|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXX Timočki medicinski dani
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Spisak radova |
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
9. Značaj acanthosis nigricans u gojazne dece Snežana Lešović Specijalna bolnica "Čigota" Zlatibor UVOD: Akantoza (AN) je kožna lezija koja se karakteriše hiperpigmentacijom i hiperkeratozom na pregibnim površinama, a praćena je neravnom i naboranom kožom. Patološke promjene prisutne su u epidermisu a odlikuje ih papilomatoza, hiperkeratoza i povećani broj melanocita. Akantoza se nalazi u kliničkim stanjima udruženim sa smanjenim djelovanjem inzulina na ćelijskom nivou, uzrokovano genskim defektom, inzulinskom rezistencijom indukovanom antireceptornim antitelima najčešće, ali i patogenetski slabije objašnjenim stanjima inzulinske rezistencije prisutne u gojaznih. CILJ: Cilj ovog istraživanja je da se utvrde razlike u kliničkim i laboratorijskim parametrima u gojazne dece sa i bez prisutne akantoze. METODE: Analizirano je 56 gojaznih adolescenata (15,3 godina) učesnika Programa "Čigotica". Trajanje gojaznosti, indeks telesne mase (ITM), ITM-z skor, porođajna telesna masa, ITM roditelja, lipidogram, glikemija i insulin našte i posle opterećenja analizirani su kod 37 gojaznih adolescenata sa AN i 19 gojaznih adolescenata bez AN. REZULTATI: Grupa sa AN je imala veći ITM (35,2±61 sa AN vs 29,4±3,8 bez AN p<0001) i težinu za visinu (164±247 vs 148±14,8; p<0001) u odnosu na gojazne adolescente bez akantoze. Nema signifikantne razlike u porođajnoj telesnoj masi, ITM roditelja i vrednostima krvnog pritiska obe grupe. Adolescenti sa AN su imali veći glikemiju našte (5,9 vs 5,1 p<0,001), insulinemiju nakon opterećenja 75,4 vs 49,3;p<001) i HOMA-IR (4.0±21 vs 2,2±1,6; p<0,001) u odnosu na gojazne adolescente bez AN. Nivoi holesterola, HDL i LDL holesterola i triglicerida su slični u obe grupe. ZAKLJUČAK: Gojazna deca sa akantozom imaju veći nivo insulina i HOMA-IR. Akantoza nigrikans je važan prediktor insulinske rezistencije u gojaznih adolescenata. e-mail: lsnez@eunet.rs 10. Ispitivanje uporedne biološke raspoloživosti dva farmaceutska oblika cilazaprila kod zdravih dobrovoljaca V. Kilibarda, S. Đorđević, Ž. Vučinić, S. Vučinić, J. Jović-Stošić Vojnomedicinska akademija, Beograd Prevođenje bolesnika sa jednog na drugi farmaceutski oblik istog leka može u pojedinim slučajevima rezultirati promenjenim terapijskim efektom. Da bi se smanjio rizik od ovakvih posledica, neophodno je izvršiti farmakokinetička ispitivanja novog preparata kako u preregistracionom, tako i nakon puštanja leka u promet. Cilj ovog ispitivanja bio je da se uporedi biološka raspoloživost tableta cilazaprila, leka iz grupe inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima, posle jednokratne primene. Materijal i metode: Izvršeno je randomizovano i unakrsno ispitivanje u dve grupe. Uzorci plazme uzimani su pre davanja leka, a zatim u definisanim vremenskim tačkama tokom 24 sata. Prospektivna studija obuhvatila je 12 zdravih dobrovoljaca oba pola u cilju ispitivanja farmakokinetike i relativne biološke raspoloživosti cilazaprila primenjenog u dva farmaceutska oblika, koje proizvode različiti proizvođači. Dobrovoljcima je davana jednokratna doza od 2,5 mg cilazaprila u obliku standardnih tableta. Određivanje koncentracije cilazaprila vršeno je primenom visoko efikasne tečne hromatografije sa ultra-ljubičastom detekcijom (HPLC-UV). Model-nezavisni (neprostorni) farmakokinetički pristup korišćen je za analizu podataka o koncentracijama cilazaprila i metabolita cilazaprilata u plazmi dobrovoljaca i izračunavanje relevantnih farmakokinetičkih parametara koji definišu biološku raspoloživost lekova. Za statističku analizu farmakokinetičkih parametara korišćene su: analiza varijanse, "power" analiza, 90% intervali poverenja u dvostruki, jednostrani t-test. Rezultati: Podnošljivost oba ispitivana farmaceutska oblika cilazaprila bila je veoma dobra. Tokom ispitivanja nisu prijavljivani, niti objektivizovani od strane kliničkog lekara neželjeni efekti cilazaprila. Posle ingestije po 2,5 mg preparata koji sadrže cilazapril, zapažena je relativno brza apsorpcija leka. Maksimalne koncentracije cilazaprila u plazmi postignute su između 60 i 90 minuta. i iznosile su 63,13 ng/mL i 58,87 ng/mL respektivno za dve formulacije. Nakon toga sadržaj cilazaprila u plazmi se u obe grupe ispitanika smanjivao približno istom brzinom i prosečno poluvreme eliminacije iznosilo je 3 h. Nakon 24 h nije bilo moguće detektovati cilazapril u plazmi. Kritična vrednost odnosa geometrijskih sredina niza logaritamski transformisanih vrednosti površina ispod krive za cilazapril iznosila je 1,031, a odgovarajući 90% interval poverenja kretao se u rasponu od 0,999 do 1,071. Maksimalne koncentracije metabolita cilazaprilata u plazmi dobrovoljaca postignute su nakon 1,5 odn. 2 h i iznosile su 119,66 ng/mL i 101,13 ng/mL respektivno. Kritična vrednost odnosa geometrijskih sredina niza logaritamski transformisanih vrednosti površina ispod krive za cilazaprilat iznosila je 1,062, a odgovarajući 90% interval poverenja kretao se u rasponu od 1,002 do 1,136. Zaključak: Dobijene krive promene koncentracija cilazaprila u funkciji vremena bile su saglasne sa kinetičkim ponašanjem leka opisanim u literaturi. Analiza je pokazala da među ispitivanim lekovima ne postoje razlike u ukupnoj količini cilazaprila i cilazaprilata oslobođenih tokom perioda praćenja. Takođe, 90% interval poverenja za relativne razlike logaritamski transformisanih vrednosti površina ispod krive cilazaprila apsorbovanog iz tableta je bio u opsegu od 80 do 125%, koji je prihvaćen od strane Agencije za hranu i lekove SAD. Može se zaključiti da su dve ispitivane formulacije cilazaprilata biološki ekvivalentne i da se ne očekuju promene u terapijskoj efikasnosti tokom prevođenja bolesnika sa jednog na drugi farmaceutski oblik cilazaprila. e-mail: ivezicnela@yahoo.com 11. Loop rekorder u dijagnostici nejasnih sinkopa - naša prva iskustva Vladimir Mitov, Aleksandar Jolić Zdravstveni centar Zaječar, Odeljenje za kardiovaskularne bolesti, Pejsmejker centar Cilj rada je prikaz naših prvih iskustava u korišćenju Loop rekordera u dijagnostici nejasnih sinkopa. Materijal i metodologija: Prikazana su dva pacijenta sa implantiranim loop rekorderom i nejasnim sinkopama (dva Holtera EKG-a negativna, neurološki nalaz uredan, normalan EEG zapis). Pacijenti su se javljali na redovne elektronske kontrole zapisa Loop rekordera, nakon pojava sinkope, ili na 3 meseca, u slučaju da nisu imali tegobe. Rezultati: Prvi pacijent je ženskog pola, stara 48 god. Loop rekorder je implantiran 18.12.2009. zbog nejasne sinkope. Na kontroli loop rekordera registovana je epizoda asistolije u trajanju od 5,8 sec 23.4.2010. god i 3,1sec. 11.5.2010. god, što je predstavljalo indikaciju za implantaciju DDDR pejsmejkera. Drugi bolesnik je ženskog pola, stara 72 god. Loop rekorder je implantiran 26.11.2010. god. A na kontroli 22.2.2011. god., na zapisu Loop rekordera registrovana je epizoida asistolije trajanja do 3,6 sec. Bolesnici je implantiran VVIR pejsmejker. Zaključak: Loop rekorder predstavlja veoma koristan dijagnostički uređaj za otkrivanje nejasnih sinkopa. Posebno je koristan u slučajevima kada se tegobe javljaju jednom u više nedelja ili meseci, a 24 Holter EKG monitoringom nismo u mogućnosti da dijagnostikujemo poremećaj sprovodljivosti. Ključne reči: Loop recorder, sinkopa, pejsmejker e-mail: mitov@ptt.rs 12. Prediktori veličine infarkta miokarda sa st elevacijom lečenih primarnom koronarnom interevencijom Voin Brković Zdravstveni centar Negotin, Interno odeljenje Cilj rada je da utvrdi značajne prediktore veličine infarkta miokarda sa ST elevacijom lečenih primarnom koronarnom interevencijom; veličina infarkta je procenjivana pomoću vrednosti ejekcione frakcije i indeksa pokretljivosti zida leve komore. Metode Ova studija opservacionog karaktera obuhvatila je 214 sukcesivnih bolesnika sa akutnim infarktom miokarda sa elevacijom ST segmenta (STEMI) lečenih primarnom koronarnom interevencijom (PCI) u salama za kateterizaciju KC Srbije. Iz dostupne medicinske dokumentacije prikupljeni su podaci o ejekcionoj frakciji leve komore, end-sistolnoj i end-dijastolnoj dimenziji leve komore kao i njenoj segmentnoj kinetici, kao i podaci o maksimalnoj aktivnosti kreatin kinaze (CK) u serumu ispitivanih bolesnika tokom hospitalizacije. Sve vrednosti numeričkih obeležja posmatranja izražene su kao aritmetička sredina ± standardna devijacija. U statističkoj analizi korišćene su metode deskriptivne statistike, Studentov t-test, χ² test, univarijatna i multivarijatna linearna regresiona analiza. Normalnost raspodele numeričkih obeležja posmatranja proveravana je Kolmogorov-Smirnov-ljevim testom. U slučaju narušenja normalnosti raspodele, za ocenu intervala poverenja regresionih koeficijenata korišćena je Bootstrapping metoda . Nivo značajnosti za odbacivanje nulte hipoteze definisan je kao p<0,05. Zbog višestrukih izračunavanja regresionih koeficijenata za brojne prediktore u univarijatnoj regresionoj analizi, nivo značajnosti postavljen je na osnovu Bonferroni-jeve korekcije. Svi statistički proračuni rađeni su u softverskom paketu SPSS/PASW 18.0. Rezultati: U ispitivanoj populaciji bilo je 169 muškarca (79%), dok je prosečna starost ispitanika iznosila 58±13 godina. U univarijatnoj linearnoj regresionoj analizi, značajni prediktori ejekcione frakcije su: prethodni infarkt miokarda (p<0.001), infarkt miokarda u slivu leve koronarne arterije (p<0.001) i maksimalne aktivnost kreatin kinaze (CK) (p=0.001). Pomenuti prediktori su ostali značajni i kao nezavisni prediktori ejekcione frakcije leve srčane komore. Zbog primene Bonferronijeve korekcije nivoa značajnosti, prediktori poput: pušenje (p=0.03), vreme od prvog medicinskog kontakta do inflacije balona (p=0.02) i TIMI protok nakon PCI (p=0.05) su ostali bez statističke značajnosti. U univarijatnoj linearnoj regresionoj analizi, značajni prediktori indeksa pokretljivosti leve komore (WMSI) su takođe: prethodni infarkt miokarda (p=0.001), infarkt miokarda u slivu leve koronarne arterije (p=0.001) i maksimalne aktivnosti kreatin kinaze (p=0.001), dok su zbog Bonferronijeve korekcije bez statisticke znacajnosti ostali: hipertenzija (p=0.037), ukupno vreme trajanja ishemije (p=0.019), vreme od prvog medicinskog kontakta do inflacije balona (0.020), TIMI protok posle PCI (p=0.030). Ovi prediktori su ostali statistički značajni i kao nezavisni faktori. Zaključak: Od brojnijh prediktora veličine infarkta leve komore, statističku značajnost su pokazali: prethodni infarkt miokarda, infarkt miokarda u slivu leve koronarne arterij i maksimalne aktivnost kreatin kinaze. e-mail: voin.brkovic@gmail.com 13. Razlike između muškaraca i žena postoje i u kvalitetu života i preživljavanju nakon hirurške revaskularizacije miokarda? M.Zdravković (1,3), M.Krotin (1,3), D.Zdravković (1,3), N.Milić (3), I.Soldatović (3), M. Ristić (2), J.Peruničić (3), S.Radovanović (1), M.Žaja (1), D.Popović-Lisulov (1), B.Cakić (1) (1) KBC "Bežanijska kosa", Beograd, (2) Klinički centar Srbije, Beograd, (3) Medicinski fakultet u Beogradu Uvod Istraživanja o uticaju pola na preživljavanje bolesnika i na kvalitet života nakon hirurške revaskularizacije miokarda su retka u našoj sredini i ograničena na kratki period nakon CABG-a. Dosadašnja istraživanja o ovoj temu u svetu su pokazala značajna variranja u zavisnosti od populacije koja je ispitivana. Cilj rada Ispitivanje uticaja pola na preživljavanje i kvalitet života bolesnika deset godina godina nakon CABG. Metode rada Ispitivanjem je obuhvaćeno konsekutivnih 250 bolesnika, operisanih u toku 1999. i 2000. godine na Institutu za kardiovskularne bolesti Kliničkog centra Srbije, kod kojih je urađena prvi izolovani CABG. istovremena rekonstrukcija ili zamena srčanog zaliska. Ekskluzioni kriterijumi je bio postojanje komorbiditeta u vreme hirurške intervencije, za koje je dokazano da umanjuju kvalitet života (hronična bubrežna insuficijencija, diabetes mellitus, cerebrovaskularni inzult, maligno oboljenje, ciroza jetre). U studiji ispitivanja kvaliteta života bolesnika učestvovalo je 180 bolesnika koji su dali informisani pristanak. Kvalitet života bolesnika je ispitivan pomoću upitnika SF-36 (engleska verzija, srpski prevod). Rezultati Žene su činile visoko značajno manji broj ispitanika (23.6%, p<0.001), ali se njihova starosna dob nije značajnije razlikovala u poređenju sa muškarcima. Prosečno petogodišnje preživljavanje muškaraca i žena je slično (58.9 meseci za žene, naspram 58.2 meseci za muškarce, p=NS), a ukupni petogodišnji mortalitet u celoj grupi iznosi 10.4%. Žene su imale značajno smanjen kvalitet života u dimenzijama fizičke uloge i fizičkog bola, a visoko značajno smanjen kvalitet života u dimenziji emotivne uloge ( p<0.01). Kvalitet života u dimanzijama vitalnosti, socijalne uloge, mentalnog zdravlja, opšteg zdravlja i fizičkog funkcionisanja se nije bitnije razlikovao u zavisnosti od pola bolesnika. Zaključak Ženski pol nije faktor smanjenog petogodišnjeg preživljavanja bolesnika nakon CABG-a, ali je značajan faktor smanjenog kvaliteta života u nekim njegovim dimenzijama, što treba uzeti u obzir kod dizajniranja programa rehabilitacije nakon CABG-a. e-mail: majadare@eunet.rs 14. Odnos varijabilnosti arterijskog pritiska, pulsnog pritiska i ranog jutarnjeg pritiska iz ambulatornog 24-časovnog monitoringa arterijskog pritiska sa ehokardiografskim parametrima tkivnog dopplera u bolesnika pod antihipertenzivnom terapijom Dušan Bastać(1), Zoran Joksimović(2) Internistička ordinacija "Dr Bastać", Zaječar, (2) Internistička ordinacija "Joksimović", Bor UVOD: Najnovija saznanja ukazuju da osim smanjenja srednjeg arterijskog pritiska smanjenje varijabilnost arterijskog pritiska pod terapijom ima prognostički značaj kao nezavisan faktor u prevenciji moždanog udara. BOLESNICI I METODE: U ovu retrospektivnu transverzalnu studiju uključeno je 196 bolesnika od hipertenzije pod adekvatnom terapijom sa srednjim 24-casovnim arterijskim pritiskom 123/76 mmHg na ambulatornom monitoringu krvnog pritiska. Povišena varijabilnost krvnog pritiska je prikazana kao standardna devijacija vrednosti sistolnog >17 i dijastolnog pritiska>13. Svima je urađena ehokardiografija sa akcentom na indeks mase miokarda i parametre sistolne i dijastolne funkcije leve komore, uključujući odnos transmitralne E brzine/brzine mitralnog anulusa Eprim na tkivnom Doppleru. REZULTATI: Statističkom analizom ispitivanih parametra ambulatornog 24h pritiska i ehokardiografskih parametara nije nađena signifikantna povezanost između srednjeg arterijskog pritiska te standardne devijacije dnevnog i noćnog pritiska i stepena hipertrofije miokarda leve komore (koeficijenti linerane korelacije r <0.20). Međutim, postoji umerena, ali signifikantna, povezanost između odnosa E/Eprim i varijabilnosti sistolnog dnevnog pritiska r= 0.41, a slaba povezanost sa varijabilnošću noćnog dijastolnog pritiska r=0.30, dok nema povezanosti sa varijabilnošću dijastolnog dnevnog pritiska r=0.01 i sistolnog noćnog pritiska r=0.16. ZAKLJUČAK: Varijabilnost sistolnog dnevnog arterijskog priitiska do skoro kontraverzan parametar a sada priznat nezavisni prognostički faktor rizika za moždani udar kod hipertenzivnih bolesnika nema povezanost sa stepenom hipertrofije miokarda, ali zato ima dobru povezanost sa odnosom E/Eprim koji najbolje reprezentuje dijastolnu disfunkciju leve komore kao subkliničko oštećenje organa. e-mail: dbastac@open.telekom.rs 15. Najčešće zastupljeni alergeni kod dece asmatičara Slavica Anđelković Zdravstveni centar "Sveti Luka" Smederevo, Dečije odeljenje UVOD Astma je najčešća hronična bolest u dečijem dobu. Poslednjih godina dokazan je trend povećavanja učestalosti oboljevanja, što se može objasniti porastom učestalosti alergijske senzibilizacije. Osim porasta ukupnog broja obolelih raste i broj hospitalizacija i komplikacija bolesti. Kožni prik testovi (KPT) su najčešće korišćeni dijagnostički testovi kod dece astmatičara za diferencijaciju alergijske i nealergijske astme, čime se određuje način i dužina lečenja. CILJ RADA: utvrditi zastupljenost pojedinih inhalatornih alergena kod dece asmatičara uzrasta od 1-16 godina starosti na našem materijalu. METODOLOGIJA RADA: Analiziran je rezultat KPT kod 162 dečaka i 100 devojčica sa alergijskom astmom uzrasta do 16 godina. Ispitanici su podeljeni u dve grupe, zavisno od toga da li su senzibilisani na kućnu prašinu i grinje ili ne. Prvu grupu činila su deca senzibilisana na kućnu prašinu, grinje i druge alergene. Drugu grupu činila su deca bez senzibilizacije na kučnu prašinu i grinje. Unutar obe grupe razmatrane su podgrupe dece uzrasta do pet i iznad pet godina. REZULTATI: Najveći broj dece 23. ili 85% imalo je senzibilizaciju na kućnu prašinu i grinje a svega 39 ili 15 % bez senzibilizacije na grinje i prašinu. U 132 slučaja ili 60% urađeno je kožno testiranje i postavljena dijagnoza astme pre pete godine zivota. U prvoj grupi najčešće zastupljeni alergeni kod dečaka su kućna prašina, grinje i polen drveća, kod devojčica su na prvom mestu grinje, zatim kućna prašina i polen drveća. Bolest je dijagnostikovana pre pete godine života u 66,6% slučajeva. U obe podgrupe bolest je češća kod dečaka (69,2%). U drugoj grupi, kod dečaka do pete godine, najzastupljeniji alergeni su polen drveća, polen korova i buđ. Kod devojčica podjednako su zastupljeni polen korova i polen mačijeg repka i dva puta su češći alergen nego polen drveća. Kod devojčica uzrasta preko pet godina, najčešće zastupljen alergen je polen drveća. Dva puta je zastupljeniji nego polen korova i polen mačijeg repka. Kod dečaka najzastupljeniji je polen mačijeg repka i dlaka psa. U obe podgrupe 70% testiranih ispitanika čine dečaci. ZAKLJUČAK: Najveći broj ispitivane dece senzibilisan je na kućnu prašinu i grinje. Kućna prašina je najčešći alergen kod dečaka, kod devojčica su to grinje. Polen drveća, polen korova i polen mačijeg repka se javljaju u sličnom procentu u obe grupe ispitanika. U 60% slučajeva kožno testiranje je izvršeno i dijagnoza astme postavljena pre pete godine života. Astma je dva puta češća kod dečaka u obe grupe ispitanika. e-mail: aurora15@ptt.rs |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
