|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXVII Timočki medicinski dani - Zaječar, 22-24. maj 2008.
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
131. MIKOPLAZMA PNEUMONIAE PRIKAZ SLUČAJA Slavica Anđelković, Dejan Anđelković ZDRAVSTVENI CENTAR "SVETI LUKA", SMEDEREVO,(1)DEČIJE ODELJENJE, (2)UBP SMEDEREVO UVOD: Sedam do 30% pneumonija u uzrastu 3-15 godina (vrh od 9 do 14 god.) je izazvano mikoplazmom. Klinička slika je atipična, bolest počinje subakutno, dugo traje, ekstrapulmonalne manifestacije su česte i manifestuju se na koži, zglobovima, pleuri, CNS. Izvor zaraze je samo akutno obolela osoba, infekcija je kapljična, kontagioznost visoka, inkubacija traje 2-3 nedelje. Počinje povišnom telesnom temperaturom, glavoboljom, mialigijama, zatim se javlja suvi dugotrajni kašalj. Auskultatorni nalaz može da bude normalan, na RTG nespecifičan, mogu se videti intersticijska pneumonija ,bronhopneumonija, hilarna adenopatija. CILJ RADA je prikaz slučaja mikoplazma pneumoniae sa ekstrapulmonalnim manifestacijama na koži i zglobovima. Devojčica uzrasta 9 godina upućena na odeljenje zbog prolongiranog pertusiformnog kašlja koji traje tri nedelje, otoka zgloba i zbog promena na koži potkolenice. REZULTATI: Bolest je počela povišenom temperaturom, suvim kašljem, gušoboljom opštom malkaslošću. U drugoj nedelji temperatura se normalizuje, suvi kašalj persistira, u trećoj nedelji pojavljuje se otok levog a zatim desnog skočnog zgloba. Na koži se javlja makulopapulozna i hemoragična ospa. Majka deteta ima slične tegobe: povišenu temperaturu, suvi kašlj i takođe otok skočnog zgloba. Objektivno, dete bledo kašlje suvo u napadima, postoji otok desnog skočnog zgloba, koža iznad otoka bleda i hladna, pokreti bolni pri hodu. Na plućima auskultatorno oskudan nalaz. Se 85/110, Le 8,5 Tr 345.0. IGG povišen komplement imunokomleksi, serološki testovi pokazuju višestruko povišene vrednosti IgG i IgM na mikoplazmu. Na RTG se vidi obostrano upala pluća. ORL nalaz: Sinusitis maxillaris bill. DISKUSIJA: dete je upućeno pod sumnjom na reumatsku groznicu koju smo isključili. Pošto je napravljen RTG pluća koji je bio u neskladu sa oskudnim auskultatornim nalazom, obzirom na dugotrajni tok i nereagovanje na pencilin, postavlli smo sumnju na mikoplazmu koju smo potvrdili serološkim testovima. Endoskopski dokazana je hipertrofija submukoznih limfnih čvorova i bronhitis, na CT atelektaza srednjeg režnja i infiltrativne promena na plućima bazalno levo. ZAKLJUČAK: uzrast deteta, subakutni tok, atipična klinička slika,obilan RTG nalaz uz oskudan auskultatorni nalaz na plućima, visoke vrednosti titra IgG i IgM na mikolazmu, reaktivni artrtitis i promene po koži su dovoljan razlog da se misli na mikoplazmu. e-mail: aurora15@ptt.yu 132. ZNAČAJ B-TIP NATRIURETSKOG PEPTIDA U PROCENI STEPENA MITRALNE REGURGITACIJE KOD BOLESNIKA SA STRUKTURNIM OŠTEĆENJIMA MITRALNE VALVULE Stevo Stojić(1) Bosiljka Vujisić-Tešić(2),Marija Boričić(2) Milan Petrović(2), Sanja Stanković(3),Mirka Ilić(3) (1)INTERNO ODELENJE, OPŠTA BOLNICA PANČEVO, PANČEVO, (2)KABINET ZA EHOKARDIOGRAFIJU, KLINIČKI CENTAR SRBIJE, (3)CENTAR ZA URGENTNU LABORATORISKU DIJAGNOSTIKU, KLINIČKI CENTAR SRBIJE UVOD I CILJ RADA: Procena stepena mitralne regurgitacije (MR) rutinskim ehokardiografskim metodama često nije adekvatna. Nivo B-tip natriuretskog peptida (BNP) u plazmi, s druge strane, dobro koreliše sa stepenom aortne stenoze i aortne regurgitacije. Cilj ovog rada je da proceni značaj nivoa BNP u proceni stepena mitralne regurgitacije kod bolesnika sa strukturnim oštećenjima mitralne valvule. METODOLOGIJA: Ispitivana su 52 bolesnika različite etiologije MR ( 26 sa prolapsom mitralne valvule, 12 sa rupturom horde, 8 sa fibrozom listića, 3 sa kalcifikacijom anulusa i 3 sa postendokarditisnim oštećenjem valvule). Svim bolesnicima određen je nivo NT-proBNP u krvi i učinjena standardna ehokardiografska merenja. Za semikvantitativnu procenu stepena MR korištene su metode vizuelne procene površine regurgitacionog mlaza u odnosu na površinu leve pretkomore i metoda merenja širine mlaza regurgitacije na njenom ishodištu (vena contracta). Od kvantitativnih Doppler metoda koristili smo PISA i kvantitativnu Doppler metodu. Bolesnici su podeljenji u dve grupe, sa normalnim i sa povišenim NT-proBNP. Statističkim metodama upoređivana su standardna M-mod i 2D merenja i stepeni regurgitacije sa nivoima BNP u plazmi. REZULTATI: Bolesnici sa povišenim NT-proBNP imali su veće površine leve pretkomore (p<0,05). Nije uocena statistički značajna razlika u dimenzijama leve komore između ove dve grupe bolesnika. Uočena je povezanost NT-proBNP sa stepenom MR procenjenim pomoću metode vizuelne procene površine mlaza regurgitacije( p<0,01) i metode merenja širine mlaza regurgitacije na njenom ishodištu ( vene contracte) (p<0,05). Povezanost nije uočena prilikom kvantifikacije MR pomoću PISA i kvantitativne Doppler metode, što se najpre može objasniti tehničkim ograničenjima samih metoda. ZAKLJUČAK: Određivanje NT-proBNP kod bolesnika sa organskom mitralnom regurgitacijom može se koristiti u cilju pouzdanijeg određivanja stepena MR procenjenog semikvantitativnim Doppler metodama. e-mail: stojic-s@eunet.yu 133. REITEROV SYNDROM - PRIKAZ SLUČAJA Ljiljana Kolarski Nenadić(1)Nenad Nenadić(2), Milica Kovačević (1) (1)DOM ZDRAVLJA "DR SIMO MILOŠEVIĆ", BEOGRAD, (2)DOM ZDRAVLJA "ZVEZDARA", BEOGRAD Cilj našeg rada je da prikažemo slučaj pacijenta sa Reiterovim sindromom odnosno spodiloartropatijom, koji po ranije uspostavljenim kriterijumima nema klasičan Reiterov trijas (uretritis, konjunktivitis, artritis) ni tetrad (trijas+mukokutane promene), nema zapaljensku bolest creva ni kriterijume za dijagnozu ankilozirajućeg spodilitisa, ali ima neke karakteristike jedne ili više različitih spondiloartropatija. Pacijent H.S. starosti 27 godina, pekar, javlja se ortopedu zbog otoka desnog kolena i bolova u lumbalnom predelu , stavljena gipsana imoblizacija desnog kolena, lečen kao lumbalni sindrom. Po skidanju imobilizacije konstatovano poboljšanje i upućen fizijatru gde je shvaćen kao lumboischialigija i započet fizikalni tretman. U standardnim laboratorijskim analizama krvi i analizi urina sve vrednosti u referentnim granicama, a bez anamnestičkih podataka o prethodnoj urinarnoj, crevnoj ili bilo kakvoj drugoj infekciji, kao i bez pozitivne porodične anamneze za reumatske bolesti. Zbog ponavljanja i pogoršanja tegoba upućen reumatologu, kada je prvi put postavljena sumnja na Reiterov sindrom i isključena urinarna infekcija ureaplazmom, mikoplazmom i hlamidijom. Započeto lečenje glikokortikoidima, sistemski i lokalno aplikacijom u zglob kolena. Na magnetnoj rezonanci LS kičme nalaz uredan. Zbog sve izrazitijih bolova u lumbalnom predelu i slabog odgovora na terapiju glikokortikoidima, a 3 godine od početka tegoba urađen Rtg snimak karlice i nađeni znaci obostranog sakroileitisa. U terapiju uvedeni metotreksat i sulfasalazin, koji su, zbog kožnih promena svaćenih kao alergija, obustavljeni i ostavljen samo NSAIL. U međuvremenu se javljaju i otoci na pojedinim zglobovima obe šake. Pacijent prvi put hospitalizovan, urađena HLA B 27 tipizacija koja je pozitivna i postavljena dijagnoza reumatskog oboljenja iz grupe hroničnih spondiloartropatija, najpribiližnijeg Reiterovom sindromu. Iskustvo iz ovog slučaja ukazuje da kod mlađih odraslih pacijenata koji nemaju zapaljensku bolest creva, dokaze o prethodnim infekcijama, kao ni kriterijume za dijagnozu ankilozirajućeg spondilitisa, a imaju neki od oblika artritisa treba sumnjati na nediferenciranu spondiloartropatiju. Kod nekih je početna infekcija ostala klinički mirna, kod nekih se vremenom razvila zapaljenska bolest creva ili psorijaza ili proces koji zadovoljava kriterijume za ankilozni spondilitis, a približno polovina je HLA B 27 tipizacijom pozitivna. e-mail: olimpus@ eunet.yu 134. TBC PLUĆA (PRIKAZ SLUČAJA) Tatjana Cagulović, Jelena Milovanović ZDRAVSTVENI CENTAR KLADOVO, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI Međunarodna unija za borbu protiv tuberkuloze i plućnih bolesti IUATLD 2003. godine objavila je da tuberkuloze u svetu danas ima više nego pre sto godina. Srbija spada u zemlje sa srednjom stopom obolevanja, u kojoj se svake godine registruje između 2400 i 2700 novoobolelih. Od 2004. godine Ministarstvo zdravlja Republike Srbije sprovodi projekat "Kontrola tuberkuloze" kroz direktno opservirane terapije, što je doprinelo značajnijem padu stope obolevanja. Uspešno lečenje tuberkuloze je ključno za kontrolu epidemije. Najozbiljniji problem u suzbijanju epidemije tuberkuloze je pojava bacila rezistentnog na lekove, kao i smrtonosna kombinacija TB i virusa HIV. Rad opisuje slučaj primarne tuberkuloze pluća kod muškarca starog 40 godina. Ključne reči: tuberkuloza, tuberkulostatici,ATD e-mail: zckld@kladovonet.com 135. POTROŠNJA ORALNIH ANTIDIJABETIKA U SMEDEREVU Milena Slavković (1), Svetlana M. Jakovljević (1), Ksenija Đorđević (1), Igor Švonja (2) (1) APOTEKA SMEDEREVO, (2) ZDRAVSTVENI CENTAR "SVETI LUKA" SMEDEREVO, SAVETOVALIŠTE ZA DIJABETES Dijabetes je jedno od vodećih hroničnih oboljenja u svetu, pa i u našoj zemlji, koje pokazuje postepen porast incidence, naročito tip 2, pa se može govoriti i o pandemiji ove bolesti. Najverovatnije da na svakog registrovanog bolesnika postoji još jedan nedijagnostikovan slučaj. Cilj ovog rada je bio da u saradnji sa Savetovalištem za dijabetes utvrdimo kako se kreće potrošnja lekova u periodu 2004-2006. godine i to uporedimo sa brojem registrovanih dijabetičara na oralnoj terapiji. Detaljnom obradom postojeće kartoteke u Savetovalištu za dijabetes u Zdravstvenom centru "Sveti Luka" u Smederevu i zbirnih podataka o realizovanim receptima u apoteci 1. maj u Smederevu došli smo do uporednih podataka na kojima se zasniva ovaj rad. U 2004. godini izdato je 17351 kutija oralnih antidijabetika, u 2005. godini 17228, a u 2006. godini 22908 kutija. Broj registrovanih dijabetičara na oralnoj terapiji u 2004. godini je 2234, u 2005. godini je 2042, a u 2006. godini 2067.Prosečan, godišnji broj izdatih kutija leka po dijabetičaru na oralnoj terapiji je: u 2004. godini je 7.76 kutija po dijabetičaru na oralnoj terapiji; u 20 05. godini je 8.4 kutija po dijabetičaru na oralnoj terapiji, i u 2006. godini je 11.08 kutija po dijabetičaru na oralnoj terapiji. Prateći samo promet u apoteci 1. maj u Smederevu, koja radi 24 sata , možemo da uočimo porast potrošnje oralnih antidijabetika iz godine u godinu. Ključne reči: Diabetes mellitus, potrošnja lekova, broj registrovanih bolesnika e-mail: kmslavkovic@sezampro.yu 136. PREVENCIJA ARTERIJSKE HIPERTENZIJE KOD DIJABETIČARA Ljiljana Milojković, Ljiljana Maksimović, Srbijanka Petrović, Mirjana Jakovljević ZDRAVSTVENI CENTAR KRUŠEVAC, DOM ZDRAVLJA KRUŠEVAC Arterijska hipertenzija je jedna od najčešćih kardiovaskularnih bolesti. CILJ RADA je da prikažemo zastupljenost arterijske hipertenzije kod dijabetičara. METOD RADA: Istraživanje je obavljeno u ambulanti Balšićeve metodom slučajnog uzorka. REZULTATI RADA: Analizirano je 65 bolesnika starosne dobi od 41 – 76 godine.Od toga je 23 (35,4%) muškaraca i 42 (64,6%) žena.Normalnu vrednost sistolnog pritiska na prvom pregledu je imalo 1 (1,5%) bolesnika, na ponovnom 11 (16,9%); a dijastolnog 1 (1,5%) na prvom i 13 (20%) bolesnika na ponovnom pregledu.Umereno povišenu vrednost sistolnog pritiska na prvom pregledu je imalo 22 (33,8%), na ponovnom 31 (47,7%) bolesnika; a dijastolnog 31 (47,7%) na prvom i 39 (60%) bolesnika na ponovnom pregledu.Povišenu vrednost sistolnog pritiska je imalo 42 (64,6%) na prvom i 23 (35,4%) bolesnika na ponovnom pregledu; a dijastolnog 33 (50,8%) na prvom i 13 (20%) bolesnika na ponovnom. Zaključujemo da prevencijom možemo smanjiti vrednosti krvnog pritiska. Ključne reči: dijabetes, arterijska hipertenzija, prevencija. e-mail: komunalnoks@ptt.yu 137. PREVENCIJA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI KOD BOLESNIKA SA HBI Dragana Ilić Videnović ZAVOD ZA SPECIJALIZOVANU REHABILITACIJU "GAMZIGRAD", GAMZIGRADSKA BANJA UVOD: Jedinstvena povezanost funkcionalno renalnog i KVS ima za posledicu naglašen porast kardiovaskularnog rizika pri pojavi manifestne bubrežne bolesti. Za nastajanje KVB odgovoran je čitav niz poremećaja, od pada GF, anemije, hipertenzije, hiperlipidemije, hiperhomocistenemije, insulinske rezistencije, nivoa kalcijuma i P, parathormona. Pad GF dovodi do skoka sistolnog pritiska, koji preko stresa na zid krvnog suda povecava rizik od rupture plaka i koronarnih događaja. Pojedine supstance uremijskog toksina okrivljuju se za najteže oblike aritmija. Pad konc. Hb za 0,5 gr povećava incidence 1 puta za nastanak hipertrofije miokarda leve komore. Smanjeno dijastolno punjenje zbog perzistenog overload pritiska vremenom dovodi do kongestivne insuficijencije tokom opterećenja. CILJ: Prepoznavanje FR koji bi doveli do pogoršanja kardiovaskularne bolesti kod već poremećene bubrežne funkcije. METODOLOGIJA: Pacijentima sa bubrežnom bolešću i promenama na krvnim sudovima upućenim u Specijalnu bolnicu rađena je kompletna laboratorija, sa posebnim osvrtom na markere zapaljenja, elektrolite, ergo test, holter, ev. dopler krvnih sudova i eho srca. REZULTATI: Registrovano je prisustvo povećanih lipida, fibrinogena, CRP, hipertenzija, anemija u većini slučajeva nedovoljno lečena, bez skorog korišćenja nekog preparata gvožđa u ampuliranom stanju i eritropoetina, sporadično je primenjivan deca durabolin, kontrola parathormona i odnosa Ca i P čiji umnožak ne bi trebalo da bude veći od 72 gotovo da ni u jednom slučaju nije rađena. Indexi aterogenosti nikome nisu rađeni, kao ni HB A kod dijabetičara da bi se kontrolisalo stanje dijabeta i sprečile drastične posledice na cirkulaciju. ZAKLJUČAK: Bubrežnim bolesnicima treba poboljšati i proširiti dijagnostiku novim laboratorijskim mogućnostima, češće raditi testove opterećenja, dobutaminske stres eho testove koji su se pokazali bezbednim. Proširiti terapiju blokatorima angiotenzina, savremenim beta blokatorima tipa nebivolola, kako bi se izbegle posledice na KVS u vidu srčane insuficijencije, teških aritmija i koronarnih bolesti e-mail: gamzavod@verat.net 138. RENALNA KOLIKA Maja Todorov, Petar Firović ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA HITNE MEDICINSKE POMOĆI Uro- i nefrolitijaza napadaju 5 do 15% svetske populacije. Česta komplikacija ovih stanja je renalna kolika. Renalna kolika predstavlja skup simptoma koji se manifestuju u vidu intenzivnog bola u predelu bubrežne lože. Kalkulusi se najčešće formiraju u bubrežnoj karlici, pa se simptomi kolike javljaju prilikom spuštanja kamena niz ureter ili zapaljenskog procesa pri čemu se javljaju jaki bolovi. Početni simptomi se javljaju u vidu bolova u predelu slabine koji ubrzo postaju neizdržljivi. Bolovi zatim počinju da se šire ka preponama. U nekim slučajevima bolovi su toliko jaki da se bolesnik onesvesti, međutim ima pacijenata koji se ne žale na bolove već na pojavu krvi u mokraći (hematuriju). Prateći simptomi su: mučnina, povraćanje, otežano i učestalo mokrenje. Dijagnostika se postavlja na osnovu anamneze, fizikalnog pregleda, rendgenološkog ispitivanja i laboratorijskih analiza. Stopa ponavljanja renalne kolike je oko 50%. Osnovni pristup lečenja renalne kolike je simptomatskog karaktera. Od farmakoloških preparata najveću primenu imaju: analgetici, spazmolitici i antiemetici. SHMP u Zaječaru je u toku 2007. godine obavila 23705 pregleda. Verifikovano je 485 pacijenata sa simptomima renalne kolike, što procentualno iznosi 2,05% od ukupnog broja pregledanih pacijenata. Cilj rada je da se ukaže na problematiku dijagnoze, diferencijalne dijagnoze i terapije u SHMP. e-mail: petarfirovicf@yahoo.com 139. PROCENA RIZIKA OBOLJEVANJA OD TIP 2 DIJABETESA Ljiljana Maksimović, Biljana Cimbaljević, Ljiljana Milojković, Srbijanka Petrović DOM ZDRAVLJA KRUŠEVAC UVOD: Dijabetes tip 2 je bitan javno zdravstveni problem, jer se sve češće javlja i kod mlađih ljudi, a zbog svog neupadljivog toka često se otkriva tek kada su komplikacije već razvijene. CILJ: Rana detekcija rizika za oboljevanje od tip 2 dijabetesa i adekvatna prevencija. METOD RADA: Ispitivanje je obavljeno u Centru za preventivno zdravstvene usluge Doma zdravlja u Kruševcu, pomoću Upitnika procena rizika za tip 2 dijabetesa. U odnosu na dobijeni score procenjivan je stepen rizika i savetovane preventivne mere. REZULTATI RADA: Ispitivanjem je obuhvaćeno 195 ispitanika, starosti od 30 do 60 godina, i to 60 (30,77%) muškaraca i 135 (69,23%) žena. Najveći broj ispitanika bio je u starosnoj dobi od 45 do 54 godina - 90(46,15%). Povećanu telesnu težinu imalo je 110 (56,41%) ispitanika, a 35 (17,95%) su bili gojazni. Fizički je neaktivno 81 (41,54%) ispitanika, a nepravilno se hrani 55 (28,21%) ispitanika. Antihipertenzive uzima 59 (30,25%) ispitanika, dok su povišene vrednosti glikemije izmerene kod 29 (14,87%) ispitanika. Pozitivnu porodičnu anamnezu za dijabetes imalo je 45 (23,08%) osoba. Nizak rizik (1 od 100) za oboljevanje od dijabetesa u narednih deset godina imalo je 102 (52,31%) ispitanika i to 25 (41,67%) muškaraca i 77 (57,04%) žena. Lako povišeni rizik (1 od 25) imalo je 47 (24,11%) ispitanika i to 21 (35%) muškarac i 26 (19,26%) žena. Umeren rizik (1 od 6 ) imalo je 30 (15,38%) ispitanika, tj. 9 (15%) muškaraca i 21 (15,56%) žena. Visok rizik (1 od 3) imalo je 12 (6,15%) ispitanika, 4 (6,67%) muškaraca i 8 (5,92%) žena. Vrlo visok rizik oboljevanja(1 od 2) imale su 4 (2,05%) osobe, 1 (1,66%) muškarac i 3 (2,22%) žene. ZAKLJUČAK: Detekcija i redukcija faktora rizika, osnovni je zadatak preventivnog centra, kako bi se rizik obolevanja od dijabetesa smanjio. Ključne reči:rizik,prevencija,dijabetes e-mail: maksa94@yahoo.com 140. SILIKOZA - PRIKAZ SLUČAJA Vesna Bogdanović, Slavoljub Aleksić DOM ZDRAVLJA, NIŠ Silikoza je profesionalno oboljenje koje karakteriše progredijentna i ireverzibilna plućna fibroza izazvana inhaliranjem kvarcne prašine. CILJ RADA: Prikaz slučaja silikoze u pacijenta koji je dva meseca lečen pod dijagnozom bronchitis acuta. Pacijent Ž.D., star 39 godina javlja se u ambulantu 15.02.2006. godine zbog zamora, bola u grudima, suvog kašlja. Dobio je antitusik i zbog povećane telesne težine uveden je higijensko - dijetetski režim. Nakon nedelju dana javlja se sa simptomima: zamor je intenzivniji, javlja se dispnoja, stezanje u grudima, blago povećanje telesne temperature, kašalj sa iskašljavanjem oskudnog sluzavo-lepljivog ispljuvka. Auskultatorni nalaz na plućima je negativan. Pacijent je dobio antibiotik i mukolitik uz zakazanu kontrolu za sedam dana. Nakon tog perioda pacijent se javlja u gorem stanju sa oslabljenim disanjem i produženim ekspirijumom. Srčana radnja ubrzana, tonovi tihi. Na urađenom Rö snimku je pojačan i deformisan plućni crtež sa mrljasto - pegastim senkama perihilarno u srednjim plućnim poljima. Hilusi su uvećani, kompakni sa vidljivim limfnim čvorovima. Laboratorijski nalaz nije ukazivao ništa specifično osim eozinofilije i limfocitoze. Sedimentacija je nepromenjena. Zbog nespecifičnosti kliničke slike i pogoršanja bolesti upućen je pulmologu. Nakon ispitivanja pulmologa u Knez Selu i konsultacija u Sremskoj Kamenici konstatovana je silikoza. ZAKLJUČAK: Klinička slika silikoze zavisi od obima i progresije patoanatomskih promena u respiratornom traktu. Ne postoje specifični simptomi za silikozu. Ponekad silikotični proces može proticati nemo, bez subjektivnih simptoma. Jedino što je moglo pomoći u ranijem postavljanju dijagnoze je anamnestički podatak o vrsti posla koji pacijent obavlja na koji se u startu nije obratilo dovoljno pažnje. e-mail: slavoljub.aleksic@elfak.ni.ac.yu |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
