| |
|
|
Umberto Bočoni
Dinamizam bicikliste,1913.Ulje na platnu
Kolekcija Pegi Gugenhajm (dugotrajna pozajmica kolekcije Điani
Matioli) Venecija, Italija
Futurizam je kao umetnički pokret zvanično nastao 1909. godine
kada je italijanski umetnik i pisac Filipo Marineti objavio svoj
Manifest futurizma u francuskom časopisu Le Figaro. Osnovni principi
ovog avangardnog pokreta bili su okrenuti ka budućnosti, pa u delima
Futurista dominiraju brzina, tehnologija, industrijski grad.
Značajan uticaj na Futrizam imao je Kubizam, posebno dekonstrukcija
materijalne stvarnosti u geometrijske oblike. Uz Marinetija, ključne
ličnosti bili su Umberto Bočoni, Karlo Kara, Đino Severini, Đakomo
Bala i Luiđi Rusolo.
Umberto Bočoni u velikoj meri doprioneo je razvoju slikarstva i
skultpure futurističkog pokreta. Usvojio je Marinetijeve literarne
teorije koje je prilagodio vizuelnim umetnostima i primenjivao ih u
svojim slikarskim i skulptoralnim delima. Sa ostalim slikarima
Futuristima objavio je Manifest futirističkih slikara 1910. godine u
kome su bile predstavljene osnove ovog slikarskog pokreta.
Značajna prekretnica u Bočonijevom slikarstvu i veliki korak ka
Futurizmu bila je slika Grad koji se uspinje iz 1910. godine. U
jednom od svojih pisama i sam je istakao svoju želju da u ovom delu
predstavi u potpunosti modernu epohu, prvenstveno kroz dinamizam,
pokret i brzinu. Tokom 1912. godine ovo delo je bilo prikazivano
širom Evrope na izložbama organizovanim radi predstavljanja novog
pokreta u umetnosti, Futurizma.
Veliko interesovanje futurista za brzinu, moderna prevozna sredstva
kao i predstavljanje tela u pokretu može se videti u Bočonijevom
delu Dinamizam bicikliste. U skicama, umetnik je predstavio
biciklistu spuštene glave u punoj brzini koja je dočarana "linijama
sile" tipičnim za futurizam kao i krivim linijama koje naglašavaju
pokret. Bočoni nikada nije nameravao da predstavi biciklistu u
pokretu onakako kako bismo ga videli da je usklikan fotoaparatom,
tj. uhvaćen trenutak. Njegova želja je bila da prenese dinamičan
osećaj pokreta i da nam dočara pokret bicikliste koji se kreće kroz
vreme i prostor. Figura bicikliste, bicikl i pozadina kao da su
stopljene u jednu formu. Samo delo izvedeno je u tehnici
divizionizma karakterističnoj po nanošenju boje u tačkama ili malim
segmentima, a koja se često može sresti u delima ovog umetnika.
Avangardna razmišljanja s početka 20. veka u velikoj meri su
oblikovala tok umetnosti koji će uslediti. Pogled ka budućnosti,
sadržan i u samom imenu Futurista svakako se može čitati u mnogim
umetničkim delima ovog perioda, pa i u delima Umberta Bočonija.
Njegova potraga za nečim novim dovela ga je do umetnosti koja na
jedinstven način izražava brzinu i dinamičnost modernog života.
Ada Vlajić, istoričar umetnosti |
|
|
|
