|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
[
Sadržaj
] [ Indeks autora ]
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
616.98-06:578.834 616.441-002 COBISS.SR-ID 146763273 |
strana 32. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
Prikaz slučaja / Case report Prikaz slučaja subakutnog
tireoiditisa nakon infekcije virusom SARS COV-2 (1) DOM ZDRAVLJA NOVI SAD; (2) DOM ZDRAVLJA ŽABALJ; (3) DOM
ZDRAVLJA ODŽACI; (4) DOM ZDRAVLJA KULA; (5) DOM ZDRAVLJA SUBOTICA |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Sažetak: SARS-CoV-2 (engl. severe acute respiratory syndrome
coronavirus 2) je jednolančani RNK virus sa omotačem uzročnik COVID -19
infekcije. Bolest može biti praćena blagim simptomima prehlade, ali može
imati i potencijalno teže komplikacije od kojih pojedine mogu biti i
smrtonosne. Virus može biti, prema najnovijim podacima i jedan od
uzročnika subakutnog tireoiditisa (SAT). Prema dosadašnjim podacima,
period ispoljavanja simptomatologije tiroiditisa (SAT) nakon preležane
Covid-19 infekcije je 29 dana. Bolest može prolaziti kroz stadijume
hipertireoze, hipotireoze nakon čega se vraća u eutiroidno stanje. Kod
10% obolelih javiće se trajni hipotireoidizam gde je indikovana terapija
levotiroksinom. Terapija je najčešće simptomatska sa visokim dozama
aspirina od 600mg 3-4 x dnevno ili nesteroidnim antiinflamatornim
lekovima. U težim slučajevima se uvodi terapija kortikosteroidima.
PRIKAZ SLUČAJA: Pacijentkinja, starosti 69 godina se javila u Covid
ambulantu zbog slabosti, malaksalosti, dijareje, ima otežano gutanje i
subfebrilnost oko 37,5°C. U ličnoj anamnezi pacijentkinja navodi da se
leči od Hašimotove polinodozne strume uz supstitucionu terapiju
levotiroksinom. Testirana je na virus SaRs Cov-2 brzim antigenskim
testom koji je bio negativan. Potom je urađen PCR test nazofaringealnog
brisa, koji je bio pozitivan. da ima otežano gutanjei da je subfebrilna.
Tada je uključen antibiotik cefiksim od 400mg, jednom dnevno uz ostalu
terapiju. Nakon tri dana, na kontroli, tegobe se pogoršavaju. Dominira
intenzivni bol u prednjem delu vrata, sa obe strane vratnih mišića,
otežano guta, ima osećaj knedle u grlu, suvo kašlje i telesna
temperatura u večernjim časovima i po noći dostiže 38,5°C. U fizikalnom
pregledu, inspekcijom se uočava lako puniji vrat a na dublju palpaciju
štitasta žlezda se palpira kao tvrda i bolna. promenjen antibiotik -dat
azitromicin u dozi od 500 mg i ibupofen u dozi 800mg dnevno. i posle 15
dana dolazi do kliničkog potpunog oporavka tj. izlečenja virusnog
tireoiditisa. Hormonski status je sve vreme bio uredan i bila je dobro
supstituisana levotiroksinom. ZAKLJUČAK: Lekari opšte prakse bi trebalo
u svojim ambulantama da obrate pažnju na ovu komplikaciju COVID-19
bolesti i da vrše analizu hormona štitaste žlezde. Zbog prokuženosti
populacije virusom SARS COV-2, u ambulanti opšte medicine potrebno je
misliti i na subakutni tireoiditis kao komplikaciju. Treba posumnjati na
njega ukoliko se održava febrilnost, pojačava bol u vratu i održavaju
markeri inflamacije. Što pre treba načiniti laboratorijske analize,
analizu hormona štitaste žlezde i tražiti konsultaciju endokrinologa ili
spec. nukelarne medicine. Ključne reči: SARS COV-2, subakutni tireoiditis, lekar opšte prakse
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
UVOD Subakutno
zapaljenje štitaste žlezde (SAT) je verovatno benigna virusna bolest
obeležena burnom opštom i lokalnom simptomatologijom, prolaznim
hipertireoidizmom i hipotireoidizmom, nakon čega sledi potpuni
opravak štitaste žlezde. Subakutno zapaljenje je 40 puta ređe od
Hashimotovog tireoiditisa. Najčešće oboljevaju žene između 20 i 50
godina starosti, a kod muškaraca je 3-6 puta ređa [1]. Najčešći
uzročnici su virusi gripa, koksaki, hepatitis E, adeno virus, parvo
virus B19, denge virus, citomegalo virus, HIV, rubela, Mumps, te Q-
groznica i malarija [1,2]. Prema poslednjim izveštajima potrebno je
dodati ovoj listi i SARS COV-2virus [2]. PRIKAZ SLUČAJA Pacijentkinja, starosti 69 godina se javila u Covid ambulantu zbog slabosti, malaksalosti, dijareje i povišene temperature oko 37,5°C. U ličnoj anamnezi pacijentkinja navodi da se leči od povišenog krvnog pritiska (Prilenap H®tbl a 10mg+25mg 1x1 uz Bisprol® tbl a 5mg 1x1), Hašimotove polinodozne strume (Euthyrox® tbl3 dana 50mcg, 4 dana 25mcg), hiperlipidemije tipa 2B. Testirana je na virus SaRs Cov-2 brzim antigenskim testom koji je bio negativan. Potom je urađen PCR test nazofaringealnog brisa, koji je bio pozitivan. Započeta je simptomatska terapija sa vitaminom D, vitaminom C i cinkom, analgeticima i antipireticima. Na zakazanoj kontroli posle sedam dana navodi da joj nije bolje, da ima otežano gutanjei da je subfebrilna. Tada je uključen antibiotik cefiksim od 400mg, jednom dnevno uz ostalu terapiju. Nakon tri dana, na kontroli, tegobe se pogoršavaju. Dominira intenzivni bol u prednjem delu vrata, sa obe strane vratnih mišića, otežano guta, ima osećaj knedle u grlu, suvo kašlje i telesna temperatura u večernjim časovima i po noći dostiže 38,5°C. U fizikalnom pregledu, inspekcijom se uočava lako puniji vrat, štitasta žlezda se primeti kod akta gutanja, a na dublju palpaciju štitasta žlezda se palpira kao tvrda i bolna. Oba sternokle i domastoidna mišića su bolna na palpaciju i vrlo su tvrda. TA 124/83mmHg p 72/min. Sve vreme saturacija kiseonika u krvi je oko 98%-99%. Načinjen je EKG, koji je bio uredan. Fizikalni nalaz nad plućima je bio bez osobenosti. U laboratorijskim nalazima, markeri inflamacije su bili povišeni (CRP 113,1 mg/l; SE 115mm/h), a analiza krvne slike je ukazivala na limfopenija i monocitoza sa znacima anemije (HGB 104g/l, Er 3,32, MCV 98,5,MCH 31. 3, MCHC 318 g/l) sa trombocitima u granicama normale. Hormoni štitaste žlezde nakon 14 dana od početka bolesti su bili u referentnim granicama (TSH 1,35μIU/mlFT3 3,37pmol/l, FT4 12,5pmol/l). Rentgenski snimak srca i pluća je bio uredan. Pacijentkinja upućena svom tirologu, spec. nuklearne medicine, gde je urađen ultrasonografski pregled štitaste žlezde. Videla su se oba režnja jako uvećana, sa zadebljalim istmusom 10,2 mm. Režnjevi su najvećem delu hipoehogeni i vaskularizovani. Desni režanj je bio veličine 40,4mm x 21,1mm x 16,2 mm, sa velikim hipoehogenim nodusom veličine oko 21,4mm x 11,9mm u srednjem delu režnja. Levi režanj je veličine40,8mm x 19,6mm x 26,4 mm i u ovom režnju se vidi jasna hipoehogenost, odaje utisak nodusa. Oko oba vratna mišića vide se limfonodusi upalne prirode. Vratni mišići su bili izmenjene strukture i podignuti su zbog povećanih režnjeva usled upalnog virusnog procesa. Dotadašnja terapija je potom korigovana i postojećem cefiximu je dodat azitromicin u dozi 500mg jednom dnevno, uz probiotik, suplementi cinka i selena pre ručka i Vigantol® (vitamin D) kapi (10 kapi) nakon obroka i ibupofen u dozi 800mg dnevno. Nakon 15 dana od uvođenja ove terapije bol se smanjio i pacijentkinja je prestala da koristi Ibuprofen. U fizikalnom pregledu štitasta žlezda se lako primeti, nije bolna pri palpaciji. Koža normalne vlažnosti, tremor vrlo diskretan, p 71/min TA134/84mmHg. Nakon mesec dana od početka bolesti, ponovili smo laboratorijske nalaze. Došlo je do pada parametara inflamacije (CRP je 6,5), a u krvnoj slici su i dalje prisutni znaci lake anemije (ER 3,85x1012/l, HGB 109 g/l). Ostali nalazi u referentnim vrednostima. Nije načinjen kontrolni ultrazvuk, hormonski status je sve vreme bio uredan. Klinički je dobro supstituisana levotiroksinom, te je došlo do izlečenja virusnog tireoiditisa. DISKUSIJA I ZAKLJUČAK Ovaj slučaj pokazuje da svaka virusna infekcija gornjih
respiratornih puteva, može biti zakomplikovana i subakutnim
tireoiditisom. U svetu je opisano par slučajeva SAT nakon Covid
infekcije [2,7,8]. SAT može da se manifestuje kao u našem prikazu,
febrilnošću i opštim simptomima bolesti, otežanim gutanjem, bolom u
vratu koji zrači u vilicu, ali i prolaznom parezom glasnih žica,
nervozom, tahikardijom, pojačanim znojenjemi tremorom [1,5,6].
Simptomi mogu kulminirati trećeg i četvrtog dana od početka bolesti,
a potom postepeno slabiti i nestati tokom jedne nedelje. Ipak,
najčešće se simptomi postepeno razvijaju tokom jedne do dve nedelje,
a u narednih 3-6 nedelja njihova težina i zastupljenost fluktuiraju.
Kod nekih pacijenata se tokom nekoliko meseci od početka bolesti
mogu javljati naleti pogoršanja simptoma do potpunog oporavka.
Oporavak nakon subakutnog tiroiditisa je praćen prolaznim
hipotiroidizmom kod četvrtine pacijenata, a kod manje od 10% može
doći do trajnog hipotiroidizma [5,6]. Patognomičan znak za SAT, u
akutnoj fazi je prolazno povećanje hormona FT3 i FT4 zbog
destrukcije tireocita, suprimiran TSH i povišena sedimentacija
eritrocita i drugih serumskih markera inflamacije (CRP, fibrinogen).
Zbog toga je povišena serumska koncentracija tiroglobulina, dok su
antitiroglobulinska i anti-TPO antitela obično negativna [1,5]. Na
scintigrafiji štitaste žlezde biće karakteristična smanjena
fiksacija radioaktivnog joda<5% i Tehnicijum pertehnetata. Kod
polovine pacijenata može se naći povećanje jetrenih enzima u serumu,
koje može biti prisutno do nekoliko meseci [1,5]. Kod nekih
pacijenata nije potrebna nikakva medikamentna terapija. Nekad je
potrebno primeniti aspirin u dozi od 600mg na svakih 4-6 sati, radi
smanjenja bolova ili nesteroidne antiinflamatornelekove (NSAIL). Kod
težih simptoma uvodi se terapija kortiko steroidima. Započinje se sa
prednizonom u dnevnoj dozi od 40mg koja se na 7 dana postepeno
smanjuje za po 5mg, tokom 6 nedelja. U slučaju razvoja trajnog
hipotiroidizma nakon epizode SAT, indikovana je supstitucija
levotiroksinom [6]. LITERATURA:
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
[
Sadržaj
] [ Indeks autora ]
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|