Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

 Godina 2006     Volumen 31     Suppl 1     
  [ Home ] [ Program ] [ Radovi ] [ Indeks autora ] [ Mapa ]  
                 
 

XXV Timočki medicinski dani :::
Selektovani radovi

   [ <<< ] [ >>> ]  
  4. Simptomi i komorbiditeti kod obolelih od periferne obliterantne arterioskleroze
Žaklina Damnjanović, Rade Kostić, Dragica Rondović
ZAVOD ZA SPECIJALIZOVANU REHABILITACIJU "GAMZIGRAD", GAMZIGRADSKA BANJA

Sažetak: Intermitentna klaudikacija se dugo smatrala osnovnom manifestacijom periferne obliterantne arterioskleroze (POAB). Međutim, sve je više studija koje pokazuju da su mnogi oboleli od POAB asimptomatski ili nemaju klasične simptome kao što je Claudicatio intermittens. Cilj ovog rada je da se identifikuje spektar simptoma koji imaju oboleli od POAB kao i komorbiditet koji bi mogli da utiču na simptome. Prospektivnim kliničkim istraživanjem obuhvaćeno je 98 pacijenata koji su upućeni na pregled CDS krvnih sudova donjih ekstremiteta u Zavod za rehabilitaciju“Gamzigrad”. Svim učesnicima su izmerene vrednosti Doppler Indexa i dato da popune standardizovane upitnike: San Dijego klaudikacioni upitnik i Upitnik o poremećaju hodanja. Na osnovu upitnika ispitanici su podeljeni u 6 uzajmno isključivih grupa, 4 grupe su imale bol nogama: I- bol u nozi prilikom napora i u miru, II- claudicatio intermittens, III-atipičan bol pri naporu koji dovodi do zaustavljanja hodanja, IV- atipičan bol pri naporu koji ne zaustavlja hodanje. Pripadnici dve grupe bili su bez bola u nogama (jedna grupa je bila fizički neaktivna, dok je druga bila aktivna). Takođe, identifikovan je širok opseg simptoma koje su imali oboleli od POAB, kao i veliki broj komorbiditeta koji doprinose različitoj percepciji bola. Najveći broj komorbiditeta postojao je u grupi sa bolom u nogama pri naporu i odmoru i grupi koja je bila fizički neaktivna i bez bola u nogama. Najveće izmerene vrednosi Doppler indexa bile su u grupi koja je imala bol u nogama i bez obzira na to nastavljala kretanje. Naši rezultati ukazuju da bi trebalo da se razmatra mogućnost da komorbidno oboljenje i fizička neaktivnost mogu da izmene simptome koji potiču od donjih ekstremiteta, a povezani su sa POAB, a sve to u cilju što ranijeg otkrivanja ovog oboljenja.
Ključne reči: claudicatio intermittens, simptomi, komorbiditeti, POAB.
 		  
  UVOD

Ateroskleroza je hronična, sistemska, degenerativno-inflamatorna-proliferativna bolest koja se razvija prevashodno na arterijama velikog i srednjeg kalibra sa predilekcionom lokalizacijom na bifurkacijama arterija. Aterosklerotički izmenjene arterije nisu u mogućnosti da obave svoju osnovnu ulogu - dovod krvi u periferna tkiva, tako da dolazi do niza poremećaja (ishemija, izmenjen mišićni metabolizam, nagomilavanje acil-karnitina, demijelinizacija perifernih nerava, atrofija mišića, smanjena aerobna i funkcionalna sposobnost) koji smanjujući mogućnost kretanja i fizičku aktivnost i sami postaju jedan od uzroka napredovanja arterioskleroze[1]. Zbog mogućnosti razvoja kolateralne cirkulacije simptomi POAB se javljaju relativno kasno te je primena rane dijagnostike od neprocenjive važnosti [2].
Intermitentna klaudikacija (bol poput grča pri naporu u aktiviranoj grupi mišića koji prestaje tokom odmora) se dugo smatrala osnovnom manifestacijom periferne obliterantne arterioskleroze (POAB). Medjutim, sve je više studija koje pokazuju da su mnogi oboleli od POAB asimptomatski ili nemaju klasične simptome kao što je Claudicatio intermittens [3]. Cilj našeg rada bio je da se identifikuje spektar simptoma koji imaju oboleli od POAB kao i komorbiditeti koji bi mogli da utiču na prirodu simptoma.

MATERIJAL I METODE

Prospektivnim kliničkim istraživanjem obuhvaćeno je 98 pacijenata koji su upućeni na pregled CDS krvnih sudova donjih ekstremiteta u Zavod za rehabilitaciju "Gamzigrad".
Svim učesnicima su izmerene vrednosti Doppler Indexa (ASPI) i dato da popune standardizovane upitnike: San Dijego klaudikacioni upitnik [4] i Upitnik o poremećaju hodanja [5].
ASPI (Ankle Systolic Pressure Index) predstavlja količnik između pritisaka na ATP i ADP i pritiska na arteriji brachialis. Merenje je obavljeno standardnom metodom.
Posle petominutnog odmaranja ispitanika u položaju na leđima, Doppler sondom meren je sistolni krvni pritisak desne brahijalne arterije, desne ADP i ATP, leve ADP i ATP i leve brahijalne arterije. Svaki pritisak meren je dva puta: po navedenom redosledu i obratno. Za izračunavanje ASPI korišćene su prosečne vrednosti sistolnih pritisaka navedenih arterija. Za vrednosti od 0,90 i manje, metoda je 95% osetljiva i 99% specifična za angiografski dijagnostifikovanu POAB [6,7].

REZULTATI

U istraživanju je učestvovalo 98 pacijenata prosečne starosti 62 ,15 ± 6,07 godina.
Od ukupnog broja ipitanika bilo je 59 muškaraca i 39 žena.Na osnovu San Dijego klaudikacionog upitnika ispitanici su podeljeni u šest uzajmno isključivih grupa. Četiri grupe su imale bol nogama: I- bol u nozi prilikom napora i u miru, II- claudicatio intermittens, III-atipičan bol pri naporu koji dovodi do zaustavljanja hodanja, IV- atipičan bol pri naporu koji ne zaustavlja hodanje. Pripadnici dve grupe su bili bez bola u nogama (jedna grupa je bila fizički neaktivna, dok je druga bila aktivna, aktivnim su se smatrali oni ispitanici koji su hodali više od 1000m u toku jednog dana u nedelji koja je prethodila ispitivanju).- Shema br.1.


Shema br.1- Grupe ispitanika u odnosu na simptom bol

Procentualna zastupljenost ispitanika po grupama u odnosu na simptom bol prikazana je na grafikonu br.1. Kao što možemo videti najveći broj ispitanika (36,73%) pripada grupi II koja kao simptom imala intermitentnu klaudikaciju, zatim grupi III koja je imala atipičan bol pri naporu koji dovodi do zaustavljanja hodanja (23,47%), grupi I – bol u nozi prilikom napora i u miru (18,37%), dok je zastupljenost po ostalim grupama bila manja i neznatno se razlikovala između grupa.


Grafikon br. 1- Procenat zastupljenosti ispitanika po grupama

Međutim, ako izračunamo odnos broja ispitanika iz grupe II (Claudicatio intermittens) i pripadnika ostalih grupa, vidimo da intermitentnu klaudikaciju ima 36,73%, dok 63,27% ispitanika koji boluju od POAB nema intermitentnu klaudikaciju kao simptom.
Kod pripadnika grupa koji nemaju intermitentnu klaudikaciju kao simptom, na osnovu Upitnika o poremećaju hodanja, identifikovan je širok opseg drugih simptoma: tup bol, osećaj pritiska, osećaj peckanja, napetost u mišićima, ukočenost, oštar bol, osećaj trnjenja, zamor mišića. Takođe, zabeleženi su sledeći komorbiditeti: dijabetična neuropatija, osteoartroza kuka i kolena, discus hernia, angina pectoris, depresija , gojaznost. Najveći broj komorbiditeta (2 ili više) imali su ispitanici iz grupe sa bolom u nogama pri naporu i odmoru i grupe koja je bila bez bola u nogama i fizički neaktivna.(Grafikon br.2)


Grafikon br.2- Prikaz procenta zastupljenosti dva ili više komorbiditeta u svakoj od grupa


Grafikon br. 3- Srednje vrednosti ASPI sa standardnom devijacijom po grupama

U našem radu merili smo i vrednosti ASPI, izmerene srednje vrednosti i standardne devijacije prikazane su na grafikonu br.3.

DISKUSIJA

Naši rezultati pokazuju da od ukupnog broja ispitanika kod kojih je dokazano prisustvo POAB- intermitentnu klaudikaciju ima ima samo 36,73 % ispitanika dok 63,27% ispitanika nema nikakve simptome, ili ima simtome koji se razlikuju od intermitentne klaudikacije. Izmerene srednje vrednosti ASPI u grupi koja ima intermitentnu klaaudikaciju su 0,61±0,14 i niže su odnosu na vrednosti ASPI u ostalim grupama
(Grafikon br. 3). Ovakve vrednosti ASPI ukazuju na stadijum oboljenja kada već postoji funkcionalna nesposobnost (normalne vrednosti ASPI su 1,0±0,10). Komorbiditeti kao što su: osteoartritis kuka i kolena, oboljenja kičmenog stuba i neuropatija menjaju prirodu simptoma koji potiču od donjih ekstremiteta („LEG SYMPTOMS“)[4], a vaskularnog su porekla. Oboljenje kao što je depresija može da utiče na percepciju bola. Ograničavanjem fizičkog napora i kretanja zbog oboljenja srca (angina pectoris, aritmije...) ili nekog drugog oboljenja, ne javlja se potreba za povećanim snabdevanjem krvlju i izostaje intermitentna klaudikacija kao simptom POAB.

ZAKLJUČAK

Niska osetljivost intermitentne klaudikacije za POAB može doprineti neraspoznavanju obliterantne arterioskleroze u ranom stadijumu kada postoji umerena arterijska insuficijencija. Intermitentna klaudikacija se javlja kada već postoji funkcionalna nesposobnost[8,9]. Trebalo bi obratiti pažnju i na ostale simptome koji su prikazani u našem radu, kao i na komorbiditete koji mogu doprineti njihovoj različitoj percepciji od strane obolelih od POAB , a sve to u cilju rane detekcije ovog oboljenja i blagovremenog lečenja.


LITERATURA

  1. Farinon AM, Marbini A, Gemignani F, Govoni E, Bragaglia MM, Sianesi M, Tedeschi F. Skeletal muscle and peripheral nerve changes caused by chronic arterial insufficiency--significance and clinical correlations--histological, histochemical and ultrastructural study.Clin Neuropathol 1984 Nov-Dec;3(6):240-52
  2. Kritična ishemija donjih ekstremiteta u: Maksimović Ž.: Osnove vaskularne hirurgije i angiologije , Beograd: Medicinski fakultet, CIBID, 20004; 193-198
  3. Criqui MH, Denenberg JO, Bird CE, Fronek A, Klauber MR, Langer RD. The correlation between symptoms and non-invasive test results in patients referred for peripheral arterial disease testing. Vasc Med. 1996;1:65-71
  4. McDermott M, Greenland Ph, Kiang L., - Leg Symptoms in Peripheral Arterial Disease , JAMA,2001;286:1599-1606
  5. Regensteiner JG, Steiner JF, Panzer RJ, Hiatt WR. Evaluation of walking impairment by questionnaire in patients with peripheral arterial disease. J Vasc Med Biol. 1990;2:142-152
  6. Weitz JI, Byrne J, Clagett GP, et al. Diagnosis and treatment of chronic arterial insufficiency of the lower extremities: a critical review. Circulation. 1996;94:3026-3049.
  7. Newman AB, Siscovick DS, Manolio TA, et al. Ankle-arm index as a marker of atherosclerosis in the Cardiovascular Health Study. Circulation. 1993;88:837-845
  8. Hirsch AT, Criqui MC, Treat-Jacobson D, et al. Peripheral arterial disease detection, awareness, and treatment in primary care. JAMA. 2001;286:1317-1324
  9. Hiatt WR, Hoag S, Hamman RF. Effect of diagnostic criteria on the prevalence of peripheral arterial disease: the San Luis Valley Diabetes Study. Circulation. 1995;91:1472-1479

Adresa autora:
Žaklina Damnjanović
Naselje Kraljevica C2 II/24, 19000 Zaječar
Tel.019 430 601
E-mail zzaki@ptt.yu

 
  [ Home ] [ Program ] [ Radovi ] [ Indeks autora ] [ Mapa ]  

Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: vemil@open.telekom.rs

  Infotrend Crea(c)tive Design