|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXV Timočki medicinski dani :::
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
101. POUKE DR JAROSLAVA KUŽELJA PISANE KAO RASPIS OPŠTINAMA
POVODOM NEKIH EPIDEMIČNIH ZARAZA Ivana Ćirjaković 102. POVREDA SLEZINE – KRVARENJE U DVA VREMENA-PRIKAZ SLUČAJA Goran Bogdanović, Vitomir Momčilović 103. POVREDE EKSTREMITETA KOD ŠKOLSKE DECE Biljana Bokan, S.Borković 104. PRAVI PACIJENT U PRAVO VREME NA PRAVOM MESTU Slađana Anđelić 105. PREDSTAVA O MAJCI I SELF-KONCEPT STUDENATA DRUŠTVENO-HUMANISTIČKIH NAUKA Jelisaveta Todorović Snežana Stojiljković, Vladimr Hedrih, Jelena Mladenović 106. PREDSTAVA O OCU I SELF KONCEPT STUDENATA FILOZOFSKOG FAKULTETA Jelisaveta Todorović, Snežana Stojiljković, Vladimr Hedrih, Ivana Simić 107. INTRAARTIKULARNI PRELOMI DISTALNOG DELA HUMERUSA Desimir Mladenović(1), Ivan Micić(1), Sasa Karalejić(1), Predrag Stoiljković(1), Mirko Veljković(2), Novica Lučić(2) 108. PRELOMI I LEČENJE KARLIČNOG PRSTENA Desimir Mladenović(1),Ivan Micić(1), Sasa Karalejić(1), Predrag Stojiljković(1), Vlada Jovanović(1), Mirko Veljković(2), Novica Lučić(2) 109. PREPROTETSKA PRIPREMA BEZUBIH USTA Vesna Petković, I.Ilić, S. Stojanović, A.Perović 110. VEROVATNOĆE ILI SCORE VREDNOSTI-PROCENJIVANE PERUZIONOM SCINTIGRAFIJOM MIOKARDA Vladimir Mitov(1), Željka Aleksić(2), Nebojša Paunković(2), Dušan Bastać(3) |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
101. POUKE DR JAROSLAVA KUŽELJA PISANE KAO RASPIS OPŠTINAMA POVODOM NEKIH EPIDEMIČNIH ZARAZA Ivana Ćirjaković NARODNI MUZEJ, ČAČAK Dr Jaroslav Kuželj je sa grupom čeških medicinskih stručnjaka u Srbiju došao 1875. godine. Bio je izuzetan lekar, ali i prosvetitelj naroda i borac protiv sujeverja, zaostalosti i predrasuda o lečenju bolesti, koje su pustošile ovim delom Srbije u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka. Posebno su interesantne njegove ''pouke'' koje je pisao i slao opštinama kojima prete epidemije zaraznih bolesti, da se čitaju i da narod po njima postupa radi pravovremene zaštite od bolesti. U Istorijskom arhivu u Čačku sačuvane su ''Pouka o gušobolji'' iz 1888. godine i ''Pouka o srdobolji'' iz 1905. godine. Vrlo je interesantno i to što je Dr Kuželj vodio spisak bludnica koje su radile po krčmama u ovom kraju. One su morale redovno posećivati lekara, a Dr Kuželj je vodio strogu evidenciju u cilju zaštite od polnih bolesti koje su u to doba vladale, posebno frenga, sifilis koji je bio raširen u toj meri da je u Karanovcu bio otvoren karantin za obolele. Iz ovih ''pouka'' pisanih prostim, narodnim jezikom kako bi svima bile razumljive, saznajemo dosta o higijenskim, socijalnim i zdravstvenim prilikama njegovog doba. e-mail: katiadmi@EUnet.yu 102. POVREDA SLEZINE – KRVARENJE U DVA VREMENA-PRIKAZ SLUČAJA Goran Bogdanović, Vitomir Momčilović ZDRAVSTVENI CENTAR BOR, HIRURŠKA SLUŽBA Povrede slezine mogu biti penetrantne, nepenetrantne, hiruške i spontane. Znaci rupture slezine su obično abdominalni bol koji zrači u levo rame, tahikardija sa anemijom, pad TA, trauma abdomena sa ili bez preloma rebara. Kod sumnjivih slučajeva radi se paracenteza. Približno 5% tupih povreda daje odložene rupture koje počinju kao subkapsularni hematom, a klinički se manifestuje danima ili mesecima docnije. Naš bolesnik je operisan 15.05.2005. godine sa znacima akutnog abdomena zbog perforacije čira na duodenumu. S obzirom da se radilo o svežoj perforaciji exploracija cele trbušne duplje nije rađena zbog mogućnosti razlivanja želudačnog sadržaja. Petog postoperativnog dana stanje bolesnika se naglo pogoršava i na abdominalni dren ide čista krv. Urađena reintervencija i ostranjeni delovi slezine, krvarenje zaustavljeno. Bolesnik se posle toga dobro oseća i posle sedam dana ide kući. Anamnestički daje podatak da je pre tri meseca pao na leđa ali se nije javljao lekaru. Približno 75% odloženih krvarenja zbog rupture nastae unutar dve nedelje. U retkim slučajevima mogu proteći meseci ili godine pre nego što dodje do sekundarnog krvarenja. e-mail: kcbor@neobee.net 103. POVREDE EKSTREMITETA KOD ŠKOLSKE DECE Biljana Bokan, S.Borković DOM ZDRAVLJA "SAVSKI VENAC", BEOGRAD UVOD: Povređivanje školske dece zadesno se dešava zbog porasta broja hiperaktivne, impulsivne, nemirne dece: problema i korelecija u porodici; smanjenog nadzora nad kretanjem dece kao i nedostatku adekvatnih i bezbednih prostora za igru i sport. CILJ RADA: Prikaz povreda ekstremiteta školske dece i predlozi za prevenciju. METODOLOGIJA RADA: Broj dece lečenih fizijatrijskim procedurama u periodu od 01.09.2005.do 31.12.2005. bio je 14(četrnaest). Povrede: 1. Fractura clviculae-1(jedno)dete-dečak 2. Subluxatio articulatio gleno-humeri-1(jedno)dete-devojčica 3. Fractura capituli radii-1(jedno)dete-devojčica 4. Fractura antebrachii-2(dva deteta)dečaci 5. Fractura radii loco typico-1(jedno)dete-dečak 6. Fractura ossis scaphoidei-2(dva)deteta-devojčice 7. Subluxatio patellae-3(deteta)devojčice 8. Distorsio articulatio talo-cruralis-3(troje)dece-dečaci Broj povređenih devojčica je 7(sedam)-50%, mada smo očekivali da će broj povređenih dečaka biti veći zbog njihove navodne veće aktivnosti i šireg kruga interesovanja. Sva povređena deca su lečena fizijatrijskim procedurama elektroterapijom i kineziterapijom. Po završetku fizikalne terapije sva deca su imala pun obim pokreta u zglobovima povređenog ekstremiteta u krajnjim destinacijama bez bola. ZAKLJUČAK: Važno je da se odrasli posvete ovoj problematici sa više pažnje i obezbede veći broj bezbednih terena za igru i sport, a roditelji da se edukuju pogotovo u porodicama gde su zabeležena recidiviranja povreda dece. e-mail: biljanafiz@email.co.yu 104. PRAVI PACIJENT U PRAVO VREME NA PRAVOM MESTU Slađana Anđelić GRADSKI ZAVOD ZA HITNU MEDICINSKU POMOĆ, BEOGRAD UVOD: Teška trauma zahteva brzu evaluaciju, hitno zbrinjavanje i što je moguće pre transport povređenog. Principi prehospitalnog zbrinjavanja traume su provera mesta nesreće, procena mehanizma povređivanja, početni pristup, trijaža, stabilizacija pacijenta primenom trauma algoritma (ATLS) i transport. CILJ RADA je postavljanje kriterijuma za određivanje pravog pacijenta, koji mora biti u okviru zlatnog sata (pravo vreme) transportovan u Trauma centar (pravo mesto). METODOLOGIJA RADA: U trauma izazvanom incidentu, nakon inicijalnog pregleda izvršiti trijažu povređenih na osnovu prisustva ili odsustva multisistemskih povreda opasnih po život. U PHTLS (Prehospital Trauma Life Support) postavljeni su trijažni kriterijumi koji opravdaju postupak trpaj i vozi. Ovi kriterijumi se procenjuju po koracima: anatomski kriterijumi, fiziološka procena, kriterijumi po mehanizmu povređivanja i posebna stanja. REZULTATI: Obradom lekarskih poziva iz baze podataka GZZHMP za mesec decembar 2005.god, utvrđeno je 708 trauma-pacijenata. Od ukupnog broja 596 pacijenata je transportovano u bolnicu, od čega je: 224 nakon trijažne odluke na mestu povređivanja, a prema trijažnim kriterijumima, voženo po principu load&go (trpaj i vozi) u Trauma centar, dok je kod ostalih primenjen princip odloženog transporta tek nakon stabilizacije pacijenta. Koji su kriterijumi određivali tip transporta "trpaj i vozi"?: težina povrede (anatomska procena) kod 70 pacijenata, stanje povređenog (fiziološka procena) kod 52-, mehanizam povređivanja kod 83-, i posebna stanja (komorbiditet) kod 19- pacijenata. ZAKLJUČAK: Cilj HMP je jednostavna i brza procena: pravi pacijent u pravo vreme na pravom mestu. Lekari na terenu prema kriterijumima određuju PRAVOG pacijenta koji mora biti u okviru ZLATNOG SATA direktno transportovan u Trauma centar. Rani pristup teško traumatizovanom i brz transport do najbliže primerene zdravstvene ustanove povećava verovatnoću preživljavanja. Naša SHMP može radio vezom saznati koja je bolnica u tom trenutku spremna da prihvati povređenog. e-mail: pekos@yubc.net 105. PREDSTAVA O MAJCI I SELF-KONCEPT STUDENATA DRUŠTVENO-HUMANISTIČKIH NAUKA Jelisaveta Todorović Snežana Stojiljković, Vladimr Hedrih, Jelena Mladenović FILOZOFSKI FAKULTET, NIŠ Cilj istraživanja je bio da ispita da li postoji i kakva je povezanost između predstava o majci i self-koncepta. Grupi studenata Filozofskog fakulteta u Nišu zadati su Titze-ov PRSQ (ispitivanje predstave o roditeljima) i upitnik za ispitivanje self koncepta A. Hartmana i saradnika. PRSQ upitnikom obuhvaćeni su sledeći aspekti predstave o majci: identifikacija sa majkom, autonomija, kohezija u međusobnim odnosima, neprijateljstvo, upotreba fizičkog kažnjavanja od strane majke, emocionalna potrošenost, preterana zaštita od strane majke, konflikti sa majkom, pomaganje majci. U uzorku je bilo 158 ispitanika, od toga 28 ispitanika muškog (17,7%) i 130 ispitanica ženskog pola (82,3%), svi studenti prve godine. Za ispitivanje povezanosti ova dva skupa korišćen je postupak kanoničke korelacione analize. Rezultati su pokazali da što je bolja predstava o majci – tačnije što veća identifikacija, autonomija i kohezija, to je bolji porodični i akademski self koncept! U uzorku su pretežno studentkinje, što objašnjava zašto je ovako izrazita korelacija sa dimenzijom identifikacija sa majkom. S druge strane izražena identifikacija sa majkom govori o jednom nekonfliktnom emocionalnom odnosu prema majci što doprinosi povoljnijim procenama sopstvenog akademskog selfa. Ovi podaci govore o tesnoj vezi između odnosa sa majkom i samopercepcije kod studenata Filozofskog fakulteta. e-mail: nobilis@eunet.yu 106. PREDSTAVA O OCU I SELF KONCEPT STUDENATA FILOZOFSKOG FAKULTETA Jelisaveta Todorović, Snežana Stojiljković, Vladimr Hedrih, Ivana Simić FILOZOFSKI FAKULTET, NIŠ Odnos roditelja i dece je tema koja zauzima centralno mesto u velikom broju psiholoških istraživanja. Iskustvo u radu sa odraslima i decom koja ispoljavaju neke psihopatološke smetnje, kao i iskustva u radu sa decom bez roditeljskog staranja, doprineli su da se akumuliraju znanja o povezanosti nedostataka u pogledu roditeljske nege i različitih problema u razvoju dece i omladine. S druge strane, različite teorije koje se bave razvojem predstave o sebi polaze od toga da se ona formira u najranijem detinjstvu, posredstvom odnosa sa značajnim odraslim osobama, koje su u neposrednoj detetovoj okolini (teorija socijalnog interakcionizma Cooly i Mead). Cilj istraživanja bio je da se ispita kako različiti aspekti predstave o roditeljima koreliraju sa self konceptom kod studenata društveno/humanističkih nauka. Kako su novija istraživanja pokazala da je bolje ispitivati odvojeno parametre za oca i majku posebno je ispitana povezanost predstave o ocu i self koncepta, tj predstave o majci i self-koncepta. Istraživanje je sprovedeno na uzorku 158 istudenata prve godine studija na Filozofskom fakultetu u Nišu. Za ispitivanje predstave o sebi korišćen je PRSQ (Parental Representation Screening Questionnaire) upitnik švajcarskog psihologa Karla Titzea (2005). Ovim upitnikom obuhvaćeni su sledeći aspekti predstave o ocu: identifikacija sa ocem, autonomija u odnosu na oca, kohezija u međusobnim odnosima, neprijateljstvo između oca i kceri, odnosno sina, upotreba fizičkog kažnjavanja od strane oca, emocionalna potrošenost, preterana zaštita od strane oca, konflikti sa ocem, pomaganje ocu. Za ispitivanje self-koncepta korišćena je skala čiji su autori A. Hartman i saradnici. Skala sadrži šest primarnih domena self koncepta: kompetencijski, porodični, socijalni, fizički, emocionalni i akademski. Za ispitivanje povezanosti ova dva skupa varijabli korišćen je postupak kanoničke korelacione analize. Rezultati su pokazali da bolja identifikacija sa ocem i kohezija doprinose razvijanju povoljnije procene porodičnog selfa kod studenta, dok konflikti sa ocem i iskustvo fizičkog kažnjavanja snižavaju procenu ovog aspekta self-koncepta e-mail: nobilis@EUnet.yu 107. INTRAARTIKULARNI PRELOMI DISTALNOG DELA HUMERUSA Desimir Mladenović(1), Ivan Micić(1), Sasa Karalejić(1), Predrag Stoiljković(1), Mirko Veljković(2), Novica Lučić(2) (1)KLINIČKI CENTAR NIŠ, ORTOPEDSKO TRAUMATOLOŠKA KLINIKA (2)ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, ORTOPEDSKO TRAUMATOLOŠKA SLUŽBA Prelomi distalnog humerusa koji se protežu u područje lakatnog zgloba predstavljaju veliki hirurški problem i istovremeno veliki, često puta neprijatan izazov. Posebnu teškoću predstavljaju blizina i moguća povreda nerava i krvnih sudova. Prikazujemo grupu od 26 ispitanika za period od 2001. do 2004. godine, gde smo se odlučili za operativni pristup. Za prelome koji zahvataju lakatni zglob, po AO (C1,C2,C3) primenili smo Y,T ploče, Kurchner-ove igle i zavrtnje. Rezultati posle rekonstrukcije ocenjivani su prema subjektivnim i objektivnim parametrima - prema Mayo lakat indeksu: dobar kod 7 (26,6%), prosečan kod 10 (38,6%) i loš kod 9 (34,8%) ispitanika. Ključne reči: distalni humerus, prelom, operacija, periartikularna osifikacija e-mail: mdesko@ptt.yu 108. PRELOMI I LEČENJE KARLIČNOG PRSTENA Desimir Mladenović(1),Ivan Micić(1), Sasa Karalejić(1), Predrag Stojiljković(1), Vlada Jovanović(1), Mirko Veljković(2), Novica Lučić(2) (1) KLINIČKI CENTAR NIŠ, ORTOPEDSKO TRAUMATOLOŠKA KLINIKA (2) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, ORTOPEDSKO TRAUMATOLOŠKA SLUŽBA U eri politraumatizma karlični prsten je izložen čestim povredama i disrupcijama. Dejstvom mehaničkih sila jakog inteziteta nastaje prelom karličnog prstena ali i povrede organa smeštenih u maloj karlici i venskih pleksusa. U sklopu politraumatizma gde je povređen i karlični prsten smrtnost iznosi od 19% do 50% a to zavisi od tipa preloma. Cilj rada je da se ukaže na savremene stavove lečenja preloma karličnog prstena u sklopu politraumatizma. U seriji prikazujemo 81 ispitanika sa prelomom karličnog prstena. Stabilizaciju karličnog prstena smo izveli spoljnim fiksatorom a kasnije kod nekih tipova preloma urađena je i interna fiksacija. Evaluacija krajnjih rezultata operisanih rađena je prema znacima i simptomima koji se koriste pri ukupnoj funkcionalnoj oceni po Karlstrom-u i Obrud-u. Najčešće posledice su bolovi u lumbalnom delu kičme, hramljanju pri hodu, redukciji pokreta u kuku i smanjenje radne sposobnosti. U zaključku se može reći da je prelom karličnog prstena čest u traumatologiji i politraumi. Treba ga što pre zbrinuti u sklopu antišok mera i sprečiti tj. smanjiti krvarenje povređenih venskih pleksusa. Metoda izbora u lečenju preloma karličnog prstena je spoljna fiksacija. Ključne reči: prelomi karličnog prstena, politrauma, spoljna fiksacija e-mail: mdesko@ptt.yu 109. PREPROTETSKA PRIPREMA BEZUBIH USTA Vesna Petković, I.Ilić, S. Stojanović, A.Perović ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, STOMATOLOŠKA SLUŽBA Pre nego što se počne sa protetskom terapijom neophodno je izvršiti detaljno kliničko ispitivanje bezubih usta pacijenta. Cilj je bio da se pokažu: neophodnost pripreme nosećih tkova za protetsko zbrinjavanje kao i naši rezultati ako kost i meka tkiva nisu zdravi.Metode preprotetske pripreme: A) konzervativna B) hiruška 1. na mekim tkivima 2. na tvrdim tkivima C) rekonstrukcija alveolarnog grebena U cilju oralne rehabilitacije sa protetskog aspekta i radi garancije stabilnosti i funkcionalne vrednosti protetske nadoknade potrebno je pristupiti preprotetskoj pripremi bezubih usta tamo gde imamo indikaciju. e-mail: miljanx@verat.net 110. VEROVATNOĆE ILI SCORE VREDNOSTI-PROCENJIVANE PERUZIONOM SCINTIGRAFIJOM MIOKARDA Vladimir Mitov(1), Željka Aleksić(2), Nebojša Paunković(2), Dušan Bastać(3) (1) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, INTERNO ODELJENJE, (2) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA NUKLEARNE MEDICINE, (3)INTERNISTIČKA ORDINACIJA "DR BASTAĆ", ZAJEČAR CILJ istraživanja je procena pouzdanosti selekcija pacijenata sa bolom u grudima pri naporu na osnovu pretest verovatnoće ili vrednosti SCORE, u odnosu na nalaz perfuzione scintigrafije miokarda. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Ispitivana su 152 pacijenta (pts), 59% muškaraca i 41% žena sa bolom u grudima pri naporu. Grupisani su prema pretest verovatnoći (PTV), <20%, 20-80% i >80%. Prema SCORE vrednosti grupisani su na <5% i ≥5% 10 godišnjim rizikom. Kao referentna metoda za detekciju koronarne bolesti korišćena je SPECT rest-stres perfuziona scintigrafija miokarda (PSM) primenom 99mTc-MIBI. REZULTATI: U grupi sa SCORE <5%, 68 (76%) imali su negativan i 21 (24%) pozitivan nalaz PSM. SCORE >5%, 29 (54%) imali su negativan, 25 (46%) pozitivan nalaz PSM. Pozitivnih nalaza PSM bilo je značajno više kod pacijenata sa sa bolom u grudima i SCORE vrednostima ≥5%, χ2=12,73; p<0,05. U grupi sa PTV <20% 36 (100%) imali su negativan nalaz PSM. Kod PTV 20-80% nađeno je 52 (67%) normalnih, 26 (33%) pozitivnih nalaza PSM. Kod PTV >80% bilo je 8 (29%) sa normalnom, 20 (71%) pozitivnom interpretacijom PSM. Analizom međugrupne varijacije nađena je značajna razlika u učestalosti pozitivnih nalaza PSM između pacijenata sa PTV<20% i pacijenata sa PTV 20-80% i >80%, F=20,1; p<0,0001. ZAKLJUČCI: Kod pacijenata sa bolom u grudima odluka o primeni dijagnostičkih testova u otkrivanju koronarne bolesti može biti sprovedena prema pretest verovatnoći ili procenom SCORE vrednosti. Stratifikacija na osnovu pretest verovatnoće je pouzdanija, p<0,0001 u odnosu na SCORE vrednosti p<0,05, kod pacijenata sa bolom u grudima pri naporu. Ključne reči: 99mTc-MIBI perfuziona scintigrafija miokarda, pretest verovatnoća, SCORE rizik. e-mail: mitov@ptt.yu |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
