Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

 Godina 2008     Volumen 33     Broj 1-2
[ Home ] [ Gore/Up ][ >>> ]
UDK 616-036.1-084-053.3/.6 ISSN 0350-2899, 33(2008) br.1-2 p.5-6
   
Originalni rad

Pregled dece obolele od hroničnih nezaraznih oboljenja, mogućnost prevencije, rana dijagnostika

Marina Miljević, Vidosava Jagodić-Torbica, Bojana Bulić, J. Jelić
DOM ZDRAVLJA "DR MILUTIN IVKOVIĆ", BEOGRAD

  
 

 

  
  Sažetak: U radu je izneto 94-oro dece obolele od različitih hroničnih oboljenja, sa ciljem da se prikaže uredna registracija koja predstavlja i deo potrebne prevencije. Ovakvim radom postiže se veća efikasnost, poboljšava kvalitet rad, a samim tim i kvalitet života samih pacijenata i njihovih porodica. Evidencija lekara i sestara u dvogodišnjem periodu predstavljena je uvidom u kartone obolele dece,koja su posebno izdvojena. Neka deca nisu registrovana jer su lečena kod drugih lekara ili su se neredovno javljala. Uočava se porast hroničnih nezaraznih oboljenja, i to poremećaja ishrane ( 29 dece ili 30,85%), bronhijalne astme (23 dece ili 24,47%) i psihičkih smetnji (6 ili 6,38%), Raspon godina pacijenata je od 9 do 21. Dobrom preventivom, povećanim brojem preventivnih pregleda i pregleda po zahtevu samog pacijenta, kao i podrškom pacijentima i njihovim porodicama, postiže se bolji kvalitet života samih pacijenata i njihovih porodica, što je i cilj primarne zdravstvene zaštite u dispanzeru. Neka deca se upućuju na više nivoe zdravstvene zaštite, zavisno od potreba osnovne bolesti. Podržavajući, topao odnos osnova je svakog rada sa hronično obolelim i njihovim porodicama.
Ključne reči: hronično obolelo dete, kvalitet života, prevencija

Napomena: sažetak na engleskom jeziku
Note: summary in English		  
     
 

CILJ RADA

Cilj rada je da se prikaže evidentiranje i kontinuirano praćenje dece obolele od hroničnih bolesti, koja samim tim povećavaju broj preventivnih pregleda i tako smanjuju eventualne komplikacije i dodatna oboljenja ove dece. Ovim načinom postiže se veća efikasnost i kvalitet rada, smanjuje broj oboljenja od pratećih interkurentnih infekcija, a samim tim i kvalitet života naših pacijenata.

METOD

U radu je izložena evidencija lekara i sestara školskog dispanzera u dvogodišnjem periodu i posebno je izdvojena grupa dece obolele od hroničnih bolesti. Neka deca nisu registrovana, jer su lečena kod drugih lekara ili se neredovno javljaju na preglede.

REZULTATI

Registrovano je i praćeno 94-oro dece, ukupno obolele od 101-og hroničnog nezaraznog oboljenja, što predstavlja 1,074 oboljenja po detetu. Kao što se vidi,neka deca iz naše evidencije boluju od više bolesti.
Uočen je porast poremećaja ishrane, od kojeg boluje 29-oro dece (ili 30,85% od ukupnog broja dece). Takođe su u porastu asthma bronchiale (23 ili 24,47%) i psihičke smetnje (6 ili 6,38%). Ostale hronične bolesti koje se javljaju su: epilepsia (15 ili 15,96%), diabetes mellitus tip 1 (6 ili 6,38%), oboljenja digestivnih organa – cirrhosis hepatis, pancreatitis acuta st.post, Mb. Chron (7 ili 7,45%), urođene srčane mane (1 ili 1,06%), koštano-zglobna oboljenja-osteochondritis, arthritis juvenilis (2 ili 2,13%), neurološka oboljenja - myasthenia gravis, paralysis cerebri (3 ili 3,19 %), maligna oboljenja (4 ili 4,25%), oštećenja sluha (2 ili 2,13%), transplantacija organa (1 ili1,06%), poremećaji polnog sazrevanja (1ili 1,06%), bolesti krvi (1 ili1,06%).
Deca se javljaju na redovne preventivne preglede, kao i specifične prema vrsti hroničnog oboljenja. Dolaze redovno za propisivanje terapije, edukaciju i savetovanje u vezi sa oboljenjem. Pružanje podrške detetu i njegovoj porodici, uz stalno podsticanje radi uključivanja u uobičajene tokove života, deo su rada primarne zdravstvene zaštite. Po potrebi, deca se upućuju na viši nivo zaštite - bolnice, radi lečenja ili kontrola, kod lekara odgovarajućih specijalnosti. Ponekad je neophodna i socioterapijska podrška porodici, kao i eventualna porodična terapija u našem Domu zdravlja ili u odgovarajućim ustanovama.

OBOLJENJA Broj oboljenja  Procenat dece Procenat oboljenja Broj oboljenja po detetu
Poremećaj ishrane 29 30,85 28,71 0,31
Astma 23 24,47 22,77 0,24
Epilepsija 15 15,96 14,85 0,16
Dijabetes 6 6,38 5,94 0,06
Oboljenje digestivnih organa 7 7,45 6,93 0,07
Urođena srčana mana 1 1,06 0,99 0,01
Psihičke smetnje 6 6,38 5,94 0,06
Koštano-zglobna oboljenja 2 2,13 1,98 0,02
Neurološko oboljenja 3 3,19 2,97 0,03
Maligno oboljenje 4 4,25 3,96 0,04
Transplantacija organa 1 1,06 0,99 0,01
Oštećenje sluha 2 2,13 1,98 0,02
Poremećaji polnog sazrevanja 1 1,06 0,99 0,01
Bolest krvi 1 1,06 0,99 0,01

ZAKLJUČAK

Uočava se porast broja hroničnih nezaraznih obo-ljenja u svakodnevnom radu u školskom dispanzeru. Najčešće se javljaju poremećaji ishrane – obesitet ili anoreksija, astma epilepsija, dijabetes i psihičke smetnje.
Kontinuiranim praćenjem i redovnom registracijom obolelih, koje smo pokazali na uzorku od 94-oro dece sa 101-im oboljenjem, redovnim kontrolnim pregledima u ustanovi primarne zdravstvene zaštite i potrebnim upućivanjem na više nivoe postiže se bolji kvalitet života pacijenata i njihovih porodica, što je i cilj rada u dispanzeru. Pružanjem socioterapijske i porodične terapije upotpunjuje se rad sa hronično obolelim pacijentima i poboljšava njihov kvalitet života.
 

LITERATURA

  1. Aeckerman, N. W, Psihodinamika porodičnog života- dijagnoza i lečenje porodičnih odnosa, Grafički zavod, Titograd, 1987, str. 160, 200.
  2. Behrman, Richard E, Nelson Textbook of Pediatrics, W B Saunders Co, 1992. str. 1481.
  
 
 
  Adresa autora:
Marina Miljević
Dom zdravlja "Dr Milutin Ivković",
Knez Danilova 16, Beograd
e-mail: marinam@yubc.net

Rad predat: 09. 03. 2008.
Rad prihvaćen 23. 07. 2008.
Elektronska verzija objavljena: 20. 10. 2008.

  
[ Home ] [ Gore/Up ][ >>> ]
Infotrend Crea(c)tive Design