Учесталост главобоља код онколошких пацијената који се подвргавају радиотерапији
Frequency of headache in oncology patients undergoing radiotherapy

Марија Живковић Радојевић, Валентина Опанчина, Слободан Јанковић

ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА УНВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ, КРАГУЈЕВАЦ

Summary: The aim of the study was to determine frequency of headaches in oncology patients undergoing radiotherapy. We performed a multicenter clinical descriptive cross-sectional study approved by the Ethics Committee of the Clinical Center in Kragujevac. The study involved oncology patients who were treated with radiotherapy in the period between 01.04.2016. to 05.01.2016. in the Departments of Radiotherapy Centre for Oncology and Radiology, Clinical Center in Kragujevac and the Military Medical Academy in Belgrade. The frequency of headaches was analyzed for the last three months in oncology patients undergoing radiotherapy. For statistical analysis we used the SPSS program, version 18th. Socio-demographic data, medical history data and those collected by questionnaire were analyzed using descriptive statistics. The study was involved 81 patients. It was found that 67.9% of oncology patients had a headache the last three months during the oncological treatment, an average of 4.01±5.693 days. Even 22.2% oncology patients had heavy loss of life and working capacity in the last three months. On a visual-analogue scale, intensity of headache was an average of 34.57±35.283. Attention needs to be paid to the education of the patient that the pain does not have to be their everyday and there are excellent opportunities for treatment, whether or not the headache associated with malignant disease. Implementation of strategies for the diagnosis and treatment of headaches in oncology patients will impact positively on improving the quality of life of these patients.
Кey words: headache, oncology patients, radiotherapy

УВОД

Главобоља, дефинисана по Светској здравственој организацији као симптом који се јавља бар једном у протеклих годину дана, jaвља се са учесталошћу од 47% у општој популацији [1]. Она представља, епизодичан, умерено тешки или тешки, бол који траје од 4 до 72h, који се погоршава при покретима и може бити удружен са мучнином, повраћањем, фотофобијом или фонофобијом, са или без визуелне ауре [2]. Бол може бити локализован у пределу носа, орбите, хемикранијума и кранијума [3]. По свом клиничком току главобоље могу бити примарне и секундарне. Примарне главобоље тензионог типа или мигрену има 90% пацијената, док су кластер и остале главобоље мање заступљене [4, 5, 6]. У току живота, чак 95% људи има главобољу [4]. Висока учесталост приписује се савременом начину живота, културолошким разликама, социјалном статусу, географском региону и климатским факторима [4, 5, 7].
Фактори ризика за настанак главобоља повезани су са полом, старости, генетским факторима, конзумирањем цигарета, кафе и алкохола, гојазности, образовањем, недостатаком физичке активности, честом употребом аналгетика [5, 7- 11]. Један од могућих фактора ризика за настанак главобоља може бити и дефицит витамина Д [5]. Xронични стрес, слабо толрерисање стресних догађаја, пролонгирано дејиство стресора и прoдужен период опоравка од стреса, као и хроничан бол и друге болести доприносе настанку главобоља [5]. Главобоље су често повезане са присуством комобидитета. Тако се мигрeна чешће јавља код пацијента са метаболичким синдромом, психијатријских пацијената, пацијентата са кардиоваскуларним болестима, аномалијама срца, респитаторним и болестима гастроинтестиналног тракта, епилепсијом, можданим ударом, астмом, траумом главе и другим болестима [7, 12, 13].
Главобоља код онколошких пацијента у великој мери утиче на њихов квалитет живота, али се врло често неадекватно дијагностикује и лечи [14]. Они често трпе хроничан бол. Такође, изложени су разним дијагностичким и терапијским процедурама [15]. Присуство тумора, његов однос са суседним структурама и паранеопластични синдром могу бити узрок како акутних, тако и хроничних главобоља [14]. Радиотерапија представља један од најчешћих видова лечења онколошких пацијената. Иако радиотерапија делује локорегионално на месту зрачења, у току зрачења се код већине пацијаната јавља умор, инетнзивирање психичког и физичког стреса и анксиозности [16-18]. Самим тим, примена овог вида лечења може утицати на настанак главобоља.
На основу прегледа доступне медицинске литературе, утврђено је да се врло мало студија бавило испитивањем главобоље код онколошких пацијента. Студија коју су спровели Ghorbani и сарадници указује да жене оболеле од карцинома дојке ређе пате од мигрене, у поређењу са здравом популацијом сличних карактеристика [19]. Док је Waran описао приказ пацијента са дијагностикованим сквамоцелуларним карциномом плућа који се манифестовао у виду ортостатске хипотензије и мигрене [20].
Циљ студије јесте да се утврди учесталост главобоља код онколошких пацијента који се подвргавају радиотерапији.

MAТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ

Спроведена је мултицентрична клиничка дескриптивна студија пресека, одобрена од стране Етичког одбора Клиничког центра у Крагујевцу. У студији су учествовали онколошки пацијенти који су лечени радиотерапијом у периоду од 01.04.2016. до 01.05.2016. и то на одељењима радиотерапије Центра за онкологију и радиологију Клиничког центра у Крагујевцу и Војномедицинске академије у Београду.
Критеријуми за укључивање у студију су: дијагностикован и патохистолошки верификован тумор и одређено лечење радиотерапијом од стране Онколошког конзилијума. Критеријуми за искључивање из студије су следећи: млађи од 18 година, ментално ретардирани, психијатријски болесници, неписмени, пацијенти који зраче главу, пацијенти са туморима главе, пацијенти са дијагностикованом секундарном главобољом и пацијенти који из било ког разлога нису у стању да разумеју садржај упитника.
Подаци који су коришћени у истраживању су прикупљени из медицинске документације испитаника и помоћу анкетног упитника. Упитником су обухваћене следеће варијабле: социодемографски подаци (године, пол, образовање), навике (конзумирање кафе, алкохола и пушење цигарета) и подаци који могу бити у вези са главобољом (индекс телесне тежине, позитивна лична и породична историја главобоља, тип тумора, локализација зрачног поља, коморбидитети, лекови које пацијент користи).
Испитивана је учесталост главобоља за последња три месеца код онколошких пацијента који се подврагавју радиотерапији. У овом периоду они су били онколошки лечени. Притом су обухваћени само пацијенти код којих не постоји верификована дијагноза секундарне главбоље од стране лекара. Критеријум за дијагнозу главобоља је био: појава епизодичног, умерено тешког или тешког, бола у трајању од 4 до 72h, који се погоршава при покретима и може бити удружен са мучнином, повраћањем, фотофобијом или фонофобијом, са или без визуелне ауре [2,3].
За мерење интезитета главобоље коришћена је Визуелно-аналогна (ВАС) (0-100) скала и МИДАС тест за процену губитка радне и животне способности због мигрене, једном у току хоспитализације. ВАС скала служила је за одређивање интензитета главобоље. Пацијенти су јачину главобоље обележавали на правој линији дужине 100 милиметара. Леви крај ове ове линије обележен је са нулом и означен са ,,немам главобољу“, а десни крај је био обележен са ,,веома јака главобоља“ и одговара вредности броја 100. Термин ,,веома јака главобоља“ односио се на најјачи бол који је пацијент доживео. Ова скала, јасно одштампана и видљива, је била приказана свим пацијентима који су учествовали у студији. МИДАС тест се користи за процену различитих аспеката животних и радних ограничења због мигрене и главобоља тензионог типа у последња три месеца [21].
За статистичку анализу коришћен је SPSS програм, верзија 18. Социодемографски и подаци из историје болести и упитника су анализирани методом дескриптивне статистике (средња вредност, стандарна девијација, проценат). За испитивање учесталости главобоља код онколошких пацијената који се подвргавају радиотерапији коришћен је -тест. Разлика је сматрана значајном ако је вероватноћа да је нулта хипотеза тачна испод 0.05.

РЕЗУЛТАТИ

У студији је учествовао 81 пацијент који се у време трајања студије лечио на одељењу радиотерапије. Основне карактеристике испитаника који пате од главобоље и учесталост главобоља у појединим категоријама приказане су у Табели 1.
Учесталост главобоља у онколошких пацијената који се лече радиотерапијом, вредности одговора на ВАС и МИДАС скали, као и учесталост главобоља у односу на локализацију зрачног поља приказани су у Табели 2. Резултати показују да су укупне вредности скора одговора на МИДАС и ВАС скали у међусобно доброј корелацији (p=0.000, r=0.715). Чак 67.9% онколошких пацијената имало је главобољу у последња три месеца током онколошког лечења, просечно 4.01±5.693 дана. Сви пацијенти, који су у наведеном периоду имали главобољу, доживели су главобољу бар једном у току свог живота пре започињања онколошког лечења. Није било пацијента код којих се главобоља јавила први пут за време онколошког лечења.
Нађено је да су испитаници у току лечења радиотерапијом користили следеће лекове: антихипертензиве 38%, аналгетике 8.6%, хипогликемике 13.6%, бронходилататоре 9.9%, нестероидне антиинфламаторне лекове (НСАИЛ) 4.9%, хормоне 7.4%, цитостатике 4.9%, антибиотике 3.7%, блокаторе Х2 рецептора 7.4% и антиепилептике 8.6%.

ДИСКУСИЈА

Резултати наше студије указују да је главобоља најчешћа у категорији пацијента старости преко 50 година, са нормалним БМИ и код особа женског пола. Образованији пацијенти су ређе имали главобољу, у односу на оне пацијенте са нижим нивоом образовања. Као главни фактор ризика издвојила се позитивна породична историја главобоља. Главобоља се чешће јављала код непушача и пацијента који конзумирају алкохол и кафу. Чак 22.2% онколошких пацијената имало је тежак губитак животне и радне способности у последња три месеца. На ВАС скали интензитет главобоље био је у просеку 34.57±35.283. Учесталост главобоља била је највећа код пацијента који су зрачили грудни кош (35.8%) и карлицу (21.0%).
Guetti и сарадници наводе да је у третману акутних примарних главобоља, код пацијената који су лечени ургентно, 7% пацијената користило опиоидне аналгетике, 11% опиоидне аналгетике и парацетмол, 36% парацетамол, НСАИД 46% [5]. За разлику од њих, ни један пацијент, који је учествовао у нашој студији, није се обратио лекару због главобоље у протекла три месеца. У том периоду НСАИЛ је користило 4.9% са главобољом, а аналгетике 8.6%.
У студији коју су спровели Ahmadi Ahangar и сарадници утврђено је да пацијенти, који трпе хроничан бол било због главобоље или неког другог стања, често постају депресивни. У овој студији се наводи да је учесталост главобоља у популацији од 60 до 99 година 42 %, као и да је главобоља чешћа код особа женског пола, ментално оболелих, са болом у леђима и присутним коморбидитетима [22]. Наши резултати показују да је учесталост главобоље код онколошких пацијената старијих од 50 година је 61.8%, да је главобоља чешћа код жена и особа са нормалним индексом телесне масе.

Табела 1. Карактеристике испитаника са главобољом
Table 1. Characteristics of patients with headache

Табела 2. Учесталост главобоља у онколошких пацијената, вредности одговора на ВАС и МИДАС скали и учесталост главобоља у односу на локализацију зрачног поља
Table 2. The frequency of headache in cancer patients, the value of the answer to the VAS and the MIDAS scale and frequency of headaches in relation to the localization of the radiation field

За разлику од других студија [5,7-11], наша студија је показала да се код онколошких пацијената главобоља чешће јављала код непушача (30.9%) и оних који конзумирају кафу (51.9%). Учесталост главобоља је била виша код особа са нижим нивоом образовања. Анализом резултата из других студија, није јасно потврђено да ли је ниво образовања повезан са настанком главобоља [5,7-11].
Појава главобоља може бити повезана са малигном болешћу и другим коморбидитетима, онколошким лечењем, као и климатским и географским факторима. Забрињава чињеница да није постојао системтски приступ дијагностици и лечењу главобоља иако код скоро четвртине онколошких пацијената постоји тежак губитак животне и радне способности у последња три месеца. Ово највероватније из разлога што се за то време ни један пацијент није обратио свом лекару због главобоље. У другим студијама се наводи да се главобоља која је у вези са присуством тумора може адекватно лечити уколико се постави права дијагноза [14].
Недостаци студије су то што је укључен мали број испитаника. Дијагноза је постављана само на основу жалби пацијента на постојање симптома главобоље. Није било услова да се изврши класификација главобоља, обзиром да већина пацијената који су раније имали главобоље, није специфично лечена и није имала податке о типу главобоље.
Због високе учесталости главобоља код онколошких пацијента, као и због високог степана губитка животне и радне способности због главобоље, потребно је организовано и систематично приступити дијагностици и лечењу. Посебну пажњу треба посветити едукацији пацијента о томе да бол не мора да буде њихова свакодневица и да постоје изванредне могућности за лечење, било да је главобоља повезана или не са малигном болешћу. Примена стратегије за дијагностику и лечење главобоља код онколошких пацијента утицаће позитвно на побољшање квалитета живота ових пацијента.

ЛИТЕРАТУРА

1. Sinclair AJ, Sturrock A, Davies B, Matharu M. Headache management: pharmacological approaches. Pract Neurol 2015; 15(6): 411- 23.
2. Headache Society. Headache deffinition. Available et: http://www.ihs-headache.org
3. Knežević M, Vlajković G, Stojković M, Rašić D, Stanković B, Božić M. Comparison of postoperative pain and satisfaction after dacryocystorhinostomy in patients operated on under local and general anesthesia. Med Sci Monit 2012; 18(5): 265- 70.
4. Kozak S, Gantenbein AR, Isler H, Merikangas KR, Angst J, Gamma A, et al. Nosology and treatment of primary headache in a Swiss headache clinic. J Headache Pain 2005; 6(3): 121- 7.
5. Prakash S, Mehta NC, Dabhi AS, Lakhani O, Khilari M, Shah ND. The prevalence of headache may be related with the latitude: a possible role of Vitamin D insufficiency? J Headache Pain 2010; 11(4): 301- 7.
6. Langner S, Kirsch M. Radiological Diagnosis and Differential Diagnosis of Headache. Rofo 2015; 187(10): 879- 91.
7. Lebedeva ER, Kobzeva NR, Gilev DV, Olesen J. Factors Associated with Primary Headache According to Diagnosis, Sex, and Social Group. Headache 2016; 56(2): 341- 56.
8. Schramm SH, Obermann M, Katsarava Z, Diener HC, Moebus S, Yoon MS. Epidemiological profiles of patients with chronic migraine and chronic tension-type headache. J Headache Pain 2013; 14: 40.
9. Guetti C, Angeletti C, Papola R, Petrucci E, Ursini ML, Ciccozzi A, et al. Headache prevalence in the population of L'Aquila (Italy) after the 2009 earthquake. J Headache Pain 2011; 12(2): 245- 50.
10. Le H, Tfelt-Hansen P, Skytthe A, Kyvik KO, Olesen J. Association between migraine, lifestyle and socioeconomic factors: a population based cross-sectional study. J Headache Pain 2011; 12(2): 157- 72.
11. Chai NC, Scher AI, Moghekar A, Bond DS, Peterlin BL. Obesity and headache: part I--a systematic review of the epidemiology of obesity and headache. Headache 2014; 54(2): 219- 34.
12. Chen YC, Tang CH, Ng K, Wang SJ. Comorbidity profiles of chronic migraine sufferers in a national database in Taiwan. J Headache Pain 2012; 13(4): 311- 9.
13. Schwedt TJ. The migraine association with cardiac anomalies, cardiovascular disease, and stroke. Neurol Clin 2009; 27(2): 513- 23.
14. Goldlust SA, Graber JJ, Bossert DF, Avila EK. Headache in patients with cancer. Curr Pain Headache Rep 2010; 14(6): 455- 64.
15. Pergolizzi JV, Zampogna G, Taylor R, Gonima E, Posada J, Raffa RB. A Guide for Pain Management in Low and Middle Income Communities. Managing the Risk of Opioid Abuse in Patients with Cancer Pain. Front Pharmacol 2016; 7: 42.
16. Andersen BL, Tewfik HH. Psychological reactions to radiation therapy: reconsideration of the adaptive aspects of anxiety. J Pers Soc Psychol 1985; 48(4): 1024- 32.
17. Peck A, Boland J. Emotional reactions to radiation treatment. Cancer 1977; 40(1): 180- 4.
18. Braeken AP, Kempen GI, Eekers DB, Houben RM, van Gils FC, Ambergen T, et al. Psychosocial screening effects on health-related outcomes in patients receiving radiotherapy. A cluster randomised controlled trial. Psychooncology 2013; 22(12): 2736- 46.
19. Ghorbani A, Moradi A, Gookizadeh A, Jokar S, Sonbolestan SA. Evaluation of relationship between breast cancer and migraine. Adv Biomed Res 2015; 4: 14.
20. Waran E. Squamous carcinoma of the lung presenting as migraine-type headache: a case report. Case Rep Oncol 2015; 8(1): 142- 7.
21. Zandifar A, Asgari F, Haghdoost F, Masjedi SS, Manouchehri N, Banihashemi M, et al. Reliability and validity of the migraine disability assessment scale among migraine and tension type headache in Iranian patients. Biomed Res Int 2014; 2014: 978064.
22. Ahmadi Ahangar A, Hossini SR, Kheirkhah F, Bijani A, Moghaddas Z. Associated factors of headache in an unstudied cohort of elderly subjects. Caspian J Intern Med 2016; 7(2): 120- 5.