|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXVII Timočki medicinski dani - Zaječar, 22-24. maj 2008.
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
81. ZNAČAJ PREVENTIVNIH MERA U SPREČAVANJU ŠIRENJA
EPIDEMIJE ZARAZNE ŽUTICE Svetlana Čanković, Vasa Petrović DOM ZDRAVLJA INĐIJA Zdravstvena kultura u mnogome određuje stanje zdravlja jednog naroda. Osnovni vid zdravstvene kulture je svakodnevno sprovođenje lične higijene a u slučaju pojave epidemije zarazne žutice, pranje ruku postaje imperativ. Cilj rada je da pokaže kako se organizovanim preventivnim akcijama doma zdravlja Inđije i opštinske uprave sprečilo dalje širenje Hepatitisa A. Epidemija hepatitisa A u opštini Inđija je počela 25. 08. 2007. godine, broj obolelih je bio 24 a zadnje prijavljeni je bio 04. 09. 2007 godine. Bolest se širila direktnim kontaktom, tj. prljavim rukama. Početak školske godine je bio faktor koji je pretio da raširi epidemiju. U domu zdravlja je štampano 8000 agitki sa uputstvom pravilnog pranja ruku, koji su podeljeni učenicima 10 osnovnih, 3 srednje škole i deci u vrtiću uz potpis učenika ili roditelja. Doktori školskog dispanzera su održali 15 predavanja po školama o prevenciji zarazne žutice. Opštinska uprava je odobrila značajna sredstva i u roku od tri nedelje u svim školama uvela protočnu toplu vodu (mišljenja smo da smo jedina opština u Srbiji koja ima toplu vodu u svim školama), omogućila dezinfekciju ruku, papirne ubruse a negde i fenomate. Škole su uvele dežurne profesore koji su nadgledali pranje ruku na odmorima. Pojačan je higijenski nadzor nad ispravnošću vode a sanitarna inspekcija je pojačala nadzor nad ugostiteljskim objektima, naročito u blizini škola. Sredstva javnog informisanja putem spotova i raznih gostovanja doprinosili su akciji prevencije. Umesto zaključka možemo reči da je epidemija zaključena 28. 12. 2007. godine bez i jednog novog slučaja. Organizovani rad na prevenciji nema alternativu. e-mail: doctors@ptt.yu 82. SAOBRAĆAJNI TRAUMATIZAM NA TERITORIJI KOJU POKRIVA HMP Z.C. ŠABAC OD 01.07.2006-31.12.2006. Dragan Čavić, Goran Maletić, Milorad Mićić, Sanja Nikolić OPŠTA BOLNICA, ŠABAC; DOM ZDRAVLJA ŠABAC, HITNA POMOĆ UVOD: U razvoju savremenog društva, saobraćaj zauzima sve značajniju ulogu. Ali, pored pozitivnog dejstva na evolutivni razvoj čoveka, saobraćaj predstavlja sve značajniji faktor narušavanja ljudskog zdravlja, pre svega svojim obimom ali i dinamičnošću. Zato smo pokušali da na primeru relativno male populacije dođemo do nekih zakonitosti, koje bi druge sredine mogle da uporede sa svojim iskustvima, i da na osnovu zajedničkih zaključaka delujemo na očuvanje i poboljšanje zdravlja na nacionalnom nivou. CILJ RADA: je da se prikaže učestalost saobraćajnih nesreća na teritoriji koju pokriva Hitna pomoć Z.C."Dr. Laza K. Lazarević", kada se one najčešće dešavaju (po mesecima, u koje doba dana), koje su najčešće povrede, koliko su teške, gde se najčešće pacijenti upućuju (prosečno sa koliko uputa) i ko su najvise ugrožene kategorije (po polu, po godinama). MATERIJAL I METODOLOGIJA: U ovom istraživanju korišćeni su protokoli lekara za tuče i saobraćajne nesreće u hitnoj pomoći. Upotrebljeni su analitički i deskriptivni metod. REZULTAT I DISKUSIJA: U posmatranom periodu bilo je 476 povređenih, od čega je 258 (54,2%) iz saobraćajnih nesreća, a 218 iz tuča (45.8%). Uglavnom su to bili muškarci - 170 (65.89%) a 87 su bile žene (33.72%) dok za jedno lice identitet nije utvrđen. Najveći broj povreda se dešava u I smeni, u ranim jutarnjim časovima (115-44,57%), nešto manje u II smeni (85-32,95%), a najmanje u III (68-26,36%). Za 40 povređenih (15,5%) nema podataka o vremenu kada je nastala povreda. Zapazili smo da je najugroženija grupa od 20-29 god. (32,56% povređenih), a zatim nešto manje grupe od 30-39 i 40-49 god (14,34 i 13,95%). Po mesecima, uočljiv je porast u oktobru ( 52-20,15%), nešto manje u decembru (46), avgustu (44), julu (42), a najmanje u septembru (38) i novembru (35). Najčešće su povređeni bili vozači (60-23,26%), a mnogo manje ostali učesnici u saobraćaju: suvozači (29), biciklisti (27), pešaci i putnici u automobilu (po 23 slucaja), motociklisti (15) i imali smo 2 povredena suvozača na motoru. Na žalost, bilo je 6 smrtnih slučajeva, a karakteristično je da su 4 bila u poslednjoj dekadi oktobra, a 2 u prvoj polovini novembra. Ukupno je napisano 363 uputa (skoro 1,5 po pacijentu) a najviše za ortopediju (113), hirurgiju (110), neurologiju (74) i ORL i MFH (54). ZAKLJUČAK: Vidimo da su daleko česće povređeni muskarci, i to u uzrastu od 20-29 god. To su uglavnom vozači, povređeni u ranim jutarnjim časovima, koji su najviše zbrinuti od strane ortopeda i hirurga. Još jednom se pokazalo da su saobraćajne nesreće značajan faktor koji utiče na narušavanje zdravlja naše populacije, vrlo često sa tragičnim posledicama. Zato bi trebalo pripremiti strategije na nacionalnom nivou, sa ciljem povećanja saobraćajne kulture populacije, ali i postaviti nove algoritme postupaka medicinskih službi pri prijemu ovakvih pacijenata. e-mail: cava@beotel.yu 83. TIMSKI RAD U STOMATOLOŠKOJ ORDINACIJI Vesna Petković, Petrija Bonović, Višica Vukadinović, Rade Milosavljević, Slobodan Stojanović STOMATOLOŠKA ORDINACIJA "PROTETIKDENT", ZAJEČAR Stomatološka protetika je tercijerna prevencija u okviru stomatološke prevencije. U eri ekspanzije novih materijala, aparata i otvaranja privatnih ordinacija postavlja se pitanje da li stomatolog može, što bi morao, da poseduje i prati znanja i novine i primenjuje iz opšte stomatologije što podrazumeva iz oralne hirurgije, parodontologije, endodoncije, dečije i preventivne stomatologije i protetike. Cilj je bio da se prikaže timski rad protetičara, zubnotehničke laboratorije, endodonta, oralnog hirurga i ortodonta. Zaključak: Alternativa tome da jedan stomatolog može sve je multidisciplinarni tim koji kompetentno može da odlučuje o svakom pojedinom slučaju. e-mail: miljanx@verat.net 84. POLIVASKULARNA BOLEST Dragana Ilić Videnović ZAVOD ZA SPECIJALIZOVANU REHABILITACIJU "GAMZIGRAD", GAMZIGRADSKA BANJA UVOD: Polivaskularna bolest PVB je sve češći uzrok hospitalizacije zbog posledica koje ostavlja na vitalnim organima. PVB podrazumeva postojanje obliterantnih aterosklerotičnih promenana većem broju arterijskih sistema - koronarnim arterijama, perifernim arterijama donjih ekstremiteta i karotidnim arterijama. Udružena karotidna i koronarna bolest nisu retke. Smatra se da od svih bolesnika sa dokazanom značajnom karotidnom arterijskom bolešću 80 % ima prisutnu i koronarnu bolest, 50 % ima značajnu, a 33 % kritičnu koronarnu bolest. Od svih bolesnika koji imaju dokazanu koronarnu bolest 4 do 16% ima značajne aterosklerotske lezije na ekstrakranijalnom segmentu karotidnih krvnih sudova. Koronarna bolest je uzrok najčešćeg morbiditeta i mortaliteta - 50%, dok je ishemijska cerebrovaskularna bolest trenutno treći uzrok mortaliteta - 15 %. PVB bila je češća kod dijabetičara i starijih bolesnika kod kojih su ishemije često asimptomatske i teško se otkrivaju. CILJ: Prikazati zastupljenost PVB kod primljenih pacijenata u Specijalnu bolnicu kao i prepoznavanje prvih manifestacija PVB. METODOLOGIJA: Odabrano je 90 pacijenata posle jednogodišnjeg praćenja pojave PVB Svim pacijentima rađena je laboratorija, ergo test, holter EKGa, holter pritiska, eho srca iz otpusnih listi i izveštaja, kolor dopler. REZULTATI: U 80% (72 bolesnika) slučajeva prva manifestacija PVB bila je koronarna bolest, od tog broja 43,3% (31 bolesnik) imalo je NAP, 23,3% (17 bolesnika) imalo je SAP 33,3% (24 bolesnika) već je prebolelo IM. U 20% (18 bolesnika) registrovana je karotidna arteriska bolest ili POAB kao prva promena u nastajanju PVB. Pacijenti su imali značajno veće vrednosti holesterola, loš odnos HDL i LDL holesterola, pušenje i hipertenziju čak 44 % bolesnika. ZAKLJUČAK: Blagovremenim prepoznavanjem ishemija koje su često asimptomatske, praćenje indexa aterogenosti, parametara oksidacionog stresa, proinflamatornih citokina CRP, fibrinogena koji povezuju inflamaciju i trombozu, boljom kontrolom dijabeta, HBA1 c < 7 %, smanjenjem insulinske rezistencije, BMI < 25, praćenjem odnosa CA i P i parathormona zaustavila bi se progresija ubrzane ateroskleroze i izbegle teške i brojne intervencije na arterijama a time i invalidnost i mortalitet. e-mail: gamzavod@verat.net 85. ARTIKULATORI I NJIHOVA PRIMENA U STOMATOLOŠKOJ PRAKSI Zaviša Smiljanić, Stefan Smiljanić, Marina Cvetić PRIVATNA STOMATOLOŠKA ORDINACIJA "STAD-DENTAL", NEGOTIN UVOD: Artikulatori su mehaničke naprave sa inkorporiranim veštačkim temporomandibularnim zglobom koji omogućuje orijentaciju modela na način koji simulira različite položaje i pokrete mandibule. Složene kretnje u TMZ mogu se registrovati, reprodukovati i analizirati u artikulatoru. CILJ: Korišćenje artikulatora u protetskoj rehabilitaciji pacijenata. METOD I MATERIJAL: Protetsko zbrinjavanje pacijenata zahteva poštovanje protokolarnih radnji od kojih je upotreba artikulatora nezaobilazna. Anamneza, pregled, preliminarni otisak (alginati), izlivanje modela (tvrdi gips) izrada zagrižajnih šablona, određivanje međuviličnih odnosa, prenos u artikulator i analiza modela za studije je osnova pri izradi svih protetskih nadoknada. DISKUSIJA: Osnovna namena artikulatora je da fiksira modele vilica u određenom odnosu i obezbedi kontrolisanje kretnji tih modela tako da se dijagnostičke i rekonstruktivne procedure mogu izvesti van usta pacijenta. Veoma je važno da artikulator što preciznije reprodukuje kontaktne odnose okluzalnih površina gornjih i dinjih zuba u centralnom položaju donje vilice i pri njenim ekscentričnim kretnjama, kako bi okluzalni reljef zubnih nadoknada bio oformljen u uslovima koji verno imitiraju prirodne. ZAKLJUČAK: Analiza prirodne i veštačke okluzije najlakše se obavlja u artikulatoru, koji omogućuje dobru vizuelizaciju odnosa zubnih nizova u tri prostorne ravni u uslovima suvog radnog polja. Artikulator je neophodan pri planiranju svih korektivnih i restaurativnih intervencija na prirodnim zubima, u izradi fiksnih i mobilnih zubnih nadoknada i njihovom završnom korigovanju ili modifikovanju. e-mail: stad_dental@yahoo.com 86. PRIMARNA CILIJARNA DISKINEZIJA – PRIKAZ SLUČAJA Dragan Ilić, Emilija Basarić, Marija Rajković – Radivojević, Maja Popović ZDRAVSTVENI CENTAR "SVETI LUKA" SMEDEREVO Primarna cilijarna diskinezija je genetski uslovljena bolest sa poremećajem u građi cilija.Prenosi se autozomnorecesivnim putem, s učestalošću od 1:15000. Zbog nedostatka ATP – aze cilije su izgubile svoju normalnu pokretljivost. Hronični rinitisi, sinuzitisi i otitisi, koji se javljaju u ovom poremećaju objašnjavaju se odsustvom cilijarnog klirensa u nazalnoj sluzokoži, Eustahijevoj tubi, srednjem uhu i sinusnim šupljinama, a udruženost ove anomalije sa situs viscerum inversusom se tumači disfunkcijom cilija u embrionalnom periodu kada je njihova aktivnost neophodna za menjanje položaja i rotaciju gastrointestinalne cevi. Pacijent K. I. izbeglica sa Kosova, uzrasta 14 godina, javio se lekaru u Smederevu, marta 2007. godine zbog pojačane nazalne sekrecije. Dobro uzetom anamnezom ustanovljeno je da dete od prve godine života ima skoro stalno pojačan serozan sekret iz nosa. Ultrazvučnim pregledom abdomena, kao usputni nalaz, uočen je kompletni situs inversus. Posle ovih podataka pedijatar je posumnjao da se radi o sindromu "nepokretnih cilija" te je uputio dete u "Institut za majku i dete" gde je elektronskom mikroskopijom potvrđena radna dijagnoza. e-mail: buca.b@nadlanu.com 87. REZISTENTNA HIPERTENZIJA OSTAJE IZAZOV ZA KLINIČKU PRAKSU - PRIKAZ PREPORUKA SA FOKUSOM NA EHOKARDIOGRAFSKI ASPEKT HIPERTROFIJE MIOKARDA Dušan Bastać(1), Zoran Joksimović(2), Igor Đorđijoski(1) (1) INTERNISTIČKA ORDINACIJA "DR BASTAĆ", ZAJEČAR, (2) INTERNISTIČKA ORDINACIJA "JOKSIMOVIĆ", BOR UVOD: Rezistentna hipertenzija je nije redak klinički problem i preporuke za tretman ostaju na empiriji, zbog nedostatka kontrolisanih studija o dejstvu kombinacija većeg broja lekova na regresiju hipertrofije miokarda i poboljšanja dijastolne funkcije. CILJ RADA: Analiza ehokardiografskih parametara hipertrofije leve komore u bolesnika sa rezistentnom i pseudorezistentnom hipertenzijom i stepen regresije hipertrofije miokarda, te korelacija sa dijastolnim parametrima tkivnog doplera. METODE: ispitivano je 33 bolesnika rutinskim metodama i ehokardiografijom u jednodimenzijskoj, dvodimenzijskoj, te tehnici pulsnog i tkivnog doplera, na početku i posle prosečno 7,2 vizite. REZULTATI RADA: Indeks mase miokarda je od srednje vrednosti 162 g/m2 statistički visoko značajno smanjen na 136 (p<0,001), ali u individualnoj distribuciji u 7 bolesnika (21%) nije došlo do značajne regresije hipertrofije. Odnos rane brzine dijastolnog transmitralnog protoka i brzine mitralnog anulusa (Em/Ea) je od 9,1 smanjen na 6,3 (p<0,01) što implikuje poboljšanje dijastolne funkcije leve komore. Indeks mase miokarda najbolje korelira sa dijastolnim pritiskom (r=0.55) i odnosom Em/Ea(r=0,35). ZAKLJUČAK: intenzivni tretman bolesnika sa rezistentnom hipertenzijom dovodi do regresije hipertrofije leve komore i smanjenja dijastolne disfunkcije u većini bolesnika. e-mail: bastad@ptt.yu 88. DOPRINOS ERITROPOETINA U SMANJENJU UPOTREBE ALOGENE KRVI KOD BOLESNIKA NA HEMODIJALIZI Biljana Paraskijević(1), Biljana Todorović-Kazimirović(1), Vesna Vasić-Jovanović(2) ZDRAVSTVENI CENTAR NEGOTIN, (1)SLUŽBA ZA TRANSFUZIJU KRVI, (2)CENTAR ZA HEMODIJALIZU UVOD: Anemija kod bolesnika sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom je redovna pojava. Etiopatogeneza anemije je višestruka: niska proizvodnja eritropoetina (Epo), inhibicija kostne srži uremijskim toksinima, skraćen vek eritrocita, sklonost krvarenjima i deficit gvožđa i folne kiseline. Korekcija anemije kod bolesnika na hemodijalizi vrši se preparatima eritrocita i primenom rekombinantnog eritropoetina (rHuEPO). CILJ RADA: Cilj ovog rada je prikaz efekata primene rekombinantnog eritropoetina u lečenju bolesnika na hemodijalizi i doprinos ovog lečenja u smanjenju upotrebe alogene krvi. MATERIJAL I METODE: Retrospektivnom metodom analizirali smo primenu deplazmatisane krvi kod bolesnika koji su na programu hronične hemodijalize u ZC Negotin u 2 perioda. Prvi period – (2001-2005.) u kome je korekcija anemije vršena samo transfuzijama deplazmatisane krvi. Drugi period – (2006./2007.) u kome je uvedena redovna primena rHuEPO u dozi od 3X20-40 U/kgTT nedeljno, kod bolesnika sa zadovoljavajućom koncentracijom feritina i serumskog gvožđa. Analizirali smo prosečnu vrednost hemoglobina (Hb) u ova 2 perioda. Broj bolesnika koji se nalazio na programu hronične hemodijalize kretao se od 20-30. REZULTATI: Prosečna godišnja potrošnja deplazmatisane krvi u prvom periodu, bez primene rHuEPO, iznosila je 200 jedinica, odnosno prosečno oko 8 jedinica po bolesniku. U drugom periodu, kada je osim deplazmatisane krvi primenjen i rHuEPO, bolesnicima na hemodijalizi izdato je u 2006. godini 70 jedinica deplazmatisane krvi, što prosečno po bolesniku iznosi oko 3 jedinice, dok je u 2007. godini izdato samo 15 jedinica deplazmatisane krvi, tj. prosečno 0,7 jedinica po bolesniku. Prosečna vrednost Hb u prvom periodu iznosila je 80 g/L, a u drugom periodu 95 g/L. ZAKLJUČAK: Uvođenje rHuEPO u redovno lečenje anemije kod bolesnika na hemodijalizi doprinelo je značajnom smanjenju upotrebe deplazmatisane krvi i povećanju nivoa hemoglobina. Na ovaj način smanjen je rizik koji sobom nosi upotreba alogene krvi i poboljšan je kvalitet života kod bolesnika na hemodijalizi. e-mail: binpa@nadlanu.com 89. KLIPPEL-FEILOV SINDROM-PRIKAZ SLUČAJA Bojana Cokić ZDRAVSTVENI CENTAR ZAJEČAR, DEČIJE ODELJENJE UVOD: Klippel-Feilov sindrom je kongenitalna anomalija koja se karakteriše kratkim vratom i ograničenim pokretima vrata. Uz Klippel-Feilov sindrom se često nalaze i anomalije drugih organskih sistema. Nasleđivanje je dominantno a defektan gen se nalazi na dugom kraku hromozoma 8, lokus 22.2. Incidenca je 1:40 000-42 000. Kauzalno lečenje nije moguće. Propratne, skrivene anomalije mogu biti važnije od deformiteta vrata. CILJ RADA: Prikazati slučaj Klippel-Feilovog sindroma u jedanaestogodišnje devojčice sa sa udruženim anomalijama. PRIKAZ SLUČAJA: Devojčica uzrasta od 10 godina i 10/12 meseci. Tm-37 kg (P25-50), Tv-145 cm (P25), Og-52 (P25). Izražen hipertelorizam. Na gornjoj usni ožiljak nakon operacije rascepa usne i nepca levo. Desni nepravilne konfiguracije, zubi kariozni, nepravilnog rasporeda. Vrat kratak sa pterigijumom. Izražena skolioza. Visoki položaj lopatica. Ostali nalaz odgovara uzrastu. LABORATORIJA: Ultrazvuk abdomena prikazuje ageneziju desnog bubrega. IVP - desni bubreg se ne prikazuje, levi bubreg kompenzatorno uvećan. IZ LIČNE ANAMNEZE - drugo dete iz druge, kontrolisane trudnoće. Rođena kao eutrofično novorođenče. Na rođenju rascep usne i nepca levo i kratak vrat. Sa 6 meseci izvršena korektivna operacija u tercijarnoj ustanovi. Tada je postavljena dijagnoza Klippel-feilov sindrom. Od tada devojčica nije ispitivana. Sa nepunih 11 godina u toku infekcije donjih disajnih puteva predloženo dopunsko ispitivanje. DISKUSIJA: Naš slučaj sa Klippel-feilovim sindromom ima evidentne skeletne deformitete sa udruženim anomalijama. Sa 6 meseci je izvršena korektivna operacija usne i nepca, dijagnostikovana agenezija desnog bubrega. Upućena u tercijarnu ustanovu radi daljeg ispitivanja funkcije levog bubrega. ZAKLJUČAK: U svakog deteta sa Klippel-feilovim sindromom neophodno je dalje ispitivanje i otkrivanje propratnih, skrivenih anomalija koje mogu biti važnije od deformiteta vrata. e-mail: boca56@ptt.yu 90. OTOGENE KOMPLIKACIJE AKUTNIH OTITISA U DEČIJEM UZRASTU - PRINCIPI DIJAGNOSTIKOVANJA I LEČENJA Vesna Stojanović Kamberović(1),Goran Bjelogrlić(2) (1)DOM ZDRAVLJA "ZVEZDARA",BEOGRAD; (2)INSTITUT ZA ORL I MFH, KCS UVOD: Incidenca komplikacija akutnih otitisa (OMA) je značajno niža u postantibiotskoj eri i čini ≤0,4% svih intrakranijlnih komplikacija. Pretežno su intratimpanalne, ređe endokranijumske. CILJ RADA: značaj pravilnog dijagnostičko - terapijskog tretmana OMA kao prevencije i rano prepoznavanje komplikacija uz njihovo adekvatno rešavanje. METOD: Analitička studija, tokom 2006 – 2007. godine, obuhvatila je 58 pacijenata sa komplikacijama OMA postavljenim na osnovu, anamneze, kliničkog ORL pregleda, funkcionalne dijagnostike, CT temporalne kosti, NMR mozga, lumbalne punkcije, laboratorijskih i bakterioloških analiza. REZULTATI: Od 58 pacijenata uzrasta od 2-10 godina, 67,24% je bilo ≤5 godina. Intratemporalne komplikacije su bile u 99,82%, a mastoiditis kao najčešća komplikacija je bio kod 43 pacijenata (74,13%), u 51,72% bez koštanih destrukcija, a u 22,41% sa koštanim destrukcijama. Labirintitis, serozne forme bio je kod 1 pacijenta, pareza i/ili paraliza facijalnog nerva kod 7 pacijenata, a subperiostalni absces u 6,89%. Meningitis, kao endokranijumska komplikacija je bio kod 3 pacijenata (5,17%.) dok abscesa mozga nije bilo. Svi pacijenti su lečeni medikamentozno, antibioticima, a hirurški je lečeno 16 pacijenata sa intratemporalnim komplikacijama, mastoidektomijom: 4 pacijenata sa subperiostalnim abscesom, 2 pacijenta sa paralizom facijalnog nerva i 10 pacijenata, dečijeg uzrasta sa CT znacima koštane destrukcije mastoid. Miringotomijom sa implantacijom aeracionih cevčica lečeno je 2 pacijenta sa meningitisom. ZAKLJUČAK: Komplikacije OMA, niske incidence mortaliteta, zahtevaju pridržavanje principa dijagnostikovanja i lečenja akutnih otitisa, kao značajnog uzroka morbiditeta dečijeg uzrasta. Ključne reči: komplikacije OMA, deca, dijagnoza, terapija e mail: vesnanbgd@yahoo.com , igormina@vektor.net |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [
Home ] [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
