|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXV Timočki medicinski dani :::
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
51. VAGINALNA HISTEREKTOMIJA NA GAO NEGOTIN U PERIODU OD 15
GODINA Nada Mihajlović, Jevrosima Puslojić, Vojislava Stuparević, Lidija Petrović 52. ICT - INOVATIVE COMPUTER TRAINING Mladen Dumitrašković 53. "IGRAČKA-PLAČKA" – POVREDE ZUBA-MOGUĆNOST REPLANTACIJE Slobodan Stojanović, Zorica Petrović-Simić, Goran Jović 54. INFORMACIONI SISTEM ZDRAVSTVENOG CENTRA BOR – DOKLE SMO STIGLI I KUDA IDEMO Mladen Dumitrašković 55. UČESTALOST INFEKCIJA URINARNOG TRAKTA KOD DECE UZRASTA DO NAVRŠENE TREĆE GODINE NA TERITORIJI OPŠTINE KNJAŽEVAC Saška Savev, Maja Gurginov, Miroslava Paunović, Jasmina Stamenović, Vesna Milijić, Jasmina Ignjatović, Bojan Pešić 56. PRIKAZ INFORMATIČKOG SISTEMA U ZDRAVSTVENOM CENTRU KLADOVO Dragan Topić, Borislav Petrović, Dušica Marinović 57. INT*NET - POTREBE I ISKUSTVA Mladen Dumitrašković 58. ISHRANA I HIGIJENSKE NAVIKE UČENIKA SREDNJE ŠKOLE GSP IZ BEOGRADA O. Krstić Antonović, M. Erhartić, D.Todorić 59. EKG KROZ ISTORIJU – OD OTKRIĆA BIOELEKTIRICTETA DO PRVOG EKG ZAPISA – USMENO Nebojša Đurišić, Jelena Jovanović-Simić 60. PRIKAZ SLUČAJA KALA-AZAR (VISCERALNI OBLIK) Svetlana Tasovac, Zorica Vignjević, Verica Dikanović |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
51. VAGINALNA HISTEREKTOMIJA NA GAO NEGOTIN U PERIODU OD 15 GODINA Nada Mihajlović, Jevrosima Puslojić, Vojislava Stuparević, Lidija Petrović ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, GINEKOLOŠKO AKUŠERSKA SLUŽBA Vaginalna histerektomija je najčešća operacija kod izraženog spada unutrašnjih genitalnih organa žene. Danas se o ovoj pojavi govori kao o anatomskoj disfunkciji koju prate sledeće pojave: urinarna inkontinencija, infekcije mokraćnih puteva, dekubiti grlića materice, bolovi u donjem delu trbuha, smetnje prilikom polnih odnosa, psihičke smetnje. Na našem odeljenju je za 15 godina unazad uradjena 71 ovakva operacija, Autori su u analiziranom materjalu napravili presek starosne grupe, najčešćih indikacija, zanimanja i eventualnih komlikacija. Dobro poznavanje uzroka spada vagine i materice omogućava njihovu prevenciju a dobra obučenost hirurga njihovo egzaktno lečenje. e-mail: zcnegotin@formanet.co.yu 52. ICT - INOVATIVE COMPUTER TRAINING Mladen Dumitrašković ZDRAVSTVENI CENTAR BOR U današnjim uslovima poznavanje i svakodnevno korišćenje proizvoda i blagodeti Informacionih tehnologija postaje imperativ za svakog. Klasičan način edukacije i tradicionalni pristupi školstva u velikoj meri čine da još uvek ozbiljno zaostajemo u primeni tih znanja. I pored sve većeg broja stručnih izvora, literature, škola i kurseva rezultata je još uvek nedovoljno. ICT – inovativni kompjuterski trening predstavlja koncept koji omogućava da se stiču znanja koja su u osnovi trajnijeg karaktera, koja su primenjiva i otvorena ka inovativnosti i nadogradnji, to je u suštini nastojanje da se znanju pristupi sa aspekta globalnog znanja, sa aspekta praktičnog a ne samo informativnog i znanju koje omogućava rešavanje problema, znanju koje je u dužem periodu upotrebljivo. Savremeni izazovi u pogledu sticanja i primene raznovrsnih znanja za koriščenje IT i potrebe da u odredjenom periodu obezbedimo podršku uvodjenju IS u odredjenim oblastima, da obezbedimo dovoljno znanja za konkretan rad uz podršku nove IT omogućio nam je - da postavimo jedan drugačiji efikasniji koncept edukacije. e-mail: studionext@sezampro.yu 53. "IGRAČKA-PLAČKA" – POVREDE ZUBA-MOGUĆNOST REPLANTACIJE Slobodan Stojanović, Zorica Petrović-Simić, Goran Jović ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, STOMATOLOŠKA SLUŽBA Rekreacija, zabava, sport i igra pričinjavaju nam zadovoljstvo, odmaraju nas i ispunjavaju radošću. Međutim, svaka od ovih aktivnosti, nažalost, može da dovede i do neželjenih situacija – do manjih ili većih povreda koje mogu da ostave i ozbiljne posledice po naše zdravlje. U takve povrede spadaju i povrede na vilicama i zubima. Povrede zuba mogu biti raznovrsne, od bezmalo neuočjlivih naprslina zubne gleđi do preloma krunice i korena zuba. I to nije sve. Možda je najteža ali ne i nemoguća posledica izbijanje kompletnog zuba. Moguće su i različite kombinacije preloma zuba sa izbijanjem zuba, pa i prelomom-odvajanjem delova kosti vilica. Prikazaćemo nekoliko interesantnih slučajeva koja su završila sa različitim ishodom, bez obzira što su rađena po jedinstvenoj metodologiji.Cilj rada je da se podvuče značaj činjenice što ranijeg javljanja stomatologu. 54. INFORMACIONI SISTEM ZDRAVSTVENOG CENTRA BOR – DOKLE SMO STIGLI I KUDA IDEMO Mladen Dumitrašković ZDRAVSTVENI CENTAR BOR U radu je data desetogodišnja retrospektiva i koncept razvoja Informacionog sistema Zdravstvenog centra Bor i ocenjena iskustva koja su stečena. U Zdravstvenom centru Bor više godina, sa manje ili više uspeha iz perioda početka preko stagnacija i uspona izgradjuje se jedan savremen zdravstveni informacioni sistem koji može da posluži kao ozbiljan oslonac za ostvarivanje zdravstvene politike i ciljeva koji se pred zdravstvom postavljaju u uslovima približavanja modernoj Evropi i svetu. U ovom periodu uspostavljen je efikasan poslovni informacioni sistem, završena je prva faza informacionog sistema Doma zdravlja i uspostavlja se bolnički IS. Uvodi se intranet kao integrirajući komunikacioni sistem, a postoje i značajna iskustva u informatizaciji odredjenih medicinskih dijagnostičkih procedura (RTG, CT, Laboratorije, Holter...) a značajna su i iskustva u korišćenju Interneta. Informacioni sistem je sve više u funkciji širenja komunikacionih mogućnosti za potrebe interne i eksterne javnosti i sredstvo obezbedjivanja transparentnosti i znanja. Ova su iskustva relativno skromna, ali svakako omogućavaju da se sagledaju potrebe, otkriju slabosti i daju veći podsticaji daljem razvoju u skladu sa današnjim trendovima. e-mail: studionext@sezampro.yu 55. UČESTALOST INFEKCIJA URINARNOG TRAKTA KOD DECE UZRASTA DO NAVRŠENE TRECE GODINE NA TERITORIJI OPŠTINE KNJAŽEVAC Saška Savev, Maja Gurginov, Miroslava Paunović, Jasmina Stamenović, Vesna Milijić, Jasmina Ignjatović, Bojan Pešić ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, DISPANZER ZA DECU I OMLADINU Infekcije urinarnog trakta su među najčešćim bakterijskim infekcijama kod dece,nalaze se na drugom mestu po učestalosti, odmah posle respiratornih. Incidenca ovih infekcija varira u zavisnosti od pola, uzrasta i metode dijagnoze. Do puberteta dijagnoza infekcija se postavi kod oko 3% devojčica i kod 1% dečaka. Najčešci uzročnici su enteralne gram negativne bakterije: Escherichia colli, Proteus, Klebsiela, Enterobakter, dok je Enterococcus najčešći gram negativni uzročnik. Oko jedna trećina devojčica ima recidive tokom prve, a čak 50% tokom sledećih pet godina od prve infekcije. Recidivi kod dečaka su ređi oko 15% i uglavnom se javljaju tokom prve godine. Cilj rada je da se ispita učestalost urinarnih infekcija kod dece uzrasta do treće godine na teritoriji opštine Knjaževac. Podaci su dobijeni iz kartoteke dispanzera za decu i omladinu Z.C. Knjazevac. Ispitivana grupa obuhvata decu rođenu 2003,2004 i 2005 godine. U 2003. rođeno je 243 deteta, od toga 109 devojčica (44,8%) i 134 dečaka (55,1%). Incidenca urinarnih infekcija je 34 (13,9%), od toga 14 (5,76%) dečaka i 20 (8,23%) devojčica. 2004. god. rođeno je 232 deteta i to 116 dečaka i 116 devojčica. Od urinarnih infekcija obolelo je 28 (12,1%) i to 6 dečaka (2,59%) i 22 devojčice (9,48%). U 2005.god. rođeno je 209 deteta, 102 dečaka (48,8%) i 107 devojčica (51,2%). Ukupno je obolelo 13 deteta (6,2%), od toga 5 (3,39%) dečaka i 8 (3,8%) devojčica. Ukupan broj obolele dece se povećava sa godinama starosti i signifikantno je veći kod devojčica. e-mail: miljan.stanojevic@gmail.com 56. PRIKAZ INFORMATIČKOG SISTEMA U ZDRAVSTVENOM CENTRU KLADOVO Dragan Topić, Borislav Petrović, Dušica Marinović ZDRAVSTVENI CENTAR KLADOVO, TEHNIČKA SLUZBA „Kada ljudi shvate koliki je dobitak po njihovo zdravlje od medicinske informatizacije, ona može postati okosnica informatizacije celog društva.“ (Darko Bogojević, Zorica Žarković: ZNAČAJ E-ZDRAVSTVA) Brzi razvoj informacionih sistema, telekomunikacija, INTERNET, tempo i brzina pojavljivanja novih tehnologija dijagnostike i lečenja uvodi informatiku neminovno u zdrastvenu zaštitu. Pravovremeni i brz pristup informaciji nameće potrebu formiranja informacionih sistema (IS) odnosno izradu LAN-a (local area network). To je lokalna informatička mreža koja povezuje Upravu, primarnu i sekundarnu zdrastvenu zaštitu u okviru ZC Kladovo kroz aplikativni softver. Ovakvo uvezivanje na lokalnom nivou pruža brz uvid u istoriju bolesti, pružene usluge, date lekove, početne i završne dijagnoze, otpusne liste iz dela medicine, dok u administraciji pruža trenutni uvid u fakturisanje prema RZZO. Daljim uvezivanjem sa RZZO ili prema drugim ZC u Srbiji lekari bi imali velikih olakšica u lečenju i zbrinjavanju pacijenata, kako u sekundarnoj tako i primarnoj zdravstvenoj zaštiti. ZC Kladovo je podigao ovakav IS na lokalnom nivou. Aplikativni softver je kupljen od BITIMPEX-a Beograd i on fukcioniše već 2 godine. Ušteda je velika, kako u potrošnji lekova u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, tako i smanjenjem čekanja pacijenata ispred ordinacija lekara. Lekari mogu videti kada je pacijent zadnji put bio na lečenju,propisanu terapiju otpusnu listu, bez potrebe da pacijent nosi sopstvenu dokumentaciju, kao i vreme zakazano za kontrolu i dalje praćenje pacijenta. Ključne reči: LAN, informacioni sistemi, aplikativni softver, uštede, RZZO e-mail: topkezckld@kladovocity.net 57. INT*NET - POTREBE I ISKUSTVA Mladen Dumitrašković ZDRAVSTVENI CENTAR BOR Internet i Intranet se veoma često danas pominju zajedno, a da se pri tom smatra da se radi o istoj stvari, konceptu i sistemu - ali razlike postoje. U radu se razmatraju iskustva u korišćenju interneta, promociji zdravlja putem interneta i potrebi uspostavljanja korporativnog intraneta u zdravstvenoj ustanovi u cilju ostvarivanja zdravstvenih ciljeva u uslovima reforme zdravstva. Detaljnije se razmatraju pojmovi, vrste, karakteristike i koristi od uvodjenja intraneta, veze intranet/internet, koja su iskustva i teškoće u uvodjenju intraneta. U radu se ukazuje na potrebu uvodjenja intraneta i jačanju internih i eksternih komunikacija u zdravstvenim ustanovama i zdravstvenom sistemu, ali i potrebi da se informacionom sistemu u zdravstvu posveti veća pažnja i iznose iskustva i koncept uvodjenja intraneta u Zdravstvenom centru Bor. e-mail: studionext@sezampro.yu 58. ISHRANA I HIGIJENSKE NAVIKE UČENIKA SREDNJE ŠKOLE GSP IZ BEOGRADA O. Krstić Antonović, M. Erhartić, D.Todorić DOM ZDRAVLJA "VRAČAR", BEOGRAD UVOD: Pravilna ishrana je veoma značajna za školski uzrast. Način ishrane ima veliki uticaj na uspešnost obavljanja školskih aktivnosti, a optimalna ishrana je preduslov dobrog psihičkog i fizičkog razvoja mladih. Higijenske navike su veoma bitne i one se stiču od prvih dana života. CILJ RADA: da se iz naših istraživanja putem ankete prikaže zastupljenost osnovnih obroka kod mladih i da se sagledaju njihove higijenske navike. METODOLOGIJA: Anketa je sprovedena u srednjoj školi GSP u Beogradu školske 2005-2006 god. Od 943 ispitanika, bilo je 855 učenika muškog pola, a 88 učenika ženskog pola. REZULTATI: Ispitano je 943 učenika I i III razreda srednje škole GSP, koji su svoj način ishrane i higijenske navike predstavili kao odgovore na sledeća pitanja: Koliko imaš dnevnih obroka? Odgovori: 320 učenika (300 muškog i 20 ženskog pola) .........................redovno uzima sva tri obroka 150 učenika (142 muškog i 8 ženskog pola) ............................redovno samo doručkuje 420 učenika (378 muškog i 52 ženskog pola) ..........................redovno ruča 53 učenika (45 muškog i 8 ženskog pola) ...............................redovno večera Koliko često pereš zube? Odgovori: 43 učenika (41 muškog i 2 ženskog pola).............................nikada 741 učenika (691 muškog i 50 ženskog pola)..........................svaki dan 159 učenika (123 muškog i 36 ženskog pola)..........................dva puta dnevno Zaključak: Rezultati naših ispitivanja u oblasti redovnosti ishrane i higijenskih navika su pokazali da se mladi prilično neuredno hrane – uglavnom propuštaju obroke - izuzev ručka. Devojčice češće zanemaruju obroke od dečaka. Što se tiče higijenskih navika, učenici neredovno peru zube i neredovno održavaju ličnu higijenu. Osnovni zadatak zdravstvenih ustanova i škole je promovisanje zdravlja na prvo mesto u sistemu vrednosti kod mladih. e-mail: dejana@telekom.yu 59. EKG KROZ ISTORIJU – OD OTKRIĆA BIOELEKTIRICTETA DO PRVOG EKG ZAPISA – USMENO Nebojša Đurišić, Jelena Jovanović-Simić SRPSKO LEKARSKO DRUŠTVO, BEOGRAD Postavljanje teze o postojanju bioelektriciteta, od strane italijanskog anatoma Luiđija Galvanija (Luigi Galvani) davne 1786. godine, imaće mnogo veći uticaj u medicini, nego što se tada smatralo. Naime, Galvani je septembra 1786. godine, vršeći eksperimente na žabama otkrio postojanje fenomena koji je on nazvao „životinjski elektricitet“ (bioelektricitet), jer je dobio kontrakciju mišića žabe kada ih je dotakao izvorom elektriciteta. Njegov sunarodnik, pronalazač i naučnik Alesandro Volta (Alessandro Volta) dugi niz godina je pokušavao da pobije ovu teoriju, tvrdeći da ne postoji bioelektricitet. Volta je tvrdio da elektricitet nastaje isključivo kombinovanjem dva različita metala. Da bi dokazao svoju teoriju, napravio je prvu bateriju (1800) kombinujući diskove cinka i bakra (ili srebra) u posebnom rastvoru, koja je poslužila kao izvor elektriciteta. Danas znamo da su oba naučnika bila u pravu. Dve godine nakon konstruisanja prvog galvanometra (1825), profesor fizike Leopold Nobili, dokazao je postojanje bioelektriciteta (1827), dok je profesor fizike Karlo Mateuči (Carlo Matteucci) 1838. godine dokazao da svaki otkucaj srca prati električna aktivnost. Javljaju se i prvi pokušaji pravljenja zapisa električne aktivnosti mišića, pa i srca kao mišićnog organa, ali gotovo bezuspešno, sve do 1887. godine (šezdeset godina nakon konstruisanja galvanometra), kada je britanski fiziolog Avgustus Voler (Augustus D. Waller), napravio prvi humani elektrokardiogram. Ovo je samo jedan od mnogobrojnih primera iz istorije, koji nam dokazuje da bi razvoj medicine bio gotovo nemoguć bez učešća i saradnje istraživača iz različitih oblasti nauke. Zahvaljujući njima, danas posedujemo moćan, neinvazivan i pouzdan test – EKG – za brzu detekciju pojedinih oboljenja srca. e-mail: drnebojsa@gmail.com, lekarsld@gmail.com 60. PRIKAZ SLUČAJA KALA-AZAR (VISCERALNI OBLIK) Svetlana Tasovac, Zorica Vignjević, Verica Dikanović DOM ZDRAVLJA "VRAČAR" BEOGRAD Lajšmanioze su hronična oboljenja retikuloendotelijalnog sistema. Prouzrokovač je Leischmania Donovani. Javlja se kao visceralni i kožni oblik. U basenu Sredozemnog mora visceralni oblik odraslih ima svoje osobenosti, te je poznata kao Kala-Azar. Kliničkom slikom dominiraju febrilnost, hepatosplenomegalija, anemija, granulocitopenija. Inkubacija varira između 3 i 12 meseci. Klinička slika i lajšmanija u razmazu potvrđuju dijagnozu. Lečenje je etiološko. Prikaz slučaja: Pacijent je dečak uzrasta 15 2/12 godina. Javio se zbog malaksalosti, glavobolje, povišene telesne temperature (do 39,6oC), splenomegalije, 2-3cm ispod LRL. Daje podatak da je prethodno leto boravio na Sv. Stefanu. Upućen je u UDK gde je hospitalizovan i lečen u periodu od 28.10. -30.11.2004. god. Učinjena su sledeća ispitivanja: Rtg srca i pluca: bo; CRP 78, SE 50/85, LDH 559; Le 2,7x10 9/l, Hb 116 g/l, MCV 72,5, Tr 77x10 9/l; Razmaz koštane srži i krvi za IIF za serološku dijagnostiku visceralne lajšmanioze pozitivan je u titru 1:80+, 1:160+/- Nađeni su paraziti Leichmanie Donovani intracelularno i ekstracelularno. Lečenje je sprovedeno petovalentnim preparatom antimona u propisanoj dozi (20mg SbV po kg TM uz poštovanje maksimalne dnevne doze od 850mg). Pacijent je lek primao 32 dana. Opšte stanje, klinicki i laboratorijski nalazi su se stabilizovali. Otpušten je kući na dalji oporavak uz mesečne kontrole. e-mail: ivuska@eunet.yu |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
