Glasilo Podružnice Srpskog lekarskog društva Zaječar

Godina 2008     Volumen 33     Suppl 1     
  [ Home ] [ Program ] Radovi ] Indeks autora ] [ Mapa ]  
                 
 

XXVII Timočki medicinski dani - Zaječar, 22-24. maj 2008.

RADOVI - ZBORNIK SAŽETAKA
Sažeci radova 11-20

<<< ] >>> ]  
 
 
 
  1. SY BOUVERET - VISOKI BILIJARNI ILEUS
    Tihomir Kostić(1), Tatjana Milaćević(1), Dragana Sotirović(2)
  2. CISTA PODA USNE DUPLJE
    Dragan Mišić
  3. HIRURŠKO LEČENJE PRELOMA INTERTROHANTERNE REGIJE BUTNE KOSTI PRIMENOM DHS KLINA
    Dragan Šujeranović, Boris Ravanić, Dušan Furnigić, Jelena Ravanić
  4. HIRURŠKA TERAPIJA ILEOVAGINALNE FISTULE BEZ PROTEKTIVNE DERIVACIJE - FRUSTRACIJA ILI REŠENJE
    Tihomir Kostić, Tatjana Milaćević
  5. INDIKACIJE ZA HIRURŠKO LEČENJE SOLITARNOG NODUSA ŠTITASTE ŽLEZDE
    Ivan Paunović (1), Aleksandar Diklić (1), Ksenija Krgović (1), Vladan Živaljević(1), Nevena Kalezić(2), Svetislav Tatić (3), Vesna Božić(3), Marija Havelka(3), G. Zorić(1)
  6. KONGENITALNO PROMINENTNO UVO
    Saša Mihajlović
  7. PROBLEMI U DIJAGNOSTIKOVANJU MULTIPLOG MIJELOMA
    Boris Ravanić, Jelena Ravanić, Dragan Šujeranović, Dušan Furnigić
  8. NEGA PACIJENATA SA TRAHEOSTOMOM I DEKANILMAN
    Saša Mihajlović, M. Mihajlović
  9. OPERATIVNO LEČENJE STENOZE URETERA KAO POSLEDICE ZRAČENJA
    Živorad Didić, Ninoslav Dimitrijević, Ana Didić, Dragan Stanisavljević, Ljubica Petronijević, Dragan Dimitrijević
  10. KARCINOM DOJKE, NASE ŠESTOGODIŠNJE ISKUSTVO
    Ivan Matić, Miroslav Miljković, Zdravko Habe
 
 
 
  11. SY BOUVERET - VISOKI BILIJARNI ILEUS
Tihomir Kostić(1), Tatjana Milaćević(1), Dragana Sotirović(2)
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (1)SLUŽBA OPŠTE HIRURGIJE, (2) SLUŽBA ANESTEZIJE I REANIMACIJE

Visoki bilijarni ileus je retka komplikacija nelečenog kalkuloznog zapaljenja zučne kese. Često se završava letalnim ishodom, jer se zbog nespecifične kliničke slike kasno prepoznaje. Do sada je u svetu objavljeno oko 250 slučajeva ovog sindroma. Mi prikazujemo slučaj 81-godišnjeg bolesnika koji je nakon Bouveret-ovog sy dobio akutni pankreatitis, pseudocistu pankreasa i retroperitonealnu flegmonu, uz brojna udružena oboljenja koja je već ranije imao. Nakon operativnog zahvata i intenzivne konzervativne terapije otpušten je na kućno lečenje i za sada je bez tegoba.

e-mail: ttsytt@gmail.com

12. CISTA PODA USNE DUPLJE
Dragan Mišić
ZDRAVSTVENI CENTAR BOR, ORALNA HIRURGIJA

CILJ RADA: Prikaz epidermoidne ciste poda usne duplje, kao i načina njenog uklanjanja. METOD I MATERIJAL: Pacijent 54 godina star, javio se na pregled zbog promene (submukozno) na podu usne duplje stare 7-8 godina. Veličina promene bila je oko 10mm, sa tankim prozirnim omotačem i bistrim sadržajem. Promena je bila bezbolna, bez znakova upale okolne sluzokože. Posle postavljene Dif.Dg. Cyst.mucosae sublingualis i detaljnih neophodnih preoperativnih analiza, donet je plan o uklanjanju opisane promene. Elipsastom incizijom oslobođena je cistična promena sa omotačem i u celosti uklonjena i poslata na HP pregled. REZULTATI RADA: Pacijent 24h. postoperativno osećao se dobro sa umerenim otokom poda usne duplje ( intraoralno ). HP analiza dostavljena glasi: HP broj: 26/08. Mikroskopski nalaz: Cystis simplex. Recidiva nije bilo. ZAKLJUČAK: Cista koja se javlja u 9-12% populacije, prema navodima iz literature, i koja daje recidive ukoliko se ne ukloni adekvatno, može se dobro isplaniranom operativnom tehnikom ukloniti bez posledica i recidiva.

e-mail: aneta_go@ptt.yu

13. HIRURŠKO LEČENJE PRELOMA INTERTROHANTERNE REGIJE BUTNE KOSTI PRIMENOM DHS KLINA
Dragan Šujeranović, Boris Ravanić, Dušan Furnigić, Jelena Ravanić
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, ODELJENJE ORTOPEDSKE HIRURGIJE I TRAUMATOLOGIJE

Trohanterni prelomi ne predstavljaju samo ortopedski već i veliki socioekonomski problem. Oko 30% posteljnog fonda svih ortopedskih ustanova popunjavaju pacijenti sa ovom patologijom, a za lečenje se troše znatna materijalna sredstva. Javljaju se obično kod pacijenata preko 70. godine života. Ukoliko se učini adekvatna repozicija i fiksacija, prelomi brzo zarastaju, a pozne komplikacije su retke. DHS metodom se dobija početna kompresija na mestu preloma nakon postavljanja klina, a ploča uz dijafizu neutrališe sile smicanja. Sistem je konstruisan tako da klizanjem prati nekrozu i resorpciju mesta preloma čime se omogućava i stalna, dodatna kompresija.
U našoj trogodišnjoj retrospektivnoj studiji obrađene su istorije 36 bolesnika koji su operisani DHS metodom u Odeljenju ortopedske hirurgije i traumatologije Z.C. Negotin, u periodu od 2005. do 2008. godine. Kod svih pacijenta učinjena je otvorena repozicija kroz Watson Jonesov pristup. Starost operisanih pacijenata je bila između 50 i 81. godinu. Pacijenti su praćeni 6 do 24 meseca.
Cilj lečenja je vraćanje bolesnika u stanje pre preloma za što kraće vreme. I dalje se razlikuju mišljenja o načinu postizanja tog cilja. Naša iskustva pokazuju da je ovom hirurškom metodom umnogome smanjena smrtnost pacijenata uz znatno manje komplikacija i bolji krajnji funkcionalni rezultat.
Ključne reči: Intertrohanterni prelomi butne kosti, DHS sistem

e-mail: bravanic@ptt.yu

14. HIRURŠKA TERAPIJA ILEOVAGINALNE FISTULE BEZ PROTEKTIVNE DERIVACIJE - FRUSTRACIJA ILI REŠENJE
Tihomir Kostić, Tatjana Milaćević
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA OPŠTE HIRURGIJE

Karcinom grlića materice je na području istočne Srbije najčešći malignitet, a u stalnom je porastu. U cilju kontrole ove teške bolesti se često primenjuje terapija zračenjem koja sa sobom nosi rizik različitih komplikacija. Ileovaginalna fistula je jedna od najtežih komplikacija koja se hirurški rešava. Obzirom da se najčešće radi o angažovanom terminalnom ileumu, često je ugrožen desni kolon, a eventualna anastomoza je pod visokim rizikom. Nekada se može sa uspehom primeniti resekcija terminalnog ileuma uz primenu E-E T-T anastomoze bez protektivne derivacije, kao sto smo to mi učinili kod bolesnice S.M. stare 40 godina. Nakon 10-dnevne hospitalizacije je otpuštena na kućno lečenje i godinu dana posle intervencije je bez tegoba.

e-mail: ttsytt@gmail.com

15. INDIKACIJE ZA HIRURŠKO LEČENJE SOLITARNOG NODUSA ŠTITASTE ŽLEZDE
Ivan Paunović (1), Aleksandar Diklić (1), Ksenija Krgović (1), Vladan Živaljević(1), Nevena Kalezić(2), Svetislav Tatić (3), Vesna Božić(3), Marija Havelka(3), G. Zorić(1)
(1)CENTAR ZA ENDOKRINU HIRURGIJU, INSTITUT ZA ENDOKRINOLOGIJU, DIJABETES I BOLESTI METABOLIZMA, KCS, BEOGRAD, (2)INSTITUT ZA ANESTEZIOLOGIJU, KCS, BEOGRAD, (3)INSTITUT ZA PATOLOGIJU, MEDICINSKI FAKULTET, BEOGRAD

Adekvatni pristup kako racionalnoj dijagnozi tako i hirurškom lečenju solitarnog nodusa štitaste žlezde još uvek nije jasno definisan, tako da predstavlja predmet sučeljavanja različitih stavova, pogotovu ako se ima u vidu da se svake godine objavi preko 2.500 radova o oboljenjima štitaste žlezde. Kontraverzna pitanja odnose se na značaj laboratorijskih testova i vizualizacionih metoda u evaluaciji pacijenata sa solitarnim nodusom u štitastoj žlezdi. Osnovno pitanje u odnosu na kontraverze je izbor optimalnog dijagnostičkog i hirurškog algoritma.

e-mail: prof.paunovic@gmail.com

16. KONGENITALNO PROMINENTNO UVO
Saša Mihajlović
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC

Ovde se radi ne samo o malformaciji položaja (odstojanje ušne školjke od planuma mastoida za više od 45º), već i o obliku ušne školjke. Postoje 2 tipa:
1. Konhalni tip (duboka konha sa prisutnim antiheliksom),
2. Konhoskafoidni tip (duboka konha bez antiheliksa).
Rešavanje malformacije je hirurško i sa dobrim rezultatima u odnosu na druge malformacije spoljašnjeg uva. Kroz našu ambulantu je za period 2004 - 2007. godine, kroz redovan rad i sistematske preglede savetovano mladim pacijentima i njihovim roditeljima rešavanje ovog estetskog problema putem operative. Tako da smo za taj period od 27 pacijenata mlađe populacije na ORL kliniku u Nišu i ORL odeljenje u Zaječaru uputili 15-oro dece koja su prihvatila operativnu korekciju položaja ušnih školjki i čiji je estetski problem bio rešen u jednom aktu.

e-mail: treskavica@sbb.co.yu

17. PROBLEMI U DIJAGNOSTIKOVANJU MULTIPLOG MIJELOMA
Boris Ravanić, Jelena Ravanić, Dragan Šujeranović, Dušan Furnigić
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, ODELJENJE ORTOPEDSKE HIRURGIJE I TRAUMATOLOGIJE

Multipli mijelom (Myeloma multiplex, plasmocytoma, Kahlerova bolest) je maligno oboljenje, koje se karakteriše nenormalnim lokalnim (solitarni mijelom) ili difuznim (multipli mijelom) bujanjem patološki izmenjenih plazmocita u kostnoj srži, koji retko prelaze i u perifernu krv (plazmocitna leukemija). Izmenjeni plazmociti stvaraju i luče u krvnu plazmu povećane količine pojedinih tipova imunoglobulina (IgA, IgG, IgD, IgE) ili lake lance (kapa i lambda) i uzrokuju karakteristične osteolizne promene u raznim kostima. Primarno hematološko oboljenje, ali zbog zahvatanja kostiju uključen je i ortopedski hirurg.
Dijagnoza plazmocitoma u nekih bolesnika postavlja se slučajno—otkrivanjem paraproteinemije i rendgenografskim promenama na kostima. Diferencijalno dijagnostički dolaze u obzir metastaze malignih neoplazmi, hronične nefropatije i makroglobulinemija.
U radu je prikazan slučaj pacijenta, godišta 1949., iz Negotina, koji se javlja lekaru opšte prakse sa nekarakterističnom slikom lumbalnog sindroma i bolom ispod desnog rebarnog luka.
Prikazom ovog slučaja želeli smo da skrenemo pažnju na diferencijalno dijagnostičke probleme u cilju postavljanja konačne dijagnoze ove bolesti.
S obzirom da je konačnu dijagnozu teško postaviti u manjim Zdravstvenim centrima, rezultat rada treba da ukaže na bolju saradnju između lekara opšte prakse, interniste, radiologa i ortopeda, kao i da istakne važnost anamnestičkih padataka.
Ključne reči: Multipli mijelom, diferencijalna dijagnoza, prikaz slučaja

e-mail: bravanic@ptt.yu

18. NEGA PACIJENATA SA TRAHEOSTOMOM I DEKANILMAN
Saša Mihajlović, M. Mihajlović
ZDRAVSTVENI CENTAR KNJAŽEVAC, SLUŽBA ORL

Postoperativno kod pacijenata sa traheostomom treba voditiračuna o:
  • ishrani, aspiraciji,
  • vlaženju vazduha,
  • i čiščenju unutrašnje kanile.

Potrebno je svakodnevno čišćenje unutrašnje kanile, aspiracija sekreta iz traheje po potrebi, vlaženje vazduha i pokrivanje otvora kanile propustljivom vlažnom gazom, primena inhalacija i mukolitika, izbegavanje dugotrajnog vađenja kanile (zbog retrakcije tkiva koja otežava ponovno uvođenje kanile), ukapavanje fiziološkog ili slanog rastvora u traheju radi uklanjanja sasušenog sekreta, negovanje kože oko traheostome neutralnim, a po potrebi i antibiotskim mastima i zaštita gazom.
Otežano disanje kod pacijenata sa traheostomom nastaje zbog:

  • paratrahelnog uvođenja kanile,
  • sasušenog sekreta u kanili ili ispod nje,
  • granulacija i stenoze traheje,
  • i primena neadekvatne kanile.

Ako dođe do otežanog disanja kod pacijenata sa traheostomom potrebno je odmah izvaditi unutrašnju kanilu, a ako otežano disanje i dalje postoji potrebno je razmišljati o retraheotomiji.
Krvarenje kod pacijenata sa traheostomom nastaje kod:

  • granulacija u traheji,
  • krvarenja iz tumora,
  • traheita,
  • i erozije venskih krvnih sudova oko same traheostome.

Dekanilman je trajno vađenje endtrahealne kanile. Radi se kad prestanu razlozi za traheotomijom. Otežan dekanilman nastaje kod:

  • loše taktike traheotomije,
  • oštećenja krikoidne hrskavice i prvog trahealnog prstena,
  • granulacija u traheji,
  • traheomalacije,
  • stalnog prisustva razloga za traheotomijom,
  • i psihičke vezanosti za kanilu.

U periodu od 2004. do 2007. godine, kroz našu ambulantu vršena je toaleta i zamena kanila kod 15 pacijenata, i od toga kod 12 pacijenata je bila načinjena totalna laringektomija (na ORL klinici u Nišu i klinici za ORL i MFH KCZ) a kod 3 pacijenta na ovim klinikama načinjena je subtotalna laringotomija).

e-mail: treskavica@sbb.co.yu

19. OPERATIVNO LEČENJE STENOZE URETERA KAO POSLEDICE ZRAČENJA
Živorad Didić, Ninoslav Dimitrijević, Ana Didić, Dragan Stanisavljević, Ljubica Petronijević, Dragan Dimitrijević
ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, UROLOŠKO ODELJENJE

Na Urološkom odeljenju u Negotinu, u periodu od 10 godina, lečili smo 62 bolesnika od posledica zračenja donjeg abdomena. U većini slučajeva radi se o ženama ali je bilo i zračenih muškaraca. Skoro u svim izraženijim hroničnim cistitisima sa erozijama i proliferacijama, postojale su i promene na terminalnom ureteru i to u smislu fibroze sa konsekutivnom više ili manje, izraženom hidronefrozom bubrega. Kod tri bolesnice, kod kojih se razvila hidronefroza zbog stenoze, pristupili smo operativnom lečenju; resekciji stenoziranog segmenta i neoanastomozi (UCN ) sa kasnijim povremenim dilatacijama,što u ovom radu prikazujemo. Kod tri bolesnice odlučili smo se za plasman DJ sonde. Kod pet bolesnica ostala je trajna perkutanu nefrostomija.
Operacije su urađene nakon 3 i više godina od zračenja.
Prolaznost uretera je sasvim dobra i nakon više godina od navedenih operacija, bubreg je sačuvan a pacijent nema perkutanu nefrostomu.
Smatramo da je u strogo indikovanim slučajevima, i pored izuzetno teškog, sekundarnog operativnog rada, kroz zračena tkiva, srasline i blokove, moguće uraditi UCN i očuvati funkciju bubrega.

e-mail: dzbata@sezampro.yu

20. KARCINOM DOJKE, NAŠE ŠESTOGODIŠNJE ISKUSTVO
Ivan Matić, Miroslav Miljković, Zdravko Habe
ZDRAVSTVENI CENTAR ALEKSINAC, HIRURŠKO ODELJENJE

UVODNIK: Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije svake godine u svetu od maligniteta oboli 11 miliona ljudi,7 miliona umre a 25 miliona ostaje da se nosi sa bolešću. U Srbiji karcinom dojke kod žena je u porastu i na prvom mestu je po učestalosti. Svake godine 3000 novih slučajeva tumora dojke se otkrije u Srbiji. PACIJENTI I METODI: Studija se odnosi na pacijentkinje sa tumorom dojke koji su dijagnostikovani i lečeni na hirurškom odeljenju opšte bolnice Aleksinac u periodu od 2000. do 2006. godine. Tokom tog perioda 110 pacijentkinja je operisano. Sa benignim tumorom bilo je 79 i sa adenokarcinomom bilo je 31 pacijentkinja, gde je modifikovana radikalna mastektomija bila neophodna. Žene obično oklevaju sa dolaskom kod hirurga ili odlaze kod radiologa na ponovne ultrazvučne preglede i u tome izgube dragoceno vreme. Patohistološki, od 31 karcinoma bilo je 17 intraduktalnih invazivnih Ca, 12 lobularnih infiltrativnih Ca i 2 mucinozna Ca. Imali smo i 5 bolesnica sa egzulcerantim tumorom dojke koji krvari, otečenom rukom i u lošem opštem stanju, one su tretirane simptomatski. HIRURŠKA TEHNIKA: Imali smo 79 pacijentkinja kod kojih je PH dijagnoza bila fibroadenoma ili fibrocistična bolest dojke, gde smo radili tumorektomiju ili segmentektomiju. Kod 31 bolesnice zbog karcinoma dojke rađena je modifikovana radikalna mastektomija sa revizijom aksile. Postoji i veza veličine tumora sa potencijalom za metastaziranje. Kod tumora koji su manji od 1cm svaki četvrti metastazira, dok kod tumora koji su između 3 i 4cm u dijametru, svaki drugi daje metastaze u aksilarnu jamu. Što se tiče rezultata, pacijenti sa negativnim limfnim nodusima ili 3 pozitivna limfna nodusa u aksili imali su dobru prognozu i stopu preživljavanja posle završene hemioterapije. ZAKLJUCAK: Imamo utisak da je incidenca pojave tumora dojke veća nego pre 10 godina. Zato konstanto poboljšanje dijagnostike i rano javljanje lekaru daju najbolje rezultate.

e-mail: mimatic@bankerinter.net

 
  [ Home ] [ Program ] Radovi ] Indeks autora ] [ Mapa ]  

Timočki medicinski glasnik, Zdravstveni centar Zaječar
Rasadnička bb, 19000 Zaječar, Srbija
E-mail: vemil@open.telekom.rs

  Infotrend Crea(c)tive Design