|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXVII Timočki medicinski dani - Zaječar, 22-24. maj 2008.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
121. UČESTALOST DEFORMITETA TORAKOLUMBALNE KIČME KOD
DECE ŠKOLSKOG UZRASTA U ZAJEČARU Brankica Vasić(1), Biljana Marušić(2), Bratimirka Jelenković(3), Nena Čukić(1), Marija Ilić(1) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (1)DEČJI DISPANZER(2)SLUŽBA MEDICINE SPORTA, (3)DEČJE ODELJENJE UVOD: Deformiteti kičme su prateća pojava tokom rasta i razvoja. Najčešće su posledica nepravilnog držanja (poremećaj posture tela), ali mogu biti i strukturalni kada zahtevaju kompleksan pristup. Činjenica je da nestrukturalni deformiteti kao posledica lošeg držanja mogu vremenom progredirati u strukturne, ako inicijalni uzrok nije pronađen odnosno otklonjen. CILJ RADA: Istraživanje učestalosti deformiteta kičme kod školske dece uzrasta 10 godina (III razred osnovne škole) i 12 godina (V razred osnovne škole) u Zaječaru. MATERIJAL I METODE RADA: Podaci su dobijeni iz zdravstvenih kartona, sa sistematskog pregleda tokom 2007.godine. Pregledano je 211 dece uzrasta 10 godina i 251 dete uzrasta 12 godina. Dijagnoza je postavljena kliničkim pregledom i bending testom, koji omogućava procenu deformiteta kičme. Podaci su statistički obrađeni. REZULTATI RADA: U uzrastu 10 godina pregledano je 211 dece i to 113 dečaka i 98 devojčica. Deformiteti kičme otkriveni su kod 27. dece (12,8%), češće kod dečaka (15: 12). Torakolumbalna skolioza otkrivena je kod 20. dece, odnos dečaci – devojčice je 12 : 8, torakalna kifoza kod 7 (dečaci – devojčice 3 : 4). Od 211, četvoro dece (1,9%) ima strukturalne deformitete kičme i nakon radiološke obrade upućena su u ustanovu tercijarnog nivoa. U uzrastu 12 godina pregledano je 251 dete, 125 dečaka i 126 devojčica. Deformiteti kičme otkriveni su kod 81 deteta ( 32,3%) i to: torakolumbalna skolioza kod 38 (dečaci – devojčice 15: 23), torakalna kifoza kod 18 ( dečaci – devojčice 10 : 8) i kifoskolioza kod petoro dece. Četvoro dece uzrasta 12 godina ima strukturalni deformitet kičme (1,6%), sve su devojčice, upućene su u ustanovu višeg nivoa. Deformiteti kičme kod školske dece uzrasta 10 godina zastupljeni su u 12,8% slučajeva, a učestalost raste sa uzrastom i u 12. godini iznosi 32,3%. U mlađem uzrastu zastupljenost je skoro jednaka među oba pola, a kasnije je češća kod devojčica (što se podudara sa periodom ranijeg prosečnog ubrzanog rasta kod devojčica). Najveći broj deformiteta je posturalnog tipa. ZAKLJUČAK: Deformiteti kičme kod školske dece najčešće su posturalnog tipa, usled lošeg držanja tela, sedaternog načina života, smanjene fizičke aktivnosti, nepravilnog sedenja... Sistematski pregledi služe kao skrining za rano otkrivanje deformiteta torakolumbalne kičme kod školske dece. Posturalni deformiteti kičme se koriguju vežbama i izmenama u načinu života ( pravilno držanje tela, povećanje fizičke aktivnosti, korekcija načina ishrane..). e-mail: banis@verat.net 122. DERMOSKOPIJA - SAVREMENA METODA OTKRIVANJA MALIGNIH LEZIJA KOŽE Nada Trailović(1), Mirko Trailović(2), LidijaTrailović (3), Vera Brujić (4) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (1) SLUŽBA DERMATOVENEROLOGIJE, (2) GINEKOLOŠKA SLUŽBA, (3) STOMATOLOŠKA SLUŽBA (4)DOO "FUNGODOCTOR", NIŠ UVOD: Dermoskopija je sasvim nova i savremena metoda u ranoj dijagnostici prvenstveno pigmentnih tumora kože, kao i nepigmentnih lezija. Njen osnovni cilj je ne propustiti neopaženim melanom u ranoj fazi, ali isto tako smanjiti broj hiruških intervencija, odnosno eksciziju benignih promena. METODE RADA: Metoda koristi polarizovanu svetlost, fotodigitalni sistem sa uveličanjem, i kompjuter za foto obradu lezije i tzv. "Follow up sistem" za kontinuirano praćenje svake promene ponaosob. Klinička pouzdanost dijagnoze melanoma golim okom je povećana sa 65% na oko 70 do 95 % u zavisnosti od literature, a dijagnoza pigmentnog dermnog nevusa na 100%. Koriste se dva šablona za dijagnozu melanoma: 3 piont check list, 7 point check list, a iskusni dijagnostičari koriste pattern analizu. Moguća je i dijagnoza i diferncijalna dijagnoza u odnosu na druge nemaligne lezije: dermatofibrom, angiom, dermni nevus, Reedov nevus, Clarkov nevus, plavi nevus i dr., kao i displastičnih nevusa i amelanocitnih melanoma. Možemo uočiti iregularnu vaskularnu mrežu (arborizorani krvni sudovi) karakterističnu za bazocelularni karcinom. Dermoskopijom vidimo sveukupnu arhitekturu promene, boje i raznolikost boja, asimetriju, što je nemoguće uočiti golim okom, naročito kod tumora malih dimenzija. Arhitekturu lezija posmatramo u vidu obrazaca ili mustre. Razlikujemo: mrežasti, globularni, kaldrmasti, zvezdasti i paralelni obrazac. Za melanom je karakteristična iregularna zadebljala pigmentna mreža tzv. "melanoma mreža" i prisustvo plave boje i plavobelog vela kao patagmoničnih znakova. Korišćenjem "7 point check list" metode razlikujemo 7 kriterijuma: atipična mreža, atipični krvni sudovi, plavo beli veo, koji nose 2 poena, dok regresione strukture, iregularni zraci, iregularne tačke i globuli i nepravilne fleke nose po 1 poen. Na taj način možemo skorovati svaku promenu, uzimajući u obzir lokalizaciju promene, njenu evoluciju, tip kože i starost pacijenta. U nekim slučajevima apigmentnih lezija dovoljno je prepoznati rozikasto beličastu boju npr. kod amelanocitnog melanoma. CILJ RADA: Cilj je bio da na praktičan način prikažemo ovu novu metodu, kroz primere u kliničkoj praksi i to uporedbom dermoskopskih nalaza u odnosu na klinički izgled različitih pigmentnih lezija na koži. ZAKLJUČAK: Poznato je da se povećava broj novootkrivenih melanoma, naročito kod mlađih osoba, te se pacijenti i lekari suočavaju sa velikim problemom. Naš krajnji cilj mora biti usmeren ranom otkrivanju melanoma, u fazi kada je moguće izlečiti pacijenta, ali istovremeno i smanjiti broj nepotrebnih troškova eksizija nemalignih promena. Ova metoda omogućava dermatolozima da prate evoluciju promena i da teledermoskopijom upoređuju svoja mišljenja sa kolegama. e-mail: dmirko@nadlanu.com 123. DIJABETESNO STOPALO – PROBLEM I PACIJENATA I ZDRAVSTVENIH RADNIKA Marija Kržanović, Slađana Jovanović ZDRAVSTVENI CENTAR BOR, SLUŽBA KUĆNOG LEČENJA Broj dijabetičara je u stalnom porastu, a zbog produženja dužine života očekuje se sve veċi broj i hroničnih komplikacija. Dijabetesno stopalo je komplikacija koja nastaje kombinacijom dijabetesne periferne neuropatije i angiopatije. To je i razlog zašto dijabetičari imaju najmanje 15 puta veċi rizik od amputacije u odnosu na ostalu populaciju. Cilj rada je da se prikaže prisustvo ove komplikacije među pacijentima Službe kućnog lečenja Bor i da se ukaže na važnost njene prevencije. Podaci su dobijeni iz zdravstvenih kartona i iz medicinskih protokola. Broj pacijenata sa dijabetesom u Službi kućnog lečenja je 129, a 79% ima najmanje po jednu hroničnu komplikaciju. Dijabetesno stopalo ima 27 pacijenata, a od toga su 16 imali hiruršku intervenciju. Ostali su samo previjani. Još 11 dijabetičara ima dijagnostikovanu dijabetesnu neuropatiju i/ili angiopatiju ali bez ulcerativnih ili gangrenoznih promena. Tokom 2007. godine 14 pacijenata je previjano. Previjanje je trajalo i do 9 meseci a jedan dijabetičar je preminuo od sepse. Troškovi lečenja ovih pacijenata su 5,6 puta veći u odnosu na dijabetičare sa hroničnim komplikacijama ali bez dijabetesnog stopala. Ove činjenice obavezuju zdravstvene radnike, društvene institucije i same dijabetičare na veće učešće u radu na prevenciji nastanka dijabetesa i hroničnih komplikacija. Ključne reči : dijabetes melitus, dijabetesno stopalo, prevencija e-mail: makic80@yahoo.com 124. ENTERITIS YERSINIOSA I ABI, DIJAGNOSTIČKA DILEMA-PRIKAZ SLUČAJA Tatjana Ivanović, Svetlana Bošnjaković-Perić ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU STUDENATA, BEOGRAD UVOD: Jersinioza je zarazno oboljenje koje izaziva bakterija Yersinia enterocolitica. Zbog kolonizacije GIT-a manifestuje se gastroenteritisom, ali može doći i do diseminacije u jetru, slezinu i krvotok. CILJ: Edukativni karakter. METOD: Podaci dobijeni uvidom u medicinsku dokumentaciju formiranu u hospitalnoj i posthospitalnoj opservaciji. REZULTATI: Prikazan je slučaj studenta (23 godine) koji je hospitalizovan zbog visoke febrilnosti, bolova u epigastrijumu i prolivastih stolica (10-15 dnevno), uz tenezme. Samoinicijativno pio Brufen i Novalgetol. Urađena dijagnostika: laboratorijske analize (↑Cr: 170 umol/l, urea: 7,0 mmol/l, ↑Cr u urinu: 19,5 mmol/l, proteinurija: 650 mg/24h, ↑transaminaze: SGOT: 89,1 UI/l; SGPT: 182,7 UI/l); EHO abdomena (splenomegalija, bubrezi hiperehogenog korteksa, uvećani); KK: Yersinia enterocolitica. Zaključak nefrologa: radi se o blažoj ABI moguće, prvenstveno tubulointersticijskoj. Normalizacija parametara bubrežne funkcije postignuta je nakon 3 dana (th: forsirana diureza infuzionim rastvorima, AB i IPP). Patološki hepatogram i splenomegalija perzistiraju; virus markeri (HIV, HbsAg, antiHCV, EBV) negativni. Pacijent praćen i godinu dana nakon hospitalizacije (Infektivna klinika): laboratorijske analize u referentnim vrednostima, EHO abdomena– nalaz u potpunoj regresiji. ZAKLJUČAK: Postavlja se pitanje šta je uzrok ovoj epizodi ABI, da li se radi o direktnoj povezanosti sa uzročnikom alimentarne intoksikacije ili možda udruženom delovanju hipovolemije, toksinfekcije i upotrebe NSAIL. Ključne reči: jersinioza, ABI, splenomegalija, laesio hepatis e mail:t.ivanovic@sbb.co.yu 125. ZASTUPLJENOST FAKTORA RIZIKA ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI KOD RADNIKA "ŽELEZNICE SRBIJE" Milan Nikolić ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA "ŽELEZNICE SRBIJE" BEOGRAD, ORGANIZACIONA JEDINICA NIŠ Kardiovaskularne bolesti su glavni uzrok morbiditeta i mortaliteta, kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. CILJ RADA: Ustvrditi zastupljenost faktora rizika za kardiovaskularne bolesti kod radnika na železnici. METOD: Ispitano je 388 železničara (52,83% muškaraca; prosečna starost 49,41±5,37 god.) pacijenata železničke ambulante u Nišu. Zdravstveni pregled je obuhvatao merenje krvnog pritiska, izračunavanje indeksa telesne mase i biohemiske analize krvi. Svi ispitanici su intervjuisani o njihovim pušačkim navikama i fizičkoj aktivnosti. REZULTATI: Arterijska hipertenzija je nađena kod 28,87%, dislipidemija kod 33,25% i dijabetes kod 7,73% železničara. Gojaznih radnika bilo je 23,46%, a 42,53% je aktivnih pušača. Redovnu fizičku aktivnost, najmanje 3 puta nedeljno, sprovodilo je svega 14,69% radnika. U odnosu na pol, nije ustvrđena bitna razlika u zastupljenosti faktora rizika, osim kod fizičke aktivnosti gde je bilo mnogo više aktivnih muškaraca negoli žena (22,44% vs 6,01%, p<0,0001). Postojanje 1 ili više rizik faktora registrovano je kod 71,91% radnika. ZAKLJUČAK: Istraživanje je ustanovilo značajno prisustvo rizik faktora za kardiovaskularne bolesti među radnicima na železnici. Ovo zahteva intenzivnije i kvalitetnije zdravstveno-vaspitne mere kako bi se korigovale i odstranile njihove posledice po zdravlje. Ključne reči: Kardiovaskularne bolesti, faktori rizika, epidemiologija, železničari e-mail: milangale@sbb.co.yu 126. UČESTALOST POJEDINIH FR U STABILNOJ KORONARNOJ BOLESTI Dragana Ilić Videnović ZAVOD ZA SPECIJALIZOVANU REHABILITACIJU "GAMZIGRAD", GAMZIGRADSKA BANJA UVOD: Faktori rizika su štetni činioci unutrašnje i spoljašnje sredine koji pojedinačno ili udruženo utiču na pojavu ishemijske bolesti srca. Savremena ekologija i epidemiologija poznaju oko 246 FR, Američko kardiološko društvo priznaje samo 7 FR: Lipidi, TA, pušenje, TT, ac. uricum, diabetes mellitus, fizičke neaktivnosti. CILJ I METODOLOGIJA: U grupi pacijenata sa SAP koji su poslati u Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju "Gamzigrad" u Gamzigradskoj banji, njih 30 je metodom intervjua, statističkom obradom dobijenih podataka, analizirano i podaci predstavljeni tabelarno i grafički. REZULTATI:  Zastupljenost pojedinih FR prikazana u procentima. LEGENDA:
ZAKLJUČAK: Naša studija pokazala je najveću zastupljenost pušenja 13,4% što je i brojnim studijama dokazano. Hipertenzija, dijabetes, stres, prisutni su po 10% slučajeva , fizička neaktivnost i gojaznost u po 3,3% slučajeva. Simberg smatra da pušenje 15 cigareta dnevno povećava ritik od IBS za 50%, a rizik se povećava od 1,5 do 6,5 puta srazmerno broju popušenih cigareta. U Framingamskoj studiji nađeno je da se 2,5 puta IM javlja češće kod pušača. U osoba koje puše tromboza koronarne arterije nastaje u ranom stadijumu aterosklerotičnog procesa (Moliterno DJ, 1994). Po američkim statistikama pušenje je uzrok smrtnosti od IBS u 25% slučajeva. Smatra se da su strah i anksioznost osnovne emocije koje dovode do IBS. Gnev može da smanji perfuziju miokarda u delu koji se ishranjuje aterosklerotičnom arterijom što se može dokazati radionukleidnom ventrikulografijom (VEST) (Burg MMY, 1993) , sa smanjenjem EF LKm, a da se pri tom ne javi bol niti depresija ST segmenta (Gottdinere JS, 1994). Kod dijabetičara se nađe IM 3 puta češće na autopsiji u odnosu na nedijabetičare, a depresija ST se nađe u 75% dijabetičara u odnosu na 25% nedijabetičara. Proučavanjem udruženog dejstva pov.vredn. TA, pušenja i nivoa lipida utvrđeno je da kod osoba koje su koristile terapiju i prestale da puše došlo do smanjenja mortaliteta za 40%, smanjenja MT od IBS za 47% (Oslo study group, 1986). Promenom životnih navika i korišćenjem adekvatne terapije može se bitno uticati na poboljšavanje kvaliteta života bolesnika sa SAP. e-mail: gamzavod@verat.net 127. HERPES ZOSTER – PRIKAZ SLUČAJA Dragana Joksimović Stevanović DOM ZDRAVLJA NIŠ Herpes zoster je lokalizovana sporadična bolest koju karakteriše unilateralan, radikularni bol i vezikulozna erupcija, lokalizovana na dermatomu koji inerviše jedan spinalni ili jedan kranijalni nerv. Rezultat je endogene reaktivacije infekcije Varicella-zoster virusom koja je prisutna u latentnoj formi u ganglijama zadnjih korenova. CILJ RADA: Ukazati na značaj kliničke dijagnoze i vrlo čestu koincidenciju sa malignitetom kod starijih osoba. METOD: Za prikaz su korišćeni podaci iz zdravstvenog kartona, laboratorijska i druga ispitivanja. PRIKAZ SLUČAJA: Žena M.G., stara 51 godinu došla je na pregled zbog bola koji je trajao desetak dana u vidu žarenja, sa lokalizacijom od desne slabinske lože prema prednjoj strani trbuha do srednje linije i sa crvenilom po koži, jasno ograničenim. U toku praćenja bolesnice sem eritema nije bilo drugih promena po koži. Urađene su laboratorijske analize, nalaz je bio u granicama referentnih vrednosti. Obavljen je pregled kod gastroenterologa i ultrazvuk trbuha. Na osnovu karakterističnog, lokalizovanog, segmentnog, neuralgičnog bola postavljena je dijagnoza: Herpes zoster sine herpete. TERAPIJA: Kauzalna antivirusna, tbl. Aciklovir 5x800 mg, vitamini B grupe, analgetici i lokalno cink lotion. Na primenjenu terapiju promene se povlače. Ubrzo nakon lečenja, zbog povrede dojke, urađena je kontrolna mamografija, kada su uočeni znaci diskretne fibrocistične displazije. Urađena je biopsija i postavljena je dijagnoza: Ca mammae l.dex, zbog čega je urađena mastektomija i ordinirana hormonoterapija. ZAKLJUČAK: Prikazana je bolesnica sa atipičnim oblikom herpesa a do endogene reaktivacije virusa došlo je usled pada otpornosti koju je prouzrokovao malignitet. Ključne reči: Virus Varicella-zoster, Herpes zoster sine herpete, paraneoplastični karakter. e-mail: stevuros@gmail.com 128. KARDIOVASKULARNI BOLESNICI NA KUĆNOM LEČENJU Slađana Jovanović, Marija Kržanović ZDRAVSTVENI CENTAR BOR, SLUŽBA KUĆNOG LEČENJA U vremenu kada u našem stanovništvu preovladavaju masovna hronična nezarazna oboljenja, utvrđivanje stepena zastupljenosti ima posebno mesto ne samo u izučavanju prirode ovih bolesti, nego i uopšte u zdravstvenoj zaštiti stanovništva. Analiza raspoloživih podataka, za jedan duži period, ima za cilj utvrdjivanje značaja i veličine problema ovih bolesti za pacijente Kućnog lečenja. Odnosno da se pokaže koliko pacijenata Kućnog lečenja Bor boluje od ovih bolesti i koliko njih je bilo na bolničkom lečenju zbog kardiovaskularnih bolesti u 2007.god. Kućno lečenje je alternativa bolničkom lečenju, u smislu da bolesnik ne ide u jedan novi nepoznat ambijent već ostaje u svojoj kući, gde dobija odgovarajuću terapiju i negu. Podaci su prikupljeni iz zdravstvenih kartona. REZULTATI: Analizirano je 552 bolesnika starosne dobi od 36 do 92 godine. Od toga su 382 žene i 170 muškaraca. Ukupno 373 su kardiovaskularni bolesnici:256 žena i 117 muškaraca. U toku 2007.godine bilo je ukupno 24 hospitalizacije na Internom odeljenju, zbog pogoršanja kardiovaskularnog statusa sa 253 bolesnička dana. Ključne reči: kardiovaskularne bolesti, kućno lečenje, bolničko lečenje. e-mail: misa02@yahoo.com 129. LEČENJE TEŠKIH OBLIKA HIPERTENZIJE U AMBULANTNIM USLOVIMA DOMA ZDRAVLJA Nenad Nenadić(1) Ljiljana Kolarski Nenadić(2) (1)DOM ZDRAVLJA "ZVEZDARA", BEOGRAD, (2)DOM ZDRAVLJA "DR SIMO MILOŠEVIĆ", BEOGRAD UVOD: Mnogobrojne studije pokazale su da je povišen krvni pritisak jedan od osnovnih faktora rizika u nastanku i razvoju kardiovaskularnih bolesti i njihovih komplikacija u vidu apopleksije, infarkta miokarda, zastojne srčane slabosti i oštećenja bubrega i drugih organa. O značaju arterijske hipertenzije dovoljno govori podatak da u razvijenim zemljama preko 35% stanovništva ima vrednosti dijastolnog krvnog pritiska preko 90mmHg ,a da čak 23% stanovništva sa vrednostima dijastolnog pritisaka preko 110mmHg, završi fatalno tokom 5 godina. CILJ RADA: Cilj naseg rada je da pokaže da se optimalnim izborom i kombinacijom lekova može postići kontrola i regulacija teških oblika hipertenzije i u ambulantnim uslovima Doma zdravlja uz minimalni rizik po pacijenta. METOD RADA I REZULTATI: U naše istraživanje uključeno je ukupno 174 pacijenta, od tog broja izabrana je grupa od 121 bolesnika kojima je prvi put izmeren povišen dijastolni pritisak iznad 115mmHg. Po polu, bilo je 45 muškaraca i 76 žena koji su praćeni tokom šestomesečnog perioda. Nakon anamneze i kliničkog pregleda svi pacijenti su detaljno obrađeni, svakom pacijentu je urađena kompletna krvna slika, biohemijske analize krvi i urina, Rtg grudnog koša, indeks telesne mase, eho abdomena i eho srca kao i pregled oftamologa. Izbor leka je zavisio od individualnih potreba svakog bolesnika i pridruženih bolesti. Svaki pacijent je dolazio na jednonedeljne ambulante kontrole pritiska. U svim slučajevima kada i posle maksimalnih doza datih lekova nije postignuto zadovoljavajuće snižavanje krvnog pritiska u terapiju se uvodio treći odnosno četvrti lek. Za obradu podataka koristili smo aritmetičku sredinu, standardnu devijaciju i procentni račun. Uzimanjem dva leka došlo je do regulacije povišenog krvnog pritiska u 57,7% ili kod njih 26 pacijenata dok u 31 bolesnice ili 40,7% to takođe postignuto što je u skladu sa literaturnim podacima. Značajna razlika se primećuje kod bolesnika koji su koristili 3 leka za regulaciju povišenog pritiska, i to kod 33,3% muškaraca,odnosno kod njih 15 , nasuprot 50% pripadnica ženskog pola,kod njih 38. ZAKLJUČAK: Pravilno postavljena dijagnoza, izbor najpogodnije terapije odnosno kombinacije lekova, unapred smišljen plan u lečenju i praćenju svakog pojedničanog bolesnika, pokazuje da se i teški oblici hipertenzije mogu uspešno lečiti i u ambulantnim uslovima doma zdravlja bez ikakve opasnosti po pacijenta. Ključne reči: hipertenzija,dijastolni pritisak e mail: olimpus@eunet.yu , olimpus@eunet.rs 130. OSOBENOSTI VANINSTITUCIONALNOG ZBRINJAVANJA OSTARELE POPULACIJE SA MALIGNIM BOLESTIMA Marina Pešić-Prokić(1), Boris Tomašek(1), Jagoda Ožegović(1), Milan Crnobarić(1), Marija Tasić(1), Radica Pešić-Beštić(2) (1)GRADSKI ZAVOD ZA GERONTOLOGIJU-BEOGRAD, (2)INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI KCS UVOD: verovatnoća razvoja tumora se povećava porastom godina života. CILJ RADA je utvrditi zastupljenost malignih bolesti u populaciji starih, vaninstitucionalno zbrinjavanih bolesnika (bol.). MATERIJAL I METOD: Od 1.1.do 31.12.2007.g. Zavod je zbrinjavao 2239 bol., 1668 žena (74,5%). To je povećanje za 24,6% prema 2000.g (1797 bol). Starijih od 60 godina bilo je 2186 (97,6%). Prema stepenu funkcionalne zavisnosti zbrinjavano je 1038 (46,4%) bol. I kategorije nege, 459 (20,5%) bol. II kategorije i 742 (33,1%) bol. III kategorije. REZULTATI: Prema morbiditetu 2007.god. kod pacijenata Zavoda tumori (C00-D48) se nalaze na sedmom mestu sa 646 bol. (5,7 %). Morbiditet za neoplazme raste od 1989.g do 1993.g. (4,7% -7,6%), sledi pad 1995.g. na 6,6%, pa 5,4% za 1999.g., zatim porast do 2007. g (5,7%). Vodeći uzroci smrti u grupi umrlih (N=435, 19,4% lečenih) su bolesti cirkulatornog sistema (270 umrlih, 62,1%). Maligne bolesti su na drugom mestu (120 umrla, 27,6%). Od ukupno umrlih, 303 osobe (69,7%) su žene. Mortalitet bolesnika koje zbrinjava Zavod je najveći unutar prva tri meseca (85,7 %). ZAKLJUČAK: maligniteti predstavljaju ozbiljan problem ostarele populacije. Jedan od vidova vaninstitucionalizovanog zbrinjavanja u terminalnom stadijumu bolesti jeste kućno lečenje. e-mail: zaza@sezampro.yu |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
