|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
XXX Timočki medicinski dani
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Spisak radova |
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
174. Uloga elektronske mikroskopije u dijagnostici Alportovog sindroma - prikaz slučaja Milena Potić Floranović (1), Jelena Rajković (1), Miloš Kostić (1), Branka Mitić (2), Vidojko Đorđević (2), Vojin Savić (1), Miloš Bogoslović (3) (1) Institut za biomedicinska istraživanja Medicinskog fakulteta u Nišu, (2) Institut za nefrologiju i hemodijalizu Kliničkog centra u Nišu, (3) Dom zdravlja Doljevac Uvod: Alportov sindrom (AS) predstavlja hereditarnu hroničnu bolest koja se karakteriše progresivnim hematuričnim nefritisom, oštećenjem sluha i promenama na očima. Ovu genetski heterogenu bolest karakteriše mutacija gena odgovornih za singtezu kolagena tipa IV koji ulazi u sastav bazalnih membrana širom organizma. Najčešća je X-vezana dominantna forma, kod koje su simptomi blaži kod žena koje su heterozigotni nosioci nego kod muškaraca. Verovatnoća razvijanja terminalne bubrežne insuficijencije pre 40 godine je 80% kod dečaka i muškaraca. Pacijenti sa AS predstavljaju dobre kandidate za renalnu transplantaciju. Prikaz slučaja: Pacijentkinja je ispitivana kao potencijalni donor organa za svog sina kome je postavljena dijagnoza AS. Glavni klinički simptom majke je oštećenje sluha ali su biohemijski parametri bili normalni, izuzev mikrohematurije. Tkivni uzorak dobijen je perkutanom iglenom biopsijom. Svetlosnomikroskopski nalaz bio je bez specifičnih promena. Imunofluorescentni nalaz je bio u potpunosti negativan. Elektronskom mikroskopijom uočeno je fokalno stanjenj i zadebljanje glomerularne bazalne membrane, diskontinuitet i retikulacija laminae dense i dilatacija i retikulacija laminae rare navedene promene odgovaraju dijagnozi AS. Zaključak: AS kao i ostale hereditarne nefropatije ne mogu biti adekvatno dijagnostikovane bez upotrebe elektronske mikroskopije. Njome se mogu detektovati ultrastrukturne promene bazalne membrane glomerula, promene u mezangijumu, Bowmanovoj kapsuli prstastim nastavcima podocita i drugim strukturama. AS predstavlja vodeći uzrok hereditarne bubrežne insuficijencije. Transplantacija sa živog rođaka, ako je donor heterozigotni nosioc može nositi rizik kako za primaoca tako i za recipijenta. Iako žene imaju blaže simptome, rizik za razvoj terminalne bubrežne insuficijencije se povećava sa starenjem. Ovo treba uzeti u obzir budući da se majke pacijenata sa AS često dobrovoljno javljaju kao donori organa. Elektronska mikroskopija bubrežnog tikiva može omogućiti skrining potencijalnih donora mođu članovima porodice sa inače normalnom renalnom funkcijom. Pri proceni potencijalnih donora ultramikroskopske promene u bubrežnom parenhimu mogu se smatrati kriterijumom za isključivanje. Ključne reči: Alportov sindrom, elektronska mikroskopija, transplantacija bubrega e-mail: milenapotic@yahoo.com 175. Rezultati Treće nacionalne studije prevalencije bolničkih infekcija u Borskom i Zaječarskom okrugu Ivana Ćirić (1), Predrag Marušić (1), Dušica Mihajlović (2), Vlasta Đurišić (1), Svetlana Živković (1), Javorka Stankulić (3), Staniša Lazić (3) (1) Zavod za javno zdravlje "Timok" Zaječar, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, (2) Zdravstveni centar Zaječar, (3) Zdravstveni centar Bor Bolnička infekcija je infekcija nastala kod pacijenata i osoblja u bolnici ili nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi. Predstavlja jedan od vodećih uzroka povećanog morbiditeta i mortaliteta hospitalizovanih pacijenata. Ciljevi našeg istraživanja u okviru III nacionalne studije prevalencije bolničkih infekcija, bili su sagledavanje prevalencije bolničkih infekcija na teritoriji Borskog i Zaječarskog okruga i podsticanje zdravstvenih radnika, kroz rad komisije za bolničke infekcije, na kontinuirano praćenje, prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija. Od šest opštih bolnica u gradovima: Zaječar, Bor, Knjaževac, Negotin, Kladovo i Majdanpek, koliko je učestvovalo u III nacionalnoj studiji prevalencije, u četiri bolnice: Knjaževac, Negotin, Kladovo i Majdanpek, nije registrovana nijedna bolnička infekcija. U opštoj bolnici Z.C. Bor, u vreme izvođenja studije zatekli smo 117 hospitalizovanih pacijenata. Kod šest pacijenata otkrili smo šest bolničkih infekcija. Stopa prevalencije pacijenata sa bolničkim infekcijama bila je 5,12 % . Tolika je bila i stopa prevalencije bolničkih infekcija. U opštoj bolnici Z.C. Zaječar, u vreme izvođenja studije zatekli smo 114 hospitalizovanih pacijenata. Kod sedam pacijenta smo otkrili osam bolničkih infekcija. Stopa prevalencije pacijenata sa bilničkim infekcijama bila je 6,14%, a stopa prevalencije bolničkih infekcija bila je 7,02%. U prevenciji bolničkih infekcija neophodan je timski rad epidemiologa i kliničara u cilju sprovođenja kontinuiranog nadzora nad bolesnicima, bolničkom sredinom, osobljem bolnice, uz kontrolu sprovođenja stečenih znanja u spečavanju pojave i suzbijanja bolničkih infekcija. Ključne reči: bolnička infekcija,studija prevalencije,prevencija. e-mail: ivanaciric82@yahoo.com 176. Lajmska bolest kod pacijenta školskog uzrasta - prikaz slučaja Dragana Mitrović (1), Rajko Zdravković (2), Jasmina Ignjatović (1), Jovica Đorđević (1), Jasmina Stamenović (1), Vesna Milijić (1), Emilio Miletić (3) (1) Zdravstveni centar Knjaževac, Služba za zdravstvenu zaštitu predškolske i školske dece sa medicinom sporta i savetovalištem za mlade, (2) Zavod za hitnu medicinsku pomoć - Jedinica Bar, (3) Zdravstveni centar Knjaževac, Služba hitne medicinske pomoći Lajmska bolest je multisistemsko oboljenje subakutnog i hroničnog toka, koje izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Ona zahvata prvenstveno kožu, a zatim srce, zglobove i centralni nervni sistem.Rezervoari ove bakterije su krpelji, šumski sitni glodari, jeleni, ali ptice i dr. životinje. Vektori infekcije su krpelji roda Ixodes koji prenose bolest na čoveka i domaće životinje. Bolest se javlja sezonski i to uglavnom kod osoba koje često borave u prirodi. Pored detaljnog pregleda pacijenta, laboratorijskih analiza, pre svega je neophodno uzeti dobru epidemiološku anketu da bi postavili tačnu dijagnozu. U radu je prikazan pacijent A.M., uzrasta 8 godina koji se u toku jula meseca 2010.godine javio lekaru Dečijeg dispanzera u Knjaževcu sa kliničkim nalazom eritema na čelu širine oko 20cm u prečniku. Deo kružne eritematozne promene se prostirao na 1,5cm iznad obrva, a drugi deo promene je bio preko kosmatog dela glave. Promena je bila u nivou kože, nije praćena simptomom svraba, a ni opštim infektivnim simptomima. Lekar u Knjaževcu je propisao kortikosteroidnu mast. Posle dve nedelje eritem je migrirao i eritematozna promena spustila se u nivo obrva. Nakon pregleda specijaliste dermatovenerologa u Zaječaru i Nišu, pacijentu je urađena serološka analiza Biomedica ELISA test. Antitela klase IgG i IgM bili su pozitivni na Borrelia burgdorferi. Početkom Avgusta 2010.godine postavljena je dijagnoza Morbus Lyme. Epidemiolog Z.C. Knjaževac se, na osnovu epidemioloških, kliničkih i seroloških nalaza, saglasio sa postavljenom dijagnozom. Pacijent je lečen 21 dan antibiotikom: sirup amoksicilin sa klavulonskom kiselinom. Nakon završene terapije predloženo je da se nastavi sa pratćenjem kretanja antitela na Borrelia burgdorferi. Cilj rada je da kroz prikaz slučaja skrenemo pažnju ordinarijusa da u slučaju pojave eritema na koži pacijenta u diferencijalnoj dijagnozi postave sumnju i na Lajm boreliozu, a samim tim i na vreme počnu sa odgovarajućom terapijom. U radu smo koristili deskriptivni metod. Podatke smo uzeli iz zdravsvenog kartona pacijenta uz izveštaje specijalista i serološke nalaze . Veoma važno je da se pravovremeno bolest prepozna i blagovremeno otpočne terapija. Izbor antibiotika, način primene i dužinu lečenja opredeljuju forma odnosno stadijum bolesti. Od onih koji se jave epidemiologu sa ubodom krpelja, samo 1-3% u toku zdravsvenog nadzora pokažu znake Lajmske bolesti. To znači da sam ubod krpelja ne znači istovremeno i da će obavezno doći do infekcije. Iz tih razloga, ubod krpelja bez opisanih tegoba, ne treba lečiti! Ali, kada imamo podatak o ubodu krpelja i pri tome se kod pacijenta nakon uboda krpelja javi eritem koji po opisu odgovara eritemu migrans, sa ili bez opštih infektivnih simptoma, treba otpočeti terapiju, ne čekajući serološke rezultate. Laboratorijska analiza, kao potvrda bolesti, može da se odradi i kasnije, ali lečenje u odgovarajućoj dozi i dovoljno dugo treba započeti odmah! Ključne reči: Lajmska bolest, infekcija, krpelj e-mail: draganamitrovic1981@gmail.com 177. Akutni pankreatitis: procena težine i ishoda Mihailo Bezmarević, Saša Micković, Vladan Lekovski, Darko Mirković, Nebojša Stanković, Bratislav Trifunović Vojnomedicinska akademija, Beograd, Klinika za abdominalnu i endokrinu hirurgiju Akutni pankreatitis (AP) je oboljenje sa različitim morfološkim i kliničkim promenama, nepredvidivog toka i neizvesnog ishoda. Pored savremenih dijagnostičkih i terapijskih procedura, smrtnost od teškog oblika bolesti i dalje dostiže 50%. Patofiziologija nije u potpunosti rasvetljena, a adekvatan i uspešan i dalje nije poznat. Lečenje AP-a mora biti multidisciplinarno, koje se uglavnom svodi na brzu i tačnu procenu težine bolesti, kao i na kontinuirano praćenje obolelih. Za procenu lokalnog i sistemskog zapaljenja tokom bolesti, već više od veka evaluirani su različiti sistemi skorovanja, klinički i laboratorijski parametri. Ni jedan od ovih markera težine bolesti nije u potpunosti tačan i siguran kada se samostalno koristi. Poznavanje svih parametara koji mogu ukazati na težak oblik bolesti i loš ishod, njihova stalna primena ključni su faktori za adekvatno i blagovremeno lečenje AP-a. Ključne reči: akutni pankreatitis, težina, ishod, skoring sistemi, laboratorijski markeri e-mail: bezmarevicm@gmail.com 178. Uticaj načina ishrane, fizičke aktivnosti i pušenja na hiperlipoproteinemiju radno aktivne populacije u opštini Doljevac Miloš Bogoslović (1), Milena Potić (2), Miljana Stanojković-Nikolić (3) (1) Dom zdravlja Doljevac, (2) Medicinski fakultet Niš, Institut za biomedicinska istraživanja, (3) Klinički centar Niš Uvod. Hiperlipoproteinemija je jedan od značajnih faktora rizika za nastanak ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja, a primarni metod za lečenje povišenog nivoa holesterola i triglicerida jeste promena ishrane, fizička aktivnost, i smanjenje telesne težine. Cilj rada. Pokazati uticaj životnih navika stanovništva sa teritorije opštine Doljevac na hiperlipoproteinemiju radno aktivne populacije. Metod. U periodu od 10.2010.-12.2010. u Domu zdravlja Doljevac rađeni su pregledi ispitanika, laboratorijske analize krvi, odredjivanje BMI(Body Mass Index) i anketa o životnim navikama. Studija je obuhvatila nasumično izabranih 106 ispitanika -82 žene i 24 muškarca starosti od 20 do 40 godina. Rezultati. Od ukupnog broja ispitanika sa izdvojenom hiperholesterolemijom bilo je 72 (67,92%), sa hipertriglicidemijom 56 (52,83%) i Sa udruženom hiperlipoproteinemijom bilo je 43 (40,57%). Fizički ne aktivnih bilo je 75 (70,75%), od toga sa hiperholesterolemijom 51, a sa hipertriglicidemijom 39 ispitanika. Od ukupnog broja ispitanika vrednost BMI preko 30 imalo je 17 ispitanika. Bilo je 54(50,94%) pušača od toga sa povišenim holesterolom 38, a sa povišenim trigliceridima 27 ispitanika. U pripremanju hrane 41(38,67%) ispitanik koristi zejtin, 30(28,30%) mast i 35(33,01%) kombinovano. Pokazalo se da 27 ispitanika koji isključivo koriste mast za pripremanje hrane ima povišen nivo holesterola, a 17 ima povišen nivo triglicerida. Oni koji koji koriste isključivo zejtin za pripremu obroka, njih 21 ima povišen nivo holesterola, a 22 povišen nivo triglicerida.. Zaključak. Osobe koje dnevno upražnjavaju fizičku aktivnost imaju niži nivo holesterola i triglicerida od onih koji to ne čine. Pušenje ima mali udeo u lipidnom statusu ispitanika. Osobe koje koriste isključivo mast životinjskog porekla za pripremu hrane imaju značajno više vrednosti holesterola u krvi od onih koji koriste ulje biljnog porekla. Neophodno je u primarnoj zaštiti uticati na životne navike populacije kako bi se smanjili faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Ključne reči: hiperlipoproteinemija, fizička aktivnost, ishrana, pušenje e-mail: milosbogoslovic@gmail.com 179. Pokušaji samoubistva na teritoriji opštine Zaječar Borislav Miletić Zdravstveni centar Zaječar, Služba hitne medicinske pomoći UVOD: Pokušaj samoubistva je započeto, ali nedovršeno samoubistvo. Kao faktori rizika se navode različita duševna oboljenja, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, upotreba nekih lekova... Odnos pokušanih i izvršenih samoubistava izražen je tzv.indeksom opasnosti (hazard ratio). Za otkrivanje osoba sa suicidalnim namerama predlaže se uvođenje posebnih psiholoških testova. METOD: Urađena je retrospektivna studija na materijalu Službe hitne medicinske pomoći u Zaječaru za dvogodišnji period. Uzorak su činili svi kod kojih je postavljena dijagnoza pokušaja samoubistva. Uzorak je analiziran na osnovu pola, starosti ispitanika i načina pokušaja samoubistva. Dobijeni podaci upoređeni su sa podacima o izvršenih samoubistvima. REZULTATI I DISKUSIJA: U toku 2009-2010 godine u Zaječaru je bilo 56 pokušaja samoubistva,35 žena i 21 muškarac, prosečne starosti 43,89 ± 17,34, 41 pokušaj samoubistva se desio u gradu, a 15 u selu. Najčešći način pokušaja samoubistva bilo je trovanje (76,79%), i to sedativima(72,09% svih trovanja), dok su se ostali vidovi pokušaja primenjivali ređe. U istom periodu u Zaječaru je bilo 20 samoubistva, od toga je u 50% bilo u pitanju vešanje. ZAKLJUČAK: Osobe koje su pokušavale samoubistvo su češće bile osobe mlađe životne dobi, koje žive u gradu, češće žene. Najprimenjivaniji vid pokušaja samoubistva bilo je trovanje i to sedativima. Osobe koje su izvršile samoubistvo bile su znatno starije od onih koje su to pokušavale, u polovini slučaja samoubistvo je izvršeno vešanjem. Odnos pokušanih i izvršenih samoubistava bio je 2,8:1. Predlaže se upotreba psiholoških upitnika za rano otkrivanje rizičnih grupa za pokušaj suicida, kao i strožija kontrola i distribucija psihoaktivnih lekova. KLJUČNE REČI: pokušaj samoubistva, trovanje sedativima e-mail: dr_miletic@yahoo.com 180. Chain of survival – da li to zaista funkcioniše? Marina Milenković, Dušica Janković Zavod za hitnu medicinsku pomoć, Niš Grupa vitalnih koraka koji se preduzimaju kod žrtava iznenadnog cardiac arrest-a nazivaju se Chain of Survival. Centralno mesto u ovom lancu zauzimaju integracija rane CPR i rane defibrilacije. Cilj rada je da se prikaže kako sinhrono funkcionisanje sve četiri karike Chain of Survival, povećavaju šansu preživljavanja kod žrtava iznenadnog cardiac arrest-a. Metod rada je deskriptivni prikaz podataka. NN osoba ženskog pola, stara 50-ak, bez svesti na javnom mestu. Pacijentkinja zatečena bez svesti, disanja i pulsa nad karotidnim arterijama, lice zatečeno na lice mesta radi CPR. Do pristizanja defibrilatora, pacijentkinja intubirana u prvom mahu. Proverom ritma preko papučica defibrilatora, prvi zapis asistolija. Pacijentkinja dobija amp. Adrenalin 1 mg u bolusu, nastavljena kompresija grudnog koša. Drugom proverom ritma zapis je ventrikularna fibrilacija, nastavljena kompresija grudnog koša. Isporučen šok jačine 200 J bifaznim defibrilatorom. Sledećom proverom ritma, prisutna sinusna tahikardija, puls palpabilan nad karotidnim arterijama. Pacijentkinja dobija i amp. Cordarone do usporavanja ritma. Transportovana do koronarne jedinice kardiološke klinike, gde se nastavlja sa post-reanimacionom negom. U najvećem broju zajednica, srednje vreme od poziva ekipe za hitnu medicinsku pomoć, do njenog dolaska je 5-8 minuta ili 11 minuta do prvog šoka. Osobe zatečene na lice mesta koje pružaju CPR dupliraju šansu preživljavanja kod žrtava cardiac arrest-a. Isporuka šoka ima za cilj povratak organizovanog srčanog ritma i spontane cirkulacije. Post-reanimaciona faza počinje na mestu povratka spontane cirkulacije, a nastavlj se u jedinicama intenzivne nege. Kod funkcionisanja sve četiri karike Chain of Survival, povećava se šansa preživljavanja kod žrtava sa iznenadnim cardiac arrest-om. Ključne reči: Chain of Survival, cardiac arrest, CPR, defibrilacija e-mail: dr.milenkovicmarina@gmail.com |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| [ Program ]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
