Predmeti za zaštitu zdravlja u Etnološkoj zbirci Narodnog muzeja u Valjevu
Health Care Objects in Ethnological Collestion in the National Museum in Valjevo

Gordana V. Marković
Narodni muzej u Valjevu

1) Beležnica sa narodnim receptima za lečenje odredjenih bolesti
ima u muzejskoj dokumentaciji Narodnog muzeja "VaLjevo" sledeće oznake: kp 1045-uk 711-knj. red. br. 9 i nema otvoren predmetni karton. U pomenutim knjigama o ovoj beležnici kaže se da je poklon Radovana Josipovića iz Latkovića (Mionica) a pripadala je njegovom dedi Velimiru Josipoviću koji je zapisivao za svoje potrebe: Zakon o čuvanju poljskog imanja koji je proglasio kralj Milan I, datumi rodjenja dece, spisak dužnika do recepata tradicionalne narodne medicine (6). U beležnici se pominje 1892. godina kao godina rodjenja jednog od petoro dece (čija?) pa je to predpostavka za njeno datovanje (7), medjutim, pri kraju beležnice se nalazi zapis koji kaže: "Dragutin Pavlović iz Latkovića platijo je interez za 10 meseci i 15 dana od 11 septembra ove 1895 pa do 15 jula 1896 god. po obligaciji koji je bio rok 11 septembar 1894 i primio kvitu" što u izvesnom smislu menja datovanje beležnice ali za ovu priču to nije od presudnog značaja. Beležnica je pisana ćirilicom sa crnim i plavim mastilom kao i garafitnom olovkom. Ima 35 strana a mnogi listovi nedostaju ili su delimično iscepani pa je nemoguće pročitati racepte na njima. Beležnica je u celini dosta oštećena. Nakon izloženog teksta pomenutog zakona sledi nekoliko recepata za lečenje šangira (reč je o nekoj vrsti ranice) ali su listovi delimično iscepani pa je otežano čitanje i razumevanje, medjutim, izložićemo nekoliko delimično nepotpunih (8): 

• "šangir se pojavi posle .............. 2-3 do 6 dana i on izgleda kao mala rupica čirić na glaviću, ili gubama ženskog uda u početku opaža se samo ranica mekana onda je šangir ............. ako je tvrda onda je opasna zbog toga je nužno da se pere često sa komovom rakijom najljućom što treba činiti dok ne poteče krv na ranicu zatim namaži ranicu sa sitnim kanforom ili šećerom i ostavi tako do drugog dana zavijeno ako ne prodje bolest do tog dana od tog, onda napravi melem od ove smese uzmi plavog kamena koliko....." (list je iscepan za ovaj deo recepta) 
• "leči i ovo šangir uzmi pečene stivse i pospi po debelo po rani i okolo u neko doba smešaj i kašiku čiste masti sa malo sitnog kanfora koliko 2 puta na vr noža to treba dobro izmešati iztući drvenom kašikom pa namazati na malo vate pa prilepiti na ranu po vru tivse menjaji veče i jutrom peri ranu mlakom vodom za 2-3 dana ozdravićeš" 
• "sa najvećim uspehom leči šangir govedje meso i crni luk useckaj 1/2 kila mesa taze i glavicu crnog luka pa sa tom smesom obavi glavić 10 i više sati zatim operi sa toplom vodom .........." (list je iscepan za ovaj deo recepta) 
• "putnici koji dobiju tu bolest treba da pritisnu sa razgorelom cigarom na ranu i da je na njoj ugase zatim oprati rakijom ili vinom i zaviju voskom ili lojem ugorelim". 

Posle ovih recepata nedostaje nekoliko listova a onda su zapisani recepti ispred kojih su redni brojevi od 1 do 72 i na kraju nekoliko recepata koji nemaju redne brojeve. Kako i dalje nedostaju odredjeni listovi a često ili su, pak, na krajevima isprljani, to se mnogi od recepata ne mogu dobro pročitati. Nakon opšteg uvida u recepte zapisane u ovoj beležnici vidimo da se oni odnose: na zdravlje ljudi, useva, stoke a tu je i nekoliko molitvi i zapisa za zdravlje i lakši porodjaj. Ovog puta izložićemo neke od njih klasifikovane prema vrstama bolesti.

Na samom početku ovog dela beležnice nalaze se dva zapisa od groznice koji su dosta nečitki a jedan od njih kaže:

• (1) "Svjati Svarko dije /ukroti Putsinu (?)/ tako i ti ukroti gospodi Treskavicu Siju od roba Božijega /voimja oca i Sina i Svjatoga duha inine i prisno Ivojeki vekov Amin" (9)
• Od iste bolesti sledeći recept koji se priprema od sledećih biljaka:
  (34) "crnjeve trave one dagodice (?) opet druge cr. trave što je kao grozd, 2 paprike suve, 3 glavice luka belog pa istuci dobro nadji plave artije uzmi i kašiku masti pa onda vrućim vatraljem pritisni neka se dobro uprži pa nako vruća privi neka stoji 24 sata." 
• Lek od glista spravljao se na sledeći način:
  (4) "istuci slatke jabuke pa iscedi vodu i pomešai sa šafranikom i pi dok ne istera napolje gliste." 
• Od velikog kašlja i kašlja preporučuje se nekoliko recepata koji se pripremaju od biljaka:
  (5) "istuci koren od bokvice iscedi vodu pomešai žutog šećera pa pi ujutru i veče"
  (65) "drenov cvet i šipkov kuvai pa pi onu čorbu jutro i veče". 
• Od zubobolje i bolesti usta se preporučuje nekoliko tradicionalnih metoda lečenja i to jedan zapis, preparat napravljen od prehrambenih namirnica i delova životinje:
  (14) "Hristos putem ............ / čelavjek na kamen sjedet rida i plače/ pitogo Hristos šta ti je / čelovjek velimu boleme zub te ridam plačem/ veli Kristos izidi crvu...... zub/ Amen"
  (49) "kad zub boli uzmi belog šećera, bibera, soli u jednoj meri i to u plekanoj kašici rastopi na žeravici pa naliti istija šupalj zub"
  (56) "kad zub boli nadji konjski zub pa ga žeži u vatri pa turi u lulu pa sa duvanom puši"
  (44) "kada usta bole i oko zuba .... 8 drama tivse kore rastove 35 drama, čiste vode 180 drama kuvati to sve pola sata pa procedi i dodai živog sirćeta 75 drama sa time isperi usta 10 minuta". 
• Za bolesne uši preporučuje se nekoliko preparata a jedan od njih kaže:
  (6) "nadji od ajgira vršku pa iscedi u oku vode i suni po nekoliko kapi u uvo"
  (48) "nadji miše goliće pa turi u polić zaitina ostavi prema suncu u maju mesecu neka stoji nekoliko dana posle suni u uvo jednu kap". 
• Jedan zanimljiv zapis savetuje se u slučaju glavobolje:
  (26) "Adama glava boli / Adam dade Devi / Deva dade moru / more dade zemlji i dade travi / trava dade rosi / rosa dade magli / magla dade Suncu / Sunce dade vetru / vetar odnese od roba Božijega / Amin". 
• Pored recepata u kojima se odnos sastojaka izražava poznatom jedinicom mere za težinu - gram ("dram"), sastojci koji se pripremaju u slučaju bolesti sipnje, bolova u ledjima i kad čovek otiče, izražavaju se novčanim jedinicama para i groš a neki se pripremaju i od životinja:
  (69) "od sipnje kad čovek zavtiva uzmi meru zaitina groša šećera 2 groša kafe i malo preletne slanine pi zaitin, pi kafu sa šećerom jedi slaninu sve naštinu"
  (41) "kad ledja bole uzmi za 10 para knafora 1 groš živog sirćeta 4 glavice belog luka 20 para zajtina sve to pomešati i nadji ječma pa kuvati i pari vrućim a onim trljai po damarima niz ledja"
• (60) "od debele bolesti kad čovek počne oticati nadji žabu što se nalazi pod kamenom tri četiri pa sagori pa onam pepeo u čašu sa vodom pomešai i pi po jednu komovicu."

Već je pomenuto da se u ovoj beležnici nalazi i nekoliko recepata koji se primenjuju u slučaju bolesne stoke i zaštite useva:

• (55) "za čele na Božić pre Sunca kada se pije medljana rakija treba da svi ukućani posedaju oko vatre i uvate se za ruke pa neće roi nikud" 
• (67) "kad vola i konja oko boli stuci čiste srče dobro sitno i prosi i uzmi zelene čove pa sagori u vatri pa pomešati zajedno sa srčom i turi u cev pa onu prašinu suni u oko" 
• (11) "da grad vinograde ne bije, da ujutru na Božić pre Sunca uzme oku vina i ode u vinograd i oreži 3 čoklje pa zali vinom." 

Opšte je poznato da zdravlje ljudi zavisi od lične higijene ali i stambenog prostora pa su i u prošlosti ljudi vodili računa i o tome:

• (37) "od buva ukuvati list od bundeve u bakraču pa poli tako vrućim po sebi" 
• (38) "od stenica u leto od mlade konoplje list istuci i iscedi onu vodu pa po duvaru maži gde su stenice". 

U prošlosti su ljudi verovali da bolesti mogu nastati ako se na nešto nagazi ili se bace čini pa se u ovoj beležnici nalaze zapisi i molitve za ozdravljenje od ovakvih bolesti ali su dobrim delom nečitke ili su iscepani listovi, ali evo jedne:

• (46) "od zlih očiju nađi od jelena rog i od koze čupe pa se nakadi na tim kad podješ u svet." 

Tradicionalna kultura naših prostora veliku pažnju je posvećivala obezbedjivanju potomstva. Zato se vodilo računa o zdravlju žene a preduzimale su se i različite mere za koje se verovalo da obezbedjuju lakši porodjaj:

• (8) "koja žena dece nema da pre Božića nadje od zečice sala sirište i srce da ispeče suvo na ugljenu pa da se na Božić tim omrsi" 
• (58) "dan Svete Bogorodice / molitvami Gospodu Isusu Hristu slava Tebje / molim ti se ja ..... spasitelju blagi /pmičniku izbavitelju svakja skarbi i pogani / pridi nami grešnicu oka dani i pomozi i pokrimja krilom tvojimja prepadajtesja moljuščisja milostivi /budi o gospodi sokranimja osvobodimija on svakijah zla / imetija od bijesa nečistogo od strijemi ............ od strijemi krvopilnici i prozdrljivci / daruj mi zdravlje krepkost i bodrenost pri poroždeniju / osir..sluja jako blago i čelovjekoljubec samo da mi mplitvamja .............. / molitvami o Isusu Hristu i .............. i Bogorodica imajušći san Matere Božije pri sebi nebudet imati muku pri poroždenju valdač". 
  Izloženi recepti nam pokazuju da se u narodnom lečenju koristilo više metoda kao što su zapisi i molitve (uglavnom kombinovani elementi hrišćanske i narodne religije), raznovrsno lekovito bilje i prehrambene namirnice (vino, beli luk, so) od kojih su se pripremali napici i melemi, dok su se delovi životinjskog tela koristili za pravljenje leka-melema ili u magijske svrhe.

2) Amajlija zapis ili molitva protiv kuge u etnološkoj dokumentaciji Narodnog muzeja u Valjevu zavedena je pod inventarnim brojem 435 a poklonio ju je muzeju 16. maja 1980. godine Aleksandar Radosavljević iz Lelića (Valjevo). Molitva je napisana na tabaku papira crnim i ljubičastim mastilom. "Na prvoj strani iznad teksta su 4 simetrično rasporedjena, dva veća i dva manja crna pečata ovalna otiska, tri sa hrišćanskim motivima i likovima svetaca, jedan heraldičan: dvoglavi orao sa krunom iznad. Na drugoj strani u donjem desnom uglu takodje tri otiska, sva tri sa hrišćanskim motivima, dva ovalna - veći i manji, treći trouglast. Zapis je bio savijen na 8 delova. Pripadao je Aleksandru Radosavljeviću iz Lelića, zidaru, a nasledio ju je od svog pradede Stevana Radosavljevića koji je umro 1915. u 87 godina kao molitvu koja se nosi kao zaštita od kuge. Verovatno je iz druge polovine 19. veka i da je nošena kao amajlija radi zaštite od bolesti, pošto se pominju Stevanovi sinovi (10)."
U literaturi (11) se kao posebna vrsta hrišćanskih amajlija (hamajlija) pominju zapisi. Zapisi su se pisali na različitim vrstama materijala i nosili na različitim mestima što je zavisilo od vrste bolesti zbog koje se nosi ili neke druge neprijatnosti od koje se čovek želi zaštititi. Ovakvi zapisi najčešće predstavljaju spoj hrišćanskih elemenata, najčešće likovi svetitelja zaštitnika porodice, i elemenata stare narodne religije koje se zasnivaju na bajanjima i verovanju u čarobne reči. Tekst ove amajlije - zapisa sadrži sve te elemente i glasi:
"Vo imja oca i sina svjatogo Duha Amin

Molitvami svjatogo Arhangela Mihaila od nečastivoga duha, od Mora, od nazora, od volka, od vetra nečista Amin. Jegda svjatij Arhangel Mihail idjašče sa gora Eleonskih i srete vješticu vlas joj do zemlje, oči kako oganj ruke i zubi krvavi, i reče svjatij Arhangel Mihail od kudu jesi ti čelovječe i što ime tvoje, ona že reče ja sam vještica roda čelovječeskog gutatelnica, i s každu izesti čelovjeka ja noću ulazim u kuću kako Medvedica, kako kurjačica, kako golubica, kako zmija uvračajut zato se i zovem četvoronoćnica i s každu serdcu mome od kada se pak rodila sveta djeva Marja učim decu klati, svetinja i Slova Božja i kada se pak tamo da u bezpočinu u morske dubine, uvatitesja i onda svjatij Arhangel Mihail svjazaju i poče biti palicom željeznom pljevom (?) že ona reče živ Gospod Bog Savaot Višnji neodpuščajut svjataja donde že nezakklinešimja takovaja tvorjašče i potom zakle ga vještica, takoti Gospoda Boga Savaota Višnjeg nemoj mene više udarati, sva ću ti imena moja pokazati i gdi god budu moja imena i onom domu pri čolovjeku i otroku, popisana tu ja nikakva zla učiniti ne mogu. Imena vještica, 1. vještica 2. obrečnica 3. oblaznica 4. naruša 5. sati 6. ubica 7. aina 8. molila (?) 9. voinani 10. mlečnica 11. bludnica 12. klevetnica 13. množestvo 14. saul 15. anajen 16. vrug 17. mora 18. sati 19 kunago.
Protrena sraznici i pokaza sva imena svoja, a ova molitva da je na pomoći i na oproščeniju Rabu Božjem Vladimiru, Čedomiru i Radomiru Radosavljevići i svegda ininje i prisno i vovjeki vjekov Amin." 

3) Amajlija ikona sa likom Bogorodice u etnološkoj dokumentaciji Narodnog muzeja u Valjevu ima inventarni broj 133 a muzej je prispela kao poklon Negovana Mitrovića iz Pambukovice (Ub) 1957. godine (12). Ikona ima dimenzije 5,5 x 6 cm i debljinu 0,5 cm i opisana je na sledeći način: "radjena je bojama na drvenoj podlozi u obliku pravougaonika sa jedva vidLjivim tragovima pozlate. Lice ikonice opervaženo reljefnim četvrtastim okvirom. Na ikonici predstavljene Bogorodice od koje su najjasniji detalji glava i ruke a na ostaloj površini skinuta je boja. Upotrebljavana je kao amajlija koju su nosili u rat i kao amajlija porodilja koje su je držale u ruci pri porodjaju kako bi se lakše porodile (13)." Pretpostavlja se da je ovo bio triptih ali joj nedostaju dva dela.
Amajlije u obliku ikona veoma su rasprostranjene i veruje se da one štite kako pojedinca, tako i sve ukućane i celokupno domaćinstvo. 

4) Minijaturna sveta knjiga Koran dimenzija 2,5 x 2 x 1 cm zavedena je u etnološkoj dokumentaciji pod inventarnim brojem 332. Knjiga je zatečena u muzeju i o njoj nema dovoljno podataka ali se pretpostavlja da je doneta sa hadžiluka i da je bila u upotrebi kao amajlija (14). Upotreba ove muslimanske verske knjige ili delova ove knjige kao amajlije bilo je veoma rasprostranjeno a zbog blizine Bosne pretpostavka je da je možda došla sa tih prostora. 

5) Već je pomenuto da se u etnološkoj dokumentaciji pominju još dva predmeta a to su jatagan za "salivanje strave" i kamdžija koja se u narodnom lečenju koristila od proigisli i za "salivanje vode" kada se dete prestravi. Ovi predmeti su u muzej prispeli davne 1957. godine iz sela Pričević (Valjevo) i u medjuvremenu zagubio im se trag pa ćemo navesti samo zanimljivo narodno predanje o kamdžiji koje kaže: "neki je Turčin ubio Srbina lupivši ga ovom kamdžijom po vratnim žilama. Prilikom zarobljavanja Turaka oduzeta je ova kamdžija. Njom su počeli kasnije da -salivaju stravu- jer kamdžija kojom je čovek ubijen ima naročitu moć lečenja bolesti (15)."
Metode tradicionalnog lečenja kao i verovanje u nadprirodne uzročnike bolesti, dobrim delom pripada prošlosti ali se još uvek u ovom delu Srbije (selo Komirić, Zavlaka) mogu naći ljudi koji "uspešno" leče bolesti nastale usled "nagaza", uroka ili, pak, "nameštaju" ruke, noge, nepce kod dece i slično. Istraživanje njihovog načina rada i izložena gradja o predmetima za zdravlje u etnološkoj zbirci Narodnog muzeja u Valjevu, može biti dobar osnov za detaljnije istraživanje ovog segmenta tradicionalne narodne kulture ovog prostora. U ovom radu date su samo osnovne kataloške napomene o predmetima i tradicionalnim metodama lečenja koji se uglavnom zasnivao na upotrebi lekovitog bilja, predmeta životinjskog porekla i magijsko-religijskim elementima, tako da se istraživanje u ovom pravcu može nastaviti. 

Napomene, izvori i literatura

1. Sima Trojanović, Glavni srpski žrtveni običaji i starinska srpska jela i pića, Beograd 1983.g. str. 38; 
2. Dragomir Antonić, Narodni običaji kao jedan od integrativnih elemenata porodice u Valjevskoj Kolubari, Istraživanja VI Valjevska Kolubara, Valjevo 1990.g. str.335-342; 
3. Petar Petrović, Lila, olalija i srodni običaji, GEM u Beogradu, knj. 2 tom II Beograd 1927.g. str. 4-17; 
4. Dragoljub Divljanović, O pojavi i suzbijanju kuge u Okrugu valjevskom 1837, Akta historica medicinae, pharmaciae, veterinae, Anno II 1, MCMLII 
5. Na formiranju etnološke zbirke Narodnog muzeja "Valjevo" u proteklih pet decenija radili su: Vidosava Milosavljević, Djordje Tešić, Radmila Tešić i Borivoje Pantić. Zaslugom pomenutih kolega , predmeti o kojima će u ovom radu biti reči su prikupljeni, muzeološki obradjeni i čuvani. Ovog puta se najsrdačnije zahvaljujem kolegama R. Tešić i B. Pantić koji su mi omogućili pristup etnološkoj zbirci i dokumentaciji i pružili korisne sugestije. 
6. Petar Petrović, Lila, olalija i srodni običaji, GEM u Beogradu, knj. 2 tom II Beograd 1927.g. str. 4-17; 
7. Beležnicu u knjige unela kustos Radmila Tešić 14. 4. 1986.g. 
8. Prema mišljenju kustosa Radmile Tešić. 
9. Sve recepture iz beležnice biće izložene orginalnim jezikom a na mestu reči koje nisam mogla da pročitam stavljene su tačkice. Zbog nemogućnosti da se neke reči pročitaju izložiću samo one recepture kojima nedostatak ovih reči ne menja mnogo smisao tj. ponudjeni recept se može razumeti. 
10. U zapisima i molizvama koristiću kose crtice za odvajljnje rečenica i delova a radi lakšeg razumevanja smisla date molitve jer je orginalni tekst dosta nečitak. Sam zapisivač je retko koristio znakove interpunkcije i veliko slovo.
11. Predmet obradaila Radmila Tešić muzejski savetnik, 1985. 
12. Tihomir Djordjević, Zle oči u verovanju Južnih Slovena, Prosveta - Beograd 1985.g. str. 255-258;
13. Predmet je u muzejske knjige uvela Vidosava Milovanović (1957) a kataloški obradila Radmila Tešić (1976). 
14. Kataloška obradila Radmila Tešić (1976). 
15. Predmet je obradila kustos Radmila Tešić 1983. godine. 
16. Etnološka dokumentacija inventarni broj 135.