|
Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar
Godina 2004 Volumen 29 Broj
2 |
|
|
|
|
[ Home ] [ Gore/Up ][ <<< ] [ >>> ]
|
|
|
UDK 616.42-006.44 |
ISSN 0350-2899, 29(2004) 2 p.83-89 |
|
|
Pregledni članakOsobine B-ćelijskih NHL niskog stepena malignosti
Darko Vugdelija
Internistička služba, Zdravstveni centar Zaječar |
|
|
|
|
|
Sažetak:
Objašnjenje histogeneze limfoma može se postići iznalaženjem ćelijske
populacije od kojih data vrsta limfoma potiče. Prvo treba odrediti
linijsku pripadnost i stepen diferencijacije različitih vrsta limfoma, a
zatim ih uporediti sa osobinama normalnih limfocita na različitim nivoima
sazrevanja. Četiri glavna mehanizma nastanka limfoma su: nakupljanje
genskih promena u tumorskom genomu; infekcija tumorskog genoma onkogenim
virusima; antigenom izazvana stimulacija i selekcija tumorskih ćelija i
imunodeficijentnost domaćina. Ovaj revijalni rad predstavlja savremeno
shvatanje histogeneze i patogeneze NHL i poredi morfološke, imunogenetske
i kliničke osobine najčešćih B-ćelijskih NHL niskog stepena malignosti.
Ključne reči: NHL, histogeneza, patogenezaNapomena:
sažetak na engleskom jeziku
Note: summary in English |
|
|
|
|
|
HISTOGENEZA B-ĆELIJSKIH NON HODGKIN LIMFOMA
Objašnjenje histogeneze limfoma može se postići iznalaženjem ćelijske
populacije od kojih data vrsta limfoma potiče. Prvo treba odrediti
linijsku pripadnost i stepen diferencijacije različitih vrsta limfoma, a
zatim ih uporediti sa osobinama normalnih limfocita na različitim
nivoima sazrevanja.
B-limfociti nastaju u kostnoj srži kao rezultat diferencijacije
prekursornih ćelija. U toku sazrevanja dolazi do rearanžmana genskih
lokusa, prvo za teške, a zatim za lake lance imunoglobulina.
Prekursorske B-ćelije koje imaju imunoglobulinsko antitelo na svojoj
površini, koje funkcioniše kao antigeni receptor, ulaze u proces
pozitivnog odabiranja, preživljavaju i pridružuju se populaciji naivnih
B-ćelija. Ukoliko se to ne dogodi, postupkom negativnog odabiranja
dolazi do programirane ćelijske smrti (apoptoze) u kostnoj srži. Naivne
B-ćelije napuštaju kostnu srž i naseljuju periferne limfne organe,
prevashodno limfne čvorove. U okviru limfnih čvorova postoje limfni
folikuli, koji su građeni od germinativnih centara, folikularnog omotača
(mantle), a njima je pridružena i granična zona (marginal zone).
Germinativni centri se satoje od tamne zone u kojoj se nalaze B-limfociti
koji se odlikuju učestalim deobama i brzim rastom i svetle zone u kojoj
se nalaze ćelije koje se ne dele, već kroz odnos sa folikularno-dendritičnim
ćelijama i pomoćničkim T-limfocitima prolaze kroz proces
diferencijacije. Drugim rečima, nakon ulaska u germinativne centre
naivni B-limfocititi, stimulisani antigenom, pretvaraju se u
centroblaste, množe se, a zatim sazrevaju u centrocite. U toku
sazrevanja antigenom aktiviranih B-ćelija, u rearanžiranim genskim
lokusima teških i lakih imunoglobulinskih lanaca, nakupljaju se somatske
tačkaste mutacije. Navedena pojava naziva se somatska hipermutacija,
kojom se menja afinitet površinskih imunoglobulina za antigen (1). Samo
B-ćelije koje stečenim mutacijama povećaju svoj afinitet za dati antigen,
postupkom pozitivnog odabiranja sazrevaju u memorijske ćelije ili
plazmablaste, inače ulaze u proces programirane ćelijske smrti (apoptoze).
Odnedavno (1-9), korišćenje specifičnih markera somatskih hipermutacija
B-ćelija germinativnih centara omogućilo je podelu B-ćelijskih NHL u dve
histogenetski različite grupe:
- NHL bez somatske hipermutacije imunoglobulinskih gena, koji su
nastali od B-ćelija pre germinativnog centra, ili B-ćelija koje su
postigle zrelost bez prolaska kroz germinativni centar;
- NHL sa somatskim hipermutacijama imunoglobulinskih gena, koji su
nastali od B-ćelija germinativnog centra ili B-ćelija koje su
napustile germinativni centar.
U prvu grupu spadaju limfom mantle ćelija (MCL-mantle cell lymphoma)
i B-ćelijska hronična limfatična leukemija (B-CLL-B-cell chronic lymphocytic
leukemia). U drugu grupu svrstavaju se: folikularni limfom (FL-folicular
lymphoma), difuzni B-krupnoćelijski limfom (B-DLCL-B-diffuse large cell
lymphoma), Burkittov limfom (BL-Burkitt lymphoma), limfoplazmocitni
limfom (LPL-lymphoplasmocytic lymphoma), MALT limfom, splenični limfom
sa viloznim limfocitima (SLVL-splenic lymphoma with vilous lymphocytes)
i primarni efuzioni limfom (1, 5). Smatra se da ekstranodalni limfomi
koji imaju somatske hipermutacije, potiču od B-ćelija koje su prošle
kroz germinativni centar, a zatim migrirale i naselile ekstranodalna
mesta. Izvesni autori (3) nalaze somatske hipermutacije varijabilnih
regiona gena teškog lanca imunoglobulina u 1/5 ispitanih slučajeva MCL i
sa tog stanovišta zaključuju da se radi o raznorodnoj grupi bolesti, gde
u većini slučajeva bolest nastaje od nemutiranih B-ćelija pre
germinativnog centra, a da jednim delom nastaje od zrelijih B-limfocita
koji su bili izloženi okruženju germinativnog centra i stekli somatske
hipermutacije. Još jasnija hetorogenost po pitanju somatskih
hipermutacija postoji kod slučajeva CLL (6, 9). Aktivacijom pobuđena
citidin-deaminaza je enzim koji dovodi do somatskih hipermutacija i
normalno je pod brižljivom kontrolom ćelijskog aparata. U B-ćelijskim
NHL koji potiču od germinativnog centra stalno je aktivna (2). |
|
|
|
|
|
PATOGENEZA B-ĆELIJSKIH NON HODGKIN LIMFOMA
Patogeneza NHL je jako složen proces koji uključuje genetske promene
u limfomskom klonu, kao i biološke promene domaćina. Četiri glavna
mehanizma nastanka limfoma su:
- Nakupljanje genskih promena u tumorskom genomu,
- Infekcija tumorskog genoma onkogenim virusima,
- Antigenom izazvana stimulacija i selekcija tumorskih ćelija i
- Imunodeficijentnost domaćina.
Nakupljanje genskih promena u tumorskom genomu
Hromozomske translokacije predstavljaju glavni mehanizam aktivacije
proto-onkogena uključenih u nastanak NHL-a, a nastaju kao rezultat
uzajamne zamene tačno određenih delova između dva različita hromozoma.
Pojedini tipovi translokacija su osobeni za posebne kliničko-patološke
vrste limfoma i prisutni su u čitavom tumorskom klonu. Sve do sada
poznate hromozomske translokacije NHL imaju proto-onkogen u blizini
mesta prekida (novog spoja) i najčešće ne dovode do nastanka fuzionog
gena, već postavljaju proto-onkogen u blizinu heterologne regulatorne
sekvence (1). Najčešće je to regulatorna sekvenca gena receptora za
antigen, mada može biti bilo koja aktivna regulatorna sekvenca na datom
nivou diferencijacije ćelije od koje limfom vodi poreklo. Posledica
takvog izmeštanja proto-onkogena je poremećaj njegovog prepisi-vanja,
koji može biti:
- Homotopni ili
- Heterotopni.
Homotopni poremećaj odnosi se na proto-onkogene koji se inače
prepisuju u normalnim ćelijama od čijeg izmenjenog klona potiče limfom,
ali na vremenski i prostorno kontrolisan način, za razliku od tumora gde
je prepisivanje nekontrolisano. Heterotopni poremećaj odnosi se na
proto-onkogene koji se ne prepisuju u normalnim ćelijama od čijeg
izmenjenog klona potiče limfom. Tačan mehanizam po kojem se odvija
hromozomska translokacija je još uvek nedovoljno poznat, ali najnovija
ispitivanja potvrđuju prethodne pretpostavke da je poremećaj enzima koji
učestvuju u rekombinaciji gena antigenih receptora odgovoran za pogrešna
spajanja (10, 11, 17). Poznati onkogeni, među kojima i c-myc, slično
genima imunoglobulinskih lanaca, podležu somatskim hipermutacijama, a
posebno je interesantno otkriće da su hipermutirani segmenti navedenih
gena jako skloni prekidima i hromozomskim translokacijama (12). Dokaz da
hromozomske translokacije postoje i kod zdravih ljudi, bez sklonosti ka
razvoju limfoidnih neoplazmi (1), govori da navedene promene, iako
učestvuju u limfomagenezi, nisu same po sebi i dovoljan uslov za
nastanak limfoma.
Drugi mehanizmi aktivacije proto-onkogena su takođe prisutni u
limfomagenezi, ali su zastupljeni u mnogo manjoj meri. Jedan od njih je
amplifikacija, to jest pojačano prepisivanje onkogena bez izmeštanja na
drugi lokus. Na primer, pojačano prepisivanje myc onkogena, prisutno je
u MCL i predstavlja loš prognostički znak (14). Navedeni onkogen može
biti aktiviran i somatskim hipermutacijama (12). Somatske hipermutacije
različitih onkogena predstavljaju jedan od važnih mehanizama
limfomageneze, o kojem se sve više govori (13, 16). Mutacije mogu
zahvatiti kodirajuće sek-vence i time promeniti biološke osobine
proteina, ali i regulatorne sekvence, kada dolazi do izmene učestalosti
prepisivanja , a time i stvorene količine proteina u ćeliji.
Poremećaj aktivnosti tumor supresorskih gena u NHL nastaje po sličnim
mehanizmima kao kod drugih neoplazmi i najčešće je rezultat bialelne
inaktivacije. Bialelna inaktivacija najčešće nastaje delecijom jednog i
mutacijom drugog alela tumor supresorskog gena, mada najrazličitije
kombinacije mutacija, delecija i metilacija mogu biti prisutne (12). U
poslednje vreme otkriveni su brojni tumor supresorski geni koji bi mogli
biti direktno ili indirektno uključeni u patogenezu NHL (15, 18-20).
Najčešće je u patogenezi NHL uključen tumor supresorski gen p53. Protein
p27, koji je uključen u regulaciju progresije ćelijskog ciklusa iz G1 u
S fazu zajedno sa ciklinom D1, predstavlja jedan od novootkrivenih tumor
supresorskih gena. Takođe je pretpostavljen i novi način inaktivacije
tumor supresorskih gena. Naime, izgleda da pojačana i vremenski
neograničena ekspresija ciklina D1 jednostavno puferiše protein p27 i
tako ga čini neaktivnim (15). Proteini p16, p18 i p21, takođe uključeni
u regulaciju ćelijskog ciklusa, predstavljaju proizvode tumor
supresorskih gena i njihova inaktivacija pretstavlja deo procesa
tumorogeneze nekih limfoma. ATM gen (ataxia-teleangiectasia mutated)
predstavlja još jedan od tumor supresor gena čija delecija i/ili
mutacija oba homologa lokusa predstavlja jedan od puteva tumorogeneze
(19, 20). Non-Hodgkin limfomi često poseduju delecije hromozoma koje
verovatno u sebi skrivaju za sada nepoznate tumor supresorske gene.
Infekcija tumorskog genoma onkogenim virusima
Tumorski klonovi mogu biti inficirani virusima koji nose u svom genomu
onkogene. Navedena činjenica ukazuje da virusne infekcije mogu doprineti
nastanku limfoma. Za sada su prepoznata tri onkogena virusa uključena u
patogenezu limfoma, od toga dva herpes virusa, Epstein-Barr virus (EBV)
i humani herpes virus tip-8 (HHV-8), kao i jedan retrovirus, humani
T-ćelijski limfotropni virus I (HTLV-I) (1). Dobro je poznato da EBV
doprinosi nastanku limfoma kada se njegov genom ugradi u genom B-ćelije
(24), mada su potrebni i drugi preduslovi kako u okviru inficiranog
klona tako i kod domaćina. Zanimljiv je rad (21) koji na animalnom
modelu pokazuje delotvorenost antiviralnih lekova u lečenju primarnih
limfoma centralnog nervnog sistema inficiranih EBV-om. To posredno
potvrđuje ulogu EBV kako u nastanku tako i u održanju malignog klona.
HHV-8 nosi nekoliko gena koji se mogu ponašati kao onkogeni, uključujući
i gen homolog ćelijskom genu za ciklin iz grupe D (1). Primarni efuzioni
limfom je limfoproliferativna bolest B-ćelijskog porekla koja ne
poseduje osobine ni T-ćelijskog ni B-ćelijskog fenotipa, a odlikuje se
ne značajnim prisustvom površinskih imunoglobulina, povezana je sa HHV-8
infekcijom. U ćelijskim linijama navedenog limfoma ustanovljen je
poremećaj transkripcione mašinerije koja je prisutna u normalnim B-ćelijama,
osobina koja doprinosi limfomagenezi, a mogla bi biti posledica HHV-8
infekcije (22).
Pored navedenih virusa koji direktno doprinose limfomagenezi, drugi
virusi indirektnim putem mogu stvoriti uslove za razvoj limfoma. To su
na prvom mestu HIV (humani virus imunodeficijencije) i HCV(23, 25, 27).
HIV virus ima bitno mesto u stvaranju sklonosti organizma ka razvoju
neoplazmi, s obzirom da izaziva stečeno stanje slabosti imuniteta.
Antigenom izazvana stimulacija i selekcija tumorskih ćelija
Poznata je uloga antigena u stimulaciji B-ćelijske deobe i
diferencijacije. Na osnovu te činjenice vrlo je verovatna uloga antigene
stimulacije i u nastanku malignog klona .Tome u prilog govore sledeća
opažanja:
- prisustvo somatskih mutacija imunoglobulinskog gena u tumorskim
ćelijama, što je uvek antigenom izazvan proces;
- sklonost upotrebi određenih familija imunoglobulinskih gena, što
je vezano za stimulaciju posebnim antigenima;
- prisustvo antigene specifičnosti imunoglobulinskih molekula
iskazanih na površini
limfomskih ćelija (1).
Ograničen set imunoglobulinskih gena koji se bira prilikom genetskog
rearanžmana u limfomskim ćelijama sličan je istom kod autoimunih
oboljenja, što upućuje da stimulacija autoantigenima može biti jedan od
mehanizama patogeneze limfoma (1, 27). Analiza varijabilnih regiona B-ćelijskih
receptora kod limfoma povezanih sa HCV infekcijom pokazala je da se
somatske mutacije dešavaju i nakon nastanka neoplastičnog klona, te da
ograničen repertoar korišćenih gena daje jedinstvenu antigenu
specifičnost čitavog klona. Sličnost takvog imunoglobulina anti-HCV E2
antitelu i reumatoidnom faktoru pokazuje da stimulacija virusnim
antigenima i/ili autoantigenima može imati ulogu u nastanku limfoma (26,
27).
Imunodeficijentnost domaćina
Povećana učestalost NHL kod bolesnika sa urođenim ili stečenim oblicima
imunodeficijencije (bilo da se radi o infekciji HIV-om ili jatrogeno
izazvanom imunodeficijencijom) jasno pokazuje ulogu sniženog imuniteta
domaćina u nastanku limfoma. Proučavanja bolesnika inficiranih HIV-om i
bolesnika izloženih transplantaciji pokazala su da su tri faktora bitna
u razmatranju uticaja imunodeficijencije na nastanak limfoma:
- stepen imunodeficijencije,
- trajanje imunodeficijencije,
- tip imunodeficijencije (1).
Ranije je već rečeno da kod bolesnika inficiranih HIV-om postoji
sklonost ka somatskim hipermutacijama imunoglobulinskih i
neimunoglobulinskih gena, što ih čini potencijalnim mestima prekida i
doprinosi nastanku hromozomskih translokacija (13, 16), što može biti
uvod u nastanak limfoma. |
|
|
|
|
|
MORFOLOŠKE, IMUNOFENOTIPSKE I CITOGENETSKE OSOBINE LIMFOMA MANTLE
ĆELIJA, HRONIČNE LIMFOCITNE LEUKEMIJE
I FOLIKULARNOG LIMFOMA
Limfom mantle ćelija
Limfom mantle ćelija (MCL-mantle cell lymphoma), može se prevesti i kao
limfom ćelija omotača folikula, predstavlja posebnu vrstu limfoma sa
kliničko-patološkog stanovišta. Kao i svi drugi limfomi malih B-limfocita,
javlja se u starijoj životnoj dobi, od kojih se sa kliničko-epidemiološkog
stanovišta razlikuje po češćem javljanju kod muškog pola i agresivnijem
toku, sa medijanom preživljavanja od tri godine. Bolesnici su na
prezentaciji, najčešće u III ili IV kliničkom stadijumu. Limfom najčešće
zahvata limfne čvorove, slezinu, kostnu srž i limfno tkivo Waldayerovog
prstena. Zahvaćenost gatro-intestinalnog trakta je česta i to pod slikom
limfomatozne polipoze, a i ulazak u leukemijsku fazu, to jest prodor
limfomskih ćelija u krv, nije retka. Zahvaljujući proučavanjima na polju
imunologije, molekularne genetike, patologije i klinike, postaje jasnije
definisan u poslednjih desetak godina (28, 29, 30). U Kielskoj podeli
označen je kao centrocitni limfom, a u modifikovanoj Rappaportovoj shemi
kao limfocitni limfom intermedijarne diferencijacije. Rano je prepoznato
da ćelije tumora imaju sklonost da opkoljavaju gole germinativne centre,
te je na osnovu toga pretpostavljeno da nastaju od ćelija omotača
limfnih folikula (30). Sada se veruje da MCL potiče od populacije CD5+ B-limfocita
koji selektivno naseljavaju omotač (mantle) limfnog folikula (29).
Osnovna osobina MCL sa histopatološkog stanovišta je jednoobraznost (monotonost)
ćelijskog sastava, to jest ćelije su obično slične po veličini i
osobinama. Nešto su veće od normalnog limfocita, sa fino zgrudvanim
hromatinom, oskudnom citoplazmom i neuočljivim jedarcem. Oblik jedra
najčešće nije kružan, a obično je usečen. U izvesnim slučajevima
nuklearna neregularnost može biti minimalna, što može dovesti do
pogrešnog zaključka da se radi o B-ćelijskom limfocitnom limfomu malih
ćelija (SLL/CLL). Sa stanovišta ćelijskog sastava, bitna razlika ka FL
je odsustvo transformisanih ćelija tipa centroblasta i/ili imunoblasta.
Takođe je zanimljivo da transformacija u krupnoćelijski limfom, česta
kod drugih B-ćelijskih limfoma niskog stepena malignosti (prema morfološkim
osobinama), ovde nije prisutna. Oko ¼ slučajeva MCL ima ćelije sa
velikim jedrom, rastresitijim hromatinom i većim stepenom proliferacije.
Navedena citološka varijanta je nazvana blastoidna varijanta MCL, a u
Kielskoj podeli je uvrštena u grupu anaplastično centrocitnih ili centrocitoidno-centroblastnih
limfoma. S obzirom na morfološku sličnost navedenih ćelija sa limfoblastima,
razlika ka limfoblastnom limfomu se može postići često samo putem
imunofenotipizacije (30).
Obrazac rasta limfoma je najčešće difuzan, mada tumor može omotavati
reaktivne germinalne centre podsećajući na mantle zonu normalnih
folikula. Rast tumora može biti i čisto nodularan ili folikularan, bez
prisutnih benignih germinativnih centara, imitirajući na taj način rast
folikularnog limfoma. Obrazac rasta ima i izvestan prognostički značaj,
tako tumori koji svojim rastom podsećaju na raspored ćelija mantle zone
oko germinalnog centra imaju bolju prognozu i verovatno predstavljaju
bolest u ranijem stadijumu razvoja (30). Slučajevi sa čisto nodularnim
rastom predstavljaju sledeći nivo u progresiji bolesti, imaju goru
prognozu i prema FL sa morfološkog stanovišta mogu se razlikovati po
odsustvu centroblasta i imunoblasta (29).
Što se imunofenotipskih osobina tiče, MCL se odlikuje srednje gustom
zastupljenošću površinskih imunoglobulina IgM tipa uz obično prisutan i
IgD molekul. Za razliku od većine drugih B-ćelijsklih lifoma, λ laki
lanci su zastupljeni u 65% slučajeva (29). Ćelije su pozitivne na
zajedničke B-ćelijske antigene (CD19, CD20, CD22), CD5+, CD43+, ali su
CD10- i CD23-, što su značajne imunofenotipske osobine koje ih redom
razlikuju od FL i CLL (19, 31, 32). Ekspresija ciklina D1, mada prisutna
i u drugim neoplazmama porekla B-limfocita, predstavljaja jednu od
osnovnih karakteristika imunofenotipa MCL, sa prognostičkim i dijagnostičkim
značajem (19, 28-32).
Sa tim u vezi najznačajnija citogenetska osobina MCL je translokacija
t(11;14)(q13;q32), koja postavlja bcl-1 gen pod kontrolu regulatorne se-kvence
gena teškog lanca imunoglobulina i time dovodi do pojačanog prepisivanja
ciklina D1, vrlo važnog proteina u regulaciji progresije ćelijskog
ciklusa iz G1 u S fazu. Ta vremenski i prostorno ne ograničena
ekspresija ciklina D1 je bitan činilac limfomageneze i/ili održavanja
limfomskog klona (28-30). Druge genske anomalije MCL odnose se na
hipermutacije neimunoglobulinskih gena (3, 14), kao i ređe prisutne
hromozomske aberacije, na primer delecija ili translokacija 8q24
segmenta koja dovodi do pojačane aktivacije c-myc onkogena, što ima loš
prognostički značaj (33). |
|
|
|
|
|
Hronična limfocitna leukemija
Hronična limfocitna leukemija B-ćelijskog porekla i B-sitnoćelijski
limfocitni limfom (B-CLL/SLL), predstavljaju po savremenim shvatanjima
različite manifestacije iste bolesti. Bolesnici se najčešće prezentuju
generalizovanom limfadenopatijom i zahvaćenošću kostne srži sa prodorom
u perifernu krv. Vrlo često je prisutna i hepatosplenomegalija.
Citološki gledano, prisutan je ćelijski polimorfizam. Glavna ćelijska
populacija je predstavljena malim limfocitima, sa oskudnom citoplazmom i
zgrudvanim jedarnim hromatinom. Na mestu rasta tumora gotovo uvek su
prisutni pseudofolikularni centri ili proliferativni centri. Navedeni
proliferativni centri sadrže čitav spektar ćelija, od malih limfocita,
preko prolimfocita do paraimunoblasta (28 - 30). Prolimfociti i
paraimunoblasti sadrže rastresitiji hromatin i središno položena
pojedinačna jedarca. Izuzev što su nešto veći, paraimunoblasti su slični
limfocitima.
Limfni čvorovi zahvaćeni B-CLL-om imaju difuzno zbrisanu arhitekturu,
mada se mestimično može uočiti po koji germinativni centar i tada
obrazac rasta može podsećati na MCL, mada prisustvo proliferativnih
centara sa prolimfocitima i paraimunoblastima može pomoći u
diferencijalnoj dijagnostici na osnovu morfoloških osobina (30).
Imunofenotip B-CLL se odlikuje niskom gustinom površinskih
imunoglobulina klase IgM sa ili bez udruženog prisustva IgD. Prisustvo
citoplazmatskih imunoglobulina je u vezi sa plazmocitoidnom
diferencijacijom (29). B-ćelijski antigeni CD19 i CD20 su prisutni na
površini ćelija zajedno sa CD5 i CD23 antigenima koji u kombinaciji
predstavljaju jedinstvenu imunofenotipsku osobinu B-CLL-a (31).
Nedostatak ekspresije CD10 antigena pomaže u diferencijalnoj
dijagnostici FL.
Citogenetska i molekularno genetska ispitivanja nisu do sada pokazala
prisustvo specifične hromozomske aberacije ili karakterističnog onkogena,
koji bi bili prisutni i osobiti za većinu slučajeva CLL. U 1/3 slučajeva
prisutna je trizomija hromozoma 12, a otprilike u ¼ prisutna je
anomalija kratkog kraka hromozoma 13 (13q) (29). U pojedinim slučajevima
može se naći t(11;14)(q13;q32). |
|
|
|
|
|
Folikularni limfom
Folikularni limfom (FL) predstavlja jedan od najčešćih NHL. Kod većine
bolesnika na prezentaciji prisutna je zahvaćenost limfnih čvorova i
kostne srži. Ekstranodalno najčešće se javlja u koži, i mada morfološki
nema razlika, molekularno genetska ispitivanja ukazuju na suštinske
biološke razlike između primarnog kožnog folikularnog limfoma i nodalnog
folikularnog limfoma (29). Kod 10% bolesnika prisutan je prodor ćelija u
krv (30). Raznorodnost ćelijske populacije predstavlja morfološku
osobitost folikularnog limfoma. Obično su prisutne sve ćelije
folikularnog centra, ali u različitoj proporciji, što je u Kielskoj
podeli poslužilo za svrstavanje FL pod nazivom centroblastno/centrocitni
(30). REAL podela (34), predložila je gradiranje na osnovu preovlađujuće
ćelijeske populacije na:
gradus I (predominantno male usečene ćelije),
gradus II (male usečene ćelije i velike ćelije) i
gradus III (predominantno velike ćelije).
Mada ova podela ima prognostički značaj (gradus III ima agresivniji
klinički tok), promene u ćelijskoj strukturi predtavljaju kontinuum, te
je teško postaviti jasne kriterijume za razvrstavanje. Metoda koja se
oslanja na brojanje transformisanih velikih ćelija ili ćelija uhvaćenih
u mitozi je praktično primenljivija (30). Histološki gledano, obrazac
rasta je folikularan u okviru limfnih čvorova, mada to ponekad može
predstavljati diferencijalno dijagnostički problem, jer i drugi NHL (MCL
na pr.) mogu imati takav obrazac rasta. Vrlo retko FL može biti
sastavljen od malih usečenih ćelija sa isključivo difuznim tipom rasta
(29, 30).
Imunofenotipski gledano, FL se odlikuje ekspresijom površinskih
imunoglobulina svih klasa, što je posledica klasnih promena u toku
diferencijacije ćelija folikularnog centra, mada 10% FL ne eksprimira
površinske imunoglobuline (29). Tipi-čno su ćelije CD5-, CD23-, CD10+,
CD19+, CD20+, CD22+ i CD43-.
Osnovna citogenetska anomalija FL je t(14;18)(q32;q21) i prisutna je u
85% slučajeva (30). Navedena translokacija postavlja proto-onkogen bcl-2
u blizinu regulatorne sekvence gena za teški lanac imunoglobulina i time
dovodi do deregulacije njegove ekspresije. Oko 70% prekida 18q21 se
dešava u okviru ''major breakpoint region-a'', na 3` ne prepisivanom
delu bcl-2 gena (30). Nešto distalnije nalazi se ''minor breakpoint
region'', koji je odgovoran za ostale prekide. Uloga stalno eksprimiranog
bcl-2 gena je u stvaranju bcl-2 proteina koji zaustavlja normalan proces
apoptoze, te doprinosi preživljavanju malignog klona. |
|
|
|
|
|
LITERATURA
- Gaidano G, Dalla-Favera R:Pathobiology of non-Hodgkin lymphomas,
in Hematology basic principles and practice 3rd edition, Chepter 66,
Churchill Livingstone, 2000
- Greeve J, Philipsen A, et al: Expression of activation-induced
cytidine deaminase in human B-cell non-Hodgkin lymphomas. Blood
101(9):3574-80, 2003
- Thorselius M, Walsh S, et al: Somatic hypermutation and V(H) gene
usage in mantle cell lymphoma. Eur J Haematol 68(4):217-24, 2002
- Stankovic T, Stewart GS,et al: Ataxia telangiectasia mutated-deficient
B-cell chronic lymphocytic leukemia occurs in pregerminal center cells
and results in defective damage response and unrepaired chromosome
damage. Blood 1;99(1):300-9, 2002
- Abe M: Cellular origin of human B-cell neoplasms and Hodgkin's
disease based on analysis of somatic hypermutations in the
immunoglobulin variable region genes. Rinsho Byori 49(8):779-87, 2001
- Nakamura N, Kuze T, et al: Analysis of the immunoglobulin heavy
chain gene variable region of 101 cases with peripheral B cell
neoplasms and B cell chronic lymphocytic leukemia in the japanese
population. Pathol Int 49(7):595-600, 1999
- Hashimoto Y, Nakamura N,et al: Multiple lymphomatous polyposis of
the gastrointestinal tract is a heterogenous group that includes
mantle cell lymphoma and follicular lymphoma: analysis of somatic
mutation of immunoglobulin heavy chain gene variable region. Hum
Pathol 30(5):581-7, 1999
- Peng HZ, Du MQ, et al: Nonimmunoglobulin gene hypermutation in
germinal center B cells. Blood 1;93(7):2167-72, 1999
- Gurrieri C, McGuire P, et al: Chronic Lymphocytic Leukemia B Cells
Can Undergo Somatic Hypermutation and Intraclonal Immunoglobulin VHDJH
Gene Diversification. J Exp Med 2;196 (5) 629-639, 2002
- Difilippantonio MJ, Petersen S,et al: Evidence for replicative
repair of DNA double-strand breaks leading to oncogenic translocation
and gene amplification. J Exp Med 19;196(4):469-80, 2002
- Kuppers R, Dall-a-Favera R: Mechanisms of chromosomal
translocations in B cell lymphomas. Oncogene10;20(40):5580-94, 2001
- Pasqualucci L, Neumeister P,et al: Hypermutation of multiple
proto-oncogenes in B-cell diffuse large-cell lymphomas.
Nature19;412(6844):341-6, 2001
- Carbone A: Emerging pathways in the development of AIDS-related
lymphomas. Lancet Oncol 4(1):22-9, 2003
- Nagy B, Lundan T,et al: Abnormal expression of apoptosis-related
genes in haematological malignancies: overexpression of MYC is poor
prognostic sign in mantle cell lymphoma. Br J Haematol 120(3):434-41,
2003
- Quintanilla-Martinez L, Davies-Hill T,et al: Sequestration of
p27Kip1 protein by cyclin D1 in typical and blastic variants of mantle
cell lymphoma (MCL): implications for pathogenesis. Blood
15;101(8):3181-7, 2003
- Gaidano G, Pasqualucci L,et al: Aberrant somatic hypermutation in
multiple subtypes of AIDS-associated non-Hodgkin lymphoma. Blood Apr
24; [epub ahead of print], 2003
- Marculescu R, Le T, Simon P,et al: V(D)J-mediated translocations
in lymphoid neoplasms: a functional assessment of genomic instability
by cryptic sites. J Exp Med7;195(1):85-98, 2002
- De Vos S, Krug U, et al : Cell Cycle Alterations in the Blastoid
Variant of Mantle Cell Lymphoma (MCL-BV) as Detected by Gene
Expression Profiling of Mantle Cell Lymphoma (MCL) and MCL-BV. Diagn
Mol Pathol 12(1):35-43, 2003
- Swerdlow SH, Williams ME: From centrocytic to mantle cell lymphoma:
a clinicopathologic and molecular review of 3 decades. Hum Pathol
33(1):7-20, 2002
- Izban KF, Alkan S, et al: Multiparameter immunohistochemical
analysis of the cell cycle proteins cyclin D1, Ki-67, p21WAF1,
p27KIP1, and p53 in mantle cell lymphoma. Arch Pathol Lab Med
124(10):1457-62, 2000
- Roychowdhury S, Peng R,et al: Experimental treatment of Epstein-Barr
virus-associated primary central nervous system lymphoma. Cancer
Res1;63(5):965-71, 2003
- Arguello M, Sgarbanti M,et al: Disruption of the B-cell specific
transcriptional program in HHV-8 associated primary effusion lymphoma
cell lines. Oncogene 20;22(7):964-73, 2003
- Sung VM, Shimodaira S,et al: Establishment of B-cell lymphoma cell
lines persistently infected with hepatitis C virus in vivo and in
vitro: the apoptotic effects of virus infection. J Virol
77(3):2134-46, 2003
- Oyama T, Ichimura K, et al: Senile EBV+ B-cell lymphoproliferative
disorders: a clinicopathologic study of 22 patients. Am J Surg Pathol
27(1):16-26, 2003
- De Re V, De Vita S, et al: Salivary gland B cell lymphoproliferative
disorders in Sjogren's syndrome present a restricted use of antigen
receptor gene segments similar to those used by hepatitis C virus-associated
non-Hodgkins's lymphomas. Eur J Immunol 32(3):903-10, 2002
- De Re V, De Vita S, et al: Sequence analysis of the immunoglobulin
antigen receptor of hepatitis C virus-associated non-Hodgkin lymphomas
suggests that the malignant cells are derived from the rheumatoid
factor-producing cells that occur mainly in type II cryoglobulinemia.
Blood 15;96(10):3578-84, 2000
- Gasparotto D, De Re V, Boiocchi M: Hepatitis C virus, B-cell
proliferation and lymphomas. Leuk Lymphoma 43(4):747-51, 2002
- Foon KA, Fisher RI: Lymphomas, in Williams Hematology 6th edition,
Chepter 103, McGrow-Hill Co, 2001
- Pugh WC, McBride JA:The pathologic basis for the classification of
non-Hodgkin lymphomas, in Hematology basic principles and practice 3rd
edition, Chepter 69, Churchill Livingstone, 2000
- Jaffe E S: Histopathology of the Non-Hodgkin`s lymphomas and
Hodgkin`s Disease, in The Lymphomas, Chepter 5, W.B.Saunders Company,
1998
- Chen CC, Raikow RB,et al: Classification of small B-cell lymphoid
neoplasms using a paraffin section immunohistochemical panel. Appl
Immunohistochem Mol Morphol 8(1):1-11,2000
- Dong HY, Gorczyca W, Liu Z, et al: B-cell lymphomas with
coexpression of CD5 and CD10. Am J Clin Pathol 119(2):218-30, 2003
- Hao S, Sanger W, et al: Mantle cell lymphoma with 8q24 chromosomal
abnormalities: a report of 5 cases with blastoid features. Mod Pathol
15(12):1266-72, 2002
- Harris NL, Jaffe ES, Stein H, Banks PM, Chan KC, et al:A revised
Europian-American classification of lymphoid neoplasms:A proposal from
the International Lymphoma Study Group.Blood 84: 1361, 1994
|
|
|
|
|
|
Adresa autora:
Darko Vugdelija
Naselje Kraljevica B-1 I/16, 19000 Zaječar
tel: 019/430041 i 064/1699782
e-mail: vugdelija@ptt.yu |
|
|
|
|
|
Rad primljen 18. 01. 2004.
Rad prihvaćen 04. 03. 2004.
Elektronska verzija objavljena 05. 08. 2004. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
[ Home ] [ Gore/Up ][ <<< ] [ >>> ]
|
|
|
Infotrend
Crea(c)tive Design |
|
|
|
Revised:
20 May 2009
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|