| |
|
|
Johanes Vermer
Astronom, 1668
Ulje na platnu
Luvr, Pariz, Francuska
Sedamnaesti vek je vreme velikih otkrića. Istraživanje novih
svetova i njihovo predstavljanje na mapama intrigiralo je mnoge
avanturiste i trgovce, ali i geografe i astronome, dok su oni
intrigirali umetnike, pa je tako portretisanje naučnika bilo veoma
popularno u holandskom slikarstvu sedamnaestog veka.
U Vermerovom opusu susrećemo se i sa geografom i sa astronomom. Ove
dve slike, verovatno nastale kao pandani jedna drugoj, oličenje su
jedne epohe i ističu značaj ovih ljudi u nauci. Vermer nije
predstavio naučnike čija je imena istorija zabeležila, već u
njihovim licima možemo videti svakog čoveka od nauke koji je dao
veliki doprinos u svom polju.
Na Vermervoj slici Geograf prvo što nam privlači pažnju je upravo
geografovo lice. Linija čela i nosa istaknute su belom i u kontrastu
sa tamnom senkom ormara. Varmer, koji je bio vrlo vešt u
predstavljanju detalja, na licu ovog čoveka gotovo da nije istakako
nikakave karakteristike, ni strukturu lica niti ten. Čak je i kosa
neodređene braon boje, nesmotreno zabačena iza uha. Jedina
karakteristika koja se ističe su oči sužene u koncentraciji i pogled
uperen ka prozoru i svetlu. Umetnik nije posvetio previše pažnje
detaljima lica ovog čoveka, ali je akcentovao njegove oči čime je
želeo da pokaže da se ovde (kao i u slučaju Astronoma) ne radi o
konkretnom pojedincu, već da je predstavljen mislilac i naučnik.
Kao i lice, geografove ruke su osvetljene što nam privlači pažnju.
Levom rukom oslonjen je na knjigu koja se nalazi na stolu, dok u
denoj drži šestar uzdignut od karte. Ovakav položaj tela govori da
je predstavljen trenutak. Geograf kao da je zastao samo na trenutak
ponet određenom mišlju, ali će se svakog trena vratiti prekinutom
poslu. Originalno, geografova glava bila je okrenuta naniže, pogleda
uperenog ka pergamentu sa šestarom spremnim za upotrebu. Ova mala
promena u potpunosti bi izmenila način na koji posmatramao sliku i
umesto čoveka u trenutku nadahnuća videli bismo čoveka koji naporno
radi.
Iako na prvi pogled možda ne izgleda tako, i odora koju nosi geograf
igra važnu ulogu. On na sebi ima vrlo jednotavan i nenametljiv
ogrtač koji ukazuje da nije previše opterećen svojim izgledom, ovo
je udoban i funkcionalan odevni predmet nimalo raskošan kakav se
najčešće mogao videti na slikama ovog perioda. Ovaj tip japanskog
ogrtača bio je veoma popularan u Holandiji u sedamnaestom veku i
često su ga u kućnoj atmosferi nosili naučnici, amateri i gospoda.
Konstrast plavog ogrtača i bele košulje i crvene ivice dodatno
skreću pažnju posmatrača na naučnikovo lice i na taj značajan
trenutak rađanja ideje koji se na njegovom licu može pročitati.
Prostorija u kojoj se geograf nalazi svakako je njegova soba, tj.
njegov radni prostor i svi predmeti koji se u njoj nalaze su tu zbog
njegovog rada. Oni doprinose celokupnoj radnoj atmosferi kojoj
svedočimo i govore nam više o samom čoveku koga posmatramo. Šestar u
njegovoj ruci ukazuje da je on aktivan, da ne posmatra pasivno mape
koje su otvorene pred njim, već da uzima mere koje su mu potrebne za
rad. Globus i knjige na ormanu, karta na zidu, pergament na podu
ukazuju da je svoje istraživačko putovanje započeo mnogo pre
trenutka nastanka slike jer predstavljaju dostignuća i znanja drugih
naučnika koje on koristi u sopstvenom radu.
Iako veoma slični, Geograf i Astronom prikazuju dva naučnika u
različitim trenucima svog rada. Dok je astronom okupiran snažnom
intelektualnom akrivnošću i udubljen u svoj naučni rad geograf je
predstavljen u trenutku kada se iz akumuliranog znanja rađa nova
misao, nova ideja. Dok stojimo ispred portreta geografa u trenutku
nadahnuća, moramo se zapitati da li smo zapravo svedoci nekog
otkrića od presudnog značaja za čovečanstvo.
Ada Vlajić, istoričar umetnosti |
|
|
|
