “razmenila drugo stoleće”. Nasmejala se i rekla: “Eto, desilo se, i ja u stotoj ostarih !” Ona se ponosila da je najstarija medju Subotičkim penzionerima. Uvek u životu, pa i sada u tim godinama vazda nešto radi. Plete, kuva, šeta unučiće, čak je i krečila kuću. Iako živi sa svojim potomcima za sve se baš ona prva prihvata. I, kao da sama sebe požuruje. Kako kažu unučići, sama sebi govori: ”Ne daj se, mladosti moja! Ne daj se Olga, godinama! (A do sada je samo jednom zatražila pomoć lekara) (38). 

Veličine dugovečnosti

Dugovečnost kao društveno ustanovljeno obeležje ljudskog života ima svoj tok biološkog i psihičkog ponašanja. Takve osobe su prikazivane kao plemenite, bliske svima, naklonjene prenošenju svojih iskustava mlađima, kreativne, sa dozom osećanja duhovnog gospodstva, sa autoritativnim nastupima u porodici kao i u široj zajednici (39). Veoma često potpuno su nepromenljivi, tvrdoglavi. Kod inferiornih i neobrazovanih zapažena je i agresivnost. Neprekidno starenje, pogotovu ako su i bolesti u pitanju i problemi materijalne i organizacione prirode, postaju mučenje. Tada, neki, kažu da priželjkuju kraj. “Najopštiji zakon do danas koji obuhvata sve, od najmanje stvari na Zemlji do vasionskih sistema jeste da svako mora nestati, da sve nestaje i izumire, i da ništa ne može biti izuzetak od toga” (40).
U našoj evidenciji najveći broj osoba koje su doživele duboku starost (41) umiralo je u desetoj deceniji (Olimpija Popilijević rodom iz Đevđelije umrla u Beogradu u 91-oj.; Nevena Žujović iz sela Rajkovca kao i Stoja Drvenica iz Belegiša, i Julka Mikić iz Beograda umrle su (pored tolikih drugih) u 92-drugoj. Najstarija ućiteljica u Srbiji Milica Janković u 94-oj. Najstariji učitelj, Užičanin, Miloš Janković proslavio 95-ti rođendan; a Vida Popović iz sela Vidovače kod Prokuplja umrla u 95-oj. Oglasom u dnevnoj štampi čestitali su brojni potomci 27. maja 1979. godine 96-ti rođendan Nastasiji Pavlović- Siki sa željom da im još dugo poživi. Kao najstarija u 96-oj godini fotografisana je i u štampi prikazana Livija Bakarčić, stanovnica Novog Beograda a Stoja Blagojević iz Zemuna je u 96-oj preminula. Kruna Karadžić-Begović iz Prištine, voljena i poštovana od velike familije završila je svoj život sa 99 godina, na žalost posle duge i teške bolesti. 

Stogodišnjaci

Prilikom istraživanja Jadra, u Loznici sam imala prilike da razgovaram sa stogodišnjom, otresitom, živahnom staricom Dragom Tešić, savremenicom geografa Jovana Cvijića. Fotografisala sam je, ali na žalost saznala posle nekog vremena da je i ona preminula.
I Lenka Momčilović iz sela Merovac kod Prokuplja iživela je svojih 100 godina. Zdrava, plete bez naočara i priča po sećanju iz buna i ratova. Ona je izrodila i desetoro dece a tada je, iako stara radila po kući a retko zvala lekara. Takodje stogodišnjakinja Marica Strbanović iz sela Rogavčine u Aleksandrovačkoj župi nikad ni u čemu, sem u radu nije preterivala. Kako je rekla, nikada ni kod jednog lekara nije otišla. Za zdravlje je rekla da joj ništa ne treba jer živi u planini, a nema ničega boljeg od čistog vazduha.
Najstariji Sremac, Petar Zorić, kad je napunio 100 godina ispričao je da je prestao da puši pre 45 godina i sebi produžio život. Za Anđelka Petronijevića iz Ribaševine kod Užica, koji je napunio 100 godina 11 septembra 2002. godine njegov unuk kaže da je “čovek kao čelik...tvrdji nije mogao postojati, ne žali se da ga bilo šta boli”.
U stotoj godini, 28. avgusta ove, 2002. godine ugasio se život Milunke Lazarević iz Gornjeg Milanovca a 20. septembra iste godine preminula je dr Nadežda Lukić-Ilić, viši stručni saradnik Stomatološkog fakulteta u penziji ispunivši takođe vek života. 

Dvestogodišnjaci

Osobe koje su “zakoračile u svoj drugi vek” a ubrzo “promenile” (kako kaže narod) ovaj svet bile su dve starice koje su živele u Peći. To su bile: 

• Djemina Skodre i njena savremenica koja je iste godine umrla, Bahtihina Avljaha, obe udovice, obe umrle u 101-oj godini.
• u 101-oj godini, samo što je “razmenila drugo stoleće” umrla je u Koviljači 1900. godine Joka Kosavljević.
• u 102-oj godini umrlo je više hrabrih ratnika iz Prvog svetskog rata, učesnika i Drugoga rata a neki su bili i u Ratovima za oslobodjenje (1912-1914) pa ipak doživeli veliku starost. Pomenuću samo Jovana Vujovića iz Seleuša kod Alibunara, Iliju Atanaskovića iz Kosovske Kamenice i Ivanković Blagoja iz Valjeva.
• U selu Kolovrat kod Prijepolja bila sam sa Stanicom Puzović, čuvenom pevačicom iz njenih mladjih dana koja je doživela 103 godine.
  Iste starosti bila je Mileva Micić iz Čibukovca koja je i u 103-oj godini plela bez naočara, ali je umrla toga leta. 
• U 104-oj godini, u selu Dušmanići kod Prijepolja, sa studentima etnologije čuli smo a nismo verovali da je tako aktivna i zdrava u tim godinama Bada Colović. Imala je 46 unučadi i praunučadi a kako su svi tada pričali dobila je i treće – mačije zube.
• U 105-oj godini umrli su: godine 1978 u selu Trbunju (Blace) Milan Jovanović kao najstariji žitelj te opštine, a u Beogradu 25-og aprila 2002. godine Mara Vujatović-Djurić.
• U 106-oj godini izašao je 1978. godine na biralište i glasao Aljo Kajević u opštini Prijepolje.
• 107 godina doživeo je Stevan Dragić, učesnik ustanka 1875. godine. Umro je samo dva dana pošto je snimljen (42); Takodje je doživela 107. godina i Andjelija Nikolić, pra-prabaka sa 70 živih potomaka koja je 1978. bila najstarija žiteljka Beograda (43). U 107-oj godini umrla je 1998. Miluša Djapić, koja je iza sebe ostavila 80 unuka, praunuka i čukununuka. Čak je dočekala da vidi i decu svojih čukununuka.
• 109 godina imao je krajem 1978. godine Andjelko Markoški domaćin iz Novog Sela (Debrca).
• 110 godina imala je Stamena Maksimović 25. septembra 1980. iz Ajdovca kraj Kosovske Mitrovice kada je pozirala za list Bazar br.49, str. 58. Ma da nije dobro videla na jedno oko, nije ni dobro čula, bila je dosta vitalna i rekla je da joj rastu treći zubi.
• 115 godina imala je mati Mijaila Golubovića iz Novog Adžibegovca kada je u njihovom selu boravio i o tome uzgred zabeležio prof. dr Jovan Erdeljanović (44). 
• u 117-oj godini umrla je maja 1982. godine Mileva Sunjevarić u selu Buradje. Ovu porodicu odlikovala je dugovečnost (sestra doživela 100 godina) Mileva je bila jedina žena kiridžija. Zanimljivo je da je pre svoje 100-te godine naručila i podigla sebi spomenik za života. Ostalo je samo da kamenorezac posle njene smrti upiše godinu...”a majstor, jadnik , taj dan ne dočeka... umro je pre mene “ svima je pričala (45).
• 118 živeo je najstariji žitelj sela Repusnice, sin Veloja, Stanoje (1855-1973) iz familije Rajkovića (46).
• U 118 –oj godini Ema Begović iz sela kraj Priboja, rođena novembra 1867. u selu Bukovići na putu za Žabljak, bila je zdrava, išla uvek bosa, čarape nikada ne nosi u kući, sem kad nekuda ide. Planirala je da ode kod stomatologa da napravi zubnu protezu pa da se slika i pošalje svoju fotografiju nekome časopisu (47).
• 121. godinu doživela je Jovanka Vasiljević koju smo svi na kongresu Gerontologa decembra 1977. godine videli kada je prvi put došla iz Bačkog Jarka u Beograd a tada je imala punih 120 godina (48).
• Naša najstarija žiteljka imala je 126 godina kada je 30. oktobra preminula u selu Jerebice (Tutin). Ostavila je iza sebe 35 unuka 99 praunuka i 13 čukununučadi. Do maja meseca odlazila je i redovno čuvala ovce i koze po Pešterskoj visoravni. 
• 125 godina života doživelo je nekoliko osoba koje pominju naši raniji istraživači. Najinteresantniji je podatak da su Iliji Tasoviću, koji je umro davne 1922. godine pred smrt iznikli novi zubi (49).
• Najveću starost koju pominju istraživači i koja se može naći u etnološkoj literaturi, sa konkretnim imenima osoba dao je Jeremija Pavlović a to je bio otac prethodno pomenutog 125-togodišnjaka Ilije Tasovića, stari TASO koji je po godinama života nadmašio svoga veoma staroga sina i živeo ukupno 135. godina (50). 

Neki najstariji žitelji sveta

Na mnogim stranama sveta, kao i kod nas vlada uverenje da su u prošlosti ljudi srećnije i duže živeli. Heziod u svojoj knjizi “Dela i dani” piše o davnom i srećnom dobu kada su ljudi umirali lako, kao da ih obuzme san (51). Brat lekara Herodika sa Sicilije, čuveni besednik Gorgija, telom i duhom ostao je svež do kraja života (109 godina) a na samrti, smešeći se reče prisutnima: “Već me san predaje svojoj sestri – smrti” i izdahnu (52).
Kod starih Egipćana starac koji je uspeo sačuvati zdravlje i sposobnost bio je predmet divljenja. Dobijao je počasni naziv amakhu, uvažavanje i izdržavanje i mogao se nadati i prvorazrednom pogrebu (53). Heleni su imali Geruziju, Latini starce u Senatu, kod Indijanaca starci su činili savetodavno telo a u Dinarskom kršu u prošlosti sve se rešavalo na savetu staraca.
U udžbeniku kineske Interne medicine iz IV veka p.n.ere navodi se da su ljudi koji su vredno radili, izbegavali svađu i držali se zakona godišnjih doba dugo ziveli (54). 

Trodifreni rođendani

Nesumnjivo da su mediji ogromno doprineli popularizaciji dugovečnosti. Kao nekada u traganju za eliksirom mladosti, sada se nastoji da se život do poslednjih dana učini podnošljivim. Savetovani modeli ponašanja u doba starosti nisu uvek i na svim stranama primenjivi. Ipak, kao u nekoj utakmici živo pulsira takmičenje koja će sredina imati najstarije žitelje. U takvoj utakmici, pompezno su Japanci, godine 1985. objavili da oni imaju najstarijeg čoveka na svetu (55) i svečano su Sigecio Izumi-u 120 rođendan širom zemlje objavili i proslavili.

• 123. godine imao je najstariji Amerikanac, sasvim prosečan čovek. Radio je u livnici, na naftnim poljima i najzad na železnici sve do svoje 105. godine (56).
• Istu starost doživela je i Kin Jin koja je na konkursu raspisanom širom Kine bila izabrana za kraljicu dugovečnosti. Na zalost, samo godinu dana posle toga, 1994. objavljena je i vest da je od zapaljenja pluća, preminula (57). 
• 127. godina tvrdio je da ima jedan starac u Ekvadoru (58). 
• 136. rodjendan “najstarije žene sveta” iz Južne Afrike prenele su sve agencije sveta (59). 
• 144 godine doživeo je Medzid Agajev, glava porodice od 151 člana iz Azerbejdžana (60). 
• 150 godina živeo je najstariji žitelj Ujedinjenih arapskih emirata. Iako se tri puta ženio, dece nije imao. 
• 152 godine doživeo je jedan Englez, prema arhivskim dokumentima 1635. godine. O njemu se čulo te je bio pozvan u kraljevsku rezidenciju, upoznat, predstavljen najlepše počašćen. Zanimljivo je da se tom prilikom starac svega što nikad nije imao, prejeo i posle toga umro. Obdukciju je izvršio čuveni William Harway a da nije našao zakrečavanje krvnih sudova (61). 
• 156 godina doživeo je Mahmut Ejvazov; 
• 167 poživeo iz susednog sela Sirli Mislimov (62) 
• 186 doživljenih godina, što je za sada, izgleda, najduži životni vek pominje dr Bogoljub Konstantinović (63). 

Kongres Staraca održan je pre 110 godina u Parizu. To je poslužilo dr Zavelu da izvrši anketu među osobama koje su prešle stotu godinu. Postavljeno je i pitanje šta misle da je potpomoglo njihov dug život. Odgovorilo je 50 osoba, i skoro svi su kazali da nema pravila. Većina je naglasila da je za to potrebna umerenost i život bez mnogo briga.
Takodje ćemo navesti da je BIZMARK smatrao da svoju dugovečnost duguje svom redovnom kupanju u hladnijoj vodi; GLEDSTON - dobro prožvakanom svakom zalogaju; a inženjer LESEPS i ŽAN ŽAK RUSO redovnim dugim šetnjama (64).
Na kraju, završavajući izlaganja po ovoj temi, osećam potrebu da iznesem zapažanja pripadnika moje generacije. Iako svesni blizine kraja i konačnog prestanka fizičkog života, iako imaju neodoljivu potrebu da u urbanim sredinama u dnevnim listovima pregledaju čitulje; iako odlaze na sahrane, pomene, zadušnice - uvek misle da se to samo drugima događa. Nekako pritajeno i potajno se nadaju da će baš oni biti dugovečni. Jedni, svesni svoje nemoći pred biološkim zakonima priklanjaju se religiji, molitvama i postom, da bi na taj posrednički način, kao mostom, uz svemoćnu moć Božanskog pripremili se za odlazak.
Drugi radoznalo se raspituju za novine u lečenju, uzimaju lekove, vitamine, paze na ishranu, šetaju, rade vežbe, što sve govori koliko je jaka želja da se u statusu dugovečnih, u zdravlju što duže proboravi.

Izvori, građa, napomene i literatura

1. Analiza Saveznog zavoda za statistiku, Glas 18. mart 2001, s.24. 
2. Funk & Wagnalls, Standard Dictionary of Folklore, I, New York 1949, s.27. 
3. Milan Dj. Milićević, Život Srba seljaka, Srpski Etnografski zbornik (dalje SEZB) Beograd 1894, s.337. 
4. Platon citira sumorno posmatranje ovoga sofiste i besednika koji je rado slušan i nagrađivan za svoje besede, pa je mogao imati i uticaja na javno mnjenje. 
5. Miloš Djurić, Sofisti i njihov istorijski značaj, Zbornik Filozofskog fakulteta (dalje ZFF ) III, Beograd 1955, 538, (dalje Sofisti) 
6. Petar Z. Petrović, Gruža, SEZB LVIII Beograd 1948, 408. 
7. J. Chevalier, A.Gheerbrant, Rječnik simbola, Zagreb 1983, s.585-590 
8. Srebrica Knežević, Starosna granica i kriterijumi starosti prema narodnim shvatanjima, Gerontološki zbornik (dalje GZb ) Beograd 1978, s. 1334; 
9. Srebrica Knežević Naša toponomastička terminologija inspirisana poznim životnim dobom, GZb Beograd 1978, s.145-151; 
10. Srebrica Knežević Stanovati u starosti u svome zavičaju- velika želja nekih nasih iseljenika Amerikanaca, GZb, Beograd 1979, 165-187. 
11. Marko Mladenović, Položaj starih ljudi u porodici industrijskog društva, GZb, Beograd 1978,s 171
12. Sveto Pismo Starog i Novog Zaveta, Biograd 1868, glava 2 član 17. (dalje Sveto Pismo) 
13. isto, glava 25 član 7-8 
14. Dazd je trajao 40 dana i 40 noći. Potom voda stajaše povrh Zemlje jos 150 dana. Pošto je voda usahla Noje pusti sve životinje da izadju. Izadje i on sa porodicom i prinese u znak zahvalnosti žrtvu paljenicu, Sveto Pismo s.5-6 
15. Sveto Pismo, glava 25 član 17. 
16. Petar Z. Petrović, Gruža, 419. 
17. Vuk Stefanović Karadžić, Srpske narodne pjesme, Beograd 1929, c.406-407. 
18. Gavro Djurić iz sela Piskavice imao je takodje sve svoje zube i u 92-oj godini – Miloš Zrnić, Stari Gavro dobrog zdravlja, Politika 14. februar 1973, s.18. 
19. Nikola Cvetković, Glasovita reč o velikanima, Leskovački zbornik XXXVIII Leskovac 1998, s.462. 
20. Politika 1. novembar 1998, s.19. 
21. Branko Pejović, Osmeh kraljevog gardiste, Politika 11. oktobar 2002. s. A 15. 
22. U horu veterana KUD “Nikola Tesla” u Beogradu najstariji član imao je 1978. godine 82. godine a najmlađi je bio star 62. godine – Rafailo Blam, kompozitor, Korpa cveća za veterane, Politika 6. juna 1978.; Takodje navodimo i naše kreativne stvaraoce a podvlačimo da je Milan Lj. Karović, koji ima 82 godine, napisao za samo tri meseca knjigu pesama i dao joj naslov “VEČNE TEME” (Politika 6 septembar 2002. s.A 22) 
23. Umrla najstarija srpska slikarka, Politika 21. maj 1975; P.S. Naš najstariji slikar proslavio 101 rođendan, Politika 24. oktobar 1980. 
24. Vasko Kostić Nepoznati podaci o vakcinaciji od velikih boginja, Acta historiae Medicinae (dalje ACTA ) XXIX/2 Beograd 1989,s.103. 
25. Milica Guslarka, Ilustrovana Politika br.1145 od 14. oktobra 1980. s.2. 
26. John O’Neal, Nenadmašni genije, Beograd 1951, s.262. 
27. isto, 279. Knjigu je približio našoj čitalačkoj publici izvrsni prevodilac profesor Miodrag Vanlić, direktor Pedagoške akademije a predgovor je napisao Teslin rodjak, Sava Kosanović. 
28. Posle penzionisanja posvetio se društvenom radu- bio aktivan član u Udruženju nosilaca Albanske spomenice i Beogradske sekcije Ratnika istoka- Poali D’orient – Srebrica Knezević, Poetsko stvaralaštvo kao antistresni faktor u ratnim uslovima, Za ZDRAVLJE VI Zaječar 2000, 311-343; 
29. Studenti i đaci dobrovoljci u Velikom ratu, Dobrovoljački glasnik 2002.br.19, 79-98. 
30. Hranislav Joksimović, Higijenski prosvetitelj Milan Jovanović-Batut, ZDRAVLJE XXII Beograd 1932,s.72; ZDRAVSTVENO VASPITANJE br.100 god XVIII Zaječar 2001. 
31. Božidar Knežević, Misli, Beograd 1925, član 198. 
32. D.Milenovic, Preko hleba – sekira, Politika Ekspres 15. januar 1971,s.14. 
33. Bogoljub Konstantinović, Uticaj braka i porodice na dug život, ZDRAV DOM 1933, sv.78,s.16. 
34. Miodrag Velojić, Repusnica selo kojeg vise nema (dalje Repusnica) Beograd-Minićevo 2000, 64-67 
35. Dragoljub Tomović, Svadba bez viđenja, Politikin bazar, god XVI br.375, od 7.juna 1979, s.67. 
36. Ljubomir Vojić, Sedam decenija vernosti, isto, br, 453 od 24.septembra 1981. 
37. Branislav Cvetković, Drveno ralo i kola bez eksera, Ilustrovana Politika 18. avgust 1981. 
38. D.Pavešić, Zivot bez nesporazuma, Politika 24. juni 1979,s.11. 
39. Vasko Ivanović, Tiha mudrost bilja, Politika 11. juni 1978, s.11. 
40. Milenko Popadić, Subotičanka Olga Svirčev Politika 19. novembra 1978. 
41. Milorad Dragić, Socijalni i zdravstveni problemi starosti, ZDRAVLJE 1965.br.5,s.10-11. navodi usamljenost, apatiju i melanholiju, nekad nepokretljivost, depresiju i strah a svi smo svedoci i velikog broja samoubistava starih u poslednjih nekoliko godina. 
42. Bozidar Knezević, Misli, s.103-104. 
43. Srebrica Knezević, Zdravstvena kultura i problemi narodne medicine u Jadru, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu 27, Beograd 1964, s.497; Narodna medicina u selima Siriničke zupe, ACTA Anno II/1 Beograd 1962, s.113. 
44. M.F.Protić i B.B.Pavlović, Zasluge Novosadske “Zastave” u Hercegovačkom ustanku 1876. godine, Peti naučni sastanak, Novi Sad 20-21 april 1979, 109. 
45. Praktična žena br 583, od 21. oktobra 1978, s.4. 
46. Jovan Erdeljanović, Etnološka gradja o Šumadincima, SEZB LXIV Beograd 1951, 169. 
47. Dj. Pilcević, Protekao baba-Milevin vek, Politika 18. maja 1982, s.9. 
48. Miodrag Velojić, Repusnica, prilog - rodoslovlje Rajica i Velojica 
49. M. Bjelopoljac, Planovi u dvanaestoj deceniji, Ilustrovana Politika br 1416, 24.XII 1985,s.4-5. 
50. Fotografija i navodi o pomenutoj najstarijoj našoj ženi u članku Starosna granica ..navod pod 9. 
51. Jeremija Pavlović, Maleševo i Maleševci, Beograd 1929, s.420. 
52. isto 
53. Rene Dubos, Čudesno zdravlje, Zagreb 1965, s.6 (dalje Čdesno) 
54. MilošDjurić Sofisti, 546-547. 
55. Pierre Montet, Egipat u doba Ramzesa, Zagreb 1979, s.275-276. čl desno, s. 6, 203. 
56. Politika 23. februar 1986, s.3. Rodjen u Bafalu 1861, živeo u Kaliforniji. Ženio se tri puta. Nikad nije naučio da piše i čita. Politika 22. april 1984.godine 
57. P.I. Umrla kraljica dugovečosti, Politika 24. juli 1994. s.4. 
58. Stogodišjaci sa Anda, Politika 31. mart 1978, s. 23. 
59. Lena je rodjena 1843, u polupustinjskoj provinciji Kap. Rodila je 10.dece, 
60. Politika 4 maj 1979,s.23 
61. Politika 16 april 1978 i 17 novembar 1978.godine. Čl. desno, 159. 
62. Politika 17. novembar 1978, s.23. 
63. Bogoljub Konstantinović Dužina života, Beograd 1930, s.1. 
64. Milan Zanković, Dužina čovečijeg veka, Užice 1921,s.6-7.