|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXVII Timočki medicinski dani - Zaječar, 22-24. maj 2008.
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
71. SMRTNOST OD BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA U SRBIJI Dragan Miljuš, Nataša Mickovski Katalina, Tanja Knežević, Sanja Savković, Jelena Malogajski, Jelena Janković, Snežana Živković, Snežana Plavšić, Ivana Rakočević, Zorica Božić INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE, BEOGRAD Sa ciljem da se proceni smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji, urađena je komparativna analiza vrednosti standardizovanih stopa mortaliteta od bolesti srca i krvnih sudova. Korišćeni su nepublikovani podaci zavoda za statistiku Srbije, za period od 1991. do 2006. godine. Primenjen je metod direktne standardizacije stopa na evropsku populaciju. Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2006. godine u Srbiji umrlo je 58.925 osoba. Sa učešćem od 57,3%, ova grupa bolesti predstavlja vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji. U posmatranom periodu stope mortaliteta od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji porasle su od 528,6 0/0000 (1991) do 567,0 0/0000 (2006). U odnosu na muškarce, naše žene češće umirale od ove grupe bolesti. Tokom 2006. godine najviše stope mortaliteta evidentirane su u Srednje-banatskom (715,0 0/0000), a najniže u Beogradu (474,6 0/0000). Istovremeno, najviše stope mortaliteta zabeležene su Bugarskoj (713,0 0/0000), a najniže u Austriji (270,7 0/0000). U odnosu na okruženje, stanovnici u Srbiji nalazili su se u visokom riziku umiranja od bolesti srca i krvnih sudova. Strateško rešavanje ovog vodećeg zdravstvenog problema u budućnosti će imati prioritet ne samo u većini razvijenih zemalja sveta, već i u zemljama u razvoju, među kojima se nalazi i naša zemlja. e-mail: nezaraznibatut@yahoo.com , miljus@mail.com 72. STOMATOLOŠKA PROTETIKA - GDE SMO BILI I KUDA IDEMO? Lidija Trailović(1), Mirko Trailović(2), Nada Trailović(3) ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR (1)STOMATOLOŠKA SLUŽBA, GINEKLOLOŠKA SLUŽBA, (3)DERMATOVENEROLOŠKA SLUŽBA Stomatognati sistem je složen po svojim anatomomorfološkim osobinama i funkciji. Nedostatak ili disfunkcija samo jedne njegove komponente povlači za sobom čitav niz promena, estetskih i drugih posledica. Svakako da su najćešće promene usled nedostataka zuba. Lečenje pacijenata zavisi od broja izvađenih zuba, položaja i mesta preostalih zuba, klase krezubosti, godina života osobe, opšteg zdravstvenog i materijalnog stanja pacijenta (fiksni rad se plaća 100%, a mobilni za pacijente preko 65 godina se participira 35% od cene, stručnosti stomatološkog protetičara i zubnog tehničara i opremljenosti aparatima). Veliki broj ekstrahovanih zuba dovodi do pojave raznovrsnih oblika krezubosti, što pričinjava poseban problem u terapiji. U ovim slučajevima terapija zahteva kompleksno rešavanje problema sa individulanim planiranjem. Protetsko zbrinjavanje pacijenata pripada tercijarnoj preventivi i ima profilaktičko i terapijsko dejstvo na stomatognati sistem, kao i organizam u celini. U radu je data dvadesetogodišnja retrospektiva i koncept razvoja stomatološke protetike u stomatološkoj službi Zdravstvenog centra Zaječar. Mogućnosti odseka od pre 20 godina su bile mnogo veće nego danas. Parcijalna i totalna bezubost rešavale su se najsavremenijim metodama u tadašnjoj Jugoslaviji. Pacijenti su se protetski zbrinjavali skeletiranim protezama, izrađivale su se izositne i keramičke krunice i mostovi, frez tehnika, teleskop i atečmen sistem. Posle tih uspona došlo je do stagnacije u službi, tako da se danas izrađuju samo parcijalne i totalne akrilatne zubne proteze i repariraju postojeće neadekvatne protetske nadoknade. Zbog loših materijalnih mogućnosti pacijenti su prinuđeni da nose proteze stare od 10 do 20 godina. Kao posledice toga nailazimo na: protetsku hiperplaziju, resorpciju alveolarnog grebena, promene na temporomandibularnom zglobu i na preostalim zubima. Ova naša iskustva su relativno skromna ali omogućavaju da se sagledaju potrebe i omogući dalji razvoj stomatološke protetike, u skladu sa današnjim trendovima, i približi modernoj Evropi i svetu. A gde smo mi u svemu tome? e-mail: dmirko@nadlanu.com 73. UMIRANJE OD ISHEMIJSKIH BOLESTI SRCA I CEREBROVASKULARNIH OBOLJENJA U SRBIJI Dragan Miljuš, Nataša Mickovski Katalina, Tanja Knežević, Sanja Savković, Jelena Malogajski, Jelena Janković, Snežana Živković, Snežana Plavšić, Ivana Rakočević, Zorica Božić INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE, BEOGRAD Komparativna analiza vrednosti standardizovanih stopa mortaliteta od ishemijskih bolesti srca (IBS) i cerebrovaskularnih oboljenja (CVO) imala je za cilj da ukaže na regionalne razlike u smrtnosti od ovih bolesti. Korišćeni su nepublikovani podaci zavoda za statistiku Srbije, za period od 1991. do 2006. godine. Primenjen je metod direktne standardizacije stopa na evropsku populaciju. Više od polovine svih smrtnih ishoda od bolesti srca i krvnih sudova uzrokovano je IBS i CVO. Tokom 2006. godine u Srbiji umrlo je od IBS 13.772 ljudi, a od CVO 17.397 osoba. U analiziranom periodu u Srbiji, stopa mortaliteta od IBS porasla je od 94,4 0/0000 (1991) do 133,6 0/0000 (2006), a od CVO sa 150,4 0/0000 (1991) na 160,8 0/0000 (2006). Najviše stope mortaliteta od IBS evidentirane su u Podunavskom okrugu (201,8 0/0000), a najniže u Pomoravskom (77,9 0/0000). Najviša smrtnost od IBS zabeležena je u Moldaviji (588,6 0/0000), a najniža u Francuskoj (47,8 0/0000). Od CVO najviše su umirali stanovnici u Zaječarskom (235,7 0/0000), a najmanje u Borskom okrugu (119,2 0/0000). Najviša smrtnost od CVO evidentirana je u Ruskoj federaciji (316.5 0/0000), a najniža u Francuskoj (38.0 0/0000). U odnosu na okruženje, građani Srbije nalazili su se u visokom riziku umiranja od ovih bolesti. e-mail: nezaraznibatut@yahoo.com , miljus@mail.com 74. UTICAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI NA GOJAZNOST KOD PACIJENATA SA NEAKTIVNIM ZANIMANJEM U ISPITIVANOJ POPULACIJI Zorka Dimitrijević, Suzana Novaković DOM ZDRAVLJA ''ZVEZDARA'', BEOGRAD Terapijski put u borbi protiv gojaznosti, podrazumeva promenu životnih navika (sedanteran posao), ishrane, smanjivanje prekomerne telesne mase i poboljšanje fizičke aktivnosti. Cilj istraživanja je da pokažemo uticaj povećane fizičke aktivnosti na smanjenje gojaznosti kod pacijenata sa neaktivnim (sedanternim) zanimanjem. Za potrebe ''Studije otklanjanja gojaznosti'', metodom anketnog upitnika ispitali smo 99 gojaznih ispitanika (BMI>25.0): 74 žene i 25 muškaraca. Na prvom pregledu 57.58% ispitanika je sa neaktivnim zanimanjem, od toga 27.28% je sa (BMI 25.0-29.9) i 19.09% sa (BMI 30.0-34.9). Lako fizičko zanimanje obavlja 39.38% od kojih je 9.09% sa (BMI 25.0-29.9) i 15.15% je sa gojaznošću 10. Na istom pregledu, slabu fizičku aktivnost imalo je 80.8%, od kojih je 44.44% anketiranih sa neaktivnim zanimanjem i 34.34% sa lakim fizičkim zanimanjem. Na petom kontrolnom pregledu od 57.58% ispitanika sa neaktivnim zanimanjem 9.09% je normalno uhranjeno (BMI<24.9), kojih na prvom pregledu nije bilo. 26.26% anketiranih je sa (BMI 25.0-29.9) i 16.16% anketiranih sa BMI ( 30.0-34.9 ). Na istom pregledu povećan je procenat 79.79% ispitanika sa dobrom fizičkom aktivnošću, od kojih je 43.43% sa neaktivnim zanimanjem a 35,35% sa lakim fizičkim zanimanjem. Zaključujemo da povećana fizička aktivnost smanjuje BMI kod ispitanika sa neaktivnim zanimanjem. Ključne reči : fizička aktivnost, gojaznost, neaktivno zanimanje e-mail: drzorkad@sezampro.yu 75. VAKCINACIJA PROTIV HEPATITISA B U SREDNJOJ MEDICINSKOJ ŠKOLI Marijana Genić, Mila Otašević, Radmila Kosić DOM ZDRAVLJA "ZVEZDARA", BEOGRAD UVOD: Hepatitis B je virusno, kontagiozno zapaljenje jetre, izazvano virusom hepatitisa B. To je mali DNK virus, veoma otporan u spoljašnjoj sredini. Virus se nalazi u krvi, sekretima i ekskretima bolesnih ili zdravih virusonoša. Posebnom riziku od oboljevanja, izloženi su zdravstveni radnici koji u vršenju svojih poslova dolaze u neposredni kontakt sa inficiranim licima. Zbog visokog rizika, Službenim glasnikom br.11 od februara 2006. godine članom 34, vakcinacija protiv hepatitisa B je postala obavezna za zdravstvene radnike. Sprovodi se davanjem tri doze vakcine po šemi: 0, 1, 6 meseci. CILJ RADA je da se pokaže pozitivna inicijativa Medicinske škole na Zvezdari u imunizaciji protiv hepatitisa B, još za vreme školovanja. MATERIJAL I METOD RADA: Protokol izvršene imunizacije treće i četvrte godine učenika srednje medicinske škole, školske 2007/08 godine. REZULTATI: Vakcinacijom je obuhvaćeno 588 učenika. Do sada su učenici primili dve doze vakcine u razmaku od mesec dana. Treća doza je planirana u maju 2008. godine. ZAKLJUČAK: U cilju sprečavanja teške profesionalne bolesti i svih posledica do koje ona može da dovede, neophodna je prevencija u vidu imunizacije, pre nego što zdravstveni radnici budu u visokom riziku izloženosti virusu hepatitisa B. Ključne reči: hepatitis B, imunizacija, zdravstveni radnici e-mail: otas@beotel.yu 76. VISOK KRVNI PRITISAK KOD ADOLESCENATA Zorica Vignjević DOM ZDRAVLJA"VRAČAR", BEOGRAD Hipertenzija je jedan od glavnih faktora rizika za nastanak kardiovaskularne, cerebrovaskularne i bubrežne bolesti koje su vodeći uzrok morbiditeta i mortaliteta u svetu i kod nas. Merenje tenzije je zato deo stalnog zdravstvenog nadzora. Analizirani su podaci 194 učenika četvrtog razreda srednje arhitektonske tehničke škole koji su dobijeni u toku redovnog kontrolnog pregleda. Vrednosti krvnog pritiska veće od 120/80mmHg su izmerene kod 27 dečaka 13,9% i kod 5 devojčica 2,57%. Gojaznost je prisutna kod 9 dečaka i 1 devojčice. Pušenje kao navika koja utiče na visinu krvnog pritiska je prisutno kod dva učenika. Sportom (vaterpolo, fudbal, košarka) se bavi 8 dečaka. Devojčice se ne bave sportom. U porodičnoj anamnezi su podaci pozitivni kod 3 učenika i jedne učenice. Dalja ispitivanja kod interniste obavilo je 8 učenika i jedna učenica. Savetovana je korekcija ishrane, povećana fizička aktivnost i redovno praćenje vrednosti krvnog pritiska. Kod jednog učenika je uvedena i medikamentozna terapija. Zadatak pedijatra je da prepozna decu i adolescente u riziku od hipertenzije da bi se blagovremeno započele preventivne mere. Na taj način bi se i smanjio morbiditet od hroničnih nezaraznih bolesti u odraslom dobu. e-mail: vladvig@beotel.net 77. ANALIZA ORGANIZACIONIH I LIČNIH FAKTORA ZADOVOLJSTVA POSLOM ZAPOSLENIH U ZZJZ "TIMOK" ZAJEČAR Miodrag Kostić (1), Srđan Žikić (2), Svetlana Žikić (3) (1)ZAVOD ZA ZA JAVNO ZDRAVLJE "TIMOK" ZAJEČAR, (2)FAKULTET ZA MENADŽMENT ZAJEČAR, MEGATREND UNIVERZITET, BEOGRAD, (3)ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR Zadovoljstvo poslom predstavlja jednu od najviše istraživanih tema u oblasti menažmenta ljudskih resursa. Razlog tome je svakako uvreženo verovanje da je zadovoljan radnik produktivan radnik i da se uspeh organizacije ne može postići sa nezadovoljnim radnicima. Svi fakori zadovoljstva poslom mogu se grupisati u dve kategorije: organizacioni i lični faktori zadovoljstva. Cilj našeg istraživanja je da se ispitaju ove dve kategorije faktora i analizira stepen zadovoljstva poslom zaposlenih u ZZJZ "Timok" Zaječar. Kao osnovni istrument istraživanja korišćen je anonimni anketni upitnik o zadovoljstvu poslom po metodologiji Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Upitnik sadrži 24 pitanja i jedinstven je za sve zdravstvene ustanove primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite. U istraživanju koje je sprovedeno tokom decembra 2008. godine, učestvovalo ukupno 104 radnika ZZJZ "Timok". Na osnovu obrađenih podataka možemo reći da se na nivou cele ustanove zadovoljstvo zaposlenih organizacionim i ličnim faktorima neznatno razlikuju. Niži skor kod organizacionih pokazatelja (3,036) u odnosu na lične (3,18) govori u prilog tome da ipak postoje razlike koje ukazuju na manje zadovoljstvo organizacionim faktorima koji predstavljaju osnovu organizacione strukture i menadžmenta u organizacijama. Najmanji skor od organizacionih faktora (2,79) odnosi se na zadovoljstvo međuljudskim odnosima a najveći skor (3,32) na zadovoljstvo radnim vremenom. Najmanji skor kod ličnih faktora zadovoljstva utvrdjen je kod mesečnih zarada (2,73) a najveći kod mogućnosti izbora sopstvenog načina rada (3,46). U odnosu na polnu strukuru utvrdili smo da je ženski pol manje zadovoljan organizacionim faktorima od muškog pola, dok je stepen zadovoljstva ličnim faktorima skoro izjednačen. Ključne reči: menadžment ljudskih resursa, zadovoljstvo poslom, organizacioni i lični faktori zadovoljstva poslom e-mail: npaunkovic@sezampro.yu 78. ENTERITIS SALMONELLOSA U OPŠTINI NEGOTIN Vojislava Stuparević, Srđan Bogicić, Ljubinka Cojkić, Mirjana Nedeljković ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN UVOD: Salmonelozni enteritisi predstavljaju akutna, infektivna, crevna oboljenja izazvana mnogobrojnim tipovima salmonela animalnog porekla koja su u stalnom porastu zbog sve veće industrijske prerade namirnica, masovne društvene ishrane, putovanja, turizma ali i loših higijenskih navika stanovništva. CILJ RADA: je da se prikažu učestalost bolesti i epidemiološke karakteristike kako bi se preduzele mere za njihovo sprečavanje i suzbijanje. MATERIJAL I METOD RADA: Korišćeni su podaci iz Knjige evidencije o zaraznim bolestima, prijave zaraznih bolesti, ankete i godišnji izveštaj epidemiološke službe koji su obrađeni analitičko-deskriptivnom epidemiološkom metodom po uzrastu, polu, sezonskoj i prostornoj distribuciji i po zanimanju obolelih. REZULTATI I DISKUSIJA: U analiziranom periodu od 2003-2007. godine u opštini Negotin je ukupno registrovano 26 obolelih od salmoneloznog enteritisa. Oboleli su registrovani od marta do oktobra sa nešto većom incidencijom u junu i julu. Po starosnoj strukturi najviše obolelih je bilo u uzrastu od 20 - 59 godina. Ženski pol je bio više zahvaćen. Bolest je bila više registrovana u ruralnoj sredini. Izvor zaraze su uglavnom bili oboleli i kliconoše a put prenošenja hrana i kontakt. Kod obolelih je u koprokulturi izolovana Salmonella enteritidis. U analiziranom periodu registrovana je jedna porodična epidemija. ZAKLJUČAK: Salmonelozni enteritisi se registruju kako u nerazvijenim tako i u razvijenim zemljama. Mere prevencije treba usmeriti na pronalaženju izvora zaraze, presecanju puteva prenošenja, lečenju obolelih i kliconoša, higijenizaciji sredine i na zdravstveno prosvećivanje stanovništva. Ključne reči:izvor zaraze, putevi prenošenja, epidemija, Salmonella enteritidis e-mail: zcnegotin@nadlanu.com 79. ZAVISNOST OD INTERNETA – NOVA BOLEST? Novak Praščević (1), Danilo Jokić(2) (1) DOM ZDRAVLJA – PODGORICA, (2) MEDICINSKI CENTAR MUP-A UVOD: Zavisnost od Interneta se može definisati kao pretjerano korišćenje Interneta koje narušava fizičko i/ili psihičko zdravlje i prouzrokuje poteškoće u socijalnom funkcionisanju. Ovaj se termin prevodi kao "Zavisnost od Interneta" ili "Internet zavisnost", a takođe je definisan i kao Patologycal Internet Usage (PIU), odnosno - "Patološka upotreba Interneta". Prvi put je upotrijebljen 1995. godine. Kriterijumi za postojanje zavisnosti od Interneta još uvijek ne postoje usaglašeni. Dr. Nathan A. Shapira, (UF College of Medicine) predlaže termin "Internetomanija" obzirom da ona smatra da se tu radi o poremećaju kontrole impulsa. Kategorije Internet zavisnosti:
ZAKLJUČAK: Dilema je, da li se uopšte može govoriti o zavisnosti u
psihološkom značenju te riječi, ili je intenzivno korišćenje interneta
samo jedan od specifičnih načina korišćenja ovog medija, nastao u
interakciji sa određenim tipom ličnosti. Kod "tehnološke" zavisnosti ne
stvara se fiziološka zavisnost, već samo psihološka. U DSM - IV
zavisnost od Interneta nije opisana kao dijagnostička kategorija. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
