ISSN 035-2899, 37(2012) br.3 p.154-159

UVOD

U zdravstvenom smislu pod rizičnim ponašanjem se smatra svako ponašanje koje može da dovede do
ugrožavanja zdravlja. Za period adolescencije je karakteristična pojava rizičnog ponašanja. Zloupotreba duvana, alkohola i psihoaktivnih suptanci je u dvadesetom veku i sada, na početku dvadesetprvog veka, poprimila epidemijski karakter [1]. I u našoj zemlji, rasprostranjenost bolesti zavisnosti i mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja uzrokovanih upotrebom psihoaktivnih supstanci (PAS) poslednjih godina dobijaju epidemijske razmere. Prevalencija ovih poremećaja zdravlja je u stalnom porastu. Istraživanja kod nas i u svetu ukazuju da konzumiranje alkohola počinje u sve ranijem životnom dobu. Osim toga, postoje podaci o povećanoj upotrebi psihoaktivnih supstanci od strane osoba starijih od 40 i 50 godina [2,3]. Konzumiranje alkohola i droga je u primetnom porastu u mnogim zemljama, narocito centralne i istočne Evrope [1,3]. Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, zemlje u tranziciji su ovim problemom posebno ugrožene [4]. Nove, sintetičke droge zajedno sa već poznatim i smrtonosnim supstancama prosto preplavljuju ulice i trgove, gradove i sela [3]. Najčešći i mogući razlozi za posezanje za PAS, alkohol i cigarete su radoznalost, ugledanje na vršnjake ili ličnosti iz okoline, kao i na medijske ličnosti, pokušaj rešavanja životnih problema, dosada, buntovništvo prema starijima, npr. nastavnicima i roditeljima, nedostatak samopouzdanja (kad su pod uticajem alkohola i droga usuđuju se da urade stvari koje inače ne bi mogli), ali i neznanje i neobaveštenost [3,5]. Osim toga, droge i alkohol stvaraju trenutno zadovoljstvo, pa je i to jedan od razloga njihove zloupotrebe od strane mladih.

MATERIJAL I METODE

Anketiranje ispitanika je obavljeno u periodu od januara do februara 2011. godine. Anketiranje učenika bilo je anonimno i obavljeno je od strane članova Savetovališta za mlade u Knjaževcu. Anketu je kreirao dr Jovica Đođević, pedijatar iz Knjaževca, član Savetovališta za mlade po ugledu na anketu korišćenu u ESPAD studiji (ESPAD-European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs). Anketirano je 400 učenika osnovnih i srednjih škola u Knjaževcu, izabranih po metodi slučajnog uzorka. Prosečna starost ispitanika je 15 godina.
Ispitivanim adolescentima je pre sprovo-đenja ankete objašnjena svrha anketiranja, a zatim im je dato uputstvo o načinu popunjavanja ankete. Anketa se sastoji od 9 pitanja (slika br. 1).
Podaci u radu su prikazani deskriptivno, grafički i tabelarno, a statistička obrada dobijenih podataka vršena je pomoću distribucije frekvence i neposredne analize tabelarnih, grafičkih i deskriptivnih podataka.

Slika 1. Prikaz ankete koja je sprovedena u knjževačkim osnovnim i srednjim školama

UPITNIK ZA ĐAKE OSNOVNIH I SREDNJIH ŠKOLA
MOLIMO TE DA NA OVA PITANJA ISKRENO ODGOVORIŠ
ZAOKRUŽIVANJEM JEDNOG PONUĐENOG ODGOVORA!

NIJE POTREBNO DA POTPISUJEŠ SVOJE IME, VEĆ SAMO
NAPIŠI NA VRHU PAPIRA SVOJ RAZRED I KOLIKO IMAŠ GODINA!

1. Po tvom mišljenju, jesu li alkohol, cigarete i droga opasni po zdravlje ljudi ?
   a) da,
   b) ne.
2. Od koga najčešće dobijaš informacije o opasnostima alkohola, cigareta i droge ?
   a) od roditelja,
   b) od drugova,
   c) od nastavnika,
   d) od svog lekara,
   e) sa TV-a, interneta,…
   f) ostalo
3. Šta je po tvom mišljenju opasnije :
   a) cigarete,
   b) alkohol,
   c) droga.
4. Da li si nekada probao cigarete ( duvan), i ako jesi, koliko si godina imao tada?
   a) nisam do sada nikada probao cigarette,
   b) probao sam cigarete prvi put sa godina.
5. Da li puši neko od članova tvoje porodice ?
   a) da,
   b) ne.
6. Da li si do sada probao neko alkoholno piće (slatko vino, pivo, vino, rakiju,...), i koliko si godina tada imao?
   a) nisam do sada probao nijedno alkoholno piće,
   b) probao sam alkohol prvi put sa godina.
7. Da li se u tvojoj porodici pije alkohol?
   a) da, svakoga dana,
   b) ponekad, možda jednom nedeljno,
   c) vrlo retko.
8. Da li si ikada probao bilo koju vrstu droge ( marihuana, LSD,extasi,...)?
   a) ne,
   b) jesam, probao sam sa godina.
9. Šta misliš, zbog čega neko poželi da proba cigaretu, alkohol ili drogu?
   a. da bi skrenuo pažnju na sebe, bio ,,važniji,, u društvu,
   b. misli da će tako rešiti probleme sa roditeljima, drugarima, u školi,
   c. zato što ga neki drug na to nagovori, samo da proba.

HVALA NA SARADNJI !!!
TVOJE SAVETOVALIŠTE ZA MLADE

REZULTATI
Od 400 anketiranih učenika 95,5 % smatra da su alkohol, droge i cigarete opasne po zdravlje ljudi.
Prosek godina kada su ispitivani adolescenti probali cigarete prvi put bio je 13,5 godina, a to je uradilo  
48,5 % ispitane dece. Sa 14 godina u proseku prvi put su probali alkoholna pića i to njih 89,6 %. Neku psihoaktivnu supstancu je probalo 12,7 % ispitanika, a prosek godina kada su to prvi put uradili je 11,4 (tabela br. 1). Da su opasnije psihoaktivne supstance od cigareta i alkohola, smatra 92,4 % anketiranih učenika (grafikon br. 1). Oko 45% ispitanika misli da neko želi da proba duvan, alkohol ili drogu zato da bi skrenuo pažnju na sebe, 4,9% misli da će tako rešiti važne probleme, a  49,75% misli da je razlog radoznalost (grafikon br. 2). U porodicama ispitivane dece ima pušača i to u 74,7% . Podatak da se u njihovim porodicama jednom nedeljno piju alkoholna pića dalo je 46,5% ispitanika, među 43,4% to je vrlo retka pojava, a kod 10,1% ova pojava je svakodnevna (grafikon br. 3). Od 400 ispitanika, 43,6% je odgovorilo da je informacije o štetnosti alkohola, duvana i droga dobilo od svojih roditelja, 42,2% da je te informacije dobilo sa televizije i interneta, 4,9% njih je te informacije dobilo od svojih drugova, 2,7% od svog lekara, 1,0% od nastavnika u školi, a 5,6 % su neki drugi, neoznačeni izvori informacija (grafikon br. 4).

Tabela br.1.  Navike adolescenata u vezi sa zloupotrebom alkohola, droga i cigareta u knjaževačkim školama

Grafikon br. 1. Mišljenje dece o tome koja je supstanca štetnija za ljudsko zdravlje


Grafikon br. 2 Razlozi za zloupotrebu alkohola, droga i cigareta kod knjaževačkih adolescenata

A - da bi skrenuo pažnu na sebe, da bio "važniji" u društvu
B - misli da će tako rešiti probleme s roditeljima, drugarima, u školi
V - zato što ga neki drug na to nagovori, samo da proba

Grafikon br. 3. Zloupotreba alkoholnih pića među članovima porodica adolescenata


Grafikon br. 4. Izvori informacija mladima o štetnosti alkohola, droga i duvana

DISKUSIJA

Prema našem ispitivanju slučajno izabrane dece u knjaževačkim osnovnim i srednjim školama, pokazalo se da je pušenje cigareta česta pojava, jer je 51,5% ispitivane dece konzumiralo cigarete. Prvi put su konzumirali cigarete u proseku sa 13,5 godina. Ono što je karakteristično, jeste da je 74,7% dece odgovorilo da u njihovim porodicama ima pušača. Potvrđuje se tvrdnja da deca kod svojih rođaka, koji treba da im služe kao uzor za zdravo ponašanje, vide i kopiraju u svom ponašanju loše ponašenje u smislu zloupotrebe duvana [6]. Slično istraživanje rađeno je u Beogradu 2010/2011. godine od strane prof Ivana Dimitrijevića, gde su, takođe, kao ciljna grupa za ispitivanje bili učenici osnovnih i srednjih škola u Beogradu. U odnosu na učenike beogradskih škola, gde je duvan probalo 21% učenika, uočavamo da se među knjaževačkom decom više konzumira duvan [1]. U Austriji 45% učenika je probalo cigarete, u Bugarskoj 40%, u Hrvatskoj 38%, u Mađarskoj 33% dece, u Sloveniji 29%, a u Rumuniji 25% dece [1]. Prema ESPAD studiji iz 2008. Godine, u susednoj Crnoj Gori 34% ispitivane dece je konzumiralo duvan. Prosek godina kada su deca iz Crne Gore prvi put konzumirala cigarete je 15 godina [7]. ESPAD studija je rađena iste godine i u Srbiji i u Republici Srpskoj. Prema tom ispitivanju, pokazalo se da na nivou cele Srbije 46% dece konzumira cigarete, a po prvi put su ih probali sa 13,5 godina. U Republici Srpskoj 40% dece konzumira duvan, a u proseku su ga sa 9 godina po prvi put konzumirali [8,9].
Prema našem ispitivanju, ispitivanju prof Dimitrijevića i odrađenoj ESPAD studiji u Srbiji, Crnoj Gori i
Republici Srpskoj, vidimo da je konzumiranje duvana česta pojava među adolescentima [7,8,9].
Kao veoma česta pojava u knjaževačkim osnovnim i srednjim je konzumiranje alkohola, jer je 89,6% dece nekad konzumiralo alkohol, a to su po prvi put učinili u proseku sa 14 godina. U zemljama u okruženju to je takođe veoma česta pojava, kao i u samoj Republici Srbiji. Prema ESPAD studiji, u Srbiji 89,1% dece konzumira alkohol, a takođe su po prvi put konzumirali alkoholna pića u proseku sa 14 godina. Rezutati za Srbiju su u proseku slični kao za Knjaževac, dok manji broj dece u Crnoj Gori, a to je 74% i u Republici Srpskoj 75,1 % konzumira alkohol [7,9]. Podatak da se u njihovim porodicama jednom nedeljno piju alkoholna pića dalo je 46,5% ispitanika iz knjaževačkih škola, među 43,4% ispitivane dece to je vrlo retka pojava, a kod 10,1% ova pojava je svakodnevna.
Prema istraživanju prof Ivana Dimitrijevića, u Beogradu je 57% dece konzumiralo alkohol, a isti procenat učenika je u Španiji i Poljskoj. Najmanje konzumenata alkohola imaju Island, 31% i Jermenija 35%. Najviše konzumenata među decom imaju Austrija i Danska sa po 80% dece, a sledi ih Češka sa 76%. Od zemalja u okruženju prednjači Bugarska sa 66%, zatim Slovenija sa 65%, Hrvatska sa 64%, Mađarska sa 59% i Rumunija sa 52% [1,10,11].
Prema podacima iz našeg istraživanja, u Knjaževcu, neku psihoaktivnu supstancu je probalo 12,7% ispitanika, a prosek godina kada su to prvi put uradili je 11,4. U Srbiji 15,1% dece je nekad kozumiralo neku vrstu droge, a u proseku sa 15 godina prvi put su konzumirali neku od droga [8]. U Crnoj Gori oko 6% učenika je imalo iskustva sa nekom od droga, a prosek godina kada su prvi put konzumirali neku od droga je 15 godina [7]. U Republici Srpskoj prosek godina kada deca prvi put konzumiraju drogu je 15 godina, a podaci su dati za konzumiranje marihuane, ne za sve vrste droga, i to je 4,9% [9]. U Beogradu, prema istraživanju prof Dimitrijevića, 8% dece je koristilo marihuanu (nisu dati podaci za uopštenu zloupotrebu svih droga, nego pojedinačno ) [1,10]. Slična istraživanja rade se i u Americi. Prema istraživanju NIDA (National institute of drug abuse) u Americi 2010. godine 35,5% adolescenata je konzumiralo neku vrstu droge, 55% ispitanih je koristilo alkoholna pića , a 31,7% njih je konzumiralo cigarete [12 ].
Od 400 ispitanika, 43,6% je odgovorilo da je informacije o štetnosti alkohola, duvana i droga dobilo od svojih roditelja, 42,2% da je te informacije dobilo sa televizije, interneta, 4,9% njih je te informacije dobilo od svojih drugova, 2,7% od svog lekara, 1,0% od nastavnika u školi, a 5,6 % su neki drugi, neoznačeni izvori informacija. Na osnovu ovih podataka iz istraživanja sa adolescentima iz knjaževačkih škola zapažamo da deca često dobijaju informacije o štetnosti alkohola, droga i duvana od svojih roditelja, ali, takođe, čest izvor informacija su mediji. Međutim, istraživanje je pokazalo da deca ne dobijaju dovoljno tih informacija od zdravstvenih radnika, nastavnog osoblja u školama.

ZAKLJUČAK

Dobijeni rezultati pokazuju da je upotreba cigareta česta pojava među adolescentima. Većina đaka potiče iz porodica u kojima ima pušača. Upotreba alkohola je veoma česta kod adolescenata u knjaževačkim osnovnim i srednjim školama. Često se u porodicama te dece, barem jednom nedeljno, piju alkoholna pića. Manji broj ispitivane dece poseže za drogama. Najčešće su probali droge zato što ih je neko od vršnjaka nagovorio i da bi bili ,,važniji“ u društvu. O štetnosti alkohola, droga i cigareta ispitanici najviše saznaju od roditelja, sa televizije, preko interneta, a u malom procentu od nastavnika i zdravstvenih radnika. Rezultati istraživanja pokazuju da je potrebna kontinuirana edukacija mladih, već u predškolskom i osnovnoškolskom uzrastu o štetnosti upotrebe alkohola, droga i duvana. Mladi, njihovi roditelji i druge značajne osobe iz okruženja dece, cela društvena zajednica, mediji treba da se uključe u programe koji promovišu štetnost alkohola, droga i duvana. Trebalo bi da se smanji dostupnost deci i duvana, kao i alkohola i droga. Savetovališta za mlade, Dispanzeri za školsku decu u okviru Domova zdravlja, imaju veoma veliki značaj u promovisanju zdravih stilova života. Trebalo bi da povećaju svoje aktivnosti u smislu zdravstvenog vaspitanja dece.

LITERATURA

1. Dimitrijević I, Brković D, Dimčić-Tasić G, Anđelić S, Damnjanović D, Nikolić D. Nivo znanja, stavovi i upotreba supstanci među
2. učenicima osnovnih i srednjih škola u Beogradu 2010/2011-Pilot studija. Sanamed 2011; 6(1): 13-17.
3. Ramah A. Psihoaktivne suptance. Beograd: Interprint; 2001.
4. Dragišić-Labaš S, Milić M. Bolesti zavisnosti kao bolesti društva, porodice i pojedinca: Kritika nečinjenja. Sociologija 2007; 316.644:613.81/.84(491.11).
5. Vučković N. Prevencija narkomanije i ostalih bolesti zavisnosti (opštinski model). XVIII savetovanje terapeuta bolesti zavisnosti. Sijarinska Banja: 2002.
6. Iskra.org [homepage on internet]. Loznica: Ministarstvo omladine i sporta u saradnji sa udruženjem građana Iskra-Loznica, Ja imam zdrav stav-kampanja za sprovođenje zdravih stilova života (2011). Dostupno na: www.iskra.org.rs
7. Lazić B. To može biti i Vaše dete. Specijalna bolnica za lečenje bolesti zavisnosti Beograd: Beograd; 2007.
8. Mugoša B, Đurišić T, Golubović Lj. Evropsko istraživanje o upotrebi duvana, alkohola i droga među učenicima, izvještaj za Crnu Goru. Podgorica: Institut za javno zdravlje; 2008.
9. Ćirić-Janković S, Kisin Đ, Jović S, Kilibarda B, Bjeloglav D. Evropsko istraživanje o upotrebi duvana, alkohola i droga među učenicima u Srbiji, izveštaj za Srbiju. Beograd: Institut za javno zdravlje ,, Dr Milan Jovanović Batut“, Ministarstvo zdravlje Republike Srbije; 2008.
10. Šiljak S, Stoisavljević D, Niškanović J. Evropsko istraživanje o upotrebi duvana, alkohola i droga među srednjoškolcima, izveštaj za Republiku Srpsku. Banja Luka: Institut za zaštitu zdravlja Republike Srpske, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske; 2008.
11. Dimitrijević I. U veku droge-priručnik za porodicu i školu. Prvo izdanje. Petrovac na Mlavi:,,Stojadinović“; 2007.
12. Hibell B, Guttormsson U, Ahlstrom S, Balakireva O, Bjarnason T, Kokkevi A et al. The 2007 ESPAD report: Supstance used among students in 35 European countries. Project report, Stockholm: Modintryckoffset AB; 2009.
13. www.nida.org [homepage on internet]. New York: Infofacts:Highschool and Yuoth trends (2011). National Institute of Health, National
14. Institute of Drugabuse. Dostupno na:
    http://www.drugabuse.gov/publications/infofacts/high-school-youth-trends