Anri Ruso
San, 1910, ulje na platnu
Muzej moderne umetnosti, Njujork





 

Anri Ruso
San, 1910, ulje na platnu
Muzej moderne umetnosti, Njujork

Fantastičan svet džungle u koji nas Anri Ruso tako neposredno uvodi kao i činjenica da je ceo svet preneo iz svoga uma ili svojih snova na platno dodatno doprinose osećaju divljenja kojim bivamo ispunjeni dok očarani i pomalo zbunjeni koračamo zelenilom Rusoovih divljina.
Iako su njegove egzotične scene već neko vreme izuzetno popularne, za života Rusoove džungle bile su meta kritičara koji su umetnika stigmatizovali kao neškolovanog amatera i naivnog slikara. Rođen u malom gradu na severu Francuske, po dolasku u Pariz radio je na obodu grada kao carinik. Beg iz repetativne monotonije veoma nepopularnog i nekreativnog posla Ruso je pronašao u svetovima koje je sam stvarao svojom četkicom.

Iako je Ruso naslikao preko dvadesetpet predstava džungli, nikada zapravo nije putovao van Francuske. Egzotične scene slikao je pod utiskom slika koje su se mogle videti u popularnim časopisima i literaturi, pričama francuskih kolonijalnih istraživača, njihovim fotografijama i izložbama, kao i pariskom zoološkom vrtu. Bujna džungla i divlje životinje koje često srećemo na Rusoovim platnima inspirisane su umetnikovim čestim posetama prirodnjačkom muzeju i Žarden de plants – zoološko-botaničkoj bašti u kojima su se mogle videti mnogobrojne biljne vrste egzotičnih krajeva kao i preparirane divlje životinje. Sam Ruso je ove posete baštama sa čudnim biljkama egzotičnih zemalja opisao kao prelazak u svet snova.

Upravo je San ime Rusoovog poslednjeg dela impozantnih dimenzija. U zelenilu bujne džungle, pažnju nam privlačni naga žena na divanu intenzivnog pogleda i mišićavog tela i dok je posmatramo, moramo se zapitati: otkud somotski divan u sred džungle i zašto na njemu leži naga žena? Predvidevši ovo pitanje, sam Ruso je ponudio odgovor u formi pesme u kojoj otkriva da je scena zapravo san koji žena poi menu Jadviga sanja, verovatno iz svoje mirne sobe stana u Parizu. Beg od urbane stvarnosti pronalazi u gotovo nadrealističnom prizoru zelene divljine i njenim stanovnicima – pticama, majmunima, parom lavova, slonom i zmijom. Njena ruka upućuje naš pogled ka krotitelju zmija koji svirajući svoju frulu gotovo nestaje u tami guste džungle pozivajući nas da pobegnemo iz sopstvene sive stvarnosti i hrabro zakoračimo u zelenu divljinu.

Kao i čarobna džungla koju Jadviga sanja iz svog pariskog doma, i Rusoove džungle kreirane su iz vreve urbane kulture, brzog gradskog života prepunog osuda i neizvesnosti. Svojim jedinstvenim umetničkim stilom nalik dečjem stvorio je jedan fantastičan svet u koji i sami poželimo da zakoračimo i oslobodimo se okova svakodnevice. Posmatrajući čudesnu džunglu divimo se njenom stvaraocu, običnom čoveku koji je okrenuo leđa dosadnom, monotonom poslu i sumornom i repetativnom životu i otvorio put svojoj mašti i svojim snovima.

Ada Vlajić, istoričar umetnosti