Narodno lečenje neplodnosti kod žena

Gordana Živković
Zaječar

Napomena: sažetak na engleskom jeziku
Note: summary in English
 

UVOD

Patrijarhalni brak, kao proizvod načina privređivanja, oblika svojine i mišljenja, bio je nesumnjivo jedan od temelja društva. Muško potomstvo i obaveze prema njemu činili su brak trajnim, stabilnim i patrijarhalno strukturisanim; takoreći, to je bila zajednica sa gotovo neraskidivim vezama između supružnika.
Tamo gde nije bilo dece, posebno sinova, odnos supružnika bio je veoma nestabilan i patrijarhalno neuređen. Otac koji je imao samo kćeri često se ponašao kao da uopšte i nije imao potomstva, ali najvećom nesrećom smatrao se brak koji nije imao dece. Nemati dece značilo je da će se ugasiti ime (prezime) porodice, krsna slava i domaće ognjište, da neće biti nikoga ko će čuvati tradiciju kuće i familije. Otuda u narodu i široko rasprostranjene kletve, koje se i danas mogu čuti, npr. "Seme mu se zatrlo; Slavska sveća ti se ugasila; Sve ti pusto ostalo; Nemao od srca poroda; Ognjište ti pusto ostalo; Ne imao roda ni poroda; Kuća ti pusta ostala; Dabogda svoje dete ne video", kao i poslovice: "Žena nije žena dok ne rodi; Ženidba bez poroda – drvo bez roda; Kad nema dece nema ni sreće".
U takvoj patrijarhalnoj porodici rađala se i žena, a na nju se gledalo kao na niže biće, kao na bespravnog stvora, kao na ekonomsku potrebu i fabriku za proizvodnju radne snage. Ona je rasla, stasavala za udaju i udajom prelazila u drugu patrijarhalnu porodicu, ili dobrovoljno ili na silu. Kako nije rado gledana ni u kući svog oca, jer nije bila naslednik ni produživač porodice, tako ni drugoj nije mogla sasvim da pripadne.
Autoritet muža prema ženi bio je veoma stvaran i uticajan. Zbog toga se u narodu često čulo: "Čovek je gospodar, žena je sluga - čovek naređuje, žena sluša".
U novoj porodici ženin najsvetiji zadatak i najuzvišeniji bio je da izrodi zdrav i snažan porod. Ona je bila svesna da će od njenog poroda zavisiti i njen opstanak u porodici, jer ukoliko nema poroda, dolazi do razvoda braka, ili se dešavalo da se pored nje dovede druga žena u kuću, a ona ostaje kao ličnost ponižena i maltretirana. Žene su isterivane iz kuće ukoliko ne bi imale muških potomaka ili dece uopšte.
Za neplodnost uvek je krivac bila žena, pa otud i u narodnoj pesmi opevana:
"... Ali rodi ali u rod odi, Ali ću se ja oženiti drugom ...", na šta bi mu ona odgovorila: "...Gdi ću rodit kad mi Bog ne daje ... ".
Za takvu ženu koja nema "od srca poroda" u našem narodu postoje različita imena: nerotkinja, nerotka, neroduša, nerodnica, bezdetka, bezdetnica, bezdetkinja, štirkinja, štirkača, štirka, štirica, jalovica itd.
 

PRVI TRAGOVI SREDNJOVEKOVNE PRAKSE

Prve pisane tragove o lečenju neplodnosti kod žena u srpskoj srednjovekovnoj medicini nalazimo u Hilandarskom medicinskom kodeksu ("o lečenju onih žena koje ne mogu da se oplode"). Tu se navodi sledeće: "Uzmi seme ricinusa i podaj ženi da ga nosi sa sobom; i neka ga često miriše kada spava sa mužem. Uzmi još i teodorikon, pipak i skamijaniju. Sve ovo treba promešati i time mazati vaginu. I žena još melisom da se kadi odozdo. Zatim da jede svaki želudac ili da deo od njega metne u vaginu. Osim toga treba joj dati plodnicu od zečice i brzo će začeti. Na želudac i izmet od zečice, dodaj isitnjen kukurek i med. Sve to zajedno promešaj i zagrevaj na vatri. Ovo joj treba dati da pije po pola kašike ujutro i uveče".

REZULTATI TERENSKIH ISPITIVANJA

Za ispitivanje verovanja o lečenju neplodnosti žena opredelila sam se iz razloga što o ovoj temi u etnografskoj literaturi nema mnogo podataka.
Ispitujući narodnu medicinu Timočke krajine u selima opština Zaječar, Bor, Boljevac, Knjaževac i Sokobanja, došla sam do vrlo interesantne građe, i to od kazivačica koje su dugo bile bez dece (5-17 godina). Ta verovanja predstavljaju sintezu magijsko-religioznih shvatanja i empirijskog iskustva, u okviru kojih se neplodnost žena smatrala izazvanom različitim postupcima imitativne ili prenosne magije. Takođe, prema zapisanim podacima, prikupljena gradja o narodnom lečenju neplodnosti može se podeliti na dva segmenta – preventivni i kurativni, pri čemu se prvi segment odnosi na verovanja vezana za zaštitu mladenaca, koja su uglavnom magijskog karaktera, a drugi segment se odnosi na lečenje već postojećeg problema, i to različitim metodama tradicionalne medicine.

PREVENTIVNI SEGMENT

Običaji radi zaštite. - Veliki je broj verovanja koja govore o tome zbog čega se ostaje bez dece, ko to čini i kako se zaštititi.
Jedan od osnovnih preduslova srećnog braka bio je dobijanje dece, te su mnogi svadbeni rituali bili inspirisani tim motivom. Često su mladence dovodili u vezu sa stvarima koje asociraju na plodnost u želji da ta plodnost pređe i na njih. Svadba je, kao i ostali prelomni događaji u životu, predstavljala "trenutak opasnosti" od delovanja zlih sila. Verovalo se da tada zle sile vrebaju mladence kako bi im brak učinile neplodnim. Posebno je, u tom smislu, značajan put od mladine do mladoženjine kuće – da mlada ne nagazi na podmetnute "čini". Evo i nekoliko primera:

• kada mlada polazi mladoženjinoj kući, pazilo se da ko od prisutnih ne pogleda mladu kroz otvoren katanac. Naime, postojali su zlobnici koji bi potom katanac zaključavali ("zaključali bi mladu") i bacali ključ na jednu, a katanac na drugu stranu, uz reči: "Kad se ovaj ključ i katanac spoje, tad i mladenci da imaju decu";
• posle venčanja, kad se mladenci kreću od crkve prema kući mladoženje, ako neki zlobnik pogleda mladence kroz sito, veruje se da neće imati dece, jer se u situ slabo šta zadrži;
• dešavalo se da su pakosnici odlazili na groblje, skupljali sveće sa grobova, topili ih i od tog voska pravili veliku sveću koju bi savili u krug. Ako bi kroz tu kružnu sveću pogledali mladu, po verovanju - ne bi imala poroda;
• za vreme venčanja ne valja da pop sve pročita iz knjige, jer bi se onda sa mladencima "venčale i čini" ako im je ko šta pričinio;
• ako bi mladu pojedine žene mrzele, krišom bi joj u pojas zašile kamen-oblutak, kako bi joj se "porod u kamen pretvarao";
• verovalo se da će jedna od ženskih blizanaca biti neplodna, pa se izbegavalo venčavanje bliznakinjama; i
• izbegavala su se venčanja maloletnih, jer, po verovanju, takvi brakovi ne bi imali poroda.

Magijska prevencija. - U cilju zaštite od mnogobrojnih navedenih čini, mladenci su nosili moćne apotropejone. Zaštitna moć pripisivala se njihovoj odeći, posebno mladinoj. Zbog toga se upotrebljavalo sledeće:

• na dan svadbe u tkanicu se mladoj stavljao katran iz čoka, a dovratak iznad ulaznih vrata u mladoženjinoj kući mazali su katranom, kao sredstvom protiv svih demona i čarolija;
• bosiljak - božji cvet - i pelin posebno se ističu među biljkama u magijskoj zaštiti. Otuda ih mlada nosi u nedrima kad ide na venčanje, da je zaštite od zlih očiju, a s verom da će joj doneti plodnost;
• sasušen, isitnjen je burjan stavljan u tkanicu mladoj da je štiti od zlih čini;
• mladoženji, pre no šo pođe po mladu, ušivali su različite trave u odelo; i
• kad se pođe po mladu, pre no što će se mladoženja popeti na kola, provuče se ispod desne noge svoje majke, da mu se ne bi "primile čini".

KURATIVNI SEGMENT

I pored svih ritualnih, magijskih radnji u segmentu preventive, neplodnosti je ipak bilo. Tako se, na žalost, vrednost žene određivala njenom sposobnošću da ima poroda, kao i da rodi sina naslednika. Iz tog razloga, i u tzv. kurativnom segmentu žene su pribegavale tradicionalnom lečenju biljem, lekovima animalnog porekla, mineralnim banjskim vodama ili lečenju po manastirima i crkvama. Pa ipak, i u ovom segmentu je uticaj magijskih radnji bio znatan – odlazak vračarama, bajalicama, travarima...

Biljni svet. - Veliki je broj biljaka ("travke") koje se ritualno pripremaju za ženu nerotku kako bi joj pomogle da što pre zatrudni, i to:

• majčina dušica je u narodu smatrana „ženskom biljkom”. Da bi je nerotka upotrebila, korišće na je znatna količina ove biljke, koja se potapala u kazan i prelivala vrelom vodom. Nakon što bi tako pripremljena tečnost odstojala izvesno vreme, u nju bi sela žena-nerotka obloživši donji stomak majčinom dušicom. Ovo se čini sedam uzastopnih večeri, onda se pauzira sedam dana i opet ponavlja isto. Posle tretmana žena mora da se utopljava;
• lišće oraha se popari i onako vruće obavije oko stomaka ili se prave kupke od orahovog lišća;
• iznad orahovog lišća, poparenog u bakraču, žena se raskreči i čučne "kako bi se dobro naparila". Nakon toga je morala obavezno da ima snošaj, a potom bi držala noge uvis 10-15 minuta, onda leže, dobro se utopli i ne ustaje do jutra. Ovo se ponavlja nekoliko večeri;
• pile su čaj od majčine dušice, breze, pelina, sve sa verom da će dobiti poroda;
• pelin su vezivale oko bedara, kako bi postale plodne;
• smatrajući da će im to pomoći, muž i žena su jeli seme od koprive, salatu od hmeljnih klica i pili čaj od biljke prilep (čičak);
• biljka sa cvetovima bele boje, koja raste na kamenoj podlozi, kuva se i 3 dana se nerotka u njoj kupala;
• od grožđa koje je na Preobraženje osvećeno u crkvi muž i žena bi pojeli po 3 zrna "za lek";
• od divlje trešnje koja raste u šumi savije se jedna grana ispod koje se 3 puta žena provlačila, govoreći: "Kako ti nisi jalova u svoj rod, tako i ja da ne budem u svoj";
• verovalo se da u lečenju neplodnosti pomaže ako se uberu i pojedu poslednji plodovi jabuke, dunje i kruške koji su se na grani zadržali;
• lišće i koren od 3 struka celera i toliko peršuna kuvaju se u 5 litara vode do polovine, i tako spravljena tečnost pije se svakog jutra po jedna vinska čaša pre jela;
• nerotka bi otišla u vodenicu i sa točka koji se okreće na levo zahvatila malo vode, i u tu vodu stavljala je bilje: beli i crni oman, raskovnik i travu račinu. Tu vodu bi pila i u njoj se kupala;
• koren raskovnika, koji se retko nalazio, nošen je uz telo dok žena ne ostane u drugom stanju, pa i kasnije;
• koren i cvet biljke salep kuvaju se u 2 litra vode, a kada tečnost postane pihtijasta, ukuvana do pola, pije se svakog jutra po jedna čaša; i
• ako su grane sa dva susedna stabla srasle pri vrhu u jednu granu, nerotkinja se provlači tri puta ispod spojenih grana.

Od biljaka su u svrhu lečenja neplodnosti pravljene i amajlije, koje po narodnom verovanju uništavaju zle uticaje - čini. Nošene su ušivene u odeću, i to najčešće u tkanice. Na Đurđevdan ujutro se rano išlo "za burujenje". Bralo se žuto i belo poljsko cveće, koje se sušilo, sitnilo i stavljalo u tkanice, nameštane tako da se bilje nađe na prednjoj strani stomaka. Ovo su nosile dugo vremena, čak i kad ostanu u drugom stanju.

Životinjski svet. - Mnoge životinje su dobile različitu simboliku zbog svojih osobina, pa se otuda sreću i u običajima i u magijskim radnjama vezanim za lečenje neplodnosti kod žena.

• Zmija je totemska životinja, koja je, prema verovanju, imala važnu ulogu u plodnosti žene. Tako npr. ukoliko devojka u toku parenja zmija naiđe na njihov splet, treba da na njih baci nešto od svoje odeće obezbeđujući tako sebi porod.
• Zec je životinja koja često figuriše u verovanjima o lečenju neplodnosti kod žena. Smatralo se da će neplodna žena da rodi ako pojede zečića izvađenog iz zečicinog stomaka ili ako popije krv zeca ubijenog na Veliki petak.
• Kobila je takođe korišćena u magijskim radnjama u lečenju neplodnosti. Ispod ždrebne kobile bi se provlačile nerotke, verujući da će ostati trudne.
• Vepar se uštroji, iz njega izvadi semena kesica, osuši dobro, sasecka sitno, stavi u čašu vode i dâ nerotkinji da popije.
• Vuga je među pticama najčešće prisutna u ovakvim verovanjima. Uzimalo se njeno gnezdo, koje je u obliku "ljuljke", i stavljalo ženi oko struka. Nosilo se od početka ciklusa do narednog.
• Roda, vesnik proleća i novog života, ako sleti na kuću (na odžak) u kojoj nema dece, veruje se da će se u toku godine roditi, a ukoliko na kući sagradi gnezdo, to se smatralo sigurnim.
• Ako nerotka pojede kokošije jaje, i to "od koke koja nije imala petla na sebe", verovalo se da će zatrudneti.

Magijsko lečenje. - Vrlo često, žene nerotkinje su se obraćale i vračarama, sa željom da se začne dete i da se zle čini uklone, tj. da im "vračaju vodu". Vračare bi svaki ritual započinjale molitvom Bogu, Bogorodici i Sv.Petki, uz reči: „Ajde neka bude sa sreću”. Zabeležila sam sledeća narodna verovanja vezana za odlazak vračarama:

• odnošeni su belezi, tj. parče odeće nerotke, nad kojim bi se vračalo, i davana im je prebajana voda da piju. Ovaj postupak je vračara ponavljala nad nerotkinjom 6 puta zaredom;
• vračare bi ženu često stavljale na krevet i nad njenim golim stomakom bajale basme;
• žene nerotke su se u gluvo doba noći kupale van kuće, u dvorištu, tri večeri uzastopno, u "obajanoj vodi";
• pojedine vračare su dočekivale žene nerotkinje obučene u belo (simbol mlade), u ruci držeći krst, i bajale nad ženinim stomakom;
• vračare su kuvale i različite trave, i tako pripremljenom, mlakom tečnošću prskale su nerotkin stomak, a preostali deo pripremljene tečnosti isipale bi iz kuće po nerotkinom odlasku "da se plod brzo začne, kao što je prosuta voda"; i
• tri noći uzastopno, u dvorištu nerotkine kuće su rastavljali i sastavljali volovska kola. Kroz rastavljeni deo kola bi se provlačila nerotka, i to tri puta, i preko nje se sipala voda, prethodno obajana kod vračare. Dalje, između rastočenih volovskih kola kupali bi se i muž i žena, pa se kola posle toga odmah sastave.

Budući da po verovanju voda ima magičnu moć, žene su je uz dužno poštovanje koristile u različitim ritualnim radnjama sa željom da zatrudne. Tako su se žene parile nad vrućom vodom, vračare bi napravile tanku sveću koju bi ukrstile u obliku krsta, zatim preklapale krake i dobijale veću sveću, stavljale je na stomak nerotkinje, palile je i preko nje stavljale toplo grne u "koje se uvuče koža sa stomaka" (slično ventuzama). Grne mora biti prilično vruće i drži se dok je toplo. Potom vračara "izvlači stomak iz grneta". Ova radnja se ponavlja 3 puta u toku 3 dana. Ukoliko ovo ne pomogne iz prvog puta, ponavlja se tri puta godišnje. Dok se ovaj ritual vrši, zabranjen je polni odnos sa mužem, ne sme se nositi ništa teško i pazi se od nazeba.
Verovalo se da će žena zatrudneti ako prenoći naga na mesečini ili ako u podne pređe naga kroz njivu sa klasjem obasjanim suncem. Da bi rodile, nerotke su se provlačile i kroz brojanice.

Odeća i nakit. - Postoje i verovanja o lečenju neplodnosti žena vezana za odeću i nakit.
Tako su, od odeće, tkanice najčešće bile u upotrebi, jer je narod tkanje poistovećivao sa rađanjem. Potpasivale su se debljim tkanicama, i to na sledeći način: žena nerotka legne na ravnu površinu, podigne noge što je moguće više uza zid ili komad nameštaja, a druga žena je tkanicama potpaše čvrsto. Ovo se radilo najčešće u vreme plodnih dana. Istovremeno, noge su uvijale platnom ili tkanicama. Prema drugoj varijanti ovog verovanja o upotrebi tkanica, u kazan ili korito se sipa čista, vruća voda u kojoj se žena kupa pola sata do sat vremena. Nakon toga, žena koja je pored nje, tkanicama joj diže donji stomak, vezuje, i to čvrsto, i nakon toga nerotka tri dana ne ustaje iz kreveta, ležeći bez jastuka (čak je i nuždu vršila u lopati).
Cigani su kovali mini-alat: čekić, klešta i nakovanj, a žene su ga nizale na vrpcu i nosile oko struka. Tako je npr. u japodskoj nekropoli, u Prozoru, pronađen privezak u obliku ribe, koji su žene nosile oko vrata da bi mogle imati potomstvo. Viđani su i privesci u obliku zmije i zeca. Svi navedeni privesci predstavljali su simbole plodnosti i žene nerotkinje su ih rado nosile.

Manastiri, crkve i kultni izvori. - Mnogobrojni manastiri (Suvodol, Grlište, Krepičevac, Sv. Petka), crkve i kultni izvori kraj njih, predstavljali su mesta koja je posećivao veliki broj nerotkinja sa nadom da će posle određenih radnji - čitanja molitvi, klečanja i molitvi ispred ikona Sv. Bogorodice, Sv. Petke i Sv. Pantelejmona, donošenja poklona (vino, zejtin, novac, šećer, kolač - liturgija, peškir, marama), izmoliti svece da im podare porod. Takođe, bilo je primera i kupanja na kultnim izvorima kraj manastira i crkava, a pila se i izvorska voda.
Manastire su žene nerotke pohodile najčešće uoči Velike i Male Gospojine, Sv. Petke, kao i Sv. Pantelejmona i drugih većih praznika. Običajne radnje vezane za manastire, kao mesta isceljenja, temelje se na verovanju u njihovu čudesnu moć i jako sugestivno deluju na žene koje žele porod.
Jedno od takvih verovanja kaže da žena nerotkinja treba da uzme malo vode i pođe u crkvu sa ženom koja ima poroda. Onda nerotkinja uđe u crkvu i stane kraj ključaonice, a druga žena sa spoljne strane crkvenih dveri drži u ruci čašu vode i cevčicu koju provlači kroz ključaonicu, pa tako napaja nerotkinju, i to tri puta po nekoliko gutljaja.
Prema priči kazivača, iz neke crkve u Makedoniji je u Timočku krajinu donošeno tzv. "svetleno maslo" (zejtin koji je odstojao u crkvi), koje se jedanput dnevno uzimalo pre spavanja. Donosiocu svetlenog masla je poklanjana pogača na koju se stavljao sir, so, crni luk i flaša vina. Retko se stavljao i pasulj.
Osvećena vodica je takođe bila u upotrebi pri narodnom lečenju neplodnosti kod žena. Tako, nerotkinja treba da pri porođaju neke druge žene uzme od nje osvećenu vodicu, koju je sveštenik osvetio u crkvi, pa da se njome prvo "molitvi" ona, pa tek onda porodilja. Bilo je slučajeva da se na raskrsnici sačeka neko ko je otišao po molitvu u crkvu za porodilju, te od njega uzme osvećena vodica, obrne se istoku i tri puta popije po gutljaj uz reči: "Ukrado, oseti". Pijući tu vodu, žena posmatra sunce, i kada joj se učini da se sunce malo "mrdne" brzo izgovori: "Dogodine i mene da mrdne".

Banjsko lečenje. - I odlazak u banje, tzv. "sveta mesta", bio je čest način za lečenje neplodnosti u narodu. Odlazilo se tri puta godišnje, i to u: Gamzigradsku banju, Nikoličevsku banju, Sokobanju, Matarušku banju i Ribarsku banju. U banjama su se žene kupale i oblagale mineralnim blatom. Pre nego što se počne sa kupanjem, vršeni su određeni rituali: molitve Bogorodici i Sv. Petki, i svim svecima, palile su sveće ispred toplih bazena i kultnih izvora oko banje, kiteći ih bosiljkom i darujući ih novcem.

ZAKLJUČAK

Na osnovu izložene etnografske građe, može se konstatovati izuzetno bogatstvo i raznovrsnost narodnih verovanja o lečenju neplodnosti kod žena. Ono što je interesantno, jeste činjenica da su se, uprkos savremenom zdravstvenom prosvećivanju i savremenim medicinskim znanjima, mnoga od ovih verovanja zadržala u nerazvijenijim sredinama i do današnjih dana.
Čežnja za potomstvom, kao i neplodnost žena, uzrokovala je ova mnogobrojna verovanja, koja su, budući veoma živa i upečatljiva, jasno izdiferencirana, kreirana bujnom narodnom maštom, ostavila znatan pečat u tradicionalnoj kulturi našeg naroda.

***

Zahvaljujem na pomoći u prikupljanju terenske građe mnogobrojnim kazivačicama, a posebno Ankici Pajkić, Radi Živković, Emini Branković (Boljevac), Slavki Živković (Zaječar), Duški Kostadinović (Vratarnica) i Ivanki Firanović (Gamzigrad).

IZVORI, NAPOMENE, LITERATURA

1. V. Vujačić, Transformacija porodice, Beograd, 1977, str. 57.
2. G. Živković, Uloga i položaj žene u tradicionalnoj porodici, Etnološke sveske, 6, Beograd, 1985, str.1.
3. T. Đorđević, O srpskim ženama, Beograd, 1912, str.4.
4. T. Đorđević, Deca u verovanjima i običajima našeg naroda, Niš, 1990, str. 92, 94, 95.
5. Hilandarski medicinski kodeks N517 - prevod, Priredio R. Katić, Beograd, 1989, str. 179.
6. D. Bandić, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Beograd, 1991, str.243.
7. S. Kostić, Kult zmije kod Srba, Užice, 1998, str.65.
8. G. Živković, Manastor Suvodol kao mesto isceljenja, Razvitak, 201-202, Bor, 1999, str.
9. A. Stipčević, Kultni simboli kod Ilira, Sarajevo, 1981, str. 88, 104.
10. G. Živković, Mineralne vode Gamizgradske banje, Timočki medicinski glasnik, 29, Zaječar, 2004, str.61.
11. M. Z. Valijanac, Žena u narodnim poslovicama, Beograd, 1975.
12. T. Đorđević, Priroda u verovanju i predanju našeg naroda, Knj. I, Beograd, 1958, str.285.
13. Š. Kulišić, P. Ž. Petrović, N. Pantelić, Mitološki rečnik, Beograd, 1998.