|
||||||||
UDK: 616-056.3-08:615.37 | ISSN 0350-2899, 29(2004) 3 p.190-192 | |||||||
Pregledni članak Imunoterapija alergijskih bolestiZorica Redžić Roško |
||||||||
Sažetak: Alergen specifična imunoterapija (ASIT) je za sada jedini etiološki postupak u lečenju alergijskih bolesti. Pretpostavljeni mehanizam delovanja ove terapije je promena ravnoteže koja postoji između T-pomažućih limfocita (TH/TH2) u korist TH1 ćelija. In vitro parametri koji se prate tokom ASIT su alergen specifični IgE, IgG, kao i ECP. U pogledu načina aplikacije, trenutno je izvesna prednost na strani sublingvalne u odnosu na supkutanu imunoterapiju. Ključne reči: ASIT, imunoterpija, alergija, T limfociti Napomena: sažetak na engleskom jeziku Note: summary in English |
||||||||
Alergen specifična imunoterapija (ASIT) je za sada jedini etiološki
postupak u lečenju alergijskih bolesti. Pretpostavljeni mehanizam
delovanja ove terapije je promena ravnoteže koja postoji između T-pomažućih
limfocita (TH/TH2) u korist TH1 ćelija. In vitro parametri koji se prate
tokom ASIT su alergen specifični IgE, IgG, kao i ECP. U pogledu načina
aplikacije, trenutno je izvesna prednost na strani sublingvalne u odnosu
na supkutanu imunoterapiju. Ključne reči: Alergen specifična imunoterapija (ASIT) predstavlja efikasan tretamn za alergijske respiratorne bolesti posredovane IgE mehanizmom. Ona, ustvari, predstavlja administraciju vakcina sa postepenim povećanjem količine alergena alergičnoj osobi, sve do postizanja doze koja je efikasna u anuliranju simptoma koji nastaju nakon ekspozije određenomn aleregenu. Prema preporukama SZO, imunoterapija je jedini treman kojim se prioridnim putem, modifikuje bolest i njena progresija. Imunoterapija primenjena na vreme je odlična prevencija razvoja astme. Ako znamo da između 10 i 20% svetske populacije boluje od nekog vida respiratorne alergije, a skoro 80% dece i 50% odraslih obolelih od astme za osnovu bolesti imaju alergiju, onda je razumljivo ogromno interesovanje koje vlada za ovaj vid terapije. Počeci ovakve terapije datiraju sa kraja 19-og veka, da bi se sa kontinuiranom primenom počelo u drugoj dekadi 20-og veka (Noon i Freemen). Tek posle 80 godina primene, u poslednjih 15 godina su nam poznati imunoloski mehanizmi koji leže u osnovi ovakvog načina lečenja. Kod zdravih osoba, postoji ravnoteža između TH1 i TH2 odgovora koji je definisan uzajamnim uticajem mreže citokina na njihovu pordukciju. Opšte je poznato da su alegijska oboljenja karakterisana TH2 imunim odgovorom (povećana produkcija IL4, IL5, povećana aktivnost CD4 ćelija, eozinofila i mast ćelija) koji igra vaznu ulogu u indukciji i održavanju alergijske kaskade. Imuoterapija modifikuje T-ćelijski odgovor. T ćelije predstavlju glavni cilj ASIT. Uspešna imunoterapija povezana je sa pomakom u produkciji citokina (IL4/IFN-γ) kao posledicom down-regulacije TH2 odgovora i indukcije TH1 odgovora. Znatan pad u migraciji CD4 ćelije i eozinofila u ciljna tkiva i skok CD8 ćelija uočen je posle uspešnog imunoterapijskog tretmana. Uprkos brojnim farmaceutskim preparatima za prevenciju i lečenje senzibilisanih pacijenata, tradicionalna imunoterapija sa alergenskim ekstraktima predstavlja jedinu intervenciju koja indukuje alergijsku toleranciju. Ovo se postiže migracijom alergen specifičnih CD8 T-ćelija u ciljna tkiva, kao i povećanom produkcijom blokirajućih antitela IgG4 klase. Slika 1. T-ćelijski citokini u regulaciji imunog odgovora. |
||||||||
Monitoring efektivnosti ASIT baziran je, pre svega, na kliničkom odgovoru,
redukciji medikamentne terapije, i na in vitro imunološkim parametrima.
Imunološka događanja koja su u vezi sa uspešnošću ASIT su: indukcija
alergen specifičnog IgG, redukcija u broju efektornih i inflamatornih
ćelija, redukcija oslobađanja medijatora, inhibicija oslobađanja T4
ćelija, indukcija supresornih CD8 ćelija, smanjena produkcija TH2 i
povećana produkcija TH1 citokina. Sagledavanjem suštine imunoloških događanja,
otvaraju nam se vrata ka paleti imunoloških i inflamatornih in vitro
parametara bitnih za praćenje efekata imunoterapije. Oni obuhvataju
detekciju serumskih antitela (alergen specfican IgE i IgG4), celularnih
markera (CD4, CD8, CD23), T-ćelijskih citokina (IL4, IFNγ, IL12) i
inflamatornih markera (ECP). Tokom uspešne imunoterapije dolazi do pada
alergen specifičnog IgE, a porasta alergen specifičnog IgG4 antitela u
serumu pacijenata. Takođe, zajedno sa povlačenjem simptoma bolesti dolazi
do smanjenja nivoa ECP u serumu. Ovi parametri su pogodni za rutinsko
praćenje efekta imunoterapije. Danas najčešće primenjivani oblici imunoterapije su:
Na našem području primenjuju se dva osnovna oblika imunoterapije:
supkutana i sublingvalna. Efikasnost supkutane imunoterapije je dobro
dokumentovana, posebno na polene trava, u periodu tretmana 3-5 godina.
Terapija počinje niskim koncentracijama alergena i doza se povećava sve
dok pacijent ne postigne maksimalnu dozu, tj. dozu održavanja, koja varira
za svakog pojedinačnog pacijenta. Doza održavanja se daje na 4 nedelje u
intervalu 3-5 godina što rezultira zaštitnim efektom nakon prestanka i do
3 godine. Supkutana imunoterapija se primenjuje kod pacijenata alergičnih
na: venome insekata (pčela, osa, stršljen ), različite vrste polena ili
kućnu grinju. |
||||||||
LITERATURA
|
||||||||
Adresa autora: Zorica Redžić Roško, Đure Đakovića 9, 19000 Zaječar E-mail: rosko@ptt.yu Rad primljen 29. 06. 2004. Rad prihvaćen 31. 07. 2004. Elektronska verzija objavljena 16. 09. 2004. |
||||||||
|
||||||||
Infotrend Crea(c)tive Design | Revised: 20 May 2009 | |||||||