|
Поштoвани уредниче
Обраћам Вам се на овај начин да бих указао на следеће моје ставове:
- Мишљења сам да је потребно Тимочки медицински гласник штамапти на
српском језику и да је потребно да аутори (сем, наравно, оних из
иностранства) своје радове шаљу на матерњем, тј. српском језику.
- ТМГ треба штампати ћирилицом.
- Сажетке на енглеском језику не треба ограничавати, већ дати
могућност колегама из других земаља да се што боље упознају са радом.
Што се овога тиче, сматрам да је електронска верзија ТМГ-а сасвим
довољна и то ће највероватније бити најчешћи начин упознавања са нашим
часописом.
Разлози за овакав мој став су следећи:
- Приближавање Eвропи треба учинити подизањем нивоа квалитета радова и
техничке израде. Језик и писмо је нешто што треба неговати, чувати и,
надам се, сачувати.
- Сем псовки, понеке песме, по чему смо познати у свету, мишљења сам
да је потребно да се и научна реч чује на српском језику.
Са жељом да ТМГ буде још бољи, квалитетнији, да нам и даље помаже у
стручном раду
др Срђан Николић
ПС. Молим Вас да овај мој коментар штампате ћирилицом.
Zahvaljujem na pismu, primedbama i predlozima. Uređivanje medicinskog
časopisa nikada nije konačno i uvek ima mesta poboljšanjima. Zato je svaka
sugestija dobrodošla i biće uvek pažljivo razmotrena.
Dilema oko jezika na kojem se pišu članci u Timočkom medicinskom glasniku
postoji od samog pokretanja časopisa i uglavnom se odnosila na sažetke (sažeci
su prevođeni na engleski, francuski, nemački, ruski). Puni tekst članka je
uvek bio na srpskom. Pokretanjem elektronske verzije i formiranjem web
sajta, časopis izlazi iz regionalnih okvira i pojavljuju se autori iz
inostranstva, te, samim tim, njihovi članci nisu na srpskom. Dilema ostaje
oko članaka koji su na engleskom a pišu ih autori čiji je maternji jezik
srpski. S druge strane, sugestija da dužina sažetka na engleskom ne bude
ograničena, takođe zaslužuje pažnju. Uredništvo Timočkog medicinskog
glasnika upravo priprema novo "uputstvo autorima", gde će detaljno
definisati sve varijante oko jezika članaka.
Upotreba ćiriličnog ili latiničnog pisma varira od časopisa do časopisa.
"Srpski arhiv za celokupno lekarstvo", na primer, tradicionalno izlazi na
ćirilici, i vrlo dosledno poštuje taj princip. Timočki medicinski glasnik,
takođe tradicionalno, izlazi na latinici. Pošto je u našem časopisu
akcenat na medicinskom sadržaju, koncept se ne menja, tako da će TMG i
dalje izlaziti na latinici. Ukoliko bi suština nekog članaka bila bitno
izmenjena ako se štampa latinicom, uredništvo će na zahtev autora to
razmotriti i, ukoliko je to tehnički izvodljivo, štampati ga ćirilicom
(kao što je na primer rad "ЛЕЧЕЊЕ РЕЧИМА У ТРАДИЦИОНАЛНОЈ КУЛТУРИ
ПИРОТСКОГ КРАЈА",
TMG, Vol 29; Suppl 1: 52-58).
Emil Vlajić,
glavni urednik |
|