Arteficijalni abortus - metod kontracepcije ili nužno zlo

Ljubica Milošević (1), Jasmina Diković (2), Ljiljana Jovanović (3), Dragoslav Kalinović (1),
Sergije Kržanović (4)
(1) Zdravstveni centar Zaječar, Ginekološko-akušerska služba
(2) Zdravstveni centar Zaječar, Ginekološko-akušerska služba
(3) Zdravstveni centar Zaječar, Služba opšte medicine
(4) Zavod za zdravstvenu zaštitu "Timok"

Napomena: sažetak na engleskom jeziku
Note: summary in English

UVOD

Osnovni koncept savremene perinatologije – pravo novorođenčeta da se rodi telesno, duševno i emocionalno zdravo – počinje sa planiranjem porodice. Neplanirano, neželjeno rođenje možemo onemogućiti sprečavanjem začeća (kontracepcija) ili prekidom trudnoće – abortus(1). Abortus ili pobačaj je prekid trudnoće čije trajanje nije osposobilo fetus za život izvan materice[1]. Arteficijalni abortus je pobačaj kod koga se namerno, nasilno, veštački prekida trudnoća. Instrumenti za veštački prekid trudnoće postojali su još kod starih Grka i Rimljana [2]. Tehnika aspiracije uterusa počela se primenjivati u Kini [3], zatim u Sovjetskom Savezu, a 1963. su se naši ginekolozi upoznali sa tom metodom na kongresu ginekologa u Moskvi, pa se od tad primenjuje i kod nas [1]. 2/3 čovečanstva živi u zemljama koje su liberalizovale stav prema abortusu, a 1/3 u zemljama gde je zahvat ili zabranjen ili dozvoljen samo iz medicinskih, eugenetičkih ili pravno-etičkih razloga [4]. Abortus kao oblik kontrole rađanja u zemljama istočne Evrope i kod nas liberalizovan je znatno pre no što su moderna kontraceptivna sredstva postala široko dostupna [5]. Epidemiološke odlike u zemljama tranzicije u oblasti reproduktivnog zdravlja su izuzetno veliki broj veštačkih prekida trudnoće, od kojih 3% kod adolescentkinja [6] . I u Srbiji je aretficijalni abortus dominantni metod kontrole rađanja kod žena generativnog doba [7].

MATERIJAL I METODE

Retrospektivnom studijom materijala sa Ginekološko-akušerskog odeljenja, Dispanzera za žene i Zavoda za zdravstvenu zaštitu »Timok« Zaječar u periodu 1990. - 2003. praćeni su broj arteficijalnih pobačaja, broj spontanih pobačaja, broj porođaja i broj pregleda u cilju korišćenja modernih kontraceptivnih sredstava žena generativnog doba.

REZULTATI I DISKUSIJA

Pouzdanih podataka kod nas o načinu kontracepcije i korišćenju kontraceptivnih sredstava nema. Ne postoji relevantno i redovno istraživanje ni na nivou Republike Srbije ni po regionima o upotrebi savremenih kontraceptivnih sredstava. Jedini izvor su anketna istraživanja koja se povremeno rade. Poslednje reprezentativno istraživanje iz 1970. i 1976. kaže da 76,60% odnosno 83,50% žena zna za neko kontraceptivno sredstvo, a 30 – 50% žena poznaje savremeno kontraceptvino sredstvo (pilula, spirala).
50% udatih žena primenjivalo je neko sredstvo kontracepcije, a od toga 60% primenjivalo je najnesigurnije prirodne metode (koitus interruptus), dok je pilulu i spiralu 8,50% odnosno 2,10% u vreme sprovođenja ankete.
Abortus, jedan ili više njih, imalo je 1/3 ispitanica [8]. 2000. godine sprovedeno je istraživanje koje je pokazalo da 41,50% udatih žena u Srbiji, a 38,10% u Vojvodini ne upotrebljava kontracepciju [9].
Po podacima iz popisa 1991. u Srbiji žena generativnog doba bilo je 1382061, a 2002. godine 1312732. Po istom popisu u opštini Zaječar 1991. godine u generativnom periodu bilo je 16736 žena, 1999. godine 16070, a 2002. broj žena u generativnom periodu je ispod 16000.
Pobačaji uzimaju svoj danak, naizgled broj im se smanjuje, ali prikazane brojke treba uzeti sa rezervom, jer one mogu biti samo veće (usled neprijavljivanja stvarnog broja abortusa, velikog broja privatnih ginekoloških ordinacija...) [1, 10]. Njihov broj i dalje premašuje broj živorođene dece.
Teškoće pri prikupljanju podataka, nepostojanje centralne statistike o pobačajima i nezainteresovanost društva za ovaj problem izraženi su u poslednjem, velikom, validnom istraživanju objavljenom još 1989. na nivou Srbije.
Zašto žene biraju izazvani pobačaj umesto drugih kontraceptvinih sredstava? Jedna od retkih anketa iz 1990. na 400 žena Beograda daje neke odgovore: nedovoljno znanje o modernoj kotracepciji, nedovoljni kulturni nivo (opšti, zdravstveni, seksološki), psihološke barijere, nedostatak institucionalnog, savremenog koncepta planiranja porodice[9]. Na našem materijalu od 1990. do 2003. godine broj namernih pobačaja u odnosu na broj porođaja kreće se od 184 do 69 pobačaja na 100 porođaja.
Ovako visok odnos dokazuje tvrdnju da je namerni pobačaj osnovni metod kontracepcije. To potvrđuje i prosečan broj pregleda (0,56 – 3,42) koji su obavljeni u Dispanzeru za žene u cilju izbora modernih sredstava kontracepcije. Još jednom treba napomenuti da se broj namernih pobačaja uzima sa rezervom zbog teškoća u prijavljivanju, postojanja privatnih ginekoloških ambulanti i različitog klasifikovanja pobačaja.

ZAKLJUČAK

Reproduktivno zdravlje, na osnovu raspoloživih rezultata raznih anketa i sa našeg materijala, nije zadovoljavajuće, jer dominira namerni prekid trudnoće. Njemu pribegavaju sve žene generativnog doba nezavisno od starosti, obrazovanja, zanimanja, bračnog statusa, psiholoških i kulturnih karakteristika [9]. Visok procenat žena u anketama ističe lekara kao osnovni preduslov uspešnog kontakta sa Savetovalištem za planiranjem porodice. I tu treba tražiti odgovor u razgovoru – sadržajnim, otvorenim, dvosmernim, ljudskim, bez straha od reakcije. Namerni prekid trudnoće kao metod kontracepcije predstavlja problem koji dugo traje, a sporost spontanih promena ukazuje da brzih rezultata neće biti i da će ovo stanje biti prisutno i u godinama koje dolaze. Mogućnost i spremnost društva da se suoči sa saznanjem da je arteficijalni abortus najzastupljenije kontraceptivno sredstvo uslovljava dužinu rešavanja problema reproduktivnog zdravlja.

LITERATURA

1. Kurjak A. i saradnici, Ginekologija i perinatologija, Naprijed, Zagreb, 1989, 363-368.
2. Anolšek L, Randić L, Brežnik D, Petrić A, Socijani, medicniski i demografski aspekti planiranja porodice u SFRJ, Zbornik radova, X kongres, Herceg-Novi, 1984, 10-13.
3. Kleinman RL, Family Planning Handbook for Doctors, London; IPPF, 1980, 22.
4. Sobrero AJ, Sciarra JJ, Contraception U: Con HF, ur. 1978, current Theraphy. Philadelphia Sounders, 1978, 828.
5. Banićević M, O promociji reproduktivnog zdravlja adolescenata,UNICEF, Podgorica, 2000, 25.
6. Bennett DL, Williams M: Adolescent health care: the international conext. Bailliers Clinical Pediatric, 1994, 247.
7. Rašević M, Demografski pregled, Ministarstvo za socijalna pitanja, Beograd, 2001.
8. Sentić M, Kontracepcija i njeni demogrfski aspekti, fertilitet stanovništva i planiranje porodice u Jugoslaviji, Centar za demografska istraživinja, Beograd, 1980.
9. Rašević M, Ka razumevanju abortusa u Srbiji, Centar za demografska istraživinja instituta društvenih nauka, Beograd, 1993.
10. Todorović M, Problemi obnavljanja stanovništva opštine Zaječar, Zaječar, 2004.
11. Analitička studija zdravstveno stanje Srbije, 1986-1996, Institut za zdravstvenu zaštitu Srbije, Beograd, 1998.
12. Todorović M, Determinantne fertiliteta stanovništva Timočke krajine, ZZZZ »Timok«, Zaječar, 2001