Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2015     Volumen 40     Broj 4
     
      [ Sadržaj ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]      
      UDK 613.2-055.26(497.11)
613.7-055.26(497.11)
COBISS.SR-ID 221161228
ISSN 0350-2899. - God. 40, br. 4 (2015),
str. 237-242.
 
     
   
Originalni rad / Original paper

Stavovi o higijensko-dijetetskom režimu i navike trudnica u Zaječaru
Attitudes to hygienic-dietary regime and habits of pregnant women in Zajecar

Dragiša Mitić (1), Žaklina Savić Mitić (2), Vera Najdanović Mandić (3), Aleksandar Aleksić (4)

(1) ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE „TIMOK” ZAJEČAR / PUBLIC HEALTH INSTITUTE “TIMOK” ZAJEČAR, (2) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, GINEKOLOŠKO AKUŠERSKA SLUŽBA / HEALTH CENTER ZAJEČAR, GYNECOLOGY AND OBSTETRICS SERVICE, (3) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, DISPANZER ZA ŽENE / HEALTH CENTER ZAJEČAR, DISPENSARY FOR WOMEN, (4) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA ZA INTERNU MEDICINU SA NEFROLOGIJOM / HEALTH CENTER ZAJEČAR, DEPARTMENT OF INTERNAL MEDICINE AND NEPHROLOGY

     
 
 
     
 

 

         
  Preuzmite rad u pdf formatu   Sažetak:
Cilj rada bio je da se ispitaju stavovi o higijensko-dijetetskom režimu i navike trudnica u Zaječaru. Materijal i metod rada: Istraživanje je sprovedeno u Dispanzeru za žene Zdravstvenog centra Zaječar u periodu od 01. 02. do 28. 02. 2015. godine. Ispitivane su trudnice koje su se javljale na redovan pregled u Savetovalištu za trudnice. U istraživanju je korišćen nestandardizovan upitnik. Rezultati: Anketirano je 50 trudnica prosečne starosti 29,6±5,7 godina. Pre trudnoće prosečna telesna masa ispitivanih trudnica bila je 62,5±12,6kg, a body mass index (BMI) 23,1±4,1kg/m². Većina trudnica smatra da ne treba „jesti za dvoje u trudnoći” (82% vs 18%), i to statistički značajno više visokoobrazovanih nego srednjeobrazovanih trudnica (χ2=5,654, p<0,05), ali bez statistički značajne razlike među prvorotkama i višerotkama (p>0,05). Većina trudnica smatra optimalnim dodavanje 11–15 kg u trudnoći (52%), bez statistički značajne razlike između prvorotki i višerotki (χ2= 0,911, p>0,05), i visoko i srednjeobrazovanih trudnica (χ2=1,266, p>0,05). Više trudnica ima tri obroka dnevno nego tri glavna obroka i dve užine (54% vs 32%). Nema statistički značajne razlike između prvorotki i višerotki koje imaju tri glavna obroka i dve užine (χ2=1,823, p>0,05), niti između visoko i srednjeobrazovanih trudnica (χ2=3,803, p>0,05). Pre trudnoće bilo je više pušača (78% vs 22%), a u trudnoći je više nepušača (80% vs 20%). Alkohol ne pije 86% trudnica, 10% pije ponekad, a 4% pije. Najviše trudnica pije 1–2 šoljice kafe dnevno (64%), 3 i više šoljica (18%), a ne pije kafu 18% trudnica. Svakodnevnu fizičku aktivnost ima 26 (52%) trudnica, 2–3 puta nedeljno 12 (24%) trudnica, jednom nedeljno 9 (18%) trudnica i fizički su neaktivne 3 (6%) trudnice. Dominantna vrsta fizičke aktivnosti je šetnja, kod 90% trudnica, zatim joga, kod 4% trudnica, pilates, kod 2% trudnica. Zaključak: Higijensko-dijetetske navike ispitivanih trudnica u Zaječaru nisu na zadovoljavajućem nivou u odnosu na aktuelne preporuke, te postoji potreba za edukacijom o preporučenoj ishrani i ponašanju tokom trudnoće, kao i potreba za većom motivacijom radi primene tih znanja.
Ključne reči: ishrana, trudnoća, fizička aktivnost, stavovi.
 

Summary: The objective of this study was to examine the attitudes on the hygienic-dietetic regime and habits of pregnant women in Zajecar. Materials and methods: The study was conducted at the Clinic for Women Health Care Centre Zajecar in the period 1st February to 28th February 2015. Pregnant women, who had a regular check-up at the Counselling Centre for Pregnant Women, were surveyed. An unstandardised questionnaire was used in the study. Results: The survey covered 50 pregnant women, of 29.6 ± 5.7 mean age. Before pregnancy, the average body weight of pregnant woman was 62.5 ± 12.6 kg, and body mass index (BMI) was 23.1 ± 4.1 kg/m². Most pregnant women thought that they did not need to "eat for two persons during pregnancy" (82% vs. 18%) and significantly more university educated than secondary-school educated pregnant women (χ2 = 5.654, p <0.05), but there were no statistically significant differences among primiparas and multiparous (p> 0.05). Most pregnant women considered optimal addition of 11-15 kg during pregnancy (52%), with no statistically significant differences between primiparous and multiparous (χ2 = 0.911, p> 0.05) and between university and secondary-school educated pregnant women (χ2 = 1.266, p>0.05).More pregnant women had three meals a day rather than three main meals and two snacks (54% vs. 32%). There were no statistically significant differences between primiparous and multiparous with three main meals and two snacks (χ2=1.823, p>0.05), nor between university and secondary-school educated pregnant women (χ2=3.803, p>0.05). Before pregnancy there had been more smokers (78% vs.22%), but during pregnancy there were more non-smokers (80% vs.20%). 86% of pregnant women did not consume alcohol, 10% consumed it occasionally and 4% regularly. Most pregnant women drank 1-2 cups of coffee a day (64%), 3 and more cups (18%), and 18% of pregnant women did not drink coffee. 26 (52%) pregnant women had daily physical activity, 12 (24%) pregnant women had it 2-3 times per week, 9 (18%) pregnant women once a week and 3 (6%) women were physically inactive. The dominant type of physical activity was walking in 90% of pregnant women, yoga in 4% of pregnant women, pilates in 2% of pregnant women. Conclusion: Hygienic- dietary regime and habits of pregnancy in Zajecar are not satisfactory as compared to the current recommendations, so there is a need for education on the recommended diet and behaviour during pregnancy and a need for greater motivation to apply of this knowledge.
Keywords: nutrition, pregnancy, physical activity, attitudes

     
             
     

UVOD

Pravilna ishrana tokom trudnoće treba da obezbedi odgovarajući rast i razvoj ploda, da očuva homeostazu nutritivnih elemenata i omogući uspostavljanje i razvoj laktacije [1]. Ishrana i fizička aktivnost pre i tokom trudnoće imaju kratkoročne i dugoročne efekte na zdravlje majke i ploda [2]. Faktori koje vode zdravoj trudnoći uključuju optimalnu telesnu masu pre trudnoće, odgovarajuće povećanje telesne mase i fizičku aktivnost u trudnoći, upotrebu raznovrsnih namirnica i odgovarajućih vitamina i minerala, kako iz hrane, tako i u vidu suplemenata, izbegavanje alkohola i drugih štetnih namirnica i pravilno rukovanje namirnicama [3].
Redovna fizička aktivnost u trudnoći donosi mnoge zdravstvene benefite, uključujući regulaciju telesne mase, povećanje fizičke spremnosti, psihološko blagostanje i smanjenje rizika od hroničnih bolesti [4]. Osnova perinatalne brige podrazumeva učenje trudnica zdravim navikama što je povezano sa brigom o njihovom zdravlju i zdravom životnom stilu [5].
 

CILJ RADA

Cilj rada je bio da se ispitaju stavovi o higijensko-dijetetskom režimu i higijensko-dijetetske navike trudnica u Zaječaru.
 

MATERIJAL I METOD

Istraživanje je sprovedeno u Dispanzeru za žene Zdravstvenog centra Zaječar u periodu od 01. 02. do 28. 02. 2015. godine. Anketirane su trudnice koje su se javljale na redovan pregled u Savetovalištu za trudnice, a birane su slučajnim uzorkom, nevezano za starost trudnoće. Anketiranje je sprovedeno nakon saglasnosti svake trudnice. Ispitanice su same popunjavale upitnik. Anketirano je ukupno 50 trudnica.
U istraživanju je korišćen nestandardizovan upitnik. Bilo je 16 pitanja. Od tog broja, 5 pitanja su bila otvorenog tipa i odnosila su se na godine života trudnice, starost trudnoće, telesnu masa pre trudnoće, visinu trudnice i mišljenje o broju kilograma koji treba dodati u trudnoći. Ostala pitanja bila su zatvorenog tipa. Stepen obrazovanja je gradiran kao: osnovna, srednja, viša škola i fakultet. Pitanja o paritetu (prvorotka/višerotka), pušenju pre i tokom trudnoće, konzumiranju alkohola u trudnoći, „jesti za dvoje u trudnoći” i preskakanju obroka, formulisana su kao da/ne pitanja. Odgovore na pitanje o konzumiranju kafe gradirali smo u tri grupe (ne pije, pije 1–2 šoljice dnevno, pije više od 3 šoljice dnevno), a o broju obroka u toku dana u 4 grupe (manje od 2, 3 glavna obroka, 3 glavna obroka i 2 užine i više od 5 obroka). Po učestalosti fizičke aktivnosti trudnice su grupisane u 4 grupe: svakodnevno fizički aktivne, 2–3 puta nedeljno, jedanput nedeljno i neaktivne, a kao vrstu fizičke aktivnosti koju upražnjavaju ponuđeni odgovori su bili: šetnja, plivanje, joga, pilates i nešto drugo.
Statistička analiza je vršena primenom odgovarajućeg statističkog softvera za obradu podataka. Korišćena je deskriptivna i analitička statistička obrada. Statistička značajnost razlika u frekvenciji obeležja testirana je Hi kvadrat testom, Fišerovim testom tačne verovatnoće, t-testom za dva nezavisna uzorka i Kruskal-Wallisovim H testom. Za granicu statističke značajnosti postavljena je vrednost p<0,05.
 

REZULTATI

Prosečna starost trudnica bila je 29,6±5,7 godina, a prosečna starost trudnoće bila je 5,8±2,3 meseca. U prvoj trudnoći (prvorotke) bile su 23 pacijentkinje (46%), a kod 27 (54%) se radilo o drugoj ili nekoj od narednih trudnoća (višerotke). Prosečna starost prvorotki iznosila je 28,6±5,3 godine, a višerotki 30,5±6,1 godina, što nije statistički značajna razlika (t=1,180, p>0,05). Struktura trudnica po obrazovanju i starosti je prikazana u tabeli 1. Ne postoji statistički značajna razlika u srednjim vrednostima godina života trudnica za različiti nivo obrazovanja (p>0,05).
Pre trudnoće prosečna telesna masa ispitivanih trudnica bila je 62,5±12,6kg, a body mass index (BMI) 23,1±4,1kg/m². Stepen uhranjenosti trudnica pre trudnoće prikazan je u tabeli 2.

Tabela 1. Broj trudnica i prosečna starost zavisno od obrazovanja.
Table 1. The number of pregnant women and average age depending on education.

Nivo obrazovanja /
Level of Education
Broj (procenat) trudnica /
Number (percentage) of pregnant women
Prosečna starost trudnica /
The average age of pregnant women
Osnovna škola /
Primary school
3 (6%) 27± 2,65
Srednja škola /
High School
30 (60%) 29,4 ± 6,73
Viša škola /
College
5 (10%) 28,4 ± 2,88
Fakultet /
Faculty
12 (24%) 31,3 ± 4,18

Tabela 2. Stepen uhranjenosti trudnica pre trudnoće.
Table 2. The level of nutrition of pregnant women before pregnancy

Stanje uhranjenosti /
Nutritional status
BMI (kg/m²)    Broj i procenat trudnica /
Number and percentage of pregnant women
Pothranjenost /
Malnutrition
<18,5 3 (6%)
Normalna uhranjenost /
Normal nutrition
18,6–24,9 34 (68%)
Predgojaznost /
Overweight
25,0–29,9 9 (18%)
Gojaznost /
Obesity
>30 4 (8%)

Među ispitanim trudnicama njih 41 (82%) smatra da ne treba „jesti za dvoje u trudnoći”, dok 9 (18%) smatra da treba „jesti za dvoje” tokom trudnoće. Nema statistički značajne razlike među prvorotkama i višerotkama u mišljenju da u trudnoći treba „jesti za dvoje” ( p>0,05). Odgovor da treba „jesti za dvoje” dalo je 27,3% trudnica sa srednjoškolskim obrazovanjem, dok nijedna trudnica sa visokim obrazovanjem nije dala potvrdan odgovor, što je statistički značajna razlika (χ2=5,654, p<0,05).
Najveći broj trudnica, njih 26 (52%) smatra da je optimalno da se u trudnoći doda 11–15kg, 21 (42%) trudnica smatra da je optimalno dodati preko 15kg, a 3 (6%) trudnice smatraju da je optimalno dodati ispod 10kg. Proporcija odgovora da u trudnoći treba dodati više od 10kg kod prvorotki iznosi 65,2%, a kod višerotki 51,9%, što ne predstavlja statistički značajnu razliku (χ2=0,911, p>0,05). Visokoobrazovane trudnice, u 52,9% slučajeva smatraju da treba dodati manje od 10kg u trudnoći, a srednjeobrazovane u 36,4% slučajeva, što nije statistički značajno (χ2=1,266, p>0,05).
Najveći broj trudnica, 27 (54%) ima tri standardna obroka dnevno, 16 (32%) ima pored tri glavna obroka i dve užine, 4 (8%) trudnice imaju više od 5 obroka dnevno, a 3 (6%) trudnice imaju samo dva obroka dnevno. Pri tome 37% višerotki i 26,1% prvorotki ima tri glavna obroka i dve užine, pri čemu nema statistički značajne razlike među njima (χ2=1,823, p>0,05). Tri i manje obroka u toku dana ima 69,7% trudnica srednjeg obrazovanja, a 41,2% trudnica visokog obrazovanja. Ova razlika u broju obroka među njima nije statistički značajna (χ2=3,803, p>0,05). Veći broj trudnica ne preskače obroke u toku dana, 38 (76%), a 12 (24%) trudnica se izjasnilo da preskače obroke.
Od ispitanih trudnica, 39 (78%) su bile pušači pre trudnoće, 11 (22%) su bile nepušači, ali u trudnoći puši 10 (20%), a ostalih 40 (80%) ne puši u trudnoći. Alkohol u trudnoći ne piju 43 trudnice(86%), 5 (10%) pije ponekad, a samo 2 (4%) su se izjasnile da piju alkohol u trudnoći. Kafu konzumiraju 32 (64%) trudnice u količini 1–2 šoljice dnevno, 9 (18%) trudnica u količini 3 i više šoljica, a 9 (18%) ne pije kafu u trudnoći.
Među našim trudnicama svakodnevnu fizičku aktivnost ima 26 (52%) trudnica, 2–3 puta nedeljno 12 (24%) trudnica, jednom nedeljno 9 (18%) trudnica i fizički su neaktivne 3 (6%) trudnice. Dominantna vrsta fizičke aktivnosti je šetnja, kod 45 (90%) trudnica, zatim joga, kod 2 (4%) trudnice, pilates kod 1 (2%), a nešto drugo kod 2 (4%) trudnice.
 

DISKUSIJA

Rutinska briga o ženama u reproduktivnom periodu bi trebalo da obuhvati medicinsku brigu i savetovanje o zdravim navikama[6]. Trebalo bi pokrenuti inicijativu i kampanje sa ciljem propagiranja i promocije zdravog načina života, uključujući i nutritivne navike [5].
Preporuke u vezi sa ishranom i fizičkom aktivnošću je optimalno dati pre trudnoće ili u prvom trimestru i graviditet započeti sa težinom u granicama normalnih vrednosti [1]. Loš ishod trudnoće je mnogo češći kod žena koje započinju trudnoću kao pothranjene ili kao gojazne, u poređenju sa ženama koje imaju normalnu telesnu masu pre trudnoće (BMI=18,5–24,9kg/m2) [6]. S obzirom na tu činjenicu, kod 32% naših ispitanica, koje ne spadaju u grupu normalno uhranjenih, postoji potreba za edukacijom o značaju i načinu postizanja idealne telesne mase pre planirane trudnoće.
Prema preporukama Američkog instituta za medicinu (IOM), normalno uhranjene žene pre trudnoće bi trebalo da dodaju od 11,5–16kg tokom trudnoće [1, 4, 7], a prema nemačkim preporukama 10–16kg [2]. Trudnice u našem istraživanju, nezavisno od pariteta i stepena obrazovanja, nemaju zadovoljavajuće znanje o tome koliko kilograma treba dodati u trudnoći. Pri tome su neočekivano visokoobrazovane trudnice potcenile tu optimalnu vrednost, što nam ukazuje da edukativne mere treba usmeriti na sve trudnice nezavisno od pariteta i stepena obrazovanja. Naši rezultati su u skladu sa rezultatima Shuba i saradnika [8], kao i Downsa i saradnika, koji navode da 42% žena ne zna koja je preporučena masa koju treba dodati tokom trudnoće [9].
Trudnice u našem istraživanju u zadovoljavajućem broju znaju da ne treba „jesti za dvoje” u trudnoći, pri čemu su očekivano visokoobrazovane trudnice pokazale bolje znanje. To govori u prilog činjenici da tradicionalno mišljenje da treba „jesti za dvoje” u trudnoći edukacijom može biti iskorenjeno. Time bi se stvorila mogućnost za poznavanje i ostvarivanje optimalnog energetskog unosa tokom trudnoće, koji iznosi, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, 1940kcal/dan, a prema američkim preporukama do 2200kcal/dan [1, 6].
Prekomerno dodavanje u masi tokom trudnoće dovodi do komplikacija kao što su preeklampsija, gestacijski dijabetes, postpartalno zadržavanje viška kilograma i kasnijeg razvoja gojaznosti. Takođe se javljaju i negativni efekti na novorođenče: povećan rizik od makrozomije, ubrzano dodavanje u masi u odojačkom periodu, razvoj gojaznosti i dijabetesa u detinjstvu i kasnije u životu [9].
U trudnoći je preporučeno imati tri glavna obroka (doručak, ručak i večera) i dve užine u toku dana [10], što je slučaj kod samo 32% naših trudnica. Prema preporukama Američkog instituta medicine, žene bi u trudnoći trebalo da jedu male do srednje velike obroke u pravilnim intervalima i hranljive užine sa ciljem da zadovolje povećane potrebe u trudnoći [11]. Broj i raspored obroka u toku dana je značajan, jer prolongirani periodi bez hrane (preskakanje obroka ili užine) mogu da izazovu hipoglikemiju koja sitmuliše kaskadu neuroendokrinih događaja koji mogu da oštete zdravlje fetusa [12, 13]. Žene koje imaju manji broj obroka od optimalnog imaju blago povećan rizik za prevremeni porođaj i prevremenu rupturu plodovih ovojaka [13].
Prema istraživanju Munda i saradnika, 45% žena je spremno da prestane da puši u trudnoći, što je u skladu sa našim rezultatima, jer 78% ispitanih trudnica je pušilo pre trudnoće, a svega 20% je nastavilo da puši u trudnoći [14]. Pušenje u trudnoći povećava rizik za spontani pobačaj, mrtvorođenost, intrauterini zastoj rasta i fetalne srčane mane. Ono utiče na pojavu bolesti bubrega, hipertenzije, poremećaje respiratorne funkcije kasnije u odraslom dobu, poremećaj linearnog rasta u detinjstvu, sa rizikom od gojaznosti i smanjenjem generalnog rasuđivanja, vizuelno-motorne integracije, verbalne kompetencije i jezičkog razumevanja [14].
Najbezbednije je ne konzumirati alkohol u trudnoći [2], što je slučaj kod 86% naših trudnica. Prekomernim unosom alkohola u trudnoći smatra se >80g/dan što može dovesti do oštećenja ploda sa pojavom alkoholnog fetalnog sindroma [15], odnosno zastoja u rastu, oštećenja tkiva i nervnih ćelija koja smanjuju razvoj dečje inteligencije i štetnog efekat na kasnije ponašanje dece (hiperaktivnost, impulsivnost, poremećaj mentalnog i socijalnog razvoja) [2]. Po istraživanju Lundsberga i saradnika, konzumacija male do umerene količine alkohola u trudnoći nije povezana sa povećanjem rizika od male porođajne mase, prevremenog porođaja, niti intrauterinog zastoja u rastu [16].
Dnevni unos kofeina trebalo bi da bude do 200mg/dan što odgovara za 2 šoljice kafe [1, 6], što je slučaj kod 82% naših trudnica. Unos kofeina >300mg/dan u trudnoći može biti povezan sa manjom porođajnom masom novorođenčeta, od oko 100–200g, sa small for gestational age ili niskom porođajnom masom (2500g) i spontanim pobačajima [17].
U odsustvu opstetričkih komplikacija ili bolesti majke u trudnoći, preporučeno je imati oko 30 ili više minuta umerene fizičke aktivnosti skoro svakog dana, ako ne i svakog dana [4, 18], što odgovara brzom hodu 3–4km/h [19]. Na našem uzorku samo 52% trudnica ima svakodnevnu fizičku aktivnost, pa postoji potreba za savetovanjem vezano za učestalost, intenzitet i vrstu preporučene fizičke aktivnosti u trudnoći. Dominantna vrsta fizičke aktivnosti je šetnja, kod naših trudnica (90%), što je razuman izbor u trudnoći. S druge strane, aerobno vežbanje u trudnoći može da se sastoji od bilo koje aktivnosti kod koje su uključene velike mišićne grupe, na primer šetnja, trčanje, aerobni ples, plivanje, vožnja bicikla [19]. U trudnoći su nepoželjne aktivnosti kod kojih postoji povećan rizik pada i trauma abdomena [19].
 

ZAKLJUČAK

Higijensko-dijetetske navike ispitivanih trudnica u Zaječaru nisu na zadovoljavajućem nivou u odnosu na aktuelne preporuke, te postoji potreba za edukacijom o preporučenoj ishrani i ponašanju tokom trudnoće, kao i potreba za većom motivacijom radi primene tih znanja.
 

LITERATURA

  1. Plećaš D. Ishrana u trudnoći. U: Radunović N, urednik. Humana reprodukcija. Beograd: Medicinski fakultet 2013; 664–670.
  2. Koletzko B, Bauer C. P, Bung P, Cremer M, Flothkoetter M, Hellmers et all. German National Consensus Recommendations of Nutrition and Lifestyle in Pregnancy by the “Healthy Start-Young family Network”. Ann Nutr Metab 2013; 63: 311–322.
  3. Practice Paper of the Academy of Nutrition and Dietetics Abstract: Nutrition and Lifestyle for a Healthy Pregnancy Outcome. J Acad Nutr Diet. 2014; 114: 1447.
  4. Kaiser l, Allen L. H. Position of the American Dietetic Association: Nutrition and lifestyle for a healthy pregnancy outcome. J Am Diet Assoc. 2008; 108: 553–561.
  5. Krzepota J. Putek-Szelag E. Nutritional habits in the light of general health behaviours of pregnant women. Ann Agric Environ Med. 2014; 21 (2): 425–428.
  6. Plećaš D, Plešinac S, Kontić Vučinić O. Nutrition in Pregnancy : Basic Principales and Recommendations. Spr Arh Celok Lek. 2014; 142 (1–2): 125–130.
  7. Rasmussen KM, Yaktine AL, editors. Weight gain during pregnancy: reexamining the guidelines. Washington: Nacional Academies Press; 2009 [cited 2015 april 1]. Available from: http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK32813/
  8. Shub A, Huning EY, Campbell KJ, McCarthy EA. Pregnant women’s knowledge of weight, weight gain, complications of obesity and weight management strategies in pregnancy. BMC Res Notes [serial on the Internet]. 2013 Jul [cited 2015 Apr 1]; 278 (6): [about 6 p.]. Available from: http://www.biomedcentral.com/content/pdf/1756-0500-6-278.pdf
  9. Downs DS, Savage JS, Rauff EL. Falling Short of Guidelines? Nutrition and weight gain knowledge in pregnancy. J Womens Health Care [serial on the Internet]. 2014 Avg [cited 2015 Apr 1]; 184 (3): [about 14 p.]. Available from: http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4293543/
  10. Ministarstvo zdravlja republike Srbije. Smernice za unapređenje ishrane trudnica i porodilja u stacionarnim zdravstvenim ustanovama. Availble from: http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2014/Avgust/
    Avgustt2014SmerniceZaIshranuTrudnicaIPorodiljaUZdravstvenimUstanovama.pdf
  11. Institut of medicine. Nutrition during pregnancy: Part I. Weight gain, Part II: Nutrient Supplemeents, 1990. Avaliable from: http://www.nap.edu/openbook.php?record_id=1451
  12.  Knopp RH. Hormon-mediated changes in nutrient metabolism in pregnancy: a physiological basis for normal fetal development. Ann N Y Acad Sci 1997; 8177: 251–71.
  13. Siega-Riz AM, Herrmann TS, Savitz DA, Thorp JM.Frequency of eating during pregnancy and its effect on preterm delivery. Am J Epidemiol 2001; 153 (7): 647–652.
  14. Mund M, Louwen F, Klinge Ihoefer D, Gerber A. Smoking and pregnancy-a review on the first major environmental risk factor of the unborn. Int. J. Environ. Res. Public Health 2013; 10 (12): 6485–6499.
  15. Plećaš D. Ishrana u trudnoći i laktaciji. Beograd: Unicef; 2001; 36, 42.
  16. Lundsberg LS, Iiiuzzi JL, Belanger K, Triche EW, Bracken MB. Low-to-Moderate Prenatal Alcohol Consumption and the Risk of Selected Birth Outcomes: a Prospective Cohort Study. Annals of Epidemiology 2015; 25 (1): 46–54.
  17. Bech BH, Obel C, Henriksen TB, Olsen J. Effect of reducing caffeine intake on birth weight and length of gestation: randomised controlled trial. BMJ [serial on the Internet]. 2007 Jan [cited 2015 Apr 1]; 334 [about 6 p.]. Available from: http://www.bmj.com/content/bmj/334/7590/409.full.pdf
  18. ACOG. Committee Opinion No 267. Exercise During Pregnancy and the Postpartum Period. 2002, January, Reaffirmed 2009. Avaliable from: http://www.acog.org/Resources-And-Publications/Committee-Opinions/Committee-on-Obstetric-Practice/Exercise-During-Pregnancy-and-the-Postpartum-Period
  19. Artal R, O’Toole M. Guidelines of the American College of Obstetricians and Gynecologists for exercise during pregnancy and the postpartum perod. Br J Sports Med 2003; 37: 6–12.
     
             
     
     
             
      Adresa autora / Corresponding address:
Dragiša Mitić,
Požarevačka 63/7, 19000 Zaječar, Srbija.
E-mail: dragisamitic80@gmail.com
Rad primljen: 7.4.2015.
Rad prihvaćen: 3.9.2015.
Elektronska verzija objavljena: 29.2.2016.
     
             
             
      [ Sadržaj ] [ Indeks autora ] <<< ] >>> ]      
     
 
 
     
Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Journal of Regional section of Serbian medical association in Zajecar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: tmglasnik@gmail.com

Pretraživanje / Site Search

  www.tmg.org.rs

 
     
 
 
      Design: Infotrend  
         

counter on myspace