|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXV Timočki medicinski dani :::
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
131. SPOLJNA FIKSACIJA POTKOLENICE KOD POLITRAUME Predrag Stoiljković(1), Zoran Golubović(1), Desimir Mladenović(1), Ivan Micić(1), Sasa Karaleić(1), Mirko Veljković(2), Novica Lučić(2) 132. SRČANA DEKOMPENZACIJA KOD BOLESNICE SA ODLIČNOM SISTOLNOM FUNKCIJOM LEVE KOMORE – FIZIKALNI NALAZ ILI EHOKARDIOGRAM? M. Zdravković, M. Krotin, M.Žaja, S. Hinić, D. Zdravković, V.Milanović, N. Vešović 133. ŠTA NEGOTINSKI SREDNJOŠKOLCI ZNAJU O ANTIBIOTICIMA Danijela Stanković(1), Nensi Mitrović(2), Milija Mikulović(3), Danilo Petrović(3) 134. STRANO TELO U BRONHU KAO UZROK RECIDIVIRAJUĆE BRONHOPNEUMONIJE-PRIKAZ SLUČAJA Goran Stanković(1),Vesna Ćosić (2),Zorica Omanović(3) 135. UTICAJ STRESA NA RADNOM MESTU NA POJAVU ARTERIJSKE HIPERTENZIJE RADNIKA TEKSTILNE INDUSTRIJE Jovica Jovanović, Suzana Manić, Milan Jovanović 136. FIZIČKI STRESOGENI FAKTORI NA RADNOM MESTU I RIZIK OD ATEROSKLEROZE Jovica Jovanović (1,2), Suzana Manić (1) , Milan Jovanović (2,3) 137. STRES U OPŠTOJ POPULACIJI Slađana Jovanović, Miloš Protić, Ljiljana Jovanović, Marija Bogdanović-Živkov 138. MORBIDITETNA STRUKTURA PACIJENATA U AMBULANTI OPŠTE MEDICINE Slađana Miljković, Dušica Milić 139. REZULTATI LEČENJA SUBTROHANTERNIH PRELOMA METODOM UNUTRAŠNJE FIKSACIJE DINAMIČKIM UNUTRAŠNJIM TROHANTERNIM FIKSATOROM PO MITKOVIĆU Vladimir Jovanović(1), Desimir Mladenović(1), Katarina Kutlašić Stojanović(1), Saša Karalejić(1), Zoran Golubović(1), Jelena Jovanović(2), Mirko Veljković(3), Novica Lučić(3) 140. UTICAJ GINKGO BILOBE (TANAKAN) NA KRVNU SLIKU – NAŠA ISKUSTVA Vesna Ivetić(1), Čedomir Gavrančić (2) |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
131. SPOLJNA FIKSACIJA POTKOLENICE KOD POLITRAUME Predrag Stoiljković(1), Zoran Golubović(1), Desimir Mladenović(1), Ivan Micić(1), Sasa Karaleić(1), Mirko Veljković(2), Novica Lučić(2) (1)KLINIČKI CENTAR NIŠ, ORTOPEDSKO TRAUMATOLOŠKA KLINIKA, (2)ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, ORTOPEDSKO TRAUMATOLOŠKA SLUŽBA Politrauma danas predstavlja težak socio-ekonomski i medicinski problem jer je ona vodeći uzrok smrti i invalidnosti mlađeg radno-sposobnog dela ljudske populacije starosti između 20-45 godina. Saobraćajni traumatizam predstavlja najčešći faktor povređivanja politraumatizovanih pacijenata.Za uspešan ishod lečenja od presudnog je značaja odgovarajuće hirurško zbrinjavanje pojedinih povreda po prioritetu hitnosti. Blagovremeno i adekvatno ortopedsko zbrinjavanje preloma u sklopu politraume u značajnoj meri smanjuje morbiditet, omogućava brži oporavak i smanjuje postoperativne komplikacije uz minimalni invaliditet. Cilj rada je da se sagleda mesto i značaj spoljne fiksacije preloma potkolenice spoljnim fiksatorom Mitković kod politraumatizovanih pacijenata Prospektivnom studijom analizirana je serija od 20 politraumatizovanih pacijenata sa prelomima potkolenice, lečenih u Kliničkom centru u Nišu u trogodišnjem periodu. Metoda spoljne fiksacije spoljnim fiksatorom Mitković je metoda izbora u lečenju preloma potkolenice kod politraumatizovanih zbog svoje minimalne dodatne operativne traume. Metoda omogućava ranu mobilnost i negu povređenog i obezbeđuje odlične biološke uslove za zarastanje svih tipova i vrsta preloma potkolenice. Sama operativna trauma je minimalna, operativni zahvat kratko traje i nema gubitka krvi ukoliko se spoljna fiksacija uradi bez otvaranja mesta preloma Ključne reči: politrauma, prelom potkolenice, spoljni fiksator Mitković e-mail: peckytt@ni.sbb.co.yu 132. SRČANA DEKOMPENZACIJA KOD BOLESNICE SA ODLIČNOM SISTOLNOM FUNKCIJOM LEVE KOMORE – FIZIKALNI NALAZ ILI EHOKARDIOGRAM? M. Zdravković, M. Krotin, M.Žaja, S. Hinić, D. Zdravković, V.Milanović, N. Vešović KBC BEŽANIJSKA KOSA, BEOGRAD Poznato je da je ejekciona frakcija (EF) leve komore u svakodnevnoj kardiološkoj praksi najčešće korišćeni objaktivni pokazatelj sistolne funkcije leve komore. Njena prediktivna vrednost je velika, a specifičnost i senzitivnost zadovoljavajući. Bolju korelaciju sa invazivnim merenjima daju volumeni, ali se oni u rutinskom ehokardiografskom pregledu ne koriste. Prikazujemo slučaj bolesnice stare 63 godine, hospitalizovane sa znacima izražene prve srčane dekompenzacije, nastale nekoliko dana pred dolazak u bolnicu. Bolesnica je dugogodišnji hipertoničar, sa loše regulisanim vrednostima arterijske tenzije, bivši pušač, sa pozitivnom porodičnom anamnezom za KVB. Na prijemu ortoponična, tahikardična, sa kasnoinspirijumskim pukotima obostrano u donjim i srednjim plućnim poljima. Srčana akcija ritmična, tahikardična oko 106/min, tonovi tiši, naglašen A2, blag sistolni šum nad Erbom, TA: 180/100 mmHg. Vene vrata nisu prepunjene, ali ekstremiteti sa izraženim edemima. Radiografski vidjen izdužen luk leve komore, sa stazom u plućima, ispunjenom malom incizurom. U laboratorijskim analizama patološki lipidogram, sa urednim parametrima bubrežne funkcije. Ehokardiografski nalaz govori u prilog blčago dilatirane LP, blage hipertrofije zidova LK, koja je urednih dimenzija, očuvane sistolne funkcije i bez segmentnih ispada u kontraktilnosti. Dijastolna funkcija leve komore poremećena po tipu pseudonormalizacije. Na primenjenu terapiju dolazi do regulacije arterijske tenzije i dobrog diuretskog odgovora. Oporavljena otpuštena kući, sa dobro regulisanom arterijskom tenzijom. ZAKLJUČAK: Teška kardijalna dekompenzacija može nastati i pored očuvane sistolne funkcije na terenu dijastolne disfunkcije leve komore uz provocirajuće faktore, najčešće hipertenziju i tahikardiju, čime se otežava već otežano punjenje leve komore e-mail: majadare@Eunet.yu 133. ŠTA NEGOTINSKI SREDNJOŠKOLCI ZNAJU O ANTIBIOTICIMA Danijela Stanković(1), Nensi Mitrović(2), Milija Mikulović(3), Danilo Petrović(3) ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN-(1)DISPANZER OPŠTE MEDICINE; (2)DEČIJI DISPANZER; (3)NEGOTINSKA GIMNAZIJA UVOD: Antibiotici su supstance koje sprečavaju razvoj patogenih bakterija i drugih mikroorganizama u organizmu čoveka, a pri tome ne oštećuju sam organizam. Nekritična primena antibiotika dovodi do razvoja rezistentnih sojeva bakterija, pojave superinfekcija, preosetljivosti prema leku i do toksičnih reakcija. CILJ RADA je dokazati da je upotreba antibiotika nekontrolisana i neopravdano česta, a znanja o njima oskudna. METOD: Anketa sa petnaest pitanja o informisanosti, načinu upotrebe, svrsi i učestalosti korišćenja antibiotika. REZULTATI: Istraživanje je sprovedeno anketiranjem 97 negotinskih srednjoškolaca-60 muških i 37 ženskih. Obradom anketnih upitnika uočeno je da trećina ispitanika smatra da antibiotik smanjuje bol, a trećina da snižava temperaturu. 40% muškaraca i 16.2 % devojaka antibiotike uzima «povremeno, po neku kapsulu», a 43.3 % muškaraca i 51.4 % devojaka samo dok im ne bude bolje. Da je andol antibiotik smatra 46.7 % muškaraca i 48.6 % devojaka. Visoku temperaturu 30 % muškaraca, ali 5.4 % devojaka snižava pentreksilom. Po lekarskoj preporuci antibiotike uklučuje 58.3 % muških i 51.4 % ženskih ispitanika, a ostali samoinicijativno. Da o antibioticima zna malo izjasnilo se 41.7 % muškaraca i 27 % devojaka, a da želi da zna više 38.3 % muškaraca i 40.6 % devojaka. ZAKLJUČAK: Upotreba antibiotika kod negotinskih srednjoškolaca je nekontrolisana i neopravdana. Prisutna je samomedikacija. Znanja o antibioticima su oskudna, ali kod više od trećine ispitanika postoji želja za edukacijom. Ženski ispitanici su bolje informisani od muških. Ključne reči: antibiotici, upotreba, znanje, srednja škola e-mail: spira@medianis.net 134. STRANO TELO U BRONHU KAO UZROK RECIDIVIRAJUĆE BRONHOPNEUMONIJE-PRIKAZ SLUČAJA Goran Stanković(1),Vesna Ćosić (2),Zorica Omanović(3) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR,(1)PNEUMOFTIZIOLOŠKA SLUŽBA,(2)RADIOLOŠKA SLUŽBA,(3)SLUŽBA ZA PATOLOGIJU Učestalost aspiracije stranih tela u disajnim putevima je retka. Jedna od komplikacija hroničnog stranog tela u disajnim putevima je bronhopneumonija. Strana tela se ekstrahuju u bronhološkim odsecima pulmoloških ustanova i predstavljaju jedan od najtežih zadataka u bronhologiji a često uslovljavaju i torakohirurški zahvat. Prikazan je bolesnik J.S. u dobi od 53 godine sa recidivirajućom desnostranom bronhopneumonijom. Na prijemu dobrog opšteg stanja, slabije osteomuskularne građe, subfebrilan. U laboratorijskim analizama prisutna ubrzana sedimentacija i umerena leukocitoza a na PA radiografiji bronhopneumonična senka desno parakardijalno. CT grudnog koša pokazuje kalcifikat u predelu desnog hilusa i destrukciju desnog donjeg režnja. Učinjenom fiberbronhoskopijom uočena hiperemija u završnom delu intermedijernog bronha a bronh za bazalni buket opturiran nekrotičnom tumorskom masom. Histopatološkim pregledom biopsija dobijeno je nekrotično tkivo a bakteriološkim pregledom iz aspirata bronha izolovani su Streptococus pneumoniae i Pseudomonas species. Pod sumnjom na strano telo u desnom bronhijalnom hemisistemu bolesnik je upućen u višu medicinsku ustanovu gde je u 3 navrata bezuspešno pokušana ekstrakcija stranog tela fiberbronhoskopom te je učinjena desna donja lobektomija zbog hroničnim zapaljenjem izmenjenog režnja i ekstirpacija stranog tela (pileća kost). Kod recidivirajućih bronhopneumonija u algoritam ispitivanja treba uključiti i fiberbronhoskopiju a ekstrakciju verifikovanih stranih tela prepustiti najiskusnijim bronholozima. Ključne reči: strano telo u bronhu,bronhopneumonija,fiberbronhoskopija e-mail: stefance@verat.net 135. UTICAJ STRESA NA RADNOM MESTU NA POJAVU ARTERIJSKE HIPERTENZIJE RADNIKA TEKSTILNE INDUSTRIJE Jovica Jovanović, Suzana Manić, Milan Jovanović ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA, NIŠ Problem arterijske hipertenzije je od medicinskog, socijalnog i ekonomskog značaja u radno aktivnoj populaciji. Cilj istraživanja je identifikacija stresogenih faktora na radnim mestima radnika tekstilne industrije i utvrđivanje njihovog uticaja na pojavu arterijske hipertenzije eksponovanih radnika. Analiziran je tehnološki proces rada, radno vreme, zadovoljstvo poslom, interpersonalni odnosi i merene su vrednosti fizičkih i hemijskih noksi na radnim mestima 2000 radnika tekstilne industrije. Eksponovanu grupu je činilo 1200 radnika na čijim radnim mestima su registrovani stresogeni faktori, a kontrolnu grupu 800 radnika bez prisustva profesionalnih stresora. Arterijska hipertenzija je statistički značajno češće prisutna u eksponovanoj (40,0%) nego u kontrolnoj grupi (25,9%) (p<0,05). Nasledna predispozicija, konzumiranje alkohola i pušenje cigareta značajno potenciraju štetno dejstvo profesionalnih stresora. Profesionalni stresori potenciraju češću pojavu arterijske hipertenzije eksponovanih radnika, pri čemu najveći uticaj ima kumulativno dejstvo buke, ugljen monoksida i nezadovoljstva poslom. Ključne reči: profesionalni stres, arterijska hipertenzija, buka, ugljen monoksid. e-mail: joca@medfak.ni.ac.yu 136. FIZIČKI STRESOGENI FAKTORI NA RADNOM MESTU I RIZIK OD ATEROSKLEROZE Jovica Jovanović (1,2), Suzana Manić (1) , Milan Jovanović (2,3) (1)ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA NIŠ, (2) MEDICINSKI FAKULTET NIŠ, (3) KLINIČKI CENTAR NIŠ Fizički stresogeni faktori, među kojima su posebno rasprostranjeni buka i vibracije dovode do oštećenja organa čula sluha, kardiovaskularnog, endokrinog, gastrointestinalnog, perifernog i centralnog nervnog sistema profesionalno eksponovanih radnika. U ovom radu je ispitivan aterogeni rizik kod radnika metalske industrije profesionalno eksponovanih buci i vibracijama određivanjem ukupnog holesterola, triglicerida, HDL holesterola, LDL holesterola i izračunavanjem odnosa ukupni holesterol/HDL holesterol i LDL holesterol/HDL holesterol. Poremećaji lipidnog statusa su ispitivani u grupi od 250 radnika profesionalno eksponovanih vibracijama i buci intenziteta od 65 - 115 dB (A) (eksponovana grupa) i upoređivani sa kontrolnom grupom od 130 radnika koji rade u relativno tihoj sredini i bez prisustva vibracija. Lipidni parametri u serumu su određivani standardnim metodama. Svi lipidni parametri u eksponovanoj grupi u poređenju sa kontrolnom grupom su se statistički značajno razlikovali. Izračunati aterogeni faktori rizika su bili statistički značajno viši u eksponovanoj u odnosu na kontrolnu grupu. Aterogeni rizik raste sa dužinom ekspozicije buci i vibracijama i intenzitetom buke i naročito je izražen kod radnika koji su eksponovani buci intenziteta preko 95 dB. Ključne reči: buka, vibracije, dislipidemija, hiperholesterolemija, hipertrigliceridemija, aterogeni rizik. e-mail: joca@medfak.ni.ac.yu 137. STRES U OPŠTOJ POPULACIJI Slađana Jovanović, Miloš Protić, Ljiljana Jovanović, Marija Bogdanović-Živkov ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA OPŠTE MEDICINE Stres je celoviti odgovor organizma na delovanje endogenih i/ili egzogenih draži (stresogena) koji remeti njegovu homeostazu. Dugotrajne, ponavljane ili izuzetno snažne psihotraume dovode do poremećaja i oboljenja. Cilj rada je da se prikaže sklonost stresu u ispitanoj populaciji prema polu, starosti i zanimanju. Korišćen je upitnik farmaceutske kuće Lek Ljubljana sa 20 pitanja i skalom bodovanja stresa podeljenom u četiri kategorije: I – stres vam ne preti, II – blago ste skloni stresu, III – umereno ste skloni stresu, IV – veoma ste skloni stresu. Metodom slučajnog uzorka anketirano je 85 osoba: 39 muškaraca i 46 žena. Starost ispitanika je od 20 do 80 godina, a prema zanimanju svrstani su u pet grupa: studente, radnike, zemljoradnike, nezaposlene i penzionere. Najviše ispitanika oba pola, 71,8 % muškaraca i 71,7 % žena su blago skloni stresu. Neznatna je razlika između muškaraca i žena koji su veoma skloni stresu (manje od 0,5 %). Stres ne preti 1/10 ispitanika oba pola. Nijedna osoba starija od 60 godina ne pripada kategoriji IV. Stres ne preti 1/3 ispitanika starijih od 75 godina, kao ni 1/5 ispitanika starosne grupe 31-45 godina. U svim starosnim grupama najviše je onih koji su blago skloni stresu. Niko od ispitanih studenata, radnika, nezaposlenih i penzionera ne pripada kategoriji IV. Nasuprot tome, 1/4 zemljoradnika je u ovoj kategoriji. Nema nijednog zemljoradnika kome stres ne preti. 95 % ispitanih penzionera je blago sklono stresu, zatim slede studenti, njih 86,2 % i konačno radnici i nezaposleni sa 64 %. U kategoriji I najveća je zastupljenost radnika, 22 %. Studija pokazuje da je ispitana populacija blago sklona stresu. Ključne reči: stres, opšta populacija, oboljenja e-mail: vjovanovic@mas.bg.ac.yu, vladajov@bitsyu.net 138. MORBIDITETNA STRUKTURA PACIJENATA U AMBULANTI OPŠTE MEDICINE Slađana Miljković, Dušica Milić DOM ZDRAVLJA, NIŠ UVOD: Poznavanje morbiditetne strukture pacijenata opšte medicine predstavlja osnovu za planiranje potrebe zdravstvene zaštite stanovništva. CILJ RADA: Prikazati morbiditetnu strukturu pacijenata u zdravstvenoj ambulanti "Brzi Brod", Dom Zdravlja Niš, prema kojoj će se planirati dalje aktivnosti lekara. METOD RADA: Podaci iz zdravstvenih kartona pacijenata. REZULTATI: Od 1980 pacijenata (936 muškaraca i 1044 žena) starosne strukture 20 do 95 godina najviše ima kardiovaskularnu bolest među kojima prednjači hipertenzija (33,43%) i to u starosnoj strukturi 50-70 godina (45,1%). Na drugom mestu je gojaznost (15,8%). Treće mesto zauzimaju bolesti koštano-zglobnog sistema (10,3%). Od dijabetesa (8,2%) tip I i II najviše oboljevaju pacijenti u starosnoj strukturi 50-70 godina (53,1%). Slede: akutne respiratorne infekcije, hronična obstruktivna bolest pluća, gastrointestinalna oboljenja, psihijatrijska oboljenja, cerebrovaskularni inzulti, malignomi. U morbiditetnoj strukturi značajno mesto zauzimaju i slučajevi alkoholizma i narkomanije kao i pojava infektivnih bolesti (TBC, HIV i Hepatitis B i C). ZAKLJUČAK: Razlozi obraćanja lekaru mlađih pacijenata su: akutne infekcije respiratornog i urinarnog trakta i psihijatrijske bolesti. U periodu najveće radne aktivnosti 30-50 godina značajan je veliki broj hroničnih nezaraznih oboljenja. Potrebno je veće angažovanje lekara na prevenciji psihijatrijskih bolesti, narkomanije i hroničnih nezaraznih oboljenja sa posebnim osvrtom na faktore rizika. e-mail: drsladjanamiljkovic@yahoo.com 139. REZULTATI LEČENJA SUBTROHANTERNIH PRELOMA METODOM UNUTRAŠNJE FIKSACIJE DINAMIČKIM UNUTRAŠNJIM TROHANTERNIM FIKSATOROM PO MITKOVIĆU Vladimir Jovanović(1), Desimir Mladenović(1), Katarina Kutlašić Stojanović(1), Saša Karalejić(1), Zoran Golubović(1), Jelena Jovanović(2), Mirko Veljković(3), Novica Lučić(3) (1)KLINIČKI CENTAR NIŠ, ORTOPEDSKO TRAUMATOLOŠKA KLINIKA, (2)INSTITUT ZA PREVENCIJU, LEČENJE I REHABILITACIJU NIŠKA BANJA, (3)ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, ORTOPEDSKO TRAUMATOLOŠKA SLUŽBA Subtrohanterni prelomi zauzimaju veoma visoku incidencu u traumatologiji starijih pacijenata. Lečenje takvih preloma je veoma kompleksno zbog mogućnosti nezarastanja ili lošeg srastanja a zbog nestabilnosti, jakih dinamičkih sila kao i specifične vaskularizacije ovog segmenta butne kosti. Analizirana je grupa od 35 pacijenata, 10 muškog i 25 ženskog pola, sa subtrohanternim prelomima lečenih na Ortopedskoj klinici u Nišu unutrašnjim dinamičkim trohanternim fiksatorom po Mitkoviću u dvogodišnjem periodu. Kod svih pacijenata odmah nakon operacije krenulo se sa brzom mobilizacijom.Sa postepenim osloncem se krenulo nakon 4 do 6 nedelja.Posle 8 nedelja radiološki je vidljiv značajan kalus na mestu preloma kod svih pacijenata te je dozvoljavan pun oslonac a nakon tri meseca je kod svih pacijenata radiološki vidljiv obilan kalus i potpuna koštana konsolidacija.Komplikacija u analiziranoj grupi nije bilo. Unutrašnji dinamički trohanterni fiksator po Mitkoviću obezbeđuje jaku stabilnost polomljenih fragmenata a specifična konstrukcija samog aparata štedi periostalnu vaskularizaciju i omogućije vertikalnu dinamizaciju te kompresiju na mestu preloma što ubrzava proces zarastanja.Ova metoda omogućuje veoma brzo zarastanje subtrohanternog preloma te brzo vraćanje pacijenata svakodnevnim aktivnostima te je metoda izbora u lečenju subtrohanternih preloma butne kosti. 140. UTICAJ GINKGO BILOBE (TANAKAN) NA KRVNU SLIKU – NAŠA ISKUSTVA Vesna Ivetić(1), Čedomir Gavrančić (2) (1) MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD, ZAVOD ZA FIZIOLOGIJU (2)ZAVOD ZA TRANSFUZIJU KRVI, NOVI SAD Ginkgo biloba ima široku upotrebu u medicini. Danas se savremenim postupcima vrši ekstrakcija iz svežeg lišća Ginkgo bilobe i pripremaju ekstrakti. Ekstrakt EgB 761 je sdtandardizovan i kao medikament pod nazivom Tanakan registrovan je u nas. U našem kliničkom radu istraživali smo uticaj tromesečne primene preparata rastvora EGB761 (Tanakan) kod 50 osoba starosti od na kompletnu krvnu sliku i lipidni status. EgB 761 je ordiniran u dnevnoj dozi od 3 ml, podeljenoj u 3 pojedinačne doze. KKS i lipidni status su utvrđivani pre i nakon tretmana i dobijene vrednosti upoređivane primenom standardnih statističkih testova. Dobijeni podaci pokazuju da tokom tretmana: broj eritrocita pada, nesignifikantno; broj leukocita pada, signifikantno; broj trombocita pada, nesignifikantno; koncentracija glukoze pada, signifikantno; koncentracija ukupnog holesterola pada, nesignifikantno; koncentracija triglicerida pada, signifikantno; koncentracija HDL holesterola raste, nesignifikantno; koncentracija LDL holesterola pada, nesignifikantno; koncentracija Non HDL holesterola pada, nesignifikantno; indeks ateroskleroze pada, signifikantno. Na osnovu naših rezultata vidljivo je da se pod uticajem EgB761 smanjuje viskoznost krvi, što verovatno rezultira boljom vaskularizacijom većine tkiva organizma. e-mail: vivet@neobee.net |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
