Egon Šile
Krumlov – Kuće obliku polumeseca (Mali grad V), 1915.
Ulje na platnu
Muzej Izraela, Jerusalim

Egon Šile
Krumlov – Kuće obliku polumeseca
(Mali grad V),1915.
Ulje na platnu
Muzej Izraela, Jerusalim

Poznat po svom ogoljenom eroticizmu prožetom razmišljanjima o smrti, Egon Šile jedan je od najuticajnijih bečkih umetnika sa početka 20. veka. Njegov umetnički talenat i ljubav prema umetnosti, pre svega prema crtanju počeli su da se razvijaju veoma rano i još kao dete je dosta vremena provodio crtajući i skicirajući vozove kojima je bio faciniran što je njegovog oca, upravnika železničke stanice, dovodilo do ivice razuma.
Nakon smrti oca, starateljstvo nad petnaestogosdošnjim Egonom preuzeo je njegov ujak koji je prepoznao njegov talenat i usmerio ga ka umetničkom usavršavanju. Prestižna Akademija likovnih umetnosti u Beču pokazala se previše rigidnom i konzervativnom za progresivne stavove mladog umetnika, te je istu napustio nakon tri godine. Umesto tradicionalne škole, veliki uticaj na Šilea imao je istaknuti bečki umetnik Gustav Klimt koji ga je upoznao sa savremenom umetničkom scenom, modelima i mecenama. Klimtov uticaj prepoznatljiv je posebno u Šileovim ranim delima, dok je ljubav prema ženama koje zauzimaju posebno mesto u opusima oba umetnika očigledna.
Nakon što je napustio Akademiju upoznavši se sa novim umetničkim trendovima koji su osvajali Evropu i njegov umetnički izraz postao je hrabriji, njegove figure sve više iskrivljene prelomljenih kontura. Šileova dela sve više su odisala senzalnošću, dok je i samo njegovo ponašanje bivalo okarakterisano kao bizarno i ekscentrično, a njegova dela percepirana kao uznemirujuća. Njegovi aktovi svakako su odisali izražajnom seksualnošću, ali se u njima mogla osetiti doza melanholije i anksioznosti, osećanja koja su bila sastavni deo umetnikovog života.
Bežeći od „konzervativnog i klasutrofobičnog“ Beča, 1911. godine Šile se odselio u Češki Krumlov u Češkoj, rodni grad svoje majke. Vrlo brzo se ispostavilo da mala sredina kao što je Češki Krumlov nije bila spremna za eksplicitni izraz i ekscentrično ponašanje mladog umetnika i njegove ljubavnice. Njihov stil života, kao i navodna činjenica da je zapošljavao tinejdžerke kao modele, ali i sama njegova umetnost izazivali su nezadovoljstvo stanovnika i vrlo brzo bili su primorani da se odsele. Ipak, ovaj grad predstavljao je inspiraciju za mnoga dela. Pored ljudske figure koja je predstavljala srž njegovog opusa, slike gradova važan su segment u njegovom radu. Iako gotovo uvek bez ljudi, ova dela veoma su slična njegovim portretima i aktovima – ptičija perspektiva koju možemo primetiti kod većine predstava gradova vrlo je slična njegovoj tendenciji da svoje modele slika viđene odozgo.
Poslednja godina Velikog rata donela je Šileu veliki uspeh – pedeset njegovih dela bilo je prihavaćeno na godišnjoj izložbi Bečke secesije čime mu je dato centralno mesto na izložbi. Nažalost, iste godine do Beča je stigao Španski grip koji je do tada već odneo 20 miliona života i u oktobru, u razmaku od svega tri dana, ovoj užasnoj bolesti podlegli su Šileova trudna žena kao i sam Šile.
Iako je imao svega 28 godina kada je umro i svega 10 godina aktivnog stvaralaštva, Šile je iza sebe ostavio veliki broj slika i crteža. Ipak, ono što je možda još značajnije, on je bio ključna ličnost ekspresionizma sa početka 20. veka i njegova dela uticaće na mnoge umetnike, na njihove inovativne pristupe umetnosti kao i na pojavau novih stilova koji su obeležili drugu polovinu prošlog veka.

Ada Vlajić, istoričar umetnosti