|
U tradicionalnoj kulturi srpskog naroda bilje igra veoma značajnu ulogu. Ono se može posmatrati sa nekoliko aspekata. Ekonomski aspekt koji podrazumeva korišćenje biljaka za ljudsku i stočnu ishranu, za ogrev, za gradju i izradu raznih upotrebnih predmeta. Medicinski aspekt podrazumeva korišćenje neotrovnih i otrovnih biljaka za lečenje raznih bolesti. Antropološko-kulturološki aspekt podrazumeva ulogu bilja u duhovnoj kulturi. Biljke simboli zdravlja objedinjavaju sve ove aspekte.
Cilj ovog rada je da sistematizuje i analizira biljke simbole zdravlja u tradicionalnoj kulturi Srba i ukaže na njihov značaj u savremenoj zaštiti zdravlja.
Beli luk (Allium sativum)
U narodnoj medicini i gatanju ima najveći značaj (Čajkanović, 23). Narodna poslovica kaže: Ti mene čuvaj od nokta, a ja ću tebe od svakog zla. Na njega ne sme nikakva nečastiva sila. On je najuniverzalniji apotropejon u biljnom carstvu. Kao stalni apotropejon drži se u kući iznad vrata, upliće u ivanjdanski venac. Nosi se za vreme nekrštenih dana i pokladama kao zaštitu od svake nečastive sile. Ljudi se njime mažu, ili ga jedu. Naročito je korišćen za zaštitu novorodjenčeta i porodilje. Detetu se meće pod glavu, njime se maže, da bi bolje spavalo i napredovalo. Naročito je jak beli luk pronikao kroz glavu ubijene zmije. On leči najteže bolesti, epilepsiju naprimer. Korišćen je kao predohrana protiv kolere (čume) ili bilo koje druge epidemije. Danas se smatra da je najbolja preventiva protiv gripa, kijavice... U narodnoj medicini on je univerzalno sredstvo koje deluje i tamo gde nikakakvo drugo ne pomaže. On se kao narodni lek upotrebljava za mnoge bolesti: gušobolja, glavobolja, groznica, tifus, žutica, krajnici, otoci, zubobolja, uhobolja, čmičak, kao melem za rane, od ujeda besnog psa i mnoge druge. Lečenje se obično vrši uz odredjene ritualne radnje i po odredjenim magijskim propisima.
U arheologiji Balkana česte su ogrlice u obliku glavica belog luka koje se izradjuju od keramike, ćilibara, stakla i metala. Srebrna ogrlica iz Bele Reke kod Šapca, koja potiče iz 2. veka naše ere, uradjena je u obliku venca belog luka, odnosno alkama medjusobno spojenih glavica.
Beli luk sadrži: sumporni heterozid, sumporna etarska ulja i alicin.
Bosiljak (Ocimum basilicum)
Bosiljak ima veoma važnu ulogu u kultu, religiji i medicini kod srpskog naroda. On ga prati od rodjenja do smrti. Po legendi on je samonikao na Hristovom grobu, ili po drugoj varijanti na Golgoti. Bosiljak je siguran apotropejon. On se u bašti prvi seje, pa posle sve ostalo. On je obavezan u svakoj kući i u savkom dvorištu. Bogojavljenskom vodicom svi se zapoje i njome umivaju. Isto se čini i sa osvećenom vodicom za slavu, uskrs ili bilo koji drugi praznik. Veruje se da ta vodica godinu dana neće da se pokvari. Njime se hladnim i toplim čajevima, kupkama i melemima leči prehlada, kijavica, ujed zmije i otrovnih insekata, kuga, a koristi se i kao zaštita, odnosno preventiva kićenjem. Njegovo latinsko ime se prevodi kao carska trava. Ima elemenata da je naziv izvorno srpski u značenju božiji lek, božiji cvet (ljiljak) i vasilek, sve lek, lek od svega.
Bosiljak sadrži: etarsko ulje, tanin, saponin, cineol, linalol i gorke materije.
Vrba (Salix)
Njome se ritualno medjusobno šibaju deca i odrasli na Mladence, Lazarevu subotu (Vrbicu) i Cveti, pri čemu se govori Rasti rasti ko vrbica. Dete se blagosilja da raste ko vrba. Vrbovim prutom se opasuje na Cveti, Mladence, Đurdjevdan, zdravlja radi. Kao apotropejon grančice vrbe se vešaju na vrata i prozore. Vrba se kao lek koristi protiv mnogih bolesti: groznica, glavobolja, kašalj, groznica.
Vrba sadrži: salicilnu kiselinu, tanin, gumu, vosak, smole, kalcijumoksalat, salikozid i
saligenol.
Glog (Crataegus oxyacantha, Crataegus nigra i Pruns spinosa)
Najmoćniji apotropejon u tradicionalnoj srpskoj kulturi. Samo njime se ubijaju vampiri. Radi zaštite od zla i bolesti njime se kiti kuća. Dobro ga je jesti zdravlja radi.
Glog sadrži: saponizid, adenin, flavonski i antocijanski heterozid, holin, izomilamin, alkilamin, acetilholin, tanin, aromatske aminokiseline, vitamin C, masti, etarsko ulje, karoten, adenin, guanin i belančevine.
Dren (Cornus mas)
On je inkarnacija zdravlja kod Srba. Vrlo je raširena poslovica Zdrav ko dren. Njegov pupoljak se stavlja u božićnu česnicu i ko ga nadje biće zdrav cele godine. Njegovim pupoljkom se na Božić prvo pričešćuje i moli Bog da da zdravlje. Upotrebljava se kao veoma jak apotropejon protiv zlih sila i bolesti. Njime se kiti kuća, obavezan je u Božićnom obredu, njime se kiti pečenica, šara česnica. Plod se upotrebljava kao lek i preventiva protiv mnogih bolesti.
Dren sadrži: glikoksalnu kiselinu, organske kiseline, vitamin C, tanin, pektin, šećer i sluz.
Zdravac (Geranium macrorrizum)
Zdravac je niska, neupadljiva biljka skromnog cveta i jakog mirisa. On je biljka koja sami svojim imenom simbolizuje zdravlje. Najveću snagu ima zdravac ubran na biljani petak uoči Đurdjevdana. Iako se tada bere i drugo bilje, sam ritual se zove idenje u zdravac. On se meće u vodu u kojoj se ljudi kupaju na Đurdjevdan i Uskrs. Od njega se pletu venci zdravlja radi.
Zdravac sadrži: etarsko ulje, tanin, flavonski heterozid i holin.
Jabuka (Pirus malus)
Plod jabuke je kod Srba opšti simbol dara i darivanja. U tradicionalnoj kulturi zdravlje je najveće bogatstvo. Boga molimo prvo za zdravlje: Daj Bože, života i zdravlja. Zdravlje je prvo što možemo da poželimo drugima. Samim tim je plod jabuke, svojom zdravo crvenom bojom i loptastim oblikom, jedan od tradicionalnih simbola zdravlja. Kao takva jabuka se obavezno nosi kao dar detci, bolesnim, kao i svim drugim. Dobra devojka se poredi sa jabukom: zdrava i jedra ko jabuka. Jabuke su se čuvale u kući, najčešće u prozoru, zdravlja radi. Po hrišćanskom učenju jabuka je rajsko drvo. Ona je i drvo znanja. U narodnim umotvorinama postoji od zlata jabuka. Nijedno drugo voće ne može biti zlatno. Zlato je simbol besmrtnosti, čistoće i bogatstva. U tradicionalnoj kulturi Srba upravo je zdravlje najveće bogatstvo, a sama čistoća je pola zdravlja. Na taj način i jabuka preuzima veliki deo simbolike zlata kao dopuna sibolike zdravlja.
Jabuka sadrži: tanin, pektin, galotanin, vitamine A, B, C, šećer, etarsko ulje, fosfor, geraniol, acetaldehid, jabučnu, mravlju, karponsku i limunsku kiselinu.
Lipa (Tilia)
Lipa je kod Srba i drugih Slovena sveto drvo. Greh ju je poseći. Ne koristi se za ogrev i gradjevinski materijal. Iz nje se vadi živa vatra čija je primarna uloga u očuvanju zdravlja. Drvo lipe je bilo obavezno prisutno u blizini kuće. Grančice lipe sa listom i cvetom su čuvane u kući zdravlja radi. Čaj od lipe simboliše zdravlje u kući.
Lipa sadrži: sluzi, šećer, tanin, etarsko ulje, manitol, farnezol, vitamin C i vosak.
Čuvarkuća (Sempervivum tectorum)
Sva narodna imena ove biljke vezana su za život i zdravlje: uzludobar, ozluživ, podsiluživ, vazdaživ. Isto značenje imaju i latinski nazivi sempervivum i grčki aeixwn. Čuvarkuća čuva kuću od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je čuvarkuća bolja na kući nego dva psa pred kućom.
Čuvarkuća sadrži: jabučnu i mravlju kiselinu, soli, vosak, sluz, šećer, gumu i mineralne sastojke.
Pregled biljaka simbola zdravlja i analizom njihovog sastava jasno se uočava da sve one sadrže čitav niz antibakterijskih materija koje nesumnjivo preventivno deluju na očuvanje zdravlja. Čini nam se da je upravo taj farmakološki sastav i uticao da ove biljke postanu simboli zdravlja, a da je znatno manji uticaj fizičkog izgleda same biljke i njene uloge u profanom životu. Zbog svega toga neophodno je multidisciplinarno nastaviti etnomedicinska i farmakološka istraživanja ovih biljaka i aktivno ih uključiti u život savremenog čoveka.
Sve navedene biljke bi trebalo proglasiti strogo zaštićenim vrstama najvišeg stepena nas radi, naših potomaka radi i zdravlja radi.
|
|
