XXVII Timočki medicinski dani - Zaječar, 22-24. maj 2008.

RADOVI - ZBORNIK SAŽETAKA
Sažeci radova 31-40

31. VOLVULUSI SIGMOIDNOG KOLONA NA NAŠEM MATERIJALU- PRIKAZ SLUČAJA
    Miroslav Miljković, Ivan Matić, Zdravko Habe
32. UČESTALOST URINARNIH INFEKCIJA KOD DECE U PRVE DVE GODINE ŽIVOTA U ZAJEČARU
    Nena Čukić(1), Brankica Vasić(1), Bratimirka Jelenković(2)
33. AKTIVNOST ANTIRABIČNE STANICE U ZAJEČARU U PERIODU OD 2003.-2007. GODINE
    Dragiša Mitić(1), Predrag Marušić(1), Žaklina Savić Mitić(2), Vlasta Ðurišić(1), Svetlana Živković(1)
34. NAUČNI I ZDRAVSTVENI ZNAČAJ HEMPTOVE VAKCINE
    Dušan Lalošević
35. INCIDENCIJA AKUTNOG KORONARNOG SINDROMA U SRBIJI
    Nataša Mickovski Katalina (1), Dragan Miljuš (1), Tanja Knežević (1), Zorana Vasiljević (2), Sandra Šipetić Grujičić (3), Biljana Putniković (4), Gordana Panić (5), Sanja Savković (1), Snežana Živković (1), Jelena Malogajski (1), Jelena Janković (1), Snežana Plavšić (1), Ivana Rakočević (1), Zorica Božić (1)
36. FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK KARDIOVASKULARNIH OBOLJENJA (KVO) KOD DECE I ADOLESCENATA OBA POLA UZRASTA 10 I 15 GODINA U JUSAD STUDIJI U ZAJEČARU
    Bratimirka Jelenković, Brankica Vasić, Ljiljana Janačković, Ljiljana Jovanović, Bojana Cokić
37. ODBACI PRVU CIGARETU
    Emilija Basarić, Marija Rajković-Radivojević, Dragan Ilić
38. OLIV KING MEĐU SRBIMA
    Slavica Popović Filipović, Slavica Žižić Borjanović, Slobodan Filipović
39. POROĐAJI ADOLESCENTNIH TRUDNICA U ZAJEČARU U 2007. GODINI
    Vera Najdanović-Mandić(1), Goran Zdravković(2)
40. POSETA STOMATOLOGU KAO IZVOR ANKSIOZNOSTI
    Miloš Čanković

1. akutni pijelonefritis (infekcija gornjeg dela urinarnog trakta)
2. akutni cistitis ( infekcija donjeg dela urinarnog trakta).

CILJ RADA: Procena učestalosti, kliničke simtomatologije, načina lečenja i najčešćih prouzrokovača IUT kod dece u uzrastu do navršene druge godine života. MATERIJAL I METOD RADA: Podaci su dobijeni iz zdravstvenih kartona dece rođene 2006. i 2007. godine na teritoriji opštine Zaječar. REZULTATI RADA: Struktura ispitanika po polu i mestu prebivališta: 2006. godine ispitano je 465 dece (M/Ž-235/230), 78% iz gradske sredine i 22% iz seoske sredine; 2007. godine ispitano je 398 dece (M/Ž-215/183), 22% iz gradske sredine i 78% iz seoske sredine. Svi ispitanici su svrstani u tri kategorije: bez IUT, sa jednom epizodom IUT i sa recidivantnom infekcijom. Jednu IUT imalo je u 2006. godini 6 (1,2%) dece (M/Ž-3/3) uzrasta od 1.-7. mes., dok je u 2007. godini IUT imalo 8 (2%) dece (M/Ž-5/3) uzrasta 1.-5. meseci. Recidivantne IUT imalo je je u 2006. godini 11 (2,3%) dece (M/Ž-10/1), u 2007. godini 8 (2%) dece (M/Ž-5/3). Kliničko ispoljavanje IUT u prva dva meseca života je najčešće nespecifično (slabije napredovanje u telesnoj masi, tri deteta su imala produženu žuticu). Od trećeg meseca života najčešće je IUT dijagnostikovana u sklopu ispitivanja uzroka povišene temperature. 2006. godine od 17 dece sa IUT 8 je lečeno 5 dana parenteralnom i 5 dana peroralnom terapijom, u 2007 godini od 13 dece sa IUT 9 je lečeno takvim režimom terapije. Ostali ispitanici su sve vreme dobijali peroralnu terapiju. Učestalost IUT je najveća u prve dve godine života minimalna kumulativna incidenca je oko 2%.U prvih šest meseci života IUT su češće kod dečaka ,a potom se učešće devojčica progresivno povećava. Najčešći uropatogen je E.coli koja se izoluje u 30% slučajeva, slede je Proteus (16%), Enterobacter (14%), Enterococcus (12%), Pseudomonas (10%), Morganela morgani (10%). ZAKLJUČAK: Infekcije urinarnog trakta su među najčešćim bakterijskim infekcijama kod dece.Pravovremenim otkrivanjem i pravilnim lečenjem ovih infekcija mogu da se smanje rizici za razvoj hroničnog oštećenja bubrežnog tkiva i posledičnih komplikacija, kao i da se sprovedu dopunski dijagnostički postupci u cilju otkrivanja udruženih anomalija urinarnog trakta.

e-mail: cukicb@verat.net

33. AKTIVNOST ANTIRABIČNE STANICE U ZAJEČARU U PERIODU OD 2003.-2007. GODINE
Dragiša Mitić(1), Predrag Marušić(1), Žaklina Savić Mitić(2), Vlasta Ðurišić(1), Svetlana Živković(1)
(1)ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE "TIMOK" ZAJEČAR, CENTAR ZA KONTROLU I PREVENCIJU BOLESTI, (2) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, SLUŽBA MEDICINE RADA

Besnilo je akutna infektivna bolest centralnog nervnog sistema na koju su osetljive sve toplokrvne životinje i čovek. Pripada grupi zooantroponoza. Ova bolest se 100% završava smrtno.
Cilj našeg istraživanja je bilo analiziranje aktivnosti Antirabične stanice ( AR stanice ) Zavoda za javno zdravlje "Timok" u Zaječaru u periodu od 2003. do 2007. godine. Retrospektivno smo pratili osobe sa ozledama od životinja i distribuciju po mestu gde je ozleda naneta ( selo/grad ), po polu, vrsti životinja koje su nanele ozlede, lokalizaciji ozleda na telu, broju ozleda i broj vakcinisanih osoba.
U AR stanicu u Zaječaru, u posmatranom periodu, javile su se 624 osobe koje je ozledila životinja. Od toga 54,8% su bili muškarci. Veći broj ozleda se desio u gradskim sredinama 68,6%, u odnosu na seoske sredine. Veći broj ozleda su naneli psi ( 86,5% ) . Osobe su najčešće imale jednu ozledu (63,9%) sa lokalizacijom na nogama (64,9%) i to pretežno na potkolenicama. Od ukupnog broja ozleđenih 13,9% je primilo antirabičnu vakcinu i humani antirabični imunoglobulin G (HARIgG). Ove osobe najčešće pripadaju starosnoj grupi preko 20 godina (69,9%) , a zatim slede deca uzrasta od 7 do 14 godina (19,5%).
U prevenciji besnila neophodno je nastaviti saradnju zdravstvene i veterinarske službe u smislu praćenja epizootiološke situacije besnila, a u cilju suzbijanja pojave i sprečavanja daljeg širenja ove bolesti kod životinja a time i zaštite ljudi. Neophodno je i veće angažovanje komunalne službe u pogledu rešavanja problema sa psima bez vlasnika.
Ključne reči: besnilo, antirabična zaštita

e-mail: zaklina8@yahoo.com

34. NAUČNI I ZDRAVSTVENI ZNAČAJ HEMPTOVE VAKCINE
Dušan Lalošević
MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD

Među brojnim usavršavanjima Pasterove antirabične vakcine, Hemptova vakcina bila je najbolja i najduže trajala, od 1925. godine u Novom Sadu, u Kraljevini SHS, do 1989. u Mađarskoj. Primenjivala se još i u Nemačkoj, Austriji, Čehoslovačkoj, Bugarskoj, Rumuniji, a izvozila se iz Pasterovog zavoda u Novom Sadu i u neke zemlje Afrike.
Dr Hempt je rođen u Novom Sadu 1874, odrastao u Sarajevu, medicinu studirao u Minhenu i Gracu, radio kao vojni lekar u Grosencersdorfu kod Beča, kao opštinski lekar u Lukavcu kod Tuzle, 1915-1918. bio komandant vojne bolnice u Trstu, a 1922. godine postavljen je za direktora Pasterovog zavoda u Novom Sadu, gde je i umro 1943. godine. Njegovo ime i ime Pasterovog zavoda u Novom Sadu bili su poznati širom sveta. Od svih novosadskih lekara do danas, jedino dr Hempt predstavlja poznato ime u svetskoj istoriji medicine.
Sačuvana Hemptova pisma iz dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, kao i objavljeni radovi prikazuju ga kao vrednog i pedantnog naučnika, dobrog šefa svojim saradnicima, učitelja mnogih svetskih rabiologa, kao naučnika čiji bi indeks naučne kompetencije, meren današnjim kriterijumima, bio izuzetno visok, a takođe i kao plemenitog i porodičnog čoveka.
Po zvaničnim podacima Pasterovog zavoda u Novom Sadu o primeni Hemptove vakcine u Jugoslaviji, od 1927. do 1981. godine vakcinisano je 364.574 pacijenta od kojih je 307 umrlo, pa ukupni letalitet Hemptove metode iznosi 0,08%, što je među najuspešnijim u svetu. Kod vakcinisanih bilo je 35 slučajeva paraliza (0,009%) od kojih je 28 ozdravilo, a njih 7 je umrlo. I ovi podaci, koji su takođe najbolji u svetu, ujedno pokazuju sa kakvim su se teškoćama tada borili lekari u profilaksi besnila.
Proglašenjem Pasterovog zavoda u Novom Sadu za spomenik kulture 2001. i davanjem naziva ulice "Dr Hempta" u kojoj je bila njegova kuća 2002. godine, ime dr Hempta ostaće trajno sačuvano kao dobrotvora našeg naroda.

e-mail: pasteuri@eunet.yu

35. INCIDENCIJA AKUTNOG KORONARNOG SINDROMA U SRBIJI
Nataša Mickovski Katalina (1), Dragan Miljuš (1), Tanja Knežević (1), Zorana Vasiljević (2), Sandra Šipetić Grujičić (3), Biljana Putniković (4), Gordana Panić (5), Sanja Savković (1), Snežana Živković (1), Jelena Malogajski (1), Jelena Janković (1), Snežana Plavšić (1), Ivana Rakočević (1), Zorica Božić (1)
(1)INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE "DR MILAN JOVANOVIĆ BATUT", (2) INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI KCS, (3) INSTITUT ZA EPIDEMIOLOGIJU MEDICINSKOG FAKULTETA U BEOGRADU, (4) KBC "ZEMUN", (5) INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI "SREMSKA KAMENICA"

Akutni koronarni sindrom (AKS) je najčešći uzrok urgentnog kardiološkog prijema.i iznenadne smrti.
Cilj istraživanja je da se prikaže učestalost AKS u populaciji Srbije prema teritorijalnoj pripadnosti i demografskim karakteristikama obolelih tokom 2006. godine.
Istraživanje je bazirano na podacima populacionog Registra za AKS u Srbiji (RAKSS). U analizi učestalosti oboljenja korišćene su uzrasno–specifične i standardizovane stope incidencije (standard je populacija sveta).
Ukupan broj registrovanih osoba sa AKS u Srbiji bio je 20.549. Standardizova stopa incidencije za sve uzraste iznosila je 146,7/100.000. U centralnoj Srbiji registrovano je 14.617 slučajeva, sa incidencijom od 140,8/100.000. U Vojvodini je stopa bila viša i iznosila je 163,3/100.000, a broj registrovanih slučajeva bio je 5.932. Najviše stope incidencije registrovane su u Srednjebanatskom okrugu (250,7/100.000), a najniže u Jablaničkom (83,0/100.000). U Beogradu stopa incidencije iznosila je 136,2/100.000. U dobnog grupi od 75+ godina zabeležene su najviše uzrasno specifične stope incidencije (1053,8/100.000), a prvi slučajevi AKS registrovani su u dobnoj grupi od 15–19 godina (0,9/100.000). Standardizovane stope incidencije za uzrast od 25–64 godina 2,5 puta su više kod muškaraca (277,2/100.000) u odnosu na žene (103,7/100.000).
Podaci RAKSS-a predstavljaju bazičnu platformu u planiranju preventivnih programa u odnosu na podgrupe stanovništva pod rizikom.

e-mail: natasa_m_katalina@batut.org.yu

36. FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK KARDIOVASKULARNIH OBOLJENJA (KVO) KOD DECE I ADOLESCENATA OBA POLA UZRASTA 10 I 15 GODINA U JUSAD STUDIJI U ZAJEČARU
Bratimirka Jelenković, Brankica Vasić, Ljiljana Janačković, Ljiljana Jovanović, Bojana Cokić
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, PEDIJATRIJSKA SLUŽBA

UVOD: Ateroskleroza je najčešće oštećenje arterija obeleženo lokalnim zadebljanjem intime. Faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja (KVO) mogu se naći i kod dece i adolescenata. CILJ RADA: Istraživanje prisustva faktora rizika za nastanak KVO kod dece i adolescenata oba pola u uzrastu 10 i u 15 godina (u istih ispitanika) . Istraživana je učestalost sledećih faktora rizika: arterijska hipertenzija, dislipidemije, gojaznost, fizička aktivnost i nekativnost i mortalitet predaka od KVO. MATERIJALI I METODI RADA: Istraživanje je sprovedeno u okviru JUSAD studije (Jugoslovenska studija prekursora ateroskleroze u školske dece) kod oba pola, u uzrastu od 10. i 15. godina (1998. i 2003. godina). Osim anamnestičkih podataka, urađen je detaljan fizikalni pregled, antropometrijska merenja, određivanje lipidnog statusa u krvi i merenja arterijskog krvnog pritiska (AKP), vreme provedeno u sportskim aktivnostima, vreme provedeno uz TV, kompjuter i video igre, kao i anamnezni podaci o mortalitetu predaka u ranoj životnoj dobi od KVO. Stepen uhranjenosti procenjivan je na osnovu ITM (indeksa telesne mase), Hipertenzija arterialis (HTA) u dečjem uzrastu zasniva se na upoređivanju dobijene vrednosti sa percentilima krvnog pritiska za odgovarajući uzrast i pol.
REZULTATI: Populacija Zaječara izabrana za potrebe JUSAD studije sastojala se:

• 1998 godine od 452 učenika trećeg razreda osmogodišnje škole od kojih je bilo 204 dečaka i 248 devojčica, uzrasta 10 godina.
• 2003 godine od 370 učenika osmog razreda osmogodišnje škole od kojih je bilo 168 adolescenata i 202 adolescentkinje, uzrasta 15 godina.

Od 160 dečaka u 10. godini normalno uhranjenih je 137, pregojazno je 17 i 4 je gojazno, dok u 15. godini normalno uhranjenih je 135, predgojazno je 17 i 6 je gojazno. Od 203 devojčice u 10. godini normalno uhranjenih je 189, predgojazno je 17 i 7 je gojazno, u 15. godini normalno uhranjenih je 175, pregojazno je 25 i 3 je gojazno. Sistolni KP iznad gornje granice u 10. godini ima 6/204 dečaka i 7/247 devojčica a u 15. godini 39/168 adolescenata i 12/202 adolescentkinje. Dijastolni KP iznad gornje granice u 10. godini ima 6/204 dečaka i 6/248 devojčica u 15. godini 6/168 adolescenata i 2/202 adolescentkinje. Ukupni holesterol iznad referentnih vrednosti za uzrast ima u 10. godini 2/158 dečaka i 24/198 devojčica, u 15. godini 35/158 adolescenata i 59/198 adolescentkinja. Više od 2 sata dnevno provodi u gledanju TV 22,5% dečaka i 16 % devojčica u 10 i 58% adolescenata i 57% adolescentkinja u 15. godini. Više od 2 sata nedeljno u sportskim aktivnostima provede 47,4 % dečaka u 10. godini i 46,8% devojčica. U 15. godini fizički je aktivno 27% adolescenata i 5 % adolescentkinja. Mortalitet predaka od KVO, dijabetesa i hipertenzije prisutan je u 35/433 deda po ocu kod svih ispitanika i 20/429 deda po majci, 16/441 baba po ocu i 11/447 baba po majci. ZAKLJUČAK: Prevalenca gojaznosti kod dece i omladine uzrasta do 18 godina u našoj zemlji je 7-12% sa najvećom učestalošću u pubertetu (12-17%). Što se tiče AKP postoji značajno povećanje u 15. u odnosu na 10. godinu. Dislipidemije su prisutne kod naših ispitanika sa znatnom učestalošću.

e-mail: bratimirka@verat.net

37. ODBACI PRVU CIGARETU
Emilija Basarić, Marija Rajković-Radivojević, Dragan Ilić
ZDRAVSTVENI CENTAR "SVETI LUKA", SMEDEREVO

UVOD: Pušenje duvana je opasna zdravstveno - štetna navika, u našoj sredini odomaćena u svim dobnim grupama i najraširenija bolest zavisnosti. Postoji izrazita tendencija rasta broja pušača među mladima,a većina njih tu naviku stiče u školskom dobu, oko petnaeste godine. CILJ RADA: Istraživanje koje treba da pokaže kakvo je znanje mladih (14 i 15 god.) o duvanu i njegovom štetnom dejstvu na organizam i okolinu. METOD RADA: Anonimna anketa 664 učenika osmih razreda: 346 dečaka i 318 devojčica. REZULTATI I DISKUSIJA: Skoro svaki treći učenik (28,50%) zapalio je cigaretu. Devojčice češće posežu za cigaretom od dečaka: 31% od broja ispitanih devojčica, a 26% dečaka. Znanje o dejstvu duvanskog dima u organizmu je nedovoljno: 66,50% ne zna put duvanskog dima; 38,50% ne zna zašto se stvara zavisnost od duvana. Dobro je što većina ispitanih 90% zna da se pušenjem dobija bolest, ali deteljnijih odgovora o kojim bolestima se radi nije bilo. Svaki ispitanik treba da zna da pušenjem gubi zdravlje, a ne samo 76,80%. Da pasivno pušenje utiče na zdravlje kao i aktivno znalo je 87%. Na nedovoljnu podršku i saosećanje sa drugovima govori podatak da je 25% anketiranih odgovorilo da nije njihov problem pušenje i odvikavanje od pušenja njihovih drugova ili prijatelja. ZAKLJUČAK: Ovim radom smo pokazali da je problem sve ranijeg početka pušenja i činjenica da mladi nedovoljno znaju o dejstvu duvana u organizmu i o brzom stvaranju zavisnosti. Ovo treba da bude podsticaj za ralizaciju projekata o edukaciji u školama, pre svaga osnovnim, jer ¾ pušača postaje pre 18-te godine. Edukativno-preventivne aktivnosti u kontroli pušenja imaju za cilj da upozore nepušače, pre svega mlade, da nikada ne zapale prvu cigaretu.
Ključne reči: cigareta, mladi, dejstvo duvanskog dima u organizmu.

e-mail: buca.b@nadlanu.com

38. OLIV KING MEĐU SRBIMA
Slavica Popović Filipović, Slavica Žižić Borjanović, Slobodan Filipović
INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE "MILAN JOVANOVIĆ BATUT"

Intelektualno probuđene žene početkom XX veka, ruše tradicionalno mesto žena u društvu. Medicina nije više isključivo elitni svet muškaraca. Školuju se prve lekarke, nudilje, žene voze kola. Otuda saga o ženi sa obala Pacifika i daleke Australije. Oliv King (1885–1958) iz Sidneja, poreklom iz prominentne porodice, stiče obrazovanje u školama Evrope, učestvuje na reli trkama, među prvim ženama osvaja najviši vrh u Meksiku – Popakatepetl. Od svog nasleđa Oliv kupuje ambulantna kola, odlazi za Francusku sa Bolnicom škotskih žena, na Solunskom frontu 1916. pridružuje se srpskoj vojsci. Odgovorna dr Romanu Sondermajeru, načelniku Srpskog saniteta Vrhovne komande, prevozi srpske ranjenike po strmim stazama Kajmakčalana, spašava srpsku medicinsku dokumentaciju u požaru Soluna u neprestanoj vožnji od 20 časova. Uprkos ratnim stradanjima, Oliv je provela četiri godina svog najsrećnijeg života sa Srbima, koje je smatrala najvećim džentlmenima na svetu. Nosilac je pet visokih srpskih odlikovanja, dva britanska. Podstakla oca George Kelso King (1853–1943) u Australiji da osnuje fond "Spasite Srbe", formirala 17 narodnih kantina (1918–1920), širom Kraljevine SHS od Beograda, Niša, Sarajeva, Dubrovnika do Soluna. Oliv je poklonila 10.000 funti Univerzitetu u Beogradu, bolnici u Sremskoj Kamenici, domaćoj radinosti u Sarajevu. Jedina Australijanka pozvana da prisustvuje venčanju kralja Aleksandra i kraljice Marije. Kralj Aleksandar joj je lično uručio Orden Samarićanskog krsta. Olive King i Ser Keslo King su odlikovani srpskim Ordenom Svetog Save. Gospođica King, velika heroina i filantrop ostala je zauvek verna srpskom narodu.

e-mail: slavica_zizic@batut.org.yu

39. POROĐAJI ADOLESCENTNIH TRUDNICA U ZAJEČARU U 2007. GODINI
Vera Najdanović-Mandić(1), Goran Zdravković(2)
ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, (1)GINEKOLOŠKO-AKUŠERSKA SLUŽBA, (2) SLUŽBA OPŠTE MEDICINE

Adolescencija počinje sa postizanjem polne zrelosti u razdoblju puberteta, dok se za gornju granicu uzima vreme postizanja emocionalne i socijalne zrelosti. Traje od 10. do 19. godine. Sve ranija fizička zrelost praćena rizičnim seksualnim ponašanjem adolescenata, dovodi do slučajne, neplanirane i neželjene trudnoće. Cilj rada je da pokaže učestalost adolescentih porođaja, telesnu težinu novorođenčadi, način završavanja porođaja i zaposlenost adolescentnih majki. Metod rada je retrospektivna analiza porođajnog protokola i istorija bolesti porođenih žena u GA odeljenju ZC Zaječar u 2007. godini, kao i uvid u evidenciju Centra za socijalni rad u Zaječaru. U 2007. godini u GA odeljenju ZC Zaječar bilo je 555 porođaja. Adolescentnih porodilja od 14 do 19 godina bilo je 46 (8,28%). Najmlađa adolescentkinja je imala 14 godina, a najveći broj se porađalo u 19. godini života – 23 (50%) . Najveći broj novorođenčadi naših adolescentkinja je eutrofično – 39 (84,78%). Vaginalnim putem se porađalo 80,43% tj. 37 adolescentkinja, dok je 19,57% tj. 9 adolescentkinja porođeno carskim rezom. Adolescentkinje su pretežno nezaposlene i ekonomski zavisne. Niži socijalno-ekonomski status i neželjena trudnoća utiču na to da od 4 ostavljena novorođenčeta 3 su rodile adolescentkinje. Jedan od velikih poslova koji stoje pred ginekolozima je identifikacija adolescenata u riziku i prevencija ponašanja koja dovodi do neočekivane trudnoće.

e-mail: kally@ptt.rs

40. POSETA STOMATOLOGU KAO IZVOR ANKSIOZNOSTI
Miloš Čanković
MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD, KATEDRA ZA STOMATOLOGIJU

Mnogi ljudi poseduju visok stepen anksioznosti i straha od stomatologa, i zbog toga izbegavaju da ih posećuju. Cilj ovog istraživanja je da ispita prisutnost anksioznosti pri poseti stomatologu, da li se ona po stepenu razlikuje od anksioznosti ispoljene kod posete drugim zdravstvenim radnicima, ispoljenost po polu i da li trauma iz detinjstva pri poseti stomatologu ima uticaja na to. Ispitivani uzorak činilo je 90 osoba podeljenih u tri grupe, po 30 ispitanika. Prvu grupu su činili pacijenti u stomatološkim čekaonicama, drugu u čekaonicama opšte medicine a treću (kontrolnu), studenti stomatologije. Kao testovni instrument korišćen je upitnik STAI forma S, (C.D.Spilberger, R.L.Gorush i R.Lushene), koji je ispitivao trenutni stepen anksioznosti. Rezultati istraživanja su pokazali da postoji značajna statistička razlika između: aritmetičkih sredina stepena anksioznosti (ASSA) ispitanika kod stomatologa (45,1), kod lekara (38,9) i u kontrolnoj grupi (33,7); ASSA osoba ženskog pola (47) u odnosu na osobe muškog pola (43,3); kao i ASSA ispitanika sa trumom (52,2) u odnosu na one bez traume (41,6) pri poseti stomatologu. Anksioznost postoji pri odlasku kod stomatologa, izraženija je u odnosu na posete drugim zdravstvenim radnicima i više ispoljena kod osoba ženskog pola. Postojanje traume u detinjstvu značajno utiče na povećanje anksioznosti kod ispitanika u stomatološkim čekaonicama i bitan je faktor u stvaranju specifične anksioznosti od stomatologa. Potrebno je poboljšati kvalitet prvog kontakta sa stomatologom i preventivni rad na oralnoj higijeni.

e-mail: doctors@ptt.yu